Prvi Tango - Mika Antić
Devojcice,
vi, koje ste veceras poslednji put
uspavale svoje lutke
i krisom od njih,
na prstima,
dosle na ovu igranku,
sa zenicama pitomim,
sa zenicama srnecim,
bistrim kao najveci
kao najlepsi cvet,
i vi sa osmehom toplijim
od mesecine na proplanku,
i vi, zaljubljene u prvi uvojak
sto vam pokriva uho,
i zaljubljene u ceo svet...
Decaci,
vi, koji ste veceras
prvi put nekako drukcije,
mangupski zacesljali kosu,
pa vam se odjednom cini
da vam nicu brkovi,
a osmeh vam na licu
slican muskijim ljudima,
i vi, sa klikerima u dzepu
i pegama na nosu,
sto se pravite vazni,
pa ste promenili hod,
a srce i dalje vam drhti
kao preplaseni mis
u zadihanim grudima...
Hajde, zapocnimo ovaj
nas prvi tango u zivotu!
Igrajmo!
Nije strasno
Dva levo - jedan desno.
Jedan levo - dva desno.
Evo, brojimo svi uglas.
Zbogom olovni vojnici!
Zbogom detinjstvo sa kikama
i plavom masnom!
Zbogom sve ono sto je bilo juce!
Dobro nam doslo
sve ovo sto je ispred nas!
Nije ovo cas hemije
niti cas matematike.
Tiho!
Tiho za one
pred kojima se veceras
otvara mladost siroka!
Umesto lutaka
pred svakom devojcicom klanja se
po jedan zivi, pegavi lutak.
Umesto klikera,
u srce svakog decaka
kotrljaju se dva topla
i nasmejana oka.
Pokušaj i sa srećom mali!
