kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
Kompleks Milošević
Nema kraćeg ali boljeg opisa suštine srpske drame od onog koji je u
proleće 2000. izrekao Vili Vimer iz hrišćanskodemokratske unije Nemačke.
“Nikada do sada tako mali broj ljudi nije tako mnogo i
tako temeljno lagao kao u slučaju rata na Kosovu.
Zbog toga su umirali ljudi.”
Iz ovoga sledi da bi nesumnjivo najbolji odgovor na pitanje zašto su nas
bombardovali dali psihijatri, a čitajući knjigu Džona Norisa čak i laici mogu
lako da osete ogromne razmere frustracija, besa i osećaja niže vrednosti
koje je, na našu žalost i našu nesreću, u sagovornicima, partnerima i
protivnicima indukovao Milošević.
Bila je naročito kobna njegova iritirajuća spoljašnjost, kad on, ....
podigne bradu, iskosi glavu i pogleda ih odozgo (ma koliko visoki bili),
kad se sagovornici osete tako mali, kao onda kad su, poput Holbruka,
sedeli na onom kanabetu i snivali osvetu, dok su patili što ih on nadmoćno
i prezrivo gleda sa visova svoje fotelje.
Jasno je stoga, da je koliko-toliko kontrolisano bombardovanje izgleda bilo
najmanje što nam se moglo desiti, pogotovo ako se ima na umu
Pinterova odrednica glavnog principa američke spoljne politike:
“Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu“,
Obrazac svih ratova koji su se desili u bivsoj SFRJ bio istovetan: glavni
ratni piroman bila je Nemacka a Amerikanci su pozar gasili sa benzinom”,
što znači da smo bili u neprekidnoj tranziciji od zla na gore i da smo još
dobro prošli sobzirom na to šta je sve njima padalo na pamet: totalno
bombardovanje Beograda, raketiranje ljudi na mostovima, upotreba mini
atomske bombe, ulazak tenkovima u Beograd…
Neke matrice, međutim, uporno opstaju iako je već postalo opšte mesto da
se radi o notornim lažima.
Džon Noris čak i u 2005. godini piše o “Potkovi(ci)” na način kao da se ne
zna da su Fišer, Šarping i Nadežda Mihailova sve to besramno izmislili da
bi naveli Nemce da pogaze sopstveni Ustav, da zaborave savezničko
bombardovanje nemačkih gradova i da do grla, treći put u 20. veku, zarone
u reku zločina nad Srbima.
Šta su sve ta dvojica izmišljala ili možda i nisu, jer Elzeser, recimo,
karakteriše Šarpinga kao “ludaka, koji mozda nije tako lud kao Hitler ali
u najmanju ruku kao car Wilhelm II”
Da Elzeser ne preteruje baš mnogo potvrđuju Šarpingove reči da je
“Smrt majstor iz Srbije” ili najmorbidnija maštarija nezdravog uma “…
Srbi, koji na žaru prže albanske fetuse i igraju fudbal odrubljenim
glavama svojih neprijatelja -čega se nisu setili čak ni Medlin Olbrajt ni
Toni Bler.(http://www.nin.co.rs/2002-07/04/23938.html).
http://www.novinar.de/2010/02/08/kompleks-milosevic.html
*****************************************************************************
Хајд` што су комплекс Милошевић имали странци,...ал` што га имају
неки у Србији,....па ево и дан данас
Није ни чудо,
оваквог човека, који није хтео да се прода могли су само да мрзе и на
крају из немоћи да га УБИЈУ!!!
.
Nema kraćeg ali boljeg opisa suštine srpske drame od onog koji je u
proleće 2000. izrekao Vili Vimer iz hrišćanskodemokratske unije Nemačke.
“Nikada do sada tako mali broj ljudi nije tako mnogo i
tako temeljno lagao kao u slučaju rata na Kosovu.
Zbog toga su umirali ljudi.”
Iz ovoga sledi da bi nesumnjivo najbolji odgovor na pitanje zašto su nas
bombardovali dali psihijatri, a čitajući knjigu Džona Norisa čak i laici mogu
lako da osete ogromne razmere frustracija, besa i osećaja niže vrednosti
koje je, na našu žalost i našu nesreću, u sagovornicima, partnerima i
protivnicima indukovao Milošević.
Bila je naročito kobna njegova iritirajuća spoljašnjost, kad on, ....
podigne bradu, iskosi glavu i pogleda ih odozgo (ma koliko visoki bili),
kad se sagovornici osete tako mali, kao onda kad su, poput Holbruka,
sedeli na onom kanabetu i snivali osvetu, dok su patili što ih on nadmoćno
i prezrivo gleda sa visova svoje fotelje.
Jasno je stoga, da je koliko-toliko kontrolisano bombardovanje izgleda bilo
najmanje što nam se moglo desiti, pogotovo ako se ima na umu
Pinterova odrednica glavnog principa američke spoljne politike:
“Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu“,
Obrazac svih ratova koji su se desili u bivsoj SFRJ bio istovetan: glavni
ratni piroman bila je Nemacka a Amerikanci su pozar gasili sa benzinom”,
što znači da smo bili u neprekidnoj tranziciji od zla na gore i da smo još
dobro prošli sobzirom na to šta je sve njima padalo na pamet: totalno
bombardovanje Beograda, raketiranje ljudi na mostovima, upotreba mini
atomske bombe, ulazak tenkovima u Beograd…
Neke matrice, međutim, uporno opstaju iako je već postalo opšte mesto da
se radi o notornim lažima.
Džon Noris čak i u 2005. godini piše o “Potkovi(ci)” na način kao da se ne
zna da su Fišer, Šarping i Nadežda Mihailova sve to besramno izmislili da
bi naveli Nemce da pogaze sopstveni Ustav, da zaborave savezničko
bombardovanje nemačkih gradova i da do grla, treći put u 20. veku, zarone
u reku zločina nad Srbima.
Šta su sve ta dvojica izmišljala ili možda i nisu, jer Elzeser, recimo,
karakteriše Šarpinga kao “ludaka, koji mozda nije tako lud kao Hitler ali
u najmanju ruku kao car Wilhelm II”
Da Elzeser ne preteruje baš mnogo potvrđuju Šarpingove reči da je
“Smrt majstor iz Srbije” ili najmorbidnija maštarija nezdravog uma “…
Srbi, koji na žaru prže albanske fetuse i igraju fudbal odrubljenim
glavama svojih neprijatelja -čega se nisu setili čak ni Medlin Olbrajt ni
Toni Bler.(http://www.nin.co.rs/2002-07/04/23938.html).
http://www.novinar.de/2010/02/08/kompleks-milosevic.html
*****************************************************************************
Хајд` што су комплекс Милошевић имали странци,...ал` што га имају
неки у Србији,....па ево и дан данас
Није ни чудо,
оваквог човека, који није хтео да се прода могли су само да мрзе и на
крају из немоћи да га УБИЈУ!!!
.
