- Poruka
- 90
Преминуо Михаило Марковић
У Београду је у 87-ој години преминуо филозоф Михаило Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности.
Михаило Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности и филозоф, преминуо је у Београду у 87-ој години.
Марковић о суспензији на Филозофском факултету
Био је председник Југословенског удружења за филозофију, декан и управник Института за филозофију Филозофског факултета у Београду, организатор Корчуланске летње школе, члан Савета часописа "Праксис" и многих других часописа.
Предавао је и на више европских, америчких и канадских универзитета, као један од најутицајнијих српских филозофа двадесетог века. До 1995. године био је потпредседник Социјалистичке партије Србије.
Биографија Михаила Марковића
Михаило Марковић рођен је 24. фебруара 1923. године у Београду, где се школовао и дипломирао на Филозофском факултету. Докторирао је у Лондону 1956. године.
Био је предратни комунистички активиста, партизан и саборац Јосипа Броза Тита, а из Другог светског рата је изашао као капетан прве класе. Након тога је постао главни Титов критичар, учесник и стратег демонстрација на Универзитету, 1968. године, и припадник групе "Праксис" међу којима су били истакнути филозофи и доследни противници Титове "теорије и праксе" из Србије, Хрватске, Словеније и БиХ.
Од оснивања Института за филозофију у Београду 1967. године, па наредних осам година био је управник тог института. Водио је и једно од одељења Института друштвених наука у Београду, а од 1973. године је члан Међународног филозофског института у Паризу.
У јануару 1975. године је из политичких разлога суспендован на Филозофском факултету и потом постаје један од познатијих дисидената, активан у САНУ за чијег је дописног члана изабран 1963. године.
Члан многих научних Академија у свету
Држао је предавања на многим европским универзитетима и академијама наука, као и у САД и Канади. Биран је за члана многих научних друштава и академија у свету.
Марковић је један од оснивача Социјалистичке партије Србије (СПС) и аутор програмских начела те партије. На првој седници Главног одбора СПС у јулу 1990. године изабран је за једног од потпредседника. У јуну 2002. године присуствовао је неуспелом ванредном конгресу СПС-а, после чега се више није страначки ангажовао.
У новембру 2004. године сведочио је на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу као сведок одбране.
Објавио је књиге: "Филозофски основи науке". "Дијалектичка теорија значења", "Формализам у савременој логици", "Детерминизам и слобода", "Критичка друштвена наука", "Хуманистички смисао друштвене теорије", "Оспоравање и ангажовање" и "Етика и политика". Многа дела су му превођена у иностранству.
Марковић је био члан и Аристотеловског друштва у Лондону, Бертранд Раселове фондације, Међународне хуманистичке и етичке уније, Светске федерације за истраживање будућности, Међународна академија за мир, Југословенског удружења за филозофију, Српског филозофског друштво, Међународног филозофског института у Паризу, Међународни центар за истраживања самоуправљања, Српске књижевне задруге и Националне комисија УНЕСКО-а.
У Београду је у 87-ој години преминуо филозоф Михаило Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности.
Михаило Марковић, редовни члан Српске академије наука и уметности и филозоф, преминуо је у Београду у 87-ој години.
Марковић о суспензији на Филозофском факултету
Био је председник Југословенског удружења за филозофију, декан и управник Института за филозофију Филозофског факултета у Београду, организатор Корчуланске летње школе, члан Савета часописа "Праксис" и многих других часописа.
Предавао је и на више европских, америчких и канадских универзитета, као један од најутицајнијих српских филозофа двадесетог века. До 1995. године био је потпредседник Социјалистичке партије Србије.
Биографија Михаила Марковића
Михаило Марковић рођен је 24. фебруара 1923. године у Београду, где се школовао и дипломирао на Филозофском факултету. Докторирао је у Лондону 1956. године.
Био је предратни комунистички активиста, партизан и саборац Јосипа Броза Тита, а из Другог светског рата је изашао као капетан прве класе. Након тога је постао главни Титов критичар, учесник и стратег демонстрација на Универзитету, 1968. године, и припадник групе "Праксис" међу којима су били истакнути филозофи и доследни противници Титове "теорије и праксе" из Србије, Хрватске, Словеније и БиХ.
Од оснивања Института за филозофију у Београду 1967. године, па наредних осам година био је управник тог института. Водио је и једно од одељења Института друштвених наука у Београду, а од 1973. године је члан Међународног филозофског института у Паризу.
У јануару 1975. године је из политичких разлога суспендован на Филозофском факултету и потом постаје један од познатијих дисидената, активан у САНУ за чијег је дописног члана изабран 1963. године.
Члан многих научних Академија у свету
Држао је предавања на многим европским универзитетима и академијама наука, као и у САД и Канади. Биран је за члана многих научних друштава и академија у свету.
Марковић је један од оснивача Социјалистичке партије Србије (СПС) и аутор програмских начела те партије. На првој седници Главног одбора СПС у јулу 1990. године изабран је за једног од потпредседника. У јуну 2002. године присуствовао је неуспелом ванредном конгресу СПС-а, после чега се више није страначки ангажовао.
У новембру 2004. године сведочио је на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу као сведок одбране.
Објавио је књиге: "Филозофски основи науке". "Дијалектичка теорија значења", "Формализам у савременој логици", "Детерминизам и слобода", "Критичка друштвена наука", "Хуманистички смисао друштвене теорије", "Оспоравање и ангажовање" и "Етика и политика". Многа дела су му превођена у иностранству.
Марковић је био члан и Аристотеловског друштва у Лондону, Бертранд Раселове фондације, Међународне хуманистичке и етичке уније, Светске федерације за истраживање будућности, Међународна академија за мир, Југословенског удружења за филозофију, Српског филозофског друштво, Међународног филозофског института у Паризу, Међународни центар за истраживања самоуправљања, Српске књижевне задруге и Националне комисија УНЕСКО-а.
........
