vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Komentar dana - Veljko lalić
Zlatno runo
Lideri SPS-a i SPO-a zajedno na Molitvenom doručku (kod preplanulog američkog predsednika), dok vladajuća Demokratska stranka kod kuće grandiozno obeležava dvadeset godina svog postojanja
Da vam je to neko rekao 1990, verovatno biste ga proglasili politički nepismenim, dok bi posle svega što nam se izdešavalo danas samo politički nepismen čovek mogao da se opkladi u bilo šta u ovoj zemlji.
Meni, na primer, DSS-ovci duguju tri večere, ali naravno, niti misle da ih plate, niti misle da priznaju da su položili ćevape za vladu Koštunica-Nikolić. Štaviše, vidim ih pre neki dan kako se tiskaju na Molitvenoj večeri kod BT, samo Đinđića na rever što nisu zakačili. Ali, to nije nikakvo iznenađenje, jer u Srbiji nema iznenađenja. Ako mene pitate, za deset godina očekujem Nemanju Šarovića i Andriju Mladenovića kako idu po diskove u Lengli, Čedu i Papka po gas u Moskvu, Vučića po ispisnicu u London, Tomicu po vakcinu u Bazel, Ponoša po uniformu u NATO i, ovo se već nadam, Krkobabića po partiju šaha u Dom penzionera u Nemanjinoj.
Kako vi vidite Srbiju za deset godina? Kako je vidi BT? Pre dvadeset godina Vojislav Šešelj je u Rakovici pobedio Borislava Pekića. Pametnim ljudima nije trebao veći znak šta nas čeka u narednih deset godina. Dobro smo i prošli... Ali šta nas sad čeka? Boris Tadić je posle Ljube Davidovića prvi demokrata koji vodi Srbiju. Svi ostali su bili opozicionari. Od Milana Grola do Zorana Đinđića. To je upisano u genetski kod Demokratske stranke. Zato danas predsednik i preti svojim ministrima, ponekad imate osećaj da samo što ne vikne: „Dole Vlada".
Pekić je imao hrabrosti da to vikne 1948. godine. Kao gimnazijalac, osuđen je na 15 godina zatvora, da bi posle velikog pritiska iz inostranstva bio pomilovan nakon pet godina. Ali onda iznenađenje - nije želeo da napusti zatvor dok ne oslobode i njegove kolege iz Saveza demokratske omladine. A kada su mu i to uslišili, tražio je svoje penkalo. Ponudili su mu neko drugo, ali ih je odbio.
Borislav Pekić je to uradio jer je verovao u ideale. U šta veruju današnje demokrate...
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/99801/Zlatno+runo.html
Zlatno runo
Lideri SPS-a i SPO-a zajedno na Molitvenom doručku (kod preplanulog američkog predsednika), dok vladajuća Demokratska stranka kod kuće grandiozno obeležava dvadeset godina svog postojanja
Da vam je to neko rekao 1990, verovatno biste ga proglasili politički nepismenim, dok bi posle svega što nam se izdešavalo danas samo politički nepismen čovek mogao da se opkladi u bilo šta u ovoj zemlji.
Meni, na primer, DSS-ovci duguju tri večere, ali naravno, niti misle da ih plate, niti misle da priznaju da su položili ćevape za vladu Koštunica-Nikolić. Štaviše, vidim ih pre neki dan kako se tiskaju na Molitvenoj večeri kod BT, samo Đinđića na rever što nisu zakačili. Ali, to nije nikakvo iznenađenje, jer u Srbiji nema iznenađenja. Ako mene pitate, za deset godina očekujem Nemanju Šarovića i Andriju Mladenovića kako idu po diskove u Lengli, Čedu i Papka po gas u Moskvu, Vučića po ispisnicu u London, Tomicu po vakcinu u Bazel, Ponoša po uniformu u NATO i, ovo se već nadam, Krkobabića po partiju šaha u Dom penzionera u Nemanjinoj.
Kako vi vidite Srbiju za deset godina? Kako je vidi BT? Pre dvadeset godina Vojislav Šešelj je u Rakovici pobedio Borislava Pekića. Pametnim ljudima nije trebao veći znak šta nas čeka u narednih deset godina. Dobro smo i prošli... Ali šta nas sad čeka? Boris Tadić je posle Ljube Davidovića prvi demokrata koji vodi Srbiju. Svi ostali su bili opozicionari. Od Milana Grola do Zorana Đinđića. To je upisano u genetski kod Demokratske stranke. Zato danas predsednik i preti svojim ministrima, ponekad imate osećaj da samo što ne vikne: „Dole Vlada".
Pekić je imao hrabrosti da to vikne 1948. godine. Kao gimnazijalac, osuđen je na 15 godina zatvora, da bi posle velikog pritiska iz inostranstva bio pomilovan nakon pet godina. Ali onda iznenađenje - nije želeo da napusti zatvor dok ne oslobode i njegove kolege iz Saveza demokratske omladine. A kada su mu i to uslišili, tražio je svoje penkalo. Ponudili su mu neko drugo, ali ih je odbio.
Borislav Pekić je to uradio jer je verovao u ideale. U šta veruju današnje demokrate...
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/99801/Zlatno+runo.html
