znaci ako drzava previse trosi novca na uvoz, automatski ima smanjenu ponudu deviza u zemlji a povecanu kolicinu dinara jer se ljudi oslobadjaju dinara za kupovinu uvozne robe. ne direktno, jer ti kupujes robu kod uvoznika za dinare, a onda tvoj uvoznik ode u banku i zameni te dinare za evre pa opet za devize kupi robu u inostranstvu, tako konstatno se u drzavi smanjuje kolicina deviza tj devizna novcana masa a povecava dinarska, i samim tim kad ima jedne robe mnogo na trzistu, a druge malo, a novac je roba kao i svaka druga, autoamtski vrednost one robe koje ima malo a za kojom postoji povecana traznja - RASTE, a vrednost one robe koje ima puno a za kojom je mala traznja - NJENA VREDNOST OPADA.
I na taj nacin nastaje - kurs. E al postoje izuzeci, kada drzava vestackim merama povecava deviznu novcanu masu na trzistu, pa to kurs domace valute odrzava na vestacki nerealnom nivou. TO je upravo slucaj kod nas . Al problem kod ovakve politike je sto to smanjuje konkurentnost domace privrede pa izvoz i domaca proizvodnja opadaju a raste uvoz i samim tim odliv deviza , i u nemogucnosti da pokrije spoljnotrgovinske deficite iz sopstvenih sredstava, banana drzave kao sto je nasa, u tim slucajevima, mesto da se suoce sa realnoscu, pribegavaju pozajmljivanjem novca uglavnom od MMF i Svetske Banke, sto izgleda odprilike kao kad narkoman trazi drogu od dilera mesto da odma krene sa skidanjem. I sistem funkcionise sve dok su MMF i SB spremni da daju kredite za pokrivanje tih minusa, kada kazu "vise ne mozete da se zaduzujete" tada nastupa BANKROT
To se desilo u slucajevima Argentine, Rusije, Islanda i mnogih drugih zemalja iz juzne amerike i afrike.
U takvim slucajevima vlast proglasava bankrotstvo drzave tako sto obavestava strane kreditore da vise nije sposobna da im izmiruje obaveze prema vec uzetm kreditima tj da je ostala bez deviza za te potrebe. U tim slucajevima bankrot se automatski reflektuje na stanovnistvo, jer zbog nedostatka daljih sredstava vrednost domace valute ubrzano depresira 3-4-5 puta, a drzava u nemogucnosti da drugacije nastavi da funkcionise - ZAMRZAVA DEVIZNU STEDNJU GRADJANA i njome izmiruje obaveze prema inostranstvu, a prema gradjanima se obavezuje da im stednju vrati u narednih 10-20-30 godina.
Crna Gora je trenutno u stadijumu , da nema vise novca za funkcionisanje , odbijeni su od MMF-a za kredit , i sada mogu da produze funkcionisanje samo ako prodaju nesto u narednih par meseci , ako ne nece imati ili novca u budzetu za plate ili za izmirivanje vec uzetih kredita.
Ti sa tvojom logikom teras Srbiju tim putem.
Tanjug | 03. 02. 2010. - 22:12h | Komentara: 0
Spoljni dug Srbije dostigao je krajem novembra 33,26 milijardi dolara, što je za 2,7 odsto više nego mesec dana ranije, a c(ak za 8,3 procenta više u odnosu na kraj 2008. godine, izjavio je danas direktor Instituta za tržišna istaživanja IZIT Miloje Kanjevac.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kanjevac je na konferenciji za štampu rekao da se u odnosu na kraj 2000. godine spoljni dug Srbije uvec'ao c(ak 3,2 puta, jer je tada bio 10,83 milijardi dolara.
On je ukazao da se proteklih godina, uglavnom, više zaduživao privatni sektor, koji je povec'ao dug sa 2,03 milijarde dolara u 2000. na 23 milijarde dolara, ali je krajem 2008. godinu primat u dinamici preuzela država.
Privatni dug je 2000. godine uc(estvovao u ukupnom dugu sa 18,8 odsto, a u 2008. sa 70,7 odsto. Udeo privatnog sektora u ukupnom dugu lane u novembru je pao na 69,2 odsto, dok je udeo države iznosio 30,8 odsto.
Ukupan dug javnog sektora porastao je sa 8,8 milijardi dolara u 2000. na 10,26 milijardi dolara u novembru 2009. i bio je za 14 odsto viši nego krajem 2008.
Kanjevac je predoc(io da je država protekle godine pojac(ala svoje zaduživanje, pod pritiskom svetske ekonomske krize koja je dovela do pada privrednih aktivnosti i odliva kapitala. On je rekao da bi bez stend-baj aranžmana sa Me?unarodnim Monetarnim Fondom Srbija doživela finansijski i privredni kolaps.
Kanjevac smatra da c'e spoljni dug nastaviti da raste, pre svega, pod uticajem države. Kako je napomenuo, ukoliko vec'i deo svih uzetih kredita bude angažovan u infrastrukturne projekte i restrukturiranje persprektivnih preduzec'a, u narednim godinama moc'i da se oc(ekuje vec'i priliv investicija u proizvodne sektore. U protivnom c'e cena izlaska iz krize biti znatno vec'a i za privredu i za stanovništvo, upozorio je Kanjevac.
=======
