KUBA- Havana

Imam veliku želju da uskoro odem tamo, Kubu imam u planu kao jednu od varijanti za medeni mjesec.
Samo ti piši a ja ću da maštam i da se divim. Obraduj nas i nekim sličicama :)
 
Da bih realizovala ovo putovanje usla sam u nedozvoljeni minus i beskamatnu pozajmicu (to su one najbolje- prijateljske, kada je to moguce) i jos uvek vracam dug ali sam zahvalna samoj sebi sto sam samo presekla i otisla jer da sam brojila svaki euro i korak verovatno jos nebi bilo nista od toga. A vec mastam o sledecoj avanturi..
Ima jako dobrih fora da se ustedi tamo a i ruku na srce nema se sta ni doneti osim onog najvrednijeg a to su naravno uspomene.
Osim luksuznih hotela u jednom izdvojenom delu grada u koji njihovi "obicni " ljudi i nemaju pristup moguce je smestiti se i privatno sa mogucnoscu da vam domacica sprema i obroke tj.ono sto sprema za svoju porodicu. Mislim da je ova vrsta smestaja najbolja je se moze iskusiti istinski zivot Kube.Iz ove perspektive mi je zao sto sam bila u hotelu jer sigurnost je na visokom nivou (to je cinjenica a i licni osecaj) a i licna higijena ljudi je na znatno visem nivou nego na primer kod nas :((( Oni zive u ocajnim uslovima a ipak je bela odeca, koju dosta nose zbog klime, potpuno bela, sve zene imaju nalakirane nokte i sredjenu kosu, decije skolske uniforme su uvek ciste.. Kada bi mi neko to objasnio?? Kako uspevaju bez deterdzenata, sampona, sapuna da izgledaju sasvim pristojno i lepo. Posle toga kada udjem u nas autobus dodje mi da kukam i jecam koliko smo strokavi i masni i pored tekuce vode i bezbroj sredstava za higijenu kada je ocigledno potrebna SAMO voda.. e da i kultura. Suveniri su im i tragicni i simpaticni ili vec ne znam kako bih to opisala jer ih prave iskljucivo od stvari koje nadju u djubretu i u prirodi: prave kackete i automobilcice od limenki dva domaca piva, skupljaju pesak sa plaze u one doze za vakcine kao suvenir, onda razdelnici za knjige od nekih krpa...ima lepih tj. prelepih i jako zivopisnih slika koje docaravaju njihov zivot i naravno to nikako ne smem da zaboravim- instrumenti koji su isto tako vrlo jednostavni ali za mene magicni posto obozavam njihovu muziku.
Hotel u kome sam bila je odlican mada to ne smatram jako bitnim osim u ovakvom slucaju gde je sve izvan njega toliko nestvarno za jednog Evropljanina da te tih par sati odmora u ambijentu koji lici na nesto na sta smo navikli bukvalno drzi da ne odletis kao helijumski balon.
Nalazi se uz samu obalu tako da se iz kreveta vidi a i cuje veliko plavetnilo.. pomislila sam da cu probiti plafon od uzbudjenja kako sam izletela iz kreveta posto sam shvatila gde sam se probudila.


Jao, kako cu sutra ustati... pisem nastavak uskoro, CAO
 
Pred polazak na putovanje procitala sam poprilican broj zanimljivih clanaka o iskustvima drugih ljudi na Kubi a cak sam nesto od toga i odstampala i ponela sa sobom kao podsetnik, za sta se ispostavilo da je veoma dragoceno. Ponela sam naravno i karte i klasicne vodice o Kubi i Havani koji se mogu kupiti u nasim knjizarama (i tamo u boljim hotelima) jer sam zelela da budem sto spremnija za ono sto me ocekuje. I pored izvanrednih saveta i solidne pripremljenosti na kulturoloske razlike utisci su izvanredno jaki sto ce reci da je Kubu nemoguce opisati i prepricati.. sto ne znaci da ja i dalje necu pokusavati ;)
U samoj Havani postoje nezaobilazna mesta za sve turiste tj. vodjene grupe ispecenih i do pola oguljenih ljudi sa rukama punim mobilnih telefona, fotoaparata i kamera.
Prvo da se osvrnem na to..
Kako je cela Kuba u znaku nekoliko mocnih individua, vecina ulica, trgova, muzeja, televizijskih emisija pa i citavih gradova nose njihova imena ili se bave detaljima iz njihovog zivota. To su pre svega revolucionari Fidel Castro, Che Guevara, Camilo Sienfuegos, Huber Matos, Raul Castro i pesnik Jose Marti. Kako lokalci pokusavaju na bezbroj i jedan nacin da od turista iskamce neki pezos jedan od popularnijih pristupa je da vam ponude da vas odvedu do kuce neke od navedenih licnosti na pr. kuce u kojoj je Fidel stanovao kao student, u kojoj je Che ovo ili ono.. Kada stignete do "zeljene " odrednice umesto da se samo fotografisete i nastavite dalje svojim putem, samozvani vodic otvara vrata "slavnog" objekta za koji se ispostavlja da je ugostiteljski. Ako sednete za sto upali ste u klopku jer vas vodic najverovatnije ima tal sa konobarom i kako stvari stoje odrace vas zivog. Flasa vina koja stoji na stolu i za koju se podrazumeva da cete je naruciti moze vas kostati i po nekoliko desetina eura. (Njihove plate su oko petnaest eura pa vidite) Kubanci vam nece zavuci ruku u dzep niti ce vam otrgnuti torbu sa ramena ali za sofisticiranije nacine dolaska do love su skolopom tuznih okolnosti postali megamajstori.
Na pr. slikanje sa onom nafrakanom babom sa ogomnim tompusom (izasla je i na naslovnoj strani Politikinog Magazina i odmah sam je prepoznala kada sam je tamo videla) kosta 1 euro a slicna stvar je i sa psima koji laju na dolar, egzoticnim papagajima.. sve za euro :)
Osim navedenih licnosti tu je i na Kubi sveprisutni americki pisac i nobelovac Ernest Hemingvej. Osim kuce ovog strastvenog putnika, lovca i ribolovca, izmedju ostalog, moguce je obici i njegova dva omiljena kafea i popiti kao sto je i sam Hemingvej zapisao Mojito u La Bodeguiti i Daikiri u La Floriditi. Reke turista hrle na ova mesta. Iskreno, uzitak u daikiriju je po mom misljenju daleko veci u prelepoj basti hotela National ali dobro..
Ovo su klasicne turisticke "mamipare" ali rekoh kad' sam vec tamo.. ;) Moguce je te koktele poruciti ili napraviti bilo gde u svetu ali na veoma visokim temperaturam kao sto je njihova, ovi klasici u svetu koktela sa mrvljenim ledom, limunom, rumom i socnim listovima nane- kod mohita donose istinsko osvezenje.
Da se vratim na hotel National kada sam ga vec spomenula. Sazidan je tridesetih godina proslog veka na jednom uzvisenju sa pogledom na cuvenu ulicu Malekon preko koje zapljuskuju talasi i preko nje na stapajuce plavetnilo vode i neba. Oko njega je divan park sa starinskim garniturama za sedenje u prosaranoj hladovini. Neverovatan sklad i mir.. Slani vazduh koji dopire sa okeana, pogled na svetionik i hladan daikiri u ruci je trenutak koji pamtis dok si ziv. U ovom hotelu su boravile brojne slavne licnosti sto je uredno zabelezeno na fotografijama kojih su prepuni zidovi hotelskog muzeja. Detalji u holu hotela, liftovi i postanski sanducici su ostali netaknuti od vremena kada je hotel sagradjen. Ovde je moguce kupiti i poslati vrlo lepe razglednice ali treba imati u vidu da do Srbije ili Crne Gore putuju izmedju trideset i cetrdeset dana.
Interesantno je i iskustvo u jednoj jednostavnoj ali jedinstvenoj sladoledzinici- Copeliji. Na desetine Kubanaca strpljivo ceka u redu zbog nekoliko kugli vrhunskog sladoleda. Na prilazu pise koji je ukus toga dana na redu. Na pr. toga dana je bila pomorandza. Ako ne volis pomorandzu dodji drugi put! Pokusala sam da se umuvam unutra medju domacima i uzivam u kompletnom dozivljaju ali su me ubrzo primetili i pored glasnog negodovanja prebacili u deo za strance. A bas sam se bila ucutala, cak sam i fotoaparat sklonila ali su me zapazili verovatno zbog tena ili garderobe i .... bilo mi je bas krivo. Deo za strance je potpuno izdvojen tako da se deo za Kubance ne moze ni videti, u njemu ima sladoleda svih ukusa, stolovi i stolice su novi...
 
Nadam se da cete nesto videti (upravo sam probala da zakacim sliku, sledeci uputstva)...
Sto se tice fotografije, kao sto rekoh, belo je stvarno belo i odlicno se slaze sa crnim , zar ne?
 

Prilozi

  • Belo odelo.jpg
    Belo odelo.jpg
    25,5 KB · Pregleda: 34
Jos ovo i necu vise smarati..
 

Prilozi

  • Ernest Hemingvej.jpg
    Ernest Hemingvej.jpg
    42,9 KB · Pregleda: 33
  • La Bodeguita.jpg
    La Bodeguita.jpg
    26,8 KB · Pregleda: 28
  • PRAVI Mojito.jpg
    PRAVI Mojito.jpg
    46,7 KB · Pregleda: 34
  • Predivni Malecon o kome mislim svakoga dana.jpg
    Predivni Malecon o kome mislim svakoga dana.jpg
    34,7 KB · Pregleda: 35
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top