Poezija Žak Prevera

Ključ

Je li to na noć
ili načas
upita gaudarica
skidajući ključ
To je zauvek
reče žena što je čekala
i čovek uze ključ
plativši sobu
sa popustom od 10%
I njih dvoje popeše se
na sprat smešeći se
Jadni sirotani
možda će se poubijati
reče gazdarica cmizdreći
I jadni moji stari čaršavi
biće skroz krvavi

Poruka

Vrata koja je neko otvorio
Vrata koja je neko zatvorio
Stolica na koju je neko seo
Mačka koju je neko pomilovao
Voće koje je neko zagrizao
Pismo koje je neko pročitao
Stolica koju je neko oborio
Vrata koja je neko otvorio
Put po kome još neko trči
Šuma kojom neko prolazi
Reka u koju neko skače
Bolnica u kojoj neko umire.

Definitivno najbolji pesnik po meni -pesma doručak mi je uvek bila najdraža.

Meni je omiljena pesma Barbara

Kad pomenu uvelo lisce...

Savrsena stvar.Prever + Iggy Pop

ADRIJEN

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!



POSETA MUZEJU


U muzeju voštanih Uspomena
prođite galerijom Promašenih namera,
hodnikom Neiskrenih želja,
stepenicama Bezvoljnih žudnji,
i upašćete u klopku Kajanja.
I tu,
moći ćete urezati po zidovima
malim nožem - uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma.

Ali,
iznad sale Izgubljenih dobročinstava,
vezanih očiju, akrobata Ljubav
plesaće na žici ukočen od sreće jedva nazrene,
od sreće nikad ne zaboravljane.
I muzika njegovog cirkusa okretaće svoju izlizanu ploču,
islabljenu, ali oduševljenu,
i ploča će se okretati kao mesec krvavi
i ožalošćeni očarani, oživljeni, nasmejani, obasjani, zadivljeni i zadivljujući.
I biće to
muzika naroda ptica
muzika ptica naroda.

Posetioci
slušajte tu muziku i dobro je čujte,
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku,
na taj šum,
već predajte joj se sasvim.
Ona će vam se spokojno isplatiti jednog lepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda, ptica ljubavi.

Sipao je kafu
U šoljicu
Sipao je mleko
U šoljicu sa kafom
Stavio je šećer
u belu kafu
Kašičicom je
Promešao
Popio belu kafu
Bez i jedne reči
Zapalio je
Cigaretu
Pravio kolute
Od dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Bez i jedne reči
Ustao je
I ne pogledavši me
Stavio je
Šešir na glavu
I uzeo kišni ogrtač
Jer je padala kiša
A onda je otišao
Po kiši
Bez i jedne reci
I ne pogledavši me
Tada ja spustih
Glavu u ruke
I zaplakah.

SAVRSENA STVAR!

Meni je ova omiljena. Večni Žak!

Živi pijesak

Demoni i divote
Vjetrovi i oseke
Daleko već povuklo se more
A ti
Kao alga blago milovana vjetrom
U živom pijesku postelje ne miruješ sanjajući
Demone i divote
Vjetrove i oseke
Da daleko povuklo se more
Dok su u tvojim poluotvorenim očima
Zaostala dva mala vala
Demoni i divote
Vjetrovi i oseke
Dva vala mala da me potope



Pesma razbija!

Suncokret

Svakoga dana u sedmici
Zimi i u jesen
Po nebu Pariza
Fabrički odzaci bljuju sivi dim

A proleće nailazi sa cvetom za cvetom
Pod ruku s lepom devojkom
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
Koja nema drugo ime pa čak ni prezima
Ali igra na raskršću
Belvila i Sevilje

Suncokret suncokret suncokret
Valcer se čuje sa raskršća
Divni dani su prošli
I lepi život sa njima

Genije Bastilja puši finu cigaru
Na zaljubljenom nebu
Na nebu Sevilje na nebu Belvila
Il’ na svejeno kojem

Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke

Uvelo lišće

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.


" Ta pesma je bila slicna nama " ......

Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja lljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava ko magare
Živa ko želja
Svirepa kao sećanje
Hladna kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde bila si nekad
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku i spasi nas.

Mistery_girl:

Suncokret

Svakoga dana u sedmici
Zimi i u jesen
Po nebu Pariza
Fabrički odzaci bljuju sivi dim

A proleće nailazi sa cvetom za cvetom
Pod ruku s lepom devojkom
Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke
Koja nema drugo ime pa čak ni prezima
Ali igra na raskršću
Belvila i Sevilje

Suncokret suncokret suncokret
Valcer se čuje sa raskršća
Divni dani su prošli
I lepi život sa njima

Genije Bastilja puši finu cigaru
Na zaljubljenom nebu
Na nebu Sevilje na nebu Belvila
Il’ na svejeno kojem

Suncokret suncokret
Ime je cveta
Nadimak devojke

Kliknite za proširenje...

To, ludi Žak!

Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.

Mistery_girl:

Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.

Kliknite za proširenje...

Ludi, ludi Žak. Genije. Nemoguće je postaviti tako trodimenzijlnu sliku a opet držati osećanje uz nju, kao što je on to radio.

Bas zbog toga je originalan. Neponovljiv je!

Baš mi se sad nameće želja da analiziram tu pesmu. Kakav fenomenalan opis odbačenosti, ili otuđenosti(kako god) i posle toga, predstava o dosadi koja je to i izazvala, i izazvala novu potragu,
istog osećanja, samo u drugoj osobi. Dosada koja je večna i promenljiva, kao i rađanje i umiranje cveta, osećanja, iz pesme.

hedon29:

Baš mi se sad nameće želja da analiziram tu pesmu. Kakav fenomenalan opis odbačenosti, ili otuđenosti(kako god) i posle toga, predstava o dosadi koja je to i izazvala, i izazvala novu potragu,
istog osećanja, samo u drugoj osobi. Dosada koja je večna i promenljiva, kao i rađanje i umiranje cveta, osećanja, iz pesme.

Kliknite za proširenje...

Upravo tako. Sve je fenomenalno opisano. Zapravo, kako sam ja razumela, ona je pokusala da pronadje isto osecanje u nekom drugom, ali bezuspesno. Drugi je za nju bio samo drugi i nista vise. Nije bilo nikakvih osecanja.
"Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on."

Uh, uh, ja sam razumeo na suprotan način: da je on njoj dosadio, i da je zbog toga našla lepu promenu u drugom. Na kraju, nije ni važno. Istina je da nam se pesma svidela

Stvari imaju onakav izgled kakav im nasa dusa da. Na kraju krajeva, umetnost svako dozivljava na svojstven nacin. U tome je i njena draz.

Mistery_girl:

Stvari imaju onakav izgled kakav im nasa dusa da. Na kraju krajeva, umetnost svako dozivljava na svojstven nacin. U tome je i njena draz.

Kliknite za proširenje...

Baš to. Fundamentalna stvar je ta da nam se predmeti obožavanja dodirnu Poz

DECA SE VOLE

Deca kad se vole ljube se stojeći
Po kapijama noći
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
Ali decu kad se vole
Baš je briga da li ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noći
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
Tada si dalje odavde nego što je noć
I mnogo dalje nego što je dan
Ona su
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi