eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
наравно не код нас него у Русији - ипак могли би ови наши муфљузи понешто да науче од баћушке Путина:
Хиљаду директора без посла
Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни „нема пара” – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад
Ако фабрике раде плате морају да буду исплаћиване
Од нашег дописника
Москва, 28. јануара – Више од хиљаду директора смењено је прошле године због кашњења у исплати личних доходака радницима, саопштила је прес-служба државног тужилаштва Русије, на чију иницијативу је и дошло до смењивања. Кажњеним директорима забрањено је да се баве руководећим пословима од једне до три године.
Тужилаштво истиче да је административним мерама кажњено више од 32.000 руководилаца који су нарушили законе о исплати личних доходака радницима. Пракса је показала да је то једна од најефикаснијих мера за спречавање експлоатације радника. Иако су свако кашњење плата директори објашњавали кризом и лошим пословањем фирми, кад год се умешало тужилаштво – новац би се брзо нашао. Тако је, на пример, директор компаније „Краснослободска ПМК”, пошто је кажњен због дуга радницима од укупно 2,3 милиона рубаља (око 55.000 евра) – исплатио раднике у једном дану. Слично се догодило и у једној хемијској компанији у Приморју, која је дуговала 15 милиона рубаља (око 350.000 евра), и у многим другим... Према статистици, дуг за плате је на овај начин за годину дана смањен за око 30 процената.
Према руском законодавству, дуговање плата радницима квалификује се као средње тешко кривично дело које застарева за две године. Директор може бити кажњен казном од 5.000 рубаља (120 евра), а фирма до 50.000, и забраном рада до 90 дана. Али, ако се докаже да се два месеца каснило са платама намерно и из користољубља, казна може бити пет година забране рада на руководећим пословима, па и две године затвора. Ако се последице неисплаћених ЛД покажу као тешке (смрт због недостатка средстава за лечење, губитак стана због немогућности да се плаћа кредит, прекид школовања...), директор може да буде кажњен и са седам година затвора.
Овај закон донет је на Путинов предлог почетком прве деценије овог века, како би се решио проблем огромних дугова које су новопечени власници бројних предузећа направили не плаћајући раднике. Тада готово да нико није давао плате, дуговало се по годину, годину и по дана, па су почели масовни штрајкови рудара, радника на нафтним бушотинама и у другим предузећима. Нови закон је брзо решио проблем и увео ред у пословање.
Нову шансу директори су добили за време прошлогодишње финансијске кризе која им је послужила као добар алиби. Своје губитке су покушали да смање тако што су престали да исплаћују плате. Власти су неко време имале разумевања због кризе, али кад је „ђаво однео шалу” и кад су почели штрајкови, који су лако могли да захвате целу земљу, опет се умешао Путин. Његов одлазак у градић Пикаљово, у коме радници у фабрикама Олега Дерипаске пола године нису примали плату и јавно „убеђивање” власника да пред камерама потпише обавезу да ће до краја дана измирити дуг, означио је прекретницу. Дерипаска је у року од неколико сати исплатио све заостале плате, а губернатори су добили задатак да, свако у свом крају, прати понашање послодаваца и обезбеди поштовање закона који не признаје никакве разлоге да се раднику, ако је радио, не исплати ЛД. Чак и ако фабрика заустави производњу јер нема посла, послодавац је обавезан да исплаћује радницима најмање две трећине просечне плате. „Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни ’нема пара’ – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад”, истичу у тужилаштву.
Због свега тога је кашњење личних доходака данас релативно ретка појава, а послодавци налазе друге начине да смање радницима плате. Ипак, по статистици, укупан дуг послодаваца за прошлу годину износи 3,5 милијарди рубаља, што је један посто од укупне месечне зараде радника. Зато је заменик државног тужиоца Иван Семчишин ових дана предложио да се измени закон и пооштре казне за несавесне директоре. Према том предлогу, неисплаћивање или озбиљно кашњење личних доходака (а два месеца се сматра „озбиљним“) квалификоваће се као средње тешко кривично дело које не застарева шест година. За прекршиоце је предвиђена забрана да се уопште баве бизнисом.
Љубинка Милинчић
-----------------------------------------------
Током прошле године просечна плата у Русији, упркос кризи, повећала се за 12,6 процената, објавио је Федерални статистички завод. Месечна плата повећана је за 8,5 посто и износила је 18.785 (око 450 евра) рубаља, да би са исплатом такозване 13. плате (што је овде пракса) у децембру досегла 23.827 (око 570 евра). Највеће су плате у финансијској сфери где су запослени добијали месечно просечно око 40.000 рубаља. Најмање се зарађивало у текстилној индустрији (8.870 рубаља).
[објављено: 29/01/2010]
Хиљаду директора без посла
Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни „нема пара” – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад
Од нашег дописника
Москва, 28. јануара – Више од хиљаду директора смењено је прошле године због кашњења у исплати личних доходака радницима, саопштила је прес-служба државног тужилаштва Русије, на чију иницијативу је и дошло до смењивања. Кажњеним директорима забрањено је да се баве руководећим пословима од једне до три године.
Тужилаштво истиче да је административним мерама кажњено више од 32.000 руководилаца који су нарушили законе о исплати личних доходака радницима. Пракса је показала да је то једна од најефикаснијих мера за спречавање експлоатације радника. Иако су свако кашњење плата директори објашњавали кризом и лошим пословањем фирми, кад год се умешало тужилаштво – новац би се брзо нашао. Тако је, на пример, директор компаније „Краснослободска ПМК”, пошто је кажњен због дуга радницима од укупно 2,3 милиона рубаља (око 55.000 евра) – исплатио раднике у једном дану. Слично се догодило и у једној хемијској компанији у Приморју, која је дуговала 15 милиона рубаља (око 350.000 евра), и у многим другим... Према статистици, дуг за плате је на овај начин за годину дана смањен за око 30 процената.
Према руском законодавству, дуговање плата радницима квалификује се као средње тешко кривично дело које застарева за две године. Директор може бити кажњен казном од 5.000 рубаља (120 евра), а фирма до 50.000, и забраном рада до 90 дана. Али, ако се докаже да се два месеца каснило са платама намерно и из користољубља, казна може бити пет година забране рада на руководећим пословима, па и две године затвора. Ако се последице неисплаћених ЛД покажу као тешке (смрт због недостатка средстава за лечење, губитак стана због немогућности да се плаћа кредит, прекид школовања...), директор може да буде кажњен и са седам година затвора.
Овај закон донет је на Путинов предлог почетком прве деценије овог века, како би се решио проблем огромних дугова које су новопечени власници бројних предузећа направили не плаћајући раднике. Тада готово да нико није давао плате, дуговало се по годину, годину и по дана, па су почели масовни штрајкови рудара, радника на нафтним бушотинама и у другим предузећима. Нови закон је брзо решио проблем и увео ред у пословање.
Нову шансу директори су добили за време прошлогодишње финансијске кризе која им је послужила као добар алиби. Своје губитке су покушали да смање тако што су престали да исплаћују плате. Власти су неко време имале разумевања због кризе, али кад је „ђаво однео шалу” и кад су почели штрајкови, који су лако могли да захвате целу земљу, опет се умешао Путин. Његов одлазак у градић Пикаљово, у коме радници у фабрикама Олега Дерипаске пола године нису примали плату и јавно „убеђивање” власника да пред камерама потпише обавезу да ће до краја дана измирити дуг, означио је прекретницу. Дерипаска је у року од неколико сати исплатио све заостале плате, а губернатори су добили задатак да, свако у свом крају, прати понашање послодаваца и обезбеди поштовање закона који не признаје никакве разлоге да се раднику, ако је радио, не исплати ЛД. Чак и ако фабрика заустави производњу јер нема посла, послодавац је обавезан да исплаћује радницима најмање две трећине просечне плате. „Никакав изговор – ни криза, ни да је фирма опљачкана, ни ’нема пара’ – није оправдање да се радницима не плати за њихов рад”, истичу у тужилаштву.
Због свега тога је кашњење личних доходака данас релативно ретка појава, а послодавци налазе друге начине да смање радницима плате. Ипак, по статистици, укупан дуг послодаваца за прошлу годину износи 3,5 милијарди рубаља, што је један посто од укупне месечне зараде радника. Зато је заменик државног тужиоца Иван Семчишин ових дана предложио да се измени закон и пооштре казне за несавесне директоре. Према том предлогу, неисплаћивање или озбиљно кашњење личних доходака (а два месеца се сматра „озбиљним“) квалификоваће се као средње тешко кривично дело које не застарева шест година. За прекршиоце је предвиђена забрана да се уопште баве бизнисом.
Љубинка Милинчић
-----------------------------------------------
Током прошле године просечна плата у Русији, упркос кризи, повећала се за 12,6 процената, објавио је Федерални статистички завод. Месечна плата повећана је за 8,5 посто и износила је 18.785 (око 450 евра) рубаља, да би са исплатом такозване 13. плате (што је овде пракса) у децембру досегла 23.827 (око 570 евра). Највеће су плате у финансијској сфери где су запослени добијали месечно просечно око 40.000 рубаља. Најмање се зарађивало у текстилној индустрији (8.870 рубаља).
[објављено: 29/01/2010]
... али важно да је пустио браду... и то браду-срањ* а не браду-звање...
