Сталкер
Elita
- Poruka
- 23.163
Sekta ili mala verska zajednica?
Šta je sekta, a šta mala verska zajednica? Predstavnici civilnog sektora u Srbiji ukazuju da aktuelni Zakon o crkvama to ne definiše na odgovarajući način. A to za posledicu ima – diskriminaciju malih verskih zajednica.
Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) iz Zrenjanina na adrese nadležnih institucija uputio je zahtev da reaguju na govor mržnje u tekstu koji je objavljen u tabloidu „Kurir“, pod naslovom „U sektama 200.000 Srba!“.
U tom članku, sektama se označavaju uglavnom male verske zajednice koje su priznate svuda u svetu, a ide se i korak dalje pa im se pripisuju i pojedini zločini. Snežana Ilić, programska koordinatorka CRCD-a, za Dojče vele kaže da je ovakvo stalno anatemisanje malih verskih zajednica zapravo posledica lošeg Zakona o crkvama, koji favorizuje takozvane tradicionalne crkve, a diskriminiše male verske zajednice:
„Postoji još jedan problem, a to je da se Ustavni sud nikako ne oglašava, iako postoje veoma brojni podnesci za ocenu ustavnosti ovog zakona. A takve inicijative podnele su i verske zajednice, i crkve, i nevladine organizacije, i pravnici.”
Snežana Ilić ocenjuje da se kroz anatemisanje malih verskih zajednica u medijima održava monopol onih „velikih“:
„Održava se monopol, naravno! Ako će država dati znatan manevarski prostor crkvi, znatne privilegije, ona će to svakako želeti da zadrži. Po tome nema specifičnosti ni kod Srpske pravoslavne crkve.”
Šta je maligno u sektama?
Stručnjak za religije Miroslav Keveždi za naš program kaže da mediji o malim verskim zajednicama često izveštavaju suprotno demokratskom principu o pluralizmu ideja:
„Postoji jedno izveštavanje o verskim zajednicama koje ih ’stereotipizira’, koje na neki način ‘targetira’ one grupe na kojima je potrebno iskaliti da li negativnu energiju, da li nakupljenu frustraciju…”
Keveždi objašnjava koje organizacije zapravo treba smatrati sektama u negativnom značenju te reči:
„Sekta ne mora da bude maligna, ali ono što je maligno – to se označava kao kult. Kao što udruženja građana ponekad mogu da pod tim imenom sakriju nešto što je loše, može se desiti da neko pod imenom verske zajednice pokušava da takođe prošvercuje nešto što je loše.”
„Satanisti“ postoje većinom samo u novinskim člancima?
A o „satanistima“, o kojima tabloidi u Srbiji često pišu, Keveždi kaže da, bez obzira što se o njima mnogo govori, vrlo retko se pojavi neki zaista validan podatak – da je neko zaista „satanista“, i da je zaista učestvovao u „crnoj misi“ ili nečem sličnom
„To onda otvara prostor da se zapitamo da li oni kod nas zaista postoje ili postoje samo, recimo, u nekim novinskim člancima.”
Inače, Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je donet pre četiri godine, kao loš su već tada ocenili i Venecijanska komisija i Evropska komisija, ali, uprkos tome, domaće vlasti nisu ništa učinile da bi se taj zakon u međuvremenu izmenio na bolje.
Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5176349,00.html
Šta je sekta, a šta mala verska zajednica? Predstavnici civilnog sektora u Srbiji ukazuju da aktuelni Zakon o crkvama to ne definiše na odgovarajući način. A to za posledicu ima – diskriminaciju malih verskih zajednica.
Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) iz Zrenjanina na adrese nadležnih institucija uputio je zahtev da reaguju na govor mržnje u tekstu koji je objavljen u tabloidu „Kurir“, pod naslovom „U sektama 200.000 Srba!“.
U tom članku, sektama se označavaju uglavnom male verske zajednice koje su priznate svuda u svetu, a ide se i korak dalje pa im se pripisuju i pojedini zločini. Snežana Ilić, programska koordinatorka CRCD-a, za Dojče vele kaže da je ovakvo stalno anatemisanje malih verskih zajednica zapravo posledica lošeg Zakona o crkvama, koji favorizuje takozvane tradicionalne crkve, a diskriminiše male verske zajednice:
„Postoji još jedan problem, a to je da se Ustavni sud nikako ne oglašava, iako postoje veoma brojni podnesci za ocenu ustavnosti ovog zakona. A takve inicijative podnele su i verske zajednice, i crkve, i nevladine organizacije, i pravnici.”
Snežana Ilić ocenjuje da se kroz anatemisanje malih verskih zajednica u medijima održava monopol onih „velikih“:
„Održava se monopol, naravno! Ako će država dati znatan manevarski prostor crkvi, znatne privilegije, ona će to svakako želeti da zadrži. Po tome nema specifičnosti ni kod Srpske pravoslavne crkve.”
Šta je maligno u sektama?
Stručnjak za religije Miroslav Keveždi za naš program kaže da mediji o malim verskim zajednicama često izveštavaju suprotno demokratskom principu o pluralizmu ideja:
„Postoji jedno izveštavanje o verskim zajednicama koje ih ’stereotipizira’, koje na neki način ‘targetira’ one grupe na kojima je potrebno iskaliti da li negativnu energiju, da li nakupljenu frustraciju…”
Keveždi objašnjava koje organizacije zapravo treba smatrati sektama u negativnom značenju te reči:
„Sekta ne mora da bude maligna, ali ono što je maligno – to se označava kao kult. Kao što udruženja građana ponekad mogu da pod tim imenom sakriju nešto što je loše, može se desiti da neko pod imenom verske zajednice pokušava da takođe prošvercuje nešto što je loše.”
„Satanisti“ postoje većinom samo u novinskim člancima?
A o „satanistima“, o kojima tabloidi u Srbiji često pišu, Keveždi kaže da, bez obzira što se o njima mnogo govori, vrlo retko se pojavi neki zaista validan podatak – da je neko zaista „satanista“, i da je zaista učestvovao u „crnoj misi“ ili nečem sličnom
„To onda otvara prostor da se zapitamo da li oni kod nas zaista postoje ili postoje samo, recimo, u nekim novinskim člancima.”
Inače, Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je donet pre četiri godine, kao loš su već tada ocenili i Venecijanska komisija i Evropska komisija, ali, uprkos tome, domaće vlasti nisu ništa učinile da bi se taj zakon u međuvremenu izmenio na bolje.
Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5176349,00.html
