NatasaNatasa kaže da joj je žao hendikepiranih, a i smatra da ne treba da se prema njima neko loše ophodi. Pa žaljenje nekoga jeste loše. Ne verujem da postoji neko ko voli da ga žale. Ako nekome nešto nedostaje i zbog toga ne može da postigne nešto onda ispravan čovek treba da mu pomogne, a ne da ga žali.
Ustremili ste se na reči, a šta ćemo sa delima? Eto hendikepirani ljudi. To su ljudi koji imaju nekakav nedostatak zbog čega ne mogu da žive normalno kao ostali koji nemaju taj nedostatak. Zašto ne mogu? Zato što oni koji nemaju takvih problema ne razmišljaju o njima. Tako neko ko ne može da hoda ne može da ide u pozorište, biblioteke, fakultete, škole, ma bilo gde. Neko ko ne vidi ne može da uči šta želi, pošto nema knjiga niti se neko dosetio da snimi čitanje nekih knjiga koje bi im značile ili slično. Pitam se kako se prevoze ljudi bez nogu ili ruku. Kojim sredstvima? A svako može biti hendikepiran. Daleko bilo, ali svima može da se dogodi nešto neočekivano. Ovo navodim samo zato što većina ljudi nema sposobnost empatije, već razmišlja samo o sebi i svojim problemima.
Cigani su Romi, kao to je bolje reći. Govorim Ciganin, Ciganka. Ponašanje prema njima se nije promenilo, ali ime jeste. Bajno. Što se njih tiče, mislim da sami treba da zasluže drugačije ponašanje, a država i mi koji nismo Cigani treba da im damo šansu time što ih nećemo unapred klasifikovati. Među Ciganima ima ljudi koji žele da žive normalno, idu u škole, rade sve što radi i neko ko nije Ciganin. Ne mogu ni da zamislim kako je teško nekom Ciganinu koji je pristojan, čist i željan normalnog života. Treba mu deset puta veći trud da dože do nečega nego nekome ko nije Ciganin. Nije samo država tu kriva, već i oni Cigani koji ne žele da se promeni situacija.
Što se drugih vera tiče, nisam ni nešto religiozna da bih primećivala razlike. A smetaju mi svi oni koji insistiraju na svojoj veri i napadaju bilo pasivno bilo jasno. Mislim da je vera lična stvar i da ne treba drugoga opterećivati našim verovanjima.
****** i lezbejke me ne interesuju. Nije mi se desilo da se zaljubim u pedera, barem mislim da nije. Šta ko radi "u krevetu" nije moja briga. Smeta mi kada neko traži veća prava nego što ih realno zaslužuje nekim kvalifikacijama, a na osnovu diskriminacije. Zar treba da se zapošljava neko samo zato što je gej? A kvalifikacije? Za koje radno mesto je bitno da li spavate sa suprotnim ili istim polom? A biće toga, negde već i ima.
Uglavnom, mislim da treba manje obraćati pažnju na reči kojima nekoga nazivamo. Ako bismo se ponašali ispravno, ne bismo imali potreba za takvim rečima.
Setih se sada one reklame za sok gde srećna porodica pije sok a u pozadini se čuje pesma: Oh, happy day. Dakle, taj sok je samo za hrišćane?
)
Ali trudim se da to ne izgovaram pred decom.
