emotivac2
Primećen član
- Poruka
- 682
U Srbiji na kraju decembra 2009. godine registrovano je 730.372 osoba na evidenciji ili za 0,97 odsto više nego u novembru, pri čemu su više od polovine - žene.
Nezaposlenost je u decembru povećana za 7.022 lica u odnosu na novembar 2009. godine, a u odnosu na oktobar 2008. godine (početak uticaja svetske ekonomske krize), broj lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljvanje se povećao za 12.964.
Trend povećanja broja lica na evidenciji NSZ registrovan je do maja 2009. godine, od kada se njihov broj konstantno smanjuje sve do decembra kada počinje ponovo lagano da raste.
Broj lica na evidenciji u decembru 2009. godine manji je za više od 37.000 u odnosu na maj iste godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je 517.000 lica.
preuzeto sa sajta www.blic.rs
MATERIJALNO OBEZBEDJENJE:
U 2009. godini više od 5.000 domaćinstava se pojavljuje kao novi korisnici MOP-a. Od tog broja, blizu polovine, približno 2.500, jesu porodice sa decom.
Među novim korisnicima, porodicama sa decom, najzastupljenije su tročlane porodice (blizu 34 odsto), potom četvoročlane i domaćinstva sa više od pet članova, dok među novoprijavljenim porodicama bez dece preovlađuju jednočlana domaćinstva (oko 69 odsto).
PREMA merilima za 2009. godinu, pojedinci koji mesečno troše 7.963 dinara mesečno, odnosno 17.518 dinara ako su bračni par sa jednim detetom, smatraju se siromašnima. Najveći broj domaćinstava je, međutim, po članu trošio između 3.000 i 4.500 dinara.
DECIJI DODATAK::
381.004 dece, odnosno svako četvrto dete u Srbiji, prima dečji dodatak, za šta se izdvaja 744 miliona dinara mesečno.
KAKO SE ZIVI?
STRUČNJACI koji su na terenu beležili poražavajuće činjenice o životnom standardu najmlađeg stanovništva, sakupili su odgovore od severa do juga Srbije. I dobili mračnu sliku o navikama i odrastanju najmlađih.
- Dečja odeća i obuća se nasleđuju, dobijaju na poklon ili se nosi staro i iznošeno - nastavlja Pejaković. - Školska deca kupuju polovne knjige i školski pribor, često nemaju za užinu, a po pravilu ni za džeparac. Mlađa deca najčešće ostaju uskraćena za igračke i slikovnice. Kupuju se najjeftinije ili neodgovarajuće, dobijaju oštećene i nekompletne.
Među stvarima i aktivnostima koje se deci uskraćuju pominju se i, kompjuter, Internet, škole računara, plesa, treninzi, sport, letovanja, zimovanja... O ovim se životnim stilovima gotovo ni ne razmišlja.
Prema podacima za 2009. godinu, među korisnicima materijalnog obezbeđenja je nešto više od 29.000 porodica sa decom. Ukupan broj dece u ovim domaćinstvima je oko 58.000. Ova vrsta socijalne pomoći je samo jedna u nizu državnih intervencija, a na nju, po svemu sudeći, računa najviše roditelja. Tako, pokazuju podaci resornog ministarstva, pored MOP-a najveći broj porodica istovremeno prima i dečiji dodatak ili povremeno jednokratnu opštinsku pomoć. Za gotovo sve porodice ove naknade su i glavni izvor prihoda.
Maksimalni iznosi pomoći iznose između 5.360 dinara za jednočlano i 10.734 dinara za petočlano domaćinstvo. Ukoliko deca redovno pohađaju školu porodice su i primaoci dečjeg dodatka, što uvećava ukupne naknade koje primaju od države, u proseku za 1.800 dinara po detetu. Deca samohranih roditelja i deca sa invaliditetom primaju uvećani dečji dodatak u iznosu od 2.500 dinara po detetu.
- U Srbiji je nešto manje od četiri odsto dece uključeno u program socijalne pomoći, dok je, prema procenama na osnovu ankete o životnom standardu, udeo siromašne dece u Srbiji dvostruko veći - zapaža Pejaković. - Domaćinstva sa decom su siromašnija od domaćinstava bez dece i njihovo siromaštvo se u 2009. godini dodatno uvećalo, pa je tako njihov broj sa od 5,6 odsto u trećem kvartalu 2008. godine, porastao na 8,8 odsto u prva dva kvartala 2009. godine. Nizak životni standard se ogleda i u stambenim uslovima u ovim domaćinstvima. Siromašne porodice sa decom, obuhvaćene intervjuom, mahom žive u malim kućama, čiji su vlasnici ili u kojima besplatno borave. Najčešće imaju jednu ili dve sobe.
Gotovo sva domaćinstva poseduju električnu energiju i tekuću vodu, dok, po proceni, svako treće domaćinstvo nema kanalizaciju i koristi spoljno kupatilo ili poljski nužnik. Kuće u kojima žive su izgrađene od nekvalitetnih, slabih materijala - naboj, pleter, daske..., oronule su i trošne, često sa betonom na podu, slabo opremljene nameštajem i sanitarijama, ponekad i bez prozora i vrata. Slaba izolacija, buđ i vlaga, malter koji otpada sa zidova, dodatno opisuju prostore u kojima žive.
Nisu retki primeri da se deca kupaju u komšiluku, a da roditelji peru veš na bunaru.
- Za brojnije porodice, sa više dece, problemi su i mali prostor, često zajednički život u jednoj sobi, bez mogućnosti da se odvoje muška i ženska deca ili da se izdvoji kutak za učenje - dodaje Pejaković. I predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja ujedno predsedava i radnoj grupi za prava deteta, ukazuje da su najugroženija deca do 14 godina starosti, koja uglavnom potiču iz porodica koje žive ispod linije siromaštva.
- Ova deca se često suočavaju sa problemima u školi, i drugim poteškoćama koje kasnije dovode do sličnih problema prilikom zasnivanja sopstvene porodice - ocenjuje Đukić-Dejanović. - Ona često rastu na ivici društva, što ih sprečava da se ravnomerno uključe u ekonomske, društvene i kulturne tokove životne zajednice i da ostvare svoje potencijale. Neophodno je obezbediti sistemski rad o svim pitanjima koja se odnose na decu i zaštititi ostvarivanja njihovih prava. Briga o deci odavno je prevazišla samo porodicu i u nju se mora uključiti društvo u celini.
NEMAJU bicikle, kompjutere, nose polovnu odeću i obuću, grožđe jedu samo kada im neko donese. Voće se ne kupuje, a ni čokolade ni meso. Kupaju se sapunom za veš...
Ovo su samo neka od zapažanja zabeleženih u poslednjem istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike o siromašnim porodicama širom Srbije u kojima odrasta skoro 300.000 dece. Polovina ove "armije" mališana živi na samom rubu egzistencije, a druga ispod granice siromaštva.
U ovim se domaćinstvima, prema ocenama samih ispitanika, štedi čak i "na vazduhu" pa su tako i prohtevi najmlađih svedeni na minimum. Na pitanje "Šta uskraćujete svojoj deci usled nedostatka novca?" u Aleksincu, Apatinu, Batočini, Dimitrovgradu, Malom Zvorniku, Sjenici... čuli su se mahom isti odgovori.
- Roditelji su ponekad kratko izgovarali "Sve! Od ishrane do garderobe", a ponekad su bolno nabrajali. I uvek su to činili uz snažne emocije - prepričava rezultate istraživanja Ljubomir Pejaković, posebni savetnik ministra rada i socijalne politike. - Svi roditelji tvrde da, upkros svemu, uvek nastoje da za svoje najmlađe izdvajaju najbolje. Nažalost, ishrana dece u najsiromašnijim domaćinstvima je nekvalitetna, bez dovoljno mleka, mesa, povrća i voća, bez slatkiša, sokova, sladoleda... Ponešto se kupuje jednom mesečno, na primer kada dobiju materijalno obezbeđenje i pomoć. Tada se "počaste" ćevapima i sokom.
Među ispitanicima je bilo i onih koji su "priznavali" da često nemaju ni za hranu.
- Tada jedu hleb i čaj - piše u istraživanju čiji su rezultati nedavno predstavljeni na međunarodnoj konferenciji "Deca i siromaštvo" održanoj u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.
preuzeto sa sajta www.b92.net
PROSEČNA plata u Srbiji iznosila je 31.734 dinara, odnosno oko 320 evra . Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Najveću platu prošlog meseca primili su stanovnici Novog Beograda i to 47.148 dinara, a za oko 2.000 dinara manje
u proseku zaradili su žitelji Surčina. Lazarevčani su kući odneli po 44.510 dinara.
Plate veće od republičkog proseka imaju i Novosađani sa zarađenih decembarskih 36.713 dinara, žitelji Apatina sa 35.271,kao i građani Sente i Pančeva, koji su kući odneli oko 34.000 dinara.
U decembarskoj koverti stanovnika Gadžinog Hana, međutim, bilo je svega 14.629 dinara, a kod stanovnika Bele Palanke za oko hiljadu dinara više, odnosno 15.699 dinara.
Analizirajući zarade po okruzima, najveći broj prosečnih plata u Srbiji je u rasponu od 20.000 do 25.000 dinara. To je slučaj u mačvanskom, kolubarskom, jablaničkom i pirotskom okrugu.
Inače, najbolje plaćeni radnici prošlog meseca bili su zaposleni u finansijskom sektoru. Bankari su kući odneli, u proseku, 74.366 dinara, gotovo šest puta više od najniže zarade u zemlji. Na listi najbolje plaćenih radnika su i naftaši koji su zaradili, u proseku, po 72.147 dinara.
Oni koji rade u komorama i raznim organizacijama na bazi učlanjenja, prošlog meseca su primili po 62.955 dinara.
GDE JE TANKO
NajniŽe zarade prošlog meseca zabeležene su u proizvodnji radio i komunikacione opreme, svega - 10.136 dinara. Slede konfekcionari i krznari sa prosekom od 12.408 dinara. U sektoru prerade i proizvodnje drveta "prosek" u oktobru je bio 14.277 dinara.
preuzeto sa sajta www.naslovi.net iz novina Vecernje Novosti
Pa izvolte komentarisite do mile volje Kako Vi zivite i da li Vam nesto ostaje?
I sta mislite da li se drzavi vise isplati da daje socijalu od 5000 dinara ili da otvori nova radna mesta i obezbedjuje rep.prosek ili da nastavi sa otpustanjem i da se strajkuje po celoj Srbiji jer su radnici nezadovoljni.
Da li se ponavlja vec vidjeno od ranije?
Nezaposlenost je u decembru povećana za 7.022 lica u odnosu na novembar 2009. godine, a u odnosu na oktobar 2008. godine (početak uticaja svetske ekonomske krize), broj lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljvanje se povećao za 12.964.
Trend povećanja broja lica na evidenciji NSZ registrovan je do maja 2009. godine, od kada se njihov broj konstantno smanjuje sve do decembra kada počinje ponovo lagano da raste.
Broj lica na evidenciji u decembru 2009. godine manji je za više od 37.000 u odnosu na maj iste godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je 517.000 lica.
preuzeto sa sajta www.blic.rs
MATERIJALNO OBEZBEDJENJE:
U 2009. godini više od 5.000 domaćinstava se pojavljuje kao novi korisnici MOP-a. Od tog broja, blizu polovine, približno 2.500, jesu porodice sa decom.
Među novim korisnicima, porodicama sa decom, najzastupljenije su tročlane porodice (blizu 34 odsto), potom četvoročlane i domaćinstva sa više od pet članova, dok među novoprijavljenim porodicama bez dece preovlađuju jednočlana domaćinstva (oko 69 odsto).
PREMA merilima za 2009. godinu, pojedinci koji mesečno troše 7.963 dinara mesečno, odnosno 17.518 dinara ako su bračni par sa jednim detetom, smatraju se siromašnima. Najveći broj domaćinstava je, međutim, po članu trošio između 3.000 i 4.500 dinara.
DECIJI DODATAK::
381.004 dece, odnosno svako četvrto dete u Srbiji, prima dečji dodatak, za šta se izdvaja 744 miliona dinara mesečno.
KAKO SE ZIVI?
STRUČNJACI koji su na terenu beležili poražavajuće činjenice o životnom standardu najmlađeg stanovništva, sakupili su odgovore od severa do juga Srbije. I dobili mračnu sliku o navikama i odrastanju najmlađih.
- Dečja odeća i obuća se nasleđuju, dobijaju na poklon ili se nosi staro i iznošeno - nastavlja Pejaković. - Školska deca kupuju polovne knjige i školski pribor, često nemaju za užinu, a po pravilu ni za džeparac. Mlađa deca najčešće ostaju uskraćena za igračke i slikovnice. Kupuju se najjeftinije ili neodgovarajuće, dobijaju oštećene i nekompletne.
Među stvarima i aktivnostima koje se deci uskraćuju pominju se i, kompjuter, Internet, škole računara, plesa, treninzi, sport, letovanja, zimovanja... O ovim se životnim stilovima gotovo ni ne razmišlja.
Prema podacima za 2009. godinu, među korisnicima materijalnog obezbeđenja je nešto više od 29.000 porodica sa decom. Ukupan broj dece u ovim domaćinstvima je oko 58.000. Ova vrsta socijalne pomoći je samo jedna u nizu državnih intervencija, a na nju, po svemu sudeći, računa najviše roditelja. Tako, pokazuju podaci resornog ministarstva, pored MOP-a najveći broj porodica istovremeno prima i dečiji dodatak ili povremeno jednokratnu opštinsku pomoć. Za gotovo sve porodice ove naknade su i glavni izvor prihoda.
Maksimalni iznosi pomoći iznose između 5.360 dinara za jednočlano i 10.734 dinara za petočlano domaćinstvo. Ukoliko deca redovno pohađaju školu porodice su i primaoci dečjeg dodatka, što uvećava ukupne naknade koje primaju od države, u proseku za 1.800 dinara po detetu. Deca samohranih roditelja i deca sa invaliditetom primaju uvećani dečji dodatak u iznosu od 2.500 dinara po detetu.
- U Srbiji je nešto manje od četiri odsto dece uključeno u program socijalne pomoći, dok je, prema procenama na osnovu ankete o životnom standardu, udeo siromašne dece u Srbiji dvostruko veći - zapaža Pejaković. - Domaćinstva sa decom su siromašnija od domaćinstava bez dece i njihovo siromaštvo se u 2009. godini dodatno uvećalo, pa je tako njihov broj sa od 5,6 odsto u trećem kvartalu 2008. godine, porastao na 8,8 odsto u prva dva kvartala 2009. godine. Nizak životni standard se ogleda i u stambenim uslovima u ovim domaćinstvima. Siromašne porodice sa decom, obuhvaćene intervjuom, mahom žive u malim kućama, čiji su vlasnici ili u kojima besplatno borave. Najčešće imaju jednu ili dve sobe.
Gotovo sva domaćinstva poseduju električnu energiju i tekuću vodu, dok, po proceni, svako treće domaćinstvo nema kanalizaciju i koristi spoljno kupatilo ili poljski nužnik. Kuće u kojima žive su izgrađene od nekvalitetnih, slabih materijala - naboj, pleter, daske..., oronule su i trošne, često sa betonom na podu, slabo opremljene nameštajem i sanitarijama, ponekad i bez prozora i vrata. Slaba izolacija, buđ i vlaga, malter koji otpada sa zidova, dodatno opisuju prostore u kojima žive.
Nisu retki primeri da se deca kupaju u komšiluku, a da roditelji peru veš na bunaru.
- Za brojnije porodice, sa više dece, problemi su i mali prostor, često zajednički život u jednoj sobi, bez mogućnosti da se odvoje muška i ženska deca ili da se izdvoji kutak za učenje - dodaje Pejaković. I predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja ujedno predsedava i radnoj grupi za prava deteta, ukazuje da su najugroženija deca do 14 godina starosti, koja uglavnom potiču iz porodica koje žive ispod linije siromaštva.
- Ova deca se često suočavaju sa problemima u školi, i drugim poteškoćama koje kasnije dovode do sličnih problema prilikom zasnivanja sopstvene porodice - ocenjuje Đukić-Dejanović. - Ona često rastu na ivici društva, što ih sprečava da se ravnomerno uključe u ekonomske, društvene i kulturne tokove životne zajednice i da ostvare svoje potencijale. Neophodno je obezbediti sistemski rad o svim pitanjima koja se odnose na decu i zaštititi ostvarivanja njihovih prava. Briga o deci odavno je prevazišla samo porodicu i u nju se mora uključiti društvo u celini.
NEMAJU bicikle, kompjutere, nose polovnu odeću i obuću, grožđe jedu samo kada im neko donese. Voće se ne kupuje, a ni čokolade ni meso. Kupaju se sapunom za veš...
Ovo su samo neka od zapažanja zabeleženih u poslednjem istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike o siromašnim porodicama širom Srbije u kojima odrasta skoro 300.000 dece. Polovina ove "armije" mališana živi na samom rubu egzistencije, a druga ispod granice siromaštva.
U ovim se domaćinstvima, prema ocenama samih ispitanika, štedi čak i "na vazduhu" pa su tako i prohtevi najmlađih svedeni na minimum. Na pitanje "Šta uskraćujete svojoj deci usled nedostatka novca?" u Aleksincu, Apatinu, Batočini, Dimitrovgradu, Malom Zvorniku, Sjenici... čuli su se mahom isti odgovori.
- Roditelji su ponekad kratko izgovarali "Sve! Od ishrane do garderobe", a ponekad su bolno nabrajali. I uvek su to činili uz snažne emocije - prepričava rezultate istraživanja Ljubomir Pejaković, posebni savetnik ministra rada i socijalne politike. - Svi roditelji tvrde da, upkros svemu, uvek nastoje da za svoje najmlađe izdvajaju najbolje. Nažalost, ishrana dece u najsiromašnijim domaćinstvima je nekvalitetna, bez dovoljno mleka, mesa, povrća i voća, bez slatkiša, sokova, sladoleda... Ponešto se kupuje jednom mesečno, na primer kada dobiju materijalno obezbeđenje i pomoć. Tada se "počaste" ćevapima i sokom.
Među ispitanicima je bilo i onih koji su "priznavali" da često nemaju ni za hranu.
- Tada jedu hleb i čaj - piše u istraživanju čiji su rezultati nedavno predstavljeni na međunarodnoj konferenciji "Deca i siromaštvo" održanoj u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.
preuzeto sa sajta www.b92.net
PROSEČNA plata u Srbiji iznosila je 31.734 dinara, odnosno oko 320 evra . Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Najveću platu prošlog meseca primili su stanovnici Novog Beograda i to 47.148 dinara, a za oko 2.000 dinara manje
u proseku zaradili su žitelji Surčina. Lazarevčani su kući odneli po 44.510 dinara.
Plate veće od republičkog proseka imaju i Novosađani sa zarađenih decembarskih 36.713 dinara, žitelji Apatina sa 35.271,kao i građani Sente i Pančeva, koji su kući odneli oko 34.000 dinara.
U decembarskoj koverti stanovnika Gadžinog Hana, međutim, bilo je svega 14.629 dinara, a kod stanovnika Bele Palanke za oko hiljadu dinara više, odnosno 15.699 dinara.
Analizirajući zarade po okruzima, najveći broj prosečnih plata u Srbiji je u rasponu od 20.000 do 25.000 dinara. To je slučaj u mačvanskom, kolubarskom, jablaničkom i pirotskom okrugu.
Inače, najbolje plaćeni radnici prošlog meseca bili su zaposleni u finansijskom sektoru. Bankari su kući odneli, u proseku, 74.366 dinara, gotovo šest puta više od najniže zarade u zemlji. Na listi najbolje plaćenih radnika su i naftaši koji su zaradili, u proseku, po 72.147 dinara.
Oni koji rade u komorama i raznim organizacijama na bazi učlanjenja, prošlog meseca su primili po 62.955 dinara.
GDE JE TANKO
NajniŽe zarade prošlog meseca zabeležene su u proizvodnji radio i komunikacione opreme, svega - 10.136 dinara. Slede konfekcionari i krznari sa prosekom od 12.408 dinara. U sektoru prerade i proizvodnje drveta "prosek" u oktobru je bio 14.277 dinara.
preuzeto sa sajta www.naslovi.net iz novina Vecernje Novosti
Pa izvolte komentarisite do mile volje Kako Vi zivite i da li Vam nesto ostaje?
I sta mislite da li se drzavi vise isplati da daje socijalu od 5000 dinara ili da otvori nova radna mesta i obezbedjuje rep.prosek ili da nastavi sa otpustanjem i da se strajkuje po celoj Srbiji jer su radnici nezadovoljni.
Da li se ponavlja vec vidjeno od ranije?
Poslednja izmena:
Ionako mi je glava puna decijeg placa, pelena, flasica, kasica itd... 
nemam pojma.
Deca su jos mala pa su i njihovi prohtevi mali,a ja se iskreno nadam da cu do jeseni poceti da radim i da ce nam samim tim biti mnogo lakse.
