Saša Milivojev: Pravda čika Jove Zmaja

________________________________________________________________________________________
„Komarac“, „Žiža“ i „Starmali“ J. J. Zmaja su nastojali da podignu otpor u srpskom narodu protiv
Milanove politike, a danas „Pravda“ podiže otpor protiv nepravde i prljave politike!
________________________________________________________________________________________
Davna to beše vremena, ali imam utisak kao da se ništa nije promenilo, a ne bi ni trebalo da se menja! I urednici „Pravde“ osećaju, kao što je i Jovan Jovanović Zmaj osećao dužnost da, svojom poezijom i svojim dnevnim listovima, uzdiže i okrepljuje narodni duh. Hteo je njima da iskaže neku aktuelnu rodoljubivu potrebu, da saopšti, klikne devizu, bojni poklič. Pevao je o gušenju političkih sloboda („Pesma jednog najlojalnijeg građanina“), kršenju obećanja, zatim o gaženju ljudskih prava, proneveri naroda, moralnom rasulu, licemerju, poltronstvu, karijerizmu, političkom nasilju, o razmetljivcima, podmitljivcima, „ispičuturama“, „beskičmenjacima“, špijunima i prodanim dušama!

Muke i patnje raje su bile jedna od stalnih Zmajevih tema, takva je i tematika „Pravde“. Možete li da zamislite šta bi sve napisao čika Jova Zmaj o Dinkiću i „besplatnim akcijama“ da živi u našem posrnulom vremunu?! Njegovi negativci su uglavnom istaknute ličnosti epohe, vladari, vođe, ličnosti iz visoke crkvene hijerarhije, stranački prvaci, pisci, novinari... On je poput Dositeja suprotstavljao crkvene velikodostojnike, odevene u svili i zlatu, narodu koji se muči za koricu hleba. Nikada se nije ustručavao da ih proziva po imenu i prezimenu, zašto bih se ja onda ustručavao da prozivam Kačavendu ili Mlađana Dinkića?!

Otvoreno je poručiovao kralju Milanu da mu se pišu crni dani zbog njegove politike, jer: „Narod može bez kralja,/ Al' ne i kralj bez naroda.“

Zmajeve pesme i listovi uglavnom sadrže tradiciju narodnog duha i bile su u direktnoj službi opozicije, u korist dnevne politike i političke borbe. Pored političke borbe, cilj mu je bio da humorom, šalom i dosetkom zabavlja svoju čitalačku publiku. Satirom, kritikom i ilustracijom misli ispravljao je mane na društvenom i književnom polju. Uzmimo u obzir i prekore i poruke koje je pesmama iskazivao onima koji tuđim potiskuju svoje u jeziku, kulturi i svakodnevnom ponašanju. Mislim da takve poruke danas šalju Kurir i Pravda, listovi koji govore o socijalnim pravima naroda i koji nalaze odjek i odziv u istom.

Zmaj je stvaralaštvo započeo kad se kod Srba stvarao politički pokret sa naprednim i slobodarskim idejama naprednog evropskog građanstva. Taj pokret je obuhvatao celokupan srpski narod: seljaštvo i građanstvo, kao i sve generacije.

Kad su srpski trgovci, umesto nacionalnih, isticali nemačke firme, Zmaj im je dobacivao: „Žur'te se, dakle, ko što ste počeli,/ Oh, dični Srbi, skin'te srpski znak,/ Dobro bi bilo, kad bi u friškoći/ I ime mogo promeniti svak.“

Trideset godina je Zmaj vodio borbu protiv dva vladara Srbije, Mihaila i Milana, iz iskrenog patriotskog ubeđenja da time čini uslugu srpskom narodu. Svojim stihovima je psihološki pripremao javnost za predsojeće događaje. Njegov „Starmali“ nastojao je na sve moguće načine da podigne otpor u srpskom narodu protiv Milanove politike. Tako danas „Pravda“ podiže otpor protiv nepravde i prljave politike!

Zmaj je u sebi posedovao razornu ironiju, govoreći kao reprezentant naroda (uvek se javlja oblik Mi). Od Boga je tražio da vladaru podari što više policajaca, potkazivača i žandara, i da mu time obezbedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. U svemu tome krije se aluzija na ono što i sad postoji, što je društvena realnost - policijski sistem vladanja. A ponekad ironija menja smer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda, u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja!

Добар почетак а и у добро време. Мислим да би овај интервју помогао у дискији

.INTERVJU Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA ZA
DNEVNI LIST DANAS


Moje ambicije nisu da budem uključen samo u humanitarni rad i promociju Srbije u inostranstvu

Kada je moj otac kralj Petar Drugi umro, ja sam kao njegov sin jedinac, prestolonaslednik Aleksandar, automatski postao novi kralj. Titula kralja je na mene preneta odmah, bez ikakvih uslova i neopozivo…U ovom trenutku ne koristim zvaničnu titulu kralja, ali to ne osporava moja nasledna i statusna prava

Bliske veze Krune i Crkve
• “Američki raskol“izazvao je podele i unutar Kraljevskog doma. Kralj Petar Prvi i njegov brat kraljević Andrija bili su na strani „slobodne Crkve“, Vaš stric pokojni kraljević Tomislav i Vi stali ste uz „maticu“. Kako ocenjujete sadašnje veze Kraljevskog doma sa SPC i da li bi izbor novog patrijarha mogao da promeni odnose sa Crkvom?

-Tragičan i bolan raskol Srpske Pravoslavne Crkve je najverovatnije uzrokovan principom „zavadi pa vladaj“ nametnutom od strane nekadašnjih obaveštajnih službi, što je duboko pogodilo, kako Srpsku Pravoslavnu Crkvu, tako i mnoge porodice. Zahvaljujući izuzetnim naporima pokojnog Patrijarhu Pavlu crkve se ponovo ujedinila i rane polako zarastaju. Veza mene i moje porodice sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom je jako bliska i puna poštovanja.

• Objavljivanje dela izveštaja državne revizorske komisije o poslovanju Vlade Srbije, u kojem se pominju troškovi za održavanje dvora na Dedinju, uključujući i štampu, izazvali su burna reagovanja dela javnosti. O čemu se tačno radi i kako komentarišete taj stalni strah da se državni novac troši za izdržavanje Karađorđevića? Da li imate državnu apanažu,za šta sve država izdvaja novac i da li joj dostavljate izveštaje o trošenju tih sredstava?

- Rad Državne revizorske institucije veoma je značajan. Prava je šteta što takav jedan organ i u prethodnim godinama nije vršio kontrolu trošenja budžetskih sredstava. Od države ne dobijam nikakve lične prihode. Za novac namenjen ulaganju u održavanje Kraljevskog kompleksa svake godine podnosi se prijava, a prilažu se i izveštaji o utrošenim sredstvima. Isto tako, držim i da je Dedinjski kompleks, kao značajna kulturna i istorijska celina, ima puno pravo da prati vesti i trendove u Srbiji, što važi i za svako od ministarstava.

• Prvog decembra 2009. navršilo se 80 godina od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako sada, posle svih iskustava zajedničkog života južnih Slovena u jednoj državi gledate na taj „projekat“ Vašeg dede?

- U potpunosti poštujem stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca u vreme moga čukundede Kralja Petra I i kasnije stvaranje Kraljevine Jugoslavije 1929. godine, za vreme vladavine moga dede Kralja Aleksandra I. Moram da primetim da je njihov koncept bio u nekom smislu sličan Evropskoj Uniji. Problem je bio što mi tada nismo bili spremni za jedno takvo telo ali se nadam da smo sada spremni za Evropsku Uniju, to mnogo veće telo koje sačinjavaju mnogobrojne zemlje, etničke grupacije i različite veroispovesti. Da budemo iskreni, posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata mi nismo imali vremena da uspostavimo i učvrstimo naše demokratske institucije s obzirom da smo takoreći odmah bili suočeni sa velikom depresijom, fašizmom, a potom građanskim ratom i diktaturom. Danas smo se vratili svojim istorijskim korenima, Srbiji, i možemo i moramo da uspemo i pridružimo se Evropskoj Uniji. Pod uslovom da svi složno radimo najbolje što možemo za zajedničko dobro mogli bismo da u budućnosti imamo važnu ulogu u Evropskoj Uniji i sačuvamo ponosno nacionalno nasleđe Srbije.

• Šta je danas, prema Vašem mišljenju, ostalo od jugoslovenske ideje i da li je ona istorijski prevaziđena?

'- Ona nije prevaziđena istorijski, ali jeste realno.

• Kada su se početkom 90-ih godina prošlog veka pojavili Vaši prvi intervjui u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, u Srbiji su mnogi bili razočarani Vašim projugoslovenskim stavom, a istovremeno za ostale narode bivše zajedničke države razlog njenog raspada bio je „bauk“ navodne velikosrpske hegemonije. Kako to komentarišete?

- Velika je tragedija što je tokom ratova za otcepljenje širom bivše Jugoslavije gubitak života bio ogroman i što su patnje koje je toliko ljudi trpelo bile neopisive. Ako bismo poredili sa razvodom, ovo bi bio primer jednog od najgore mogućih. Bio je šokirajući a mogla su da se nađu prihvatljiva rešenja na miran i civilizovan način putem pregovora. Naše bivše političke vođe i ostali izabrali su put koristeći negativan nacionalizam i negativnu religiju što je rezultiralo strahovitim krvoprolićem. Stidim se zbog onoga što se dogodilo. Jedini put unapred kojim bismo danas išli zajedno je članstvo celog regiona u Evropskoj Uniji gde svi moraju da poštuju jedni druge bez obzira na veroispovest ili etničko poreklo. Važno je i nama da svi naši susedi i ostale članice Evropske Unije prežive ekonomski i da budu snažni.

Наставак


• Jedno vreme dosta se govorilo o prenosu posmrtnih ostataka Vašeg oca i babe, kralja Petra Prvog i kraljice Marije, u porodičnu zadužbinu na Oplencu. Postoje li neki konkretni planovi i da li je dan od razloga što to tako dugo traje testament Vašeg oca, koji je, „uprkos ma kakvim drugim željama porodice“, želeo da bude sahranjen u manastiru u Libertvilu u SAD?

- To nije projekat ili plan koji ima „satnicu“ koja ističe. Moj je otac bio Kralj, i on treba da bude vraćen u svoju zemlju i da bude sa svojim narodom i pretcima! Nema boljeg mesta za počivanje od Oplenca. Neophodno je da srpska vlada donese čvrstu i mudru odluku da preuzme i sahrani Kralja koji je bio nekadašnji poglavar države, dve kraljice i jednoga princa. Po meni bi uz potrebno planiranje, saglasnost vlade i Crkve, dobro vreme bilo za vreme Crkvenog sabora u maju ove godine ili verovatnije sledeće godine. To bi bio jedan častan korak unapred.

• Da li su nesuglasice oko nasledstva unutar kraljevske porodice rešene? Kako komentarišete nedavnu izjavu princa Vladimira, sina kraljevića Andreja, da ste Vi samo jedan od legitimnih naslednika kralja Aleksandra Prvog, ali niste „glava porodice, jer to može biti samo kralj, a Vi niste krunisani princ“. Princ Vladimir, između ostalog, tvrdi i da niste ostale članove porodice obavestili o odobrenju države da svi Karađorđevići mogu da koriste Beli Dvor.

- Ne može se bežati od odluka Suda, niti izvrtati pravila i principe. Pitanje naslednog prava je jednostavno pravno pitanje koje je određeno jednom za svagda odlukom Suda 1938. godine, dok je pitanje Dinastijske discipline je oduvek bilo bazirano na principu primogeniture i ne može se promeniti galamom. Jedinstvo porodice je izuzetno važno.

• Zaduženi ste da u ime Kraljevske porodice razgovarate sa Vladom Srbije o vraćanju oduzete imovine Karađorđevića. Dokle se stiglo u ti, razgovorima i da li će se prodaja imovine Karađorđevića u Crnoj Gori i Sloveniji naći pred sudom?

- U toku je proces pregovora koje neću dalje komentarisati.


• Zbog čega zvanično ne koristite titulu kralja koja je, prema pravilima Kraljevskog doma, preneta na Vas „momentalno, bezuslovno i neopozivo“ posle smrti Vašeg oca kralja Petra Drugog? Postoji li za to politički razlog, da li bi među građanima bilo manje zbrke u vezi sa Vašim statusom i pravima?

- Kada je moj otac, Kralj Petar Drugi umro ja sam kao njegov sin jedinac, Prestolonaslednik Aleksandar, automatski postao novi Kralj. Titula Kralja je na mene preneta odmah, bez ikakvih uslova i neopozivo. Dokle god je Kralj živ, njegov jedini naslednik je Prestolonaslednik, bez obzira da li je punoletan ili ne. Glava Kraljevske porodice i identitet Kralja i njegovih dužnosti i delovanja su ujedinjeni u istoj osobi. U ovom trenutku ja ne koristim zvaničnu titulu Kralja, ali to ne osporava moja nasledna i statusna prava. Jedino zvaničnim aktom abdikacije moguće je odreći se položaja i Kraljevskih prava, i u tom slučaju Prestolonaslednik postaje novi Kralj.

• Posle gotovo decenije od Vašeg povratka u Srbiju, kako vidite svoj položaj u srpskom društvu danas? Da li se Vaši planovi i ambicije završavaju na sadašnjem humanitarnom radu i promociji Srbije u svetu?
- Moje ambicije nisu, ukoliko ih možemo tako nazvati, da budem uključen samo u humanitarni rad i promociju Srbije u inostranstvu, mada ne vidim ništa loše u tome. Naprotiv, istovremeno ja sam potpuno svestan da u odnosu na važeće Ustavne i zakonske norme moje polje delovanja ne bi trebalo da ometa aktivnosti izabranih zvaničnika. Na njima je da iskoriste moje usluge i podršku koju im nudim za dobrobit Srbije. Kad god i gde god mogu spreman sam da pomognem.


•Kao oficir Britanske armije službovali ste na Bliskom istoku, u Severnoj Irskoj, Italiji i Zapadnoj Nemačkoj, a iza Vas je bogata međunarodna poslovna karijera. Da li su Vam se državne vlasti obraćale za profesionalne savete i pomoć u rešavanju ekonomskih, državnih i socijalnih problema?

- U nekim slučajevima jesu, a ja sam učinio sve što sam mogao da uradim u takvim okolnostima. To sam činio za opštu korist Srbije.

• Više puta ste rekli da je za budućnost Srbije ustavna monarhija najbolje rešenje. U proteklih sedam godina u nekoliko navrata ponudili ste da „služite Srbiji“, ali iza toga nije stajala nikakva ozbiljnija i konkretnija kampanja. Šta konkretno Kraljevski dom i savetodavna tela Krune rade na obnovi monarhije i koliko je danas realno govoriti o tome imajući u vidu odnos političkih snaga?

- Već dugo vremena zalažem se za koncept ustavne parlamentarne monarhije, jer verujem da su takvim konceptom obuhvaćeni u istoj meri tradicija i savremen napredak, kao i vizija budućnosti koja odlikuje zemlje sa ustavnim monarhijom kao državnim uređenjem: Norvešku, Švedsku, Dansku, Veliku Britaniju, Belgiju, Španiju, Holandiju i Luksemburg. Ne mislim da bi razlike u pogledu koncepta monarhije, koje trenutno postoje u Srbiji, trebalo da budu problem, budući da sredstva ne mogu predstavljati prepreku ukoliko delimo zajednički cilj. Želeo bih da naglasim da bi u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji političari bili isti kao što su danas, ali bi šef države bio neutralan i van članstva u bilo kojoj od političkih stranaka. Zamislite nepristrasnog šefa države koji nije u sukobu niti u sporu sa predsednikom vlade ili kabinetom.

Наставак



• Da li su poslednjih decenija na Zapadu postojale ili postoje i sada ideje o promeni državnog uređenja u Srbiji, kao mogućeg rešenja za stabilizaciju kod nas i u regionu?

- Zapad je stalno uključen u političke i ekonomske proračune, i u svim tim proračunima stabilnost vašeg suseda nesporno predstavlja prednost. Isto tako, ne možete u svakoj prilici da izrazom „Zapad“ obuhvatite raznovrsne interese i ciljeve. Odnos sa svakom zemljom pojedinačno predstavlja stvar procene o najvećoj mogućoj koristi koju vaša zajednica može dobiti iz takvog odnosa. Među zapadnim zemljama postoji jedan broj onih koje sasvim otvoreno podržavaju Srbiju na njenom putu ka napretku i Evropskoj Uniji, ali istovremeno ima i država koje svoj unutrašnji politički konsenzus grade na svojoj uzdržanosti u pogledu interesa Srbije. Mada je to sasvim legitimno, sa naše tačke gledišta stvari izgledaju potpuno drugačije. Kada obnovu ustavne monarhije u Srbiji budemo počeli da posmatramo sa gledišta korisnosti i stabilnosti koju dobijaju država i narod, verujem da će većinska politika, kao i osećanja Zapada, podržati takav razvoj događaja.

• Puno ste doprineli obaranju režima pokojnog Slobodana Miloševića i ujedinjenju tadašnje opozicije, mada i pre 5. oktobra 2000. pojedini članovi DOS-a nisu krili ideološke predrasude i strah od povratka Krune. Kako ocenjujete sadašnje odnose sa aktuelnim vlastima?

- Odnos koji imam sa bilo kojom Vladom uslovljen je promenama na koje utiču problemi same Vlade. DOS je zaista predstavljao posebnu grupu političkih stranaka zasnovanu na interesima, harizmatičnim pojedincima i liderima koji se nisu odlikovali jednakim korenima i ideološkim usmerenjima. Većina protivnika bilo koje političke ideje u Srbiji danas dolaze iz redova bivših članica DOS-a. Moj stav u tom pogledu nije se izmenio. Svaka Vlada koja poštuje demokratska načela i koja radi na ostvarenju opšte koristi celokupnog stanovništva Srbije ima moju podršku. Izabranoj Vladi nisam ni takmac niti alternativa.

• Koliko Vaše veze u svetu mogu konkretno da pomognu rešavanju problema u Srbiji, pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji, i da li je kosovsko pitanje, prema Vašem mišljenju, moguće odvojiti od evropskih integracija?

- Predstavlja stvarnu mogućnost. Ne mogu da komentarišem nešto što predstavlja ključnu tačku državne strategije na planu međunarodnih odnosa, ali moram da kažem da se izrodila prilično široka nacionalna i politička podrška za veliko zalaganje i napore našeg ministra spoljnih poslova, g. Vuka Jeremića, što mislim da je jako značajno. Ipak, postoji i nekoliko drugih životnih pitanja koja se odnose na složenost prilika, kao i na krajnje posledice po Kosovo i Metohiju, ali i na važan problem opstanka Srba na ovoj nesrećnoj drevnoj zemlji.

• Šta je Vaša vizija Srbije?

- Srbija kao slobodna i snažna demokratska država, članica Evropske unije koja poštuje ljudska prava. Zemlja srećnih građana koji uživaju usluge dobrih javnih službi, okružena dobrim susedima, prijateljima i trgovinskim parterima. Srbija bez gladi i siromaštva. Produktivna Srbija koja nudi život u miru i ponosu. Srbija koja rađa, neguje i štiti svoju decu. Srbija kojoj se Gospod osmehuje!

Zagovornik verske tolerancije

• Svake godine obraćate se građanima božićnom i vaskršnjom porukom. Zbog čega baš za ova dva najveća hrišćanska praznika, koliko je za Vas važna religija?
- Raduje me da uputim čestitke za Božić i Uskrs pošto su to vrlo značajni praznici. Takođe me raduje da uputim čestitke povodom muslimanskih i jevrejskih verskih praznika. Vrlo je važno da poštujemo svakoga. Uvek svima želim sreću i naročito sada u ova teška vremena, kada je mnogo ljudi pogođeno ekonomskom krizom, saosećam sa njima. Nadam se da će 2010. godina biti svima bolja. Smatram da je važno da se poštuju verski praznici kao što su Božić i Uskrs i želja mi je da poštujemo svakoga bez obzira na versko ili etničko poreklo. Tolerancija mora da postoji, kao i ljubav među veroispovestima. Religija se ne može koristiti kao izgovor za sukobe ili da se ljudima nameće. Jedni smo drugima potrebni i možemo da živimo i živećemo u miru jedni sa drugima. Svesrdno podržavam ljudska prava.


• Kako se Božić slavi u Vašoj porodici?

- Božić tradicionalno proslavljamo porodično. Lepo je što smo sačuvali tradicije poput paljenja badnjaka na Badnje veče. Ponosni smo što smo Srbi i pravoslavci i duboko poštujemo sve veroispovesti.

Само да знаш...довољно је да оставиш линк према тексту.
Замисли да неко пожели да дискутује о сабраним делима Достојевског...
Уосталом, тема је о чему? И који је коментар аутора теме?

Ni meni ništa nije jasno.

Pravilnik za postavljanje sadržaja korisnika

Šta je zabranjeno?

...-postavljanje sadržaja koji nemaju lični pečat autora
...
- postavljanje tekstova sa drugih sajtova od preko 2.000 karaktera
(obavezno je navođenje izvora, autora, linka ka originalnom tekstu i ličnog komentara na tekst)

Kliknite za proširenje...

Очекујем да допуните тему и да објасните која је веза са Политиком ...

mar_comm:

Очекујем да допуните тему и да објасните која је веза са Политиком ...

Kliknite za proširenje...

Редовно добивам информације са радом Престолонаследника. Поставио сам их овде ради одговора на уводну реч постављача теме. Пошто је тема на политици мислим да је постављач теме добро урадио. Тема третира један појам критике власти и друштва у Вуково време. Пошто је очигледно да је ситуација политички слична, поставио сам овај интервју, који има претензије да одговори на сложену неповољну ситуацију у данашњем времену код нас. Ако није у складу и ако није интересантно молим модераторе да слободно поступе по правилнику о постављеном посту са моје стране. За уводни пост и отварања теме нисам повезан и извињавам се постављачу ако сам му нанео штету. Мишљења сам да би било лепше постављати више оваквих интервјуа у ситуацији у којој се налазимо, него се бавити о разним провокацијама и другим неумесним политичким темама.

Marga Rita:

Ni meni ništa nije jasno.

Kliknite za proširenje...

Па ја сам зато на Крстарици, да нешто научим, јер ми многе ствари нису јасне.

R.Žiskar:

Само да знаш...довољно је да оставиш линк према тексту.
Замисли да неко пожели да дискутује о сабраним делима Достојевског...
Уосталом, тема је о чему? И који је коментар аутора теме?

Kliknite za proširenje...

Ево и линк, Тема је како сам ја разумео, о критиковању власти у односу на народ и извештавање о политичким догађајима код нас у Вуково време и сад

Odnosi s javnošću
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel: +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040

Posetite www.dvor.rs
Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040 , Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

Please visit: www.royal.rs