Нестају платани из Булевара краља Александра

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Сеча најосетљивијег дрвореда у граду почеће за око месец дана. – Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак угроженог дрвореда

„Зеленило Београд” једно је од предузећа без кога се у граду не може урадити ниједан већи посао. Осим што брину о више од 2.500 хектара зелених површина, око 1 250 запослених ангажовано је и када пада снег, прете поплаве или се одржавају спортске манифестације. Ове године пред запосленима су два велика пројекта – обнова Пионирског парка и реконструкција Булевара краља Александра, где је предвиђена сеча деценијски старог дрвореда, најављује Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.

Дирекција за путеве и град најавили су да ће од средине фебруара почети обнова Булевара краља Александра. Да ли то значи да ће дрворед, који је симбол улице, бити посечен од Вуковог споменика до Цветкове пијаце?

Да, планирамо да сва стабла у том делу булевара посечемо. То је шок за који морамо припремити суграђане и објаснити им зашто то чинимо. Постоји неколико разлога. То је најосетљивији дрворед у граду, јер је стар. Поједина стабла имају и по деведесет година. Други разлог је безбедност. Кад пада снег или дува ветар стрепимо да нека грана или дрво не падне и повреди неког или уништи нечију имовину. Када се улица буде обнављала сигурно ће се оштетити и корење што ће додатно угрозити опстанак старог и угроженог дрвореда. До сада смо покушавали да му обновимо век па смо сваке године до Вуковог споменика орезивали сва стабла до самог рачвања. Такав дрворед, међутим, нема ни естетску ни еколошку функцију. То бисмо морали да радимо и са горњим делом, али практично не бисмо ништа побољшали. Кад се већ све ради и раскопава цела улица, онда је то идеална прилика да посадимо нова стабла која ће у наредних пола века бити дрворед Београда.

Да ли већ постоји план како би требало да изгледа нови дрворед?

У начелу постоје идеје, и радићемо у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Нови дрворед биће савременији него онај у Улици краља Милана или Немањиној јер ће бити изграђен и систем за наводњавање. На тротоарима ће бити касете које ће спречавати да корење дотиче инсталације, а предвиђена је хоризонтална и вертикална заштита садница.

Још се нисмо у потпуности определили шта ћемо посадити, али ће то највероватније бити неки средњи лишћари, чије крошње када достигну свој пуни раст неће дотицати контактне мреже, зграде, семафоре и од којих ће станари мање страховати. План је да посечемо око 400 стабала, а да посадимо више од 500. Ништа се неће изгубити на квалитету, напротив, добиће се. Знам да ће бити негодовања Београђана. Мислим, ипак, да ће то бити добитак за град и грађане.

После дужег времена на реду је и обнова Пионирског парка...

Амбијентално окружење је сређено, део испред Старог двора и између Председништва и Скупштине града, тако да је остао само Пионирски парк. Он је заштићен и као споменик, а у њему постоје стабла која су природна добра. Пројекат је урадио Шумарски факултет, а ми ћемо га реализовати. Вредност инвестиције је око 100 милиона динара. Академски парк је такође предвиђен за санацију, чак су и средства издвојена за њега. Он није обична зелена површина, већ је специфичан и под двоструком је заштитом, па сав посао мора бити усаглашен са Градским заводом за заштиту споменика и Републичким заводом за заштиту природе. За Ташмајдан још чекамо да се реше имовинскоправни односи па да почнемо обнову...

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nestaju-platani-iz-Bulevara-kralja-Aleksandra.sr.htm
 
Jako mi je žao tog drvoredaSećam se kad sam ga pre 15-ak godina prvi put videla tako "oćelavljenog".Ali činjenica je da je svo to korenje prevršilo granice.A opet,čisto sumnjam da će sve to biti i nadoknađeno.U centru grada se sad svaka trunka slobodnog prostora pretvara u parking.Tako da ne verujem da će biti posađeno 500 novih u zamenu za 400 starih stabala.Pa znate vi bre koliko kola može tu da se ubudži:zper:
 
Jako mi je žao tog drvoredaSećam se kad sam ga pre 15-ak godina prvi put videla tako "oćelavljenog".Ali činjenica je da je svo to korenje prevršilo granice.A opet,čisto sumnjam da će sve to biti i nadoknađeno.U centru grada se sad svaka trunka slobodnog prostora pretvara u parking.Tako da ne verujem da će biti posađeno 500 novih u zamenu za 400 starih stabala.Pa znate vi bre koliko kola može tu da se ubudži:zper:

Čista matematika
500 automobila x 30 din sat x 14sati... taman za kampanju
 
Nažalost, i drvo ima životni vek.. Naročito u gradovima... Ali, ako se neko seća seče drvoreda na Terazijama kad je rađen tunel i pešački prolaz, setiće se i bure koju je to izazvalo. A onda su negde krajem 70 tih doneli ozbiljna stabla sa sve korenom, i eno ih svi super, kao i na Pašićevom trgu ... Ne kukajte, to je jedan trulež koji može nekoga da ubije pri slabijoj košavi.
 
Овде је све нешто испреметано и побркано.

Тамо, где би стварно требало бити мање дрвећа, они засадише читаву прашуму, на тргу Николе Пашића, где онолика стабла загушише читав простор, а овде, на широкој улици, гдеје најнормалније да буду висока и бујна стабла, хоће да их посеку, и засаде неке слабашне патуљке. Шта само направише од Краља Милана и Немањине.

А из овог је јасно да је све без правог плана. Једино вешто планирају - уградњу. z:mrgreen:
 
Nažalost, i drvo ima životni vek.. Naročito u gradovima... Ali, ako se neko seća seče drvoreda na Terazijama kad je rađen tunel i pešački prolaz, setiće se i bure koju je to izazvalo. A onda su negde krajem 70 tih doneli ozbiljna stabla sa sve korenom, i eno ih svi super, kao i na Pašićevom trgu ... Ne kukajte, to je jedan trulež koji može nekoga da ubije pri slabijoj košavi.
Већина није трулеж, него се ради, просто, о - лошем одржавању.

Трг Н. П. је пример да се ако се хоће, стабла итекако могу одржавати, само, кажем, ту је проблем што их има превише.
 
Meni jedino sto smeta kod tih platana su ptice seracice...
sali i za to ima lek..ne moraju da se seku
То смета, али и те птице заправо су врло корисне. Гачци прљају само на тај један начин, али на друге начине, итекако чисте околину.
 
Platani na Bulevaru bili su lepsi od samog Bulevara. Jedno s drugim ide.

Nije mi jasno sta su to uradili ni sa obrezivanjem, a kamoli sa uklanjanjem. Polako nestaje sve sto je staro.
Орезивање је потребно, као и што се ради код других биљака, ружа, или винограда на пример.

А, иначе, Булевар је добрим делом врло леп, кад говоримо о зградама тзв. Модерне (30-те и 40-те 20. века).

Требало би уклонити највећи део оних страћара, од Вука па на горе, приземљуша, још с почетка 20. века, оне су старе, трошне, и немају неку архитектонску или историјску вредност.

Тхе... кад побију платане, барем ћемо најзад видети те лепе модернистичке зграде које поменух, у пуном њиховом сјају.

(А, још да их обнове, и то да ураде - како треба, што је, изгледа, такође овде мислена именица...)
 
Орезивање је потребно, као и што се ради код других биљака, ружа, или винограда на пример.

А, иначе, Булевар је добрим делом врло леп, кад говоримо о зградама тзв. Модерне (30-те и 40-те 20. века).

Требало би уклонити највећи део оних страћара, од Вука па на горе, приземљуша, још с почетка 20. века, оне су старе, трошне, и немају неку архитектонску или историјску вредност.


Тхе... кад побију платане, барем ћемо најзад видети те лепе модернистичке зграде које поменух, у пуном њиховом сјају.

(А, још да их обнове, и то да ураде - како треба, што је, изгледа, такође овде мислена именица...)

A meni se bas sve to svidja - zajedno sa platanima.

A sto se orezivanja tice - mislim da su preterali. Tek sad je pocelo da lici na nesto, ali avaj - evo hoce da ih seku. Mislim - velika greska!
 
Tekst peticije Facebook grupe SACUVAJMO BEOGRADSKE PLATANE:

Poštovani gradonačelniče,

Obraćamo Vam se u nadi da ćete usvojiti našu inicijativu i sprečiti dalju seču platana u Bulevaru kralja Aleksandra.

Pored estetskog i istorijsko-kulturološkog značaja, ovo drveće ima, kao sto znate, i funkciju pročišćivača izuzetno zagađenog vazduha u Bulevaru. Među potpisnicima naše peticije nalaze se inženjeri Šumarskog fakulteta i hortikulture koji, suprotno tvrdnji gospodina Draškića, direktora "Zelenila Beograd", smatraju da DRVECE NIJE OBOLELO kao sto nisu bila ni brojna stabla koja su nemilosrdno posečena u prethodnim akcijama.

Zaista, povremeno tokom oluje sruši se poneko stablo, alii to se dešava SVUDA u svetu! Da li mislite da bi Boris Johnson dozvolio da se zbog toga poseče svo stogodišnje drveće na londonskom Notting Hillu, ili da bi Bertrand Delanoe dozvolio seču stabala u Boulevard Saint Germainu???
I tamo su se stabla rušila zbog nevremena, pa se niko nije usudio da izađe sa predlogom o njihovoj likvidaciji, i besmislenom sađenju mladica koje ne mogu da zamene nijednu od gore navedenih funkcija postojećeg drveća.

Beogradski platani su opstali uprkos nemačkom, savezničkom i NATO bombardovanju! Zahvaljujući njima Beograd bi se po lepoti zelenila mogao meriti sa svetskim metropolama.
Mršave, goluždrave sadnice nalik čačkalicama, koje su u Kralja Milana, Nemanjinoj, i na Novom groblju zamenile raskošne krošnje platana u najmanju ruku deluju – žalosno!

U svim evropskim metropolama drveće koje izgleda, i ima znacaj kao nasi platani, neguje se, leči i po svaku cenu održava. Infrastruktura i sistemi poput vodovoda i parnog grejanja se podešavaju da njihove cevi ne bi ugrozile opstanak drveća.

Zbog čega kod nas mora da bude drugačije? Da li zbog toga što su ponovo umešani nečiji licni interesi i dobit na racun zajedničkog dobra Beograđana?!
Platani u Bulevaru kralja Aleksandra NISU NIČIJE PRIVATNO VLASNIŠTVO da bi se njihova likvidacija sprovodila bez saglasnosti građana!!!

Jedan kubni metar isčenog drveta platana u npr. Francuskoj donosi 2500 evra. Koliko kubnih metara drveta je dobijeno dosadašnjom sečom drveća po gradu, i gde je otisao taj novac??? Sigurno ne za kupovinu bezvrednih mladica koje su zamenile naše predivno drveće!
Gospodine Đilas, molimo Vas da sprečite seču nasih platana, jer, u protivnom, jedno što možemo da Vam sa sigurnošću obećamo je da naše glasove na sledecim izborima NEćETE DOBITI!

Inicijativni odbor građana za zaštitu platana u Bulevaru kralja Aleksandra

U Beogradu,
24. 1. 2010.

Link za grupu (trenutno 3,340 clanova):
https://www.facebook.com/group.php?gid=287356195519&ref=ts

Link gde mozete poslati pun tekst peticije gradskoj vlasti:
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2575

Prijatelji, ucinite to, molim vas, nas grad zavisi od toga!
 

Back
Top