Da ne otvaram novu temu, ne znam da li je potrebno pošto je pitanje u okviru evolucije...
Interesuje me evolucija slepih miševa - šišmiša - ljiljaka (Chiroptera)
Kakav je njihov evolutivni put, kako su se vinuli u nebo ?
Šišmiši su - uz leteće insekte - grupa za koju nismo našli prelazne fosile.
Imamo niz fosila koji pokazuju kako se razvila eholokacije. Najraniji fosili šišmiša, sa već razvijenim krilima i letom, nisu imali eholokacionu sposobnost (delove ušnog aparata potrebne za eholokaciju) već su se verovatno navodili uglavnom pomoću mirisa i vida. U kasnijim fosilima vidimo prvo primitivnu eholokaciju, pa zatim razvijenu eholokaciju (sa paralelnim gubitkom vida, pošto je selektivni pritisak uklonjen).
Nemamo fosilne dokaze povodom porekla šišmiša. No, imamo genetsku ugnježdenu hijerarhiju. Evo stabla za placentalne sisare:
Geni šišmiša (i morfologija, i fiziologija i biohemija, paralelno) pokazuju da je postojala grupa arborealnih (dakle, živeli su u drveću) organizama u neku ruku sličnim današnjim vevericama. Nešto slično ovome:
Sa jedne strane su se od ovoga odvojili preci današnjih šišmiša (Chiroptera) i tzv. "letećih lemura", Dermoptera. Pošto je ova druga grupa manje poznata, evo sličice:
U obe grupe imamo razvoj pokožice koja omogućava jedrenje, s tim što se ona kod šišmiša onda (najverovatnije sekundarno, bar koliko možemo da vidimo iz gena - potrebno je još mnogo istraživanja ovde) polako preorjentisala na izdužene šake, što je omogućilo "pravi" let.
Sa druge strane, iz iste ove početne vrste, odvojile su se grupe koje su danas Scandentia (bića poput tupaje) i Primates (u koju spadamo i mi).
* * *
Da nakačim ovde i odgovor na ono što loraloralai priča (mada je toliko nekoherentno da nisam siguran da razumem uopšte argument).
Kao što je pominjano mnogo puta, mi danas posmatramo uživo u svetu procese promene živih vrsta.
Dokaz da su isti ovi procesi koji danas deluju u svetu takođe u prošlosti menjali vrste imamo u genetici, ugnježdnenoj hijerarhiji (morfologije, fiziologije i biohemije, koje se poklapaju sa genetskom), i u fosilnom zapisu.
Sad, što se fosila konkretno tiče, imamo veoma lepe i postepene fosilne prelaze za veliku većinu vrsta. Razvoj amfibijskih tetrapoda iz riba, razvoj sisara i gmizavaca iz ovih ranih amfibijskih organizama, razvoj dinosaurusa, razvoj ptica, kitova...pa sve do razvoja čoveka.
Za sve te stvari, možemo videti kako se genetski i drugi dokazi poklapaju sa fosilnim.
Sad, za nekoliko grupa, među kojima su i šišmiši, nemamo fosilne dokaze osnovnog prelaza. Ovde imamo izbor šta možemo da zaključimo. Prva opcija je sledeća:
- Praktično sve biljke i životinje na svetu, uključujući tu i ljude, su evoluirali kroz procese i pravila koja vidimo danas u svetu. Preci šišmiša su takođe evoluirali (za to imamo fosile), a i sami šišmiši su evoluirali nakon što su dobili krila (i za to imamo fosile). No, pošto nemamo fosile koji pokazuju nastanak samih krila šišmiša, to znači da su šišmiši posebno odabrana vrsta kojoj se desilo nešto potpuno drugačije (recimo, direktno se umešao neki Inteligentni Dizajner). Mada nemamo nikakve dokaze za takve dodatne sile, moramo da ih uzmemo u obzir zbog nedostatka fosilnih dokaza.
A alternativa tome je:
- - Praktično sve biljke i životinje na svetu, uključujući tu i ljude, su evoluirali kroz procese i pravila koja vidimo danas u svetu. Preci šišmiša su takođe evoluirali (za to imamo fosile), a i sami šišmiši su evoluirali nakon što su dobili krila (i za to imamo fosile). Mada nemamo fosile koji pokazuju razvoj samih krila, šansa je da su se i ona razvila kao i sve drugo na svetu (recimo, krila ptica, za čiji razvoj itekako imamo fosile) - samo (još) nismo našli fosile tih prelaza.
Čitaocima se ostavlja da izvuku zaključak o logičnosti ove dve opcije.
ali i za to pogotovo da se sve razvijalo linearno progresivno (nekad i regresivno, ali ne u smislu regresija a da ima sposobnosti koje od pretka od kojeg je regradiralo nema, pa da onda od toga nastane progresija u nesto 5to.. i bog te pita) i to da je sve nastalo od jednog necega pa onda ka (covjeku) slozenijem isto... ali nema veze 
, ali najzanimljiviji iz te familije mi je leteći miš Idiurus. Negde sam pročitao da su leteći miševi toliko lagani da ponekad mogu da menjaju pravac leta tj. jedrenja tako što mahnu repom na određenu stranu.
