djafolan69
Početnik
- Poruka
- 31
Recimo ovako, ozenjeni/udati ste vec 5-10 godina. Partner je 'onaj svakodnevni'. Imate li pravo ili sanse da dozivite romantiku? Dali je romantika obavezno vezana za trenutak ili moze da traje?
-
- Popularno:
- Šta mislite o ovoj situaciji?
- Председавајућа седницом СБ УН лупала...
- Recept za dobar brak.
- Pre nego krenete na more, pogledajte...
- Zbog čega je samoubistvo neoprostivo?
- Dužina trajanja sexualnog odnosa
- Samouki programeri
- Evo kako satanisti zele da uniste brak...
- Zena gura decu da uzme vaučere u Nišu u...
- Тражење жена за бесплатан секс:...
Gube li ozenjeni/udate pravo na romantiku?
- Začetnik teme djafolan69
- Datum pokretanja
djafolan69:
koliko ste mastoviti toliko i romantika traje, ima dana kada skoro nestane ali treba je dozirati i ispoljavati iznova i iznova i nikad kraja, ali samo malo maste i volje i sve je ok.
apotekarka
Domaćin
- Poruka
- 4.684
Pošto je za mene kupovina trešanja vrhunac romantike, nema problema nikakvih.......
Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:
Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:
apotekarka:
Ovisi sto osoba smatra pod "romantično".
Meni bi vrhunac romantike bio kad bi me netko probudio njeznim saputanjem, apotekarki kupovanje trešnji... Ima nas skromnih, dok je nekima romantika skidanje zvijezda s neba...
apotekarka
Domaćin
- Poruka
- 4.684
jazzy999:
Mene kad bi bilo ko probudio iz bilo kog razloga yebo je čvorka
(traume od buđenja noću piskom beba koje ne znaju šta im je 
)djafolan69
Početnik
- Poruka
- 31
apotekarka:jazzy999:
Mene kad bi bilo ko probudio iz bilo kog razloga yebo je čvorka
Cekaj, cekaj, jel ti radis u apoteci ili porodilistu?!?
apotekarka
Domaćin
- Poruka
- 4.684
U petak smo se posvađali najstrašnije i nismo razgovarali 24 sata
U subotu uveče mi je doneo cveće i pivo, napio me i sexualno iskoristio dvared...
E sad ne znam jel ovo spada u romantiku ali ja više nisam bila ljuta :wink:
U subotu uveče mi je doneo cveće i pivo, napio me i sexualno iskoristio dvared...
E sad ne znam jel ovo spada u romantiku ali ja više nisam bila ljuta :wink:
dadap
Primećen član
- Poruka
- 946
Cista romantika. Shodno situaciji!apotekarka:U petak smo se posvađali najstrašnije i nismo razgovarali 24 sata
U subotu uveče mi je doneo cveće i pivo, napio me i sexualno iskoristio dvared...
E sad ne znam jel ovo spada u romantiku ali ja više nisam bila ljuta :wink:
:wink:
apotekarka
Domaćin
- Poruka
- 4.684
E sad mi je lakše.... :wink:
Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Dont_Break_The_Oath
Domaćin
- Poruka
- 3.684
Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?
Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!
Ne naprotiv.Ako to izgubim ne zelim ni da postojim
