Bustura
Aktivan član
- Poruka
- 1.205
Jos jedan stresni i naporni dan je iza mene.Toliko nagomilanih obaveza,toliko posla.I toliko malo ljubavi i licnog zadovoljstva.Zivot je toliko brz da,iako pokusavam sve da postignem i uradim.Ipak osecam da polako klizi i prolazi.Neke stvari propustam.I kada saberem sve neprospavane noci.Sva luda pijanstva i sva ona mucenja da ne prespavam nesto od provoda.To nesto je se nakupilo toliko u meni da samo umor izbija iz svakog mog pokreta.
Ne ja ne govorim ovo da bi me neko sazaljevao.Zato nema potrebe.Ali govorim jer imam neprijatelja najveceg na svetu.Koje me prati svakog dana.Svaki put kada legnem i kada se probudim on me sve vise osvaja.Da VREME koje prolazi je neprijatelj jedini kojeg imam.
Danas kada sam stigao kuci i pogledao se u ogledalu.Uocio sam jednu veliku promenu u mom izgledu.Jedna velika bora je usekla moje lice.Sto je jos gore jos nekoliko oko mojih ociju su proparale povrsinu koze.Prvi znak prolaznosti.I gle cuda shvatio sam da vreme ipak donosi svoj danak.Ja starim ljudi.Sa dvadeset pet,prvi put sam shvatio da starim.I koliko god da je to moja najbolja prijateljica sa nekom komikom prihvatila moju nebuloznu pricu u fazonu kako me vreme krca.Ipak je i sam se zamislila nad time.I rekla:Sta mislis kako je meni.Imam tridesdet i osecam da visim.A one klinke od 15 izbacile sisice samo prsti.Znas li ti koja je konkurencija koju ja imam da upecam nekog.Ti samo izgledas muzevnije i privlacnije.
Ma ok za to muzevnije neosecam se ja tragicno.Jos manje da izgledam tako.Ali sta ce biti za deset godina?
Ipak...
Dali je normalno da covek ima strah od vremena.I strah od starosti.Odgovor ne znam.Ali znam da nemam vremena puno za gubljenje.I da moram da grabim jos vise.Sve moram postici sada.Ako to ostavim za kasnije mozda bude suvise kasno!
Ne ja ne govorim ovo da bi me neko sazaljevao.Zato nema potrebe.Ali govorim jer imam neprijatelja najveceg na svetu.Koje me prati svakog dana.Svaki put kada legnem i kada se probudim on me sve vise osvaja.Da VREME koje prolazi je neprijatelj jedini kojeg imam.
Danas kada sam stigao kuci i pogledao se u ogledalu.Uocio sam jednu veliku promenu u mom izgledu.Jedna velika bora je usekla moje lice.Sto je jos gore jos nekoliko oko mojih ociju su proparale povrsinu koze.Prvi znak prolaznosti.I gle cuda shvatio sam da vreme ipak donosi svoj danak.Ja starim ljudi.Sa dvadeset pet,prvi put sam shvatio da starim.I koliko god da je to moja najbolja prijateljica sa nekom komikom prihvatila moju nebuloznu pricu u fazonu kako me vreme krca.Ipak je i sam se zamislila nad time.I rekla:Sta mislis kako je meni.Imam tridesdet i osecam da visim.A one klinke od 15 izbacile sisice samo prsti.Znas li ti koja je konkurencija koju ja imam da upecam nekog.Ti samo izgledas muzevnije i privlacnije.
Ma ok za to muzevnije neosecam se ja tragicno.Jos manje da izgledam tako.Ali sta ce biti za deset godina?
Ipak...
Dali je normalno da covek ima strah od vremena.I strah od starosti.Odgovor ne znam.Ali znam da nemam vremena puno za gubljenje.I da moram da grabim jos vise.Sve moram postici sada.Ako to ostavim za kasnije mozda bude suvise kasno!
Hvala definitivno mi je bolje.Ali ja sam ozenjen.Mislim formalno.Nezivimo vise zajedno.Sem toga umoran sam od zayebancije i muvanja.Treba mi konkretan uspeh.Drugo proklinjem zvezde sto sam ova.Tipican pretstavnik nervno labilne osobe.Koja dovodi svoj nervni sistem do ludila.Zato sto zeli sve da uradi odjednom.a starost je relativna stvar.I ovo je pitanje na mestu.
