Alkohol je bio prisutan na Zemlji mnogo ranije nego što su se pojavili prvi ljudi. Razvio se pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele alkohol.
Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina. Pronađeni su ostaci grnčarije iz ovog vremena, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina.
Neka stočarska plemena u Aziji su pravili alkoholna pića od kobiljeg mleka koje su ostavljali da prevri. Medovinu su pravili Grci i Rimljani. U Indiji i Africi još u davna vremena vino se pravilo od palme. Vinova loza je iz svoje postojbine, južno od Kaspijskog jezera preko Male Azije prenesena u Grčku, a odatle po čitavom svetu. Neki narodi, među kojima Rimljani i Grci imali su i svoga boga vina. Stari narodi su verovali da su alkoholna pića proizvodi bogova ili od boga data, te da im mogu pomoći u borbi s nepoznatim silama, nedaćama i bolestima.
U starim pisanim dokumentima vide se zapisi o upotrebi vina, piva, i drugih alkoholnih pića. Pored proizvodnje vina i piva, bila je raširena i fermentacija mleka, kao i fermentacija meda. Mešali su razne vrste pića. Zato su vino i pivo bili slatki, tamne boje i sa puno taloga.
Iz trihiljadite godine pre n. e. dokumenti nađeni u Mezopotamiji (današnjem Iranu) govore da se alkohol nalazio na listi životnih potreba uz ostalu hranu.
U Egiptu 2700-1200 godine pre n. e. pivo je bio važan deo dijete.
Faraonima je bila zabranjena konzumacija svakog alkoholnog pića.
Rani pisani dokumenti o pivu sadrže: komercijalne poruke o alkoholnim pićima, upozoravaju mlade osobe da ne preteraju u pijenju, kao i niz zabrana u vezi upotrebe alkohola. Najraniji poznati pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona (2000 godina pre n. e.). Tu je regulisana prodaja piva i vina, postavljeni standardi za meru, zaštita onih koji konzumiraju alkohol i odgovornost onih koji prodaju alkohol.
Arheološka istraživanja u Kini nam sugerišu da su vino i pivo bili upotrebljavani u religijskim ceremonijama.
Jedini delovi sveta u kojima se alkohol nije intenzivno upotrebljavao su Severna Amerika i Okeanija. Oni nisu imali alkoholna pića sve dok nisu došli u kontakt sa evropskim kolonizatorima.
U Sparti, pre 3000 godina, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge.
Rimska država je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina, jer se smatralo da su te godine najvažnije za stvaranje porodice i potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje.
U Grčkoj i Rimu alkohol je odigrao važnu ulogu u medicinske i religijske svrhe. Hipokrat, jedan od najznačajnijih lekara starih Grka, zagovarao je lekovito delovanje vina. Međutim, on je pisao: '' Pijanstvo je umišljeno, samovoljno izazivanje ludila ''.
U Grčkoj i Rimu jače opijanje je bio deo religijskih orgija posvećenih Dionisu i Bahusu.
Interesantno je da su Rimljani alkoholičare smatrali bolesnim ljudima.
Alkohol je odigrao važnu ulogu među Jevrejima i Hrišćanima. Mojsije zabranjuje upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv. Muhamed zabranjuje upotrebu alkohola.
Sve do 8. veka, kada su arapski lekari otkrili destilaciju i dobijeni destilat nazvali ''al- kohol'', alkoholna pića dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voća i pojedinih žitarica.
Čist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400. godine benediktanac Bazilus Valentinus destilacijom dobio čist alkohol i nazvao ga ''spiritus vini'', i kasnije dobio široku primenu u medicini.
U istoriji pomorstva upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo više. Tako npr. zbog ustajale i nezdrave vode, koja se čuvala u drvenim bačvama, cele posade su stradavale od zaraznih bolesti, te su zato pili žestoka pića da bi sprečili zaraze ili ublažili smetnje. Pilo se i zbog vremenskih nepogoda, npr. hladnoće, iako je to izazivalo suprotan efekat. Takođe se mislilo da alkohol leči ili sprečava bolest pod imenom skorbut i neke druge bolesti.
Tokom 1500. godine iz Rusije se tehnologija destilovanja raširila Evropom, i jeftina vodka i džin su proizvođeni masovno.
Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je još u srednjem veku, pa da bi se on suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela učinjena u stanju pijanstva.
Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih razmera. Zbog toga su države uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka u mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja alkohola lošeg kvaliteta, i razgranao se organizovani kriminal.
Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naročito proširio u rudarskim sredinama i budućim industrijskim centrima, zbog čega su krajem 19-og i početkom 20-og veka započela da se formiraju trezvenjačka društva. U rudarskom naselju Vareš već 1860. godine, dakle u tursko doba, osnovano je Društvo trezveno, koje je neprekidno delovalo 18 godina.
U naše vreme većina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudeći se da minimiziraju njegov učinak, limitirajući konzumaciju sa pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.
Izvor:
Šta bi svako morao znati o alkoholizmu
