ludishinter
Domaćin
- Poruka
- 4.191
Ako u eroziji države i privrede i ima krivice koja nije samo naša, onda u eroziji srpske demokratije sva odgovornost ide na dušu domaćih aktera. Dalje potkopavanje demokratije značiće samo da nam je svima zajedno projektovana neka vrsta ropstva – ekonomskog, političkog ili duhovnog. Kako je moguće da ovo vidi svako ko danas živi u Srbiji, osim kapetana našeg državnog broda Borisa Tadića?
„BELI ŠENGEN“ PLAĆEN JE PRIHVATANJEM EULEKSA I FAKTIČKIM PRIZNANJEM „DRŽAVE KOSOVO“, A PAJTIĆ-ČANKOVA „AUTONOMIZACIJA“ VOJVODINE UVOD JE U INSTALIRANJE „VOJVOĐANSKE“ DRŽAVE I „VOJVOĐANSKE“ NACIJE
Kada je Boris Tadić, 23. decembra 2009, izjavio da, nakon predate kandidature za EU, „Srbija više nije ista zemlja“, on je u jednom smislu bio u pravu. Zapravo, Srbija danas zaista nije ista zemlja kao pre godinu dana. Protekla godina teško da se može videti drugačije do kao proces erozije koji čitavo društvo ubrzano menja do neprepoznatljivosti. To je proces tokom kojeg se, paralelno sa urušavanjem najvažnijih elemenata društvenog sistema – suverene države, zdrave privrede i realne demokratije – ispod ruševina pomalja novi sistem kontrole i zavisnosti. Taj sistem se slikovito može prikazati kao moćna gvozdena armatura koja ima ambiciju da prožme, obuhvati i zatvori celokupni svet života (Lebenswelt).
RAZGRADNJA DRŽAVE Lomljenje i samorazgrađivanje suverene države ovih godinu dana se ogledalo, pre svega, po pitanju AP Kosova i AP Vojvodine. Iako je Jeremićeva diplomatija nastavila sa pravnom borbom protiv secesije Kosova, mnogo slavljeni „beli šengen“ je, u protekloj 2009. godini, u stvarnosti bio plaćen prihvatanjem Euleksa i faktičkim priznanjem „države Kosova“ kao suseda Srbije. Ako je ovo prebrzo mirenje s „realnošću“ i bilo podstaknuto čizmom 7.000 vojnika SAD-a smeštenih u Bondstilu, kao i ucenama EU birokratije, ostalo je nejasno zašto se onda Srbija tako panično počela povlačiti sa svoje teritorije severno od Save i Dunava. Naime, usvajanjem malignog Statuta APV, stvorene su institucije i obezbeđeni resursi za dalje širenje pseudonacionalnog „vojvođanskog identiteta“, legitimizaciju separatističke logike i eskalaciju secesionističke propagande.
Gorki plodovi ove revizije Ustava, izvršene u protekloj godini, neće se, naravno, osetiti odmah. Jer, kao što konfederalizacija Jugoslavije, izvršena Ustavnim amandmanima 1972, nije odmah dala secesiju i građanski rat, tako i federalizacija Srbije, izvršena ovim Statutom, neće odmah proizvesti separatističkog frankenštajna. Ali, mudri ljudi su, već 1972, znali da se „ustavna reforma“ ne može završiti drugojačije do krvavom secesijom. Tako je i danas svakom pametnom čoveku jasno da se Pajtić-Čankova „autonomizacija“ Vojvodine ne može završiti drugojačije do instaliranjem „vojvođanske“ države i „vojvođanske“ nacije.
Kako je onda moguće da to ne vidi i kapetan našeg državnog broda?
http://www.pecatmagazin.com/2010/01/05/kud-plovimo-kapetane/
Veoma lep tekst,i sve lepo pise za one koji zele da citaju..
„BELI ŠENGEN“ PLAĆEN JE PRIHVATANJEM EULEKSA I FAKTIČKIM PRIZNANJEM „DRŽAVE KOSOVO“, A PAJTIĆ-ČANKOVA „AUTONOMIZACIJA“ VOJVODINE UVOD JE U INSTALIRANJE „VOJVOĐANSKE“ DRŽAVE I „VOJVOĐANSKE“ NACIJE
Kada je Boris Tadić, 23. decembra 2009, izjavio da, nakon predate kandidature za EU, „Srbija više nije ista zemlja“, on je u jednom smislu bio u pravu. Zapravo, Srbija danas zaista nije ista zemlja kao pre godinu dana. Protekla godina teško da se može videti drugačije do kao proces erozije koji čitavo društvo ubrzano menja do neprepoznatljivosti. To je proces tokom kojeg se, paralelno sa urušavanjem najvažnijih elemenata društvenog sistema – suverene države, zdrave privrede i realne demokratije – ispod ruševina pomalja novi sistem kontrole i zavisnosti. Taj sistem se slikovito može prikazati kao moćna gvozdena armatura koja ima ambiciju da prožme, obuhvati i zatvori celokupni svet života (Lebenswelt).
RAZGRADNJA DRŽAVE Lomljenje i samorazgrađivanje suverene države ovih godinu dana se ogledalo, pre svega, po pitanju AP Kosova i AP Vojvodine. Iako je Jeremićeva diplomatija nastavila sa pravnom borbom protiv secesije Kosova, mnogo slavljeni „beli šengen“ je, u protekloj 2009. godini, u stvarnosti bio plaćen prihvatanjem Euleksa i faktičkim priznanjem „države Kosova“ kao suseda Srbije. Ako je ovo prebrzo mirenje s „realnošću“ i bilo podstaknuto čizmom 7.000 vojnika SAD-a smeštenih u Bondstilu, kao i ucenama EU birokratije, ostalo je nejasno zašto se onda Srbija tako panično počela povlačiti sa svoje teritorije severno od Save i Dunava. Naime, usvajanjem malignog Statuta APV, stvorene su institucije i obezbeđeni resursi za dalje širenje pseudonacionalnog „vojvođanskog identiteta“, legitimizaciju separatističke logike i eskalaciju secesionističke propagande.
Gorki plodovi ove revizije Ustava, izvršene u protekloj godini, neće se, naravno, osetiti odmah. Jer, kao što konfederalizacija Jugoslavije, izvršena Ustavnim amandmanima 1972, nije odmah dala secesiju i građanski rat, tako i federalizacija Srbije, izvršena ovim Statutom, neće odmah proizvesti separatističkog frankenštajna. Ali, mudri ljudi su, već 1972, znali da se „ustavna reforma“ ne može završiti drugojačije do krvavom secesijom. Tako je i danas svakom pametnom čoveku jasno da se Pajtić-Čankova „autonomizacija“ Vojvodine ne može završiti drugojačije do instaliranjem „vojvođanske“ države i „vojvođanske“ nacije.
Kako je onda moguće da to ne vidi i kapetan našeg državnog broda?
http://www.pecatmagazin.com/2010/01/05/kud-plovimo-kapetane/
Veoma lep tekst,i sve lepo pise za one koji zele da citaju..
Poslednja izmena:
