Pauci
- Začetnik teme Jacob
- Datum pokretanja
Metla na vestici
Zaslužan član
- Poruka
- 118.235
svima onima koji su me citirali pa okacili ispod neku fotku duboko zahvaljuljem ...dabogda vam gacni lastis puko 
a ako se pitate sta ja onda trazim na ovoj temi...ebe me potpis
a ako se pitate sta ja onda trazim na ovoj temi...ebe me potpis
el vis ti to ...i kako da ne zahtevama da je skemba... kaciperka...reko il je spljosti il joj kopam svih 8 ocijuSamanta??
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Neke zanimljivosti:
Pauci mogu da ispletu svoju mrežu i u svemiru, u bestežinskom stanju.
Mladi pauci mogu, nošeni vetrom, da lebde na nitima paučine iz jednog predela u drugi, prevaljujući udaljenosti i do 2000 km na visinama iznad 3000 metara.
28 cm je raspon nogu mužjaka GOLIJAT PAUKA koji se hrani pticama.
Otrov pauka CRNE UDOVICE je po tvrdnji naučnika, 15 puta jači od zvečarkinog.
CRNA UDOVICA nije samo najsmrtonosnija među paucima u svetu, nego proizvodi najjaču nit. U stvari, ona proizvodi dve različite vrste niti za svoju mrežu i obe imaju izuzetna svojstva. Prva vrsta niti može se 27 % istegnuti pre nego se prekine, druga vrsta niti ne može se istegnuti kao prva, ali je zato mnogo otpornija na kidanje.
U zavisnosti od vrste, jedan pauk može dnevno da istka mrežu do 20 metara dužine.
Pau;ina je otporna na istezanje sve do 149 kg na mm, više od najlona i kevlara, čvrsta je kao čelik i može da se izduži za 30 do 50 % svoje prvobitne dužine.
Pauk plete svoju mrežu od posebne izlučevine iz bradavice, tj. žlezde sa donje strane trbuha, koja izložena vazduhu odmah očvrsne i postaje predivo koje pauk plete u mrežu.
Pauci često imaju 8 očiju, ali neki imaju samo jedno!
Većina paukova su kanibali, tj. jedu pripadnike svoje vrste.
Kada ubiju plen paukovi ubrizgaju pljuvačku, koja sadrži posebne sokove iz njegove utrobe. Oni razlažu meso do tečnog stanja i pauk usisa tu tečnu materiju.
Skoro svi pauci imaju žlezde koje luče otrov, ali je samo 3% štetno za ljude.Otrov različito deluje na životinje. Pauku crna udovica treba 160 puta više otrova da ubije žabu nego mnogo veću kokošku. Čak, iako životinje iste vrste ujede isti pauk, jedna može odmah da umre, dok drugoj može uopšte da se ne naškodi!
Poznato je oko 37 000 vrsta pauka, a samo je tridesetak opasno po čoveka
Ženke su veće od mužjaka. Jedna je 1500 puta veća, to je pauk Nephila.
Svi pauci popravljaju svoje mreže preko noći.
PAUK – KRABA hoda ukoso kao krabe – otuda i to ime. Poseduje neverovatnu moć da preuzme boju cvetova sa kojih lovi.
Najotrovniji zglavkar je BRAZILSKI PAUK SKITAČ, a ubod njegove žaoke može da izazove grčenje mišića tela i gotovo trenutnu smrt.
Pauci mogu da ispletu svoju mrežu i u svemiru, u bestežinskom stanju.
Mladi pauci mogu, nošeni vetrom, da lebde na nitima paučine iz jednog predela u drugi, prevaljujući udaljenosti i do 2000 km na visinama iznad 3000 metara.
28 cm je raspon nogu mužjaka GOLIJAT PAUKA koji se hrani pticama.
Otrov pauka CRNE UDOVICE je po tvrdnji naučnika, 15 puta jači od zvečarkinog.
CRNA UDOVICA nije samo najsmrtonosnija među paucima u svetu, nego proizvodi najjaču nit. U stvari, ona proizvodi dve različite vrste niti za svoju mrežu i obe imaju izuzetna svojstva. Prva vrsta niti može se 27 % istegnuti pre nego se prekine, druga vrsta niti ne može se istegnuti kao prva, ali je zato mnogo otpornija na kidanje.
U zavisnosti od vrste, jedan pauk može dnevno da istka mrežu do 20 metara dužine.
Pau;ina je otporna na istezanje sve do 149 kg na mm, više od najlona i kevlara, čvrsta je kao čelik i može da se izduži za 30 do 50 % svoje prvobitne dužine.
Pauk plete svoju mrežu od posebne izlučevine iz bradavice, tj. žlezde sa donje strane trbuha, koja izložena vazduhu odmah očvrsne i postaje predivo koje pauk plete u mrežu.
Pauci često imaju 8 očiju, ali neki imaju samo jedno!
Većina paukova su kanibali, tj. jedu pripadnike svoje vrste.
Kada ubiju plen paukovi ubrizgaju pljuvačku, koja sadrži posebne sokove iz njegove utrobe. Oni razlažu meso do tečnog stanja i pauk usisa tu tečnu materiju.
Skoro svi pauci imaju žlezde koje luče otrov, ali je samo 3% štetno za ljude.Otrov različito deluje na životinje. Pauku crna udovica treba 160 puta više otrova da ubije žabu nego mnogo veću kokošku. Čak, iako životinje iste vrste ujede isti pauk, jedna može odmah da umre, dok drugoj može uopšte da se ne naškodi!
Poznato je oko 37 000 vrsta pauka, a samo je tridesetak opasno po čoveka
Ženke su veće od mužjaka. Jedna je 1500 puta veća, to je pauk Nephila.
Svi pauci popravljaju svoje mreže preko noći.
PAUK – KRABA hoda ukoso kao krabe – otuda i to ime. Poseduje neverovatnu moć da preuzme boju cvetova sa kojih lovi.
Najotrovniji zglavkar je BRAZILSKI PAUK SKITAČ, a ubod njegove žaoke može da izazove grčenje mišića tela i gotovo trenutnu smrt.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.720
A da ti ove poruke o paucima prebacis u odgovarajucu temu jer pauci nisu insekti
Pauci nisu insekti.
Insekti su heksapode (imaju sest nogu), a pauci imaju osam nogu.
Ogroman broj pauka je veoma koristan jer odrzava biolosku ravnotezu sa insektima.
Pauci se trebaju stititi, a ne unistavati.
- Poruka
- 48.250
Jooj..šta mi uradiste s ovim živuljkicama..samo o tome mislim..
Brazilski pauk(banana pauk)-otrovni pauk
Reč je o pauku koji je, kao veoma otrovan ujedno i najodgovorniji za smrt najviše ljudi medju svim paucima u svetu,
2007.godine upisan i u "Guinnessovu knjigu rekorda"...Samo 0,006 miligrama njegovog otrova dovoljno je da ubije miša!
Ne zna se zašto je nazvan "bananom",ali zna se da je"lutajućim" nazvan jer se zna prikriti u kućama i automobilima,cipelama i odeći...
Brazilski pauk(banana pauk)-otrovni pauk
Reč je o pauku koji je, kao veoma otrovan ujedno i najodgovorniji za smrt najviše ljudi medju svim paucima u svetu,
2007.godine upisan i u "Guinnessovu knjigu rekorda"...Samo 0,006 miligrama njegovog otrova dovoljno je da ubije miša!
Ne zna se zašto je nazvan "bananom",ali zna se da je"lutajućim" nazvan jer se zna prikriti u kućama i automobilima,cipelama i odeći...
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Tsuymish
Buduća legenda
- Poruka
- 31.402
Uh,sto ne volim takve....odmah se jezim kad ih vidim....mnogo su mi strasniji od tarantula....
Elem,jel zna neko kako se zove ona tarantula koja u samoodbrani trlja svoj trup i baca sitne takne dlacice koje se zabadaju u kozu i uzrokuju neprijatan svrab i bol....?
Zaboravila sam ime,pokusala sam da nadjem,al nisam uspela
Elem,jel zna neko kako se zove ona tarantula koja u samoodbrani trlja svoj trup i baca sitne takne dlacice koje se zabadaju u kozu i uzrokuju neprijatan svrab i bol....?
Zaboravila sam ime,pokusala sam da nadjem,al nisam uspela
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Uh,sto ne volim takve....odmah se jezim kad ih vidim....mnogo su mi strasniji od tarantula....
Elem,jel zna neko kako se zove ona tarantula koja u samoodbrani trlja svoj trup i baca sitne takne dlacice koje se zabadaju u kozu i uzrokuju neprijatan svrab i bol....?
Zaboravila sam ime,pokusala sam da nadjem,al nisam uspela
Meksička crvenonoga tarantula
http://en.wikipedia.org/wiki/Brachypelma_emilia
Нама најближи отровни паук,живи у приобалним областима Балкана.
Црна удовица
Најопаснија је током јула и аугуста, јер јој је тада вријеме парења.
По природи није агресиван паук па до убода долази када је човијек угрози када се брани испуштањем отрова.Опасна је само женка која је пуно већа од мужијака и само она може пробости човијекову кожу.
Отров који излучује је врло опасан, напада живчане станице и изазива јаку бол која настаје око 20-30 минута након убода.
Најчешће се може наћи у трави, житу, шупљинама дрвећа, крај камења...
Храни се стоногама, комарцима, скакавцима, гусјеницама и другим кукцима.
Црна удовица
Најопаснија је током јула и аугуста, јер јој је тада вријеме парења.
По природи није агресиван паук па до убода долази када је човијек угрози када се брани испуштањем отрова.Опасна је само женка која је пуно већа од мужијака и само она може пробости човијекову кожу.
Отров који излучује је врло опасан, напада живчане станице и изазива јаку бол која настаје око 20-30 минута након убода.
Најчешће се може наћи у трави, житу, шупљинама дрвећа, крај камења...
Храни се стоногама, комарцима, скакавцима, гусјеницама и другим кукцима.
Кућне гриње
Кућне гриње су паразити из типа зглавкара који живе у људском окружењу, на постељини, теписима и другим влакнастим материјалима. Једу перут и друге изумрле ћелије коже, као и разне друге органске материје.
Након кукаца, то је најразноврснија животињска врста на планети.
До сада је откривено преко 48.000, али то је вјероватно само дестина од укупног броја.
Могу живјети било гдје, на копну или на мору, од ледених, мрачних оцеанских дубина до извора вреле воде гдје би се на тој температури скухала већина других организама.
Док ово читате, фоликуларне гриње, Demodex folliculorum, уз помоћ својих чељусти у облику игала храни се уљем из жљезда лојница у коријену ваших трепавица.
У фоликулу се забијају главом, а пробавни сустав им је толико учинковит да не производе никакав отпад.Кад угину, једноставно се на лицу мјеста распадну и то вез икаквих штетних нуспојава.
Гриње бујају у окружењима попут кухиња, кревета и генерално кућном окружењу, гдје не допиру директне сунчеве зраке. Живе у постељини, душецима, намјештају и теписима, јер тако могу да се сакрију дубоко у шупљине и међу влакна, да би се боље заштитиле од сунчевог свјетла, усисивача и других опасности. Када су гладне и влажност је довољно висока, излазе на површину да покупе нову одумрлу ћелију коже.
Гриње се, генерално, хране свим врстама сићушних честица органске материје. Неке врсте преферирају ћелије људске коже, које представљају велики дио прашине у домаћинству; неке више воле честице тјестенина и брашно.
У просјеку, људско тијело одбаци око 1,5 g коже сваки дан (приближно 0,3-0,45 kg годишње), што је довољно да се нахрани око милион гриња под идеалним условима.
Пљеснави мирис који осјетимо кад чистимо усисивач узрокују пробавни ензими гриња које живе у прашини: пола кашичице прашине садржи око 1000 гриња и око 250.000 куглица њиховог измета.Потребно је чешће бацати употријебљене кесице усисивача, јер гриње могу да изађу из кесице.
Опсесивним усисавањем ћете само преразмјестити њихова јајашца по кући, или што је још гора варијанта, усисати њиховог највећег предатора, нешто већу грињу Cheyletus, која њихову популацију држи под контролом.
Чишћење тепиха је још гори избор, управо то ствара топле и влажне услове у којима се гриње множе, зато толико и воле мадраце.
Смањивање влажности у ваздуху користећи клима уређаје смањује проблем, али чак и у сувим условима гриње могу преживјети и размножавати се у постељини (нарочито јастуцима) јер ту имају влажност као резултат људског дисања, знојења и пљувачке током неколико сати спавања дневно.
Британски научник Стивен Претлов са универзитета Кингстон, након свог истраживања је потврдио да непоспремљени кревети, који се тако лакше суше, смањују број гриња.
Животна граница мушких гриња је 20 до 30 дана, а опарена женска гриња може живјети и до 70 дана, и излећи 60 до 100 јаја у последњих 35 дана живота.
Из јајета се излеже ларва са шест ногу, и након периода од 20 до 30 дана, излијеже се одрасла гриња са осам ногу.
За седамдесет дана живота, женска гриња остави око 2000 честица фекалија и још већи број дјелимично ензимски инфицираних честица прашине.
Ове испод се налазе на сиру.
Ова испод настањује прашину.
Кућне гриње су паразити из типа зглавкара који живе у људском окружењу, на постељини, теписима и другим влакнастим материјалима. Једу перут и друге изумрле ћелије коже, као и разне друге органске материје.
Након кукаца, то је најразноврснија животињска врста на планети.
До сада је откривено преко 48.000, али то је вјероватно само дестина од укупног броја.
Могу живјети било гдје, на копну или на мору, од ледених, мрачних оцеанских дубина до извора вреле воде гдје би се на тој температури скухала већина других организама.
Док ово читате, фоликуларне гриње, Demodex folliculorum, уз помоћ својих чељусти у облику игала храни се уљем из жљезда лојница у коријену ваших трепавица.
У фоликулу се забијају главом, а пробавни сустав им је толико учинковит да не производе никакав отпад.Кад угину, једноставно се на лицу мјеста распадну и то вез икаквих штетних нуспојава.
Гриње бујају у окружењима попут кухиња, кревета и генерално кућном окружењу, гдје не допиру директне сунчеве зраке. Живе у постељини, душецима, намјештају и теписима, јер тако могу да се сакрију дубоко у шупљине и међу влакна, да би се боље заштитиле од сунчевог свјетла, усисивача и других опасности. Када су гладне и влажност је довољно висока, излазе на површину да покупе нову одумрлу ћелију коже.
Гриње се, генерално, хране свим врстама сићушних честица органске материје. Неке врсте преферирају ћелије људске коже, које представљају велики дио прашине у домаћинству; неке више воле честице тјестенина и брашно.
У просјеку, људско тијело одбаци око 1,5 g коже сваки дан (приближно 0,3-0,45 kg годишње), што је довољно да се нахрани око милион гриња под идеалним условима.
Пљеснави мирис који осјетимо кад чистимо усисивач узрокују пробавни ензими гриња које живе у прашини: пола кашичице прашине садржи око 1000 гриња и око 250.000 куглица њиховог измета.Потребно је чешће бацати употријебљене кесице усисивача, јер гриње могу да изађу из кесице.
Опсесивним усисавањем ћете само преразмјестити њихова јајашца по кући, или што је још гора варијанта, усисати њиховог највећег предатора, нешто већу грињу Cheyletus, која њихову популацију држи под контролом.
Чишћење тепиха је још гори избор, управо то ствара топле и влажне услове у којима се гриње множе, зато толико и воле мадраце.
Смањивање влажности у ваздуху користећи клима уређаје смањује проблем, али чак и у сувим условима гриње могу преживјети и размножавати се у постељини (нарочито јастуцима) јер ту имају влажност као резултат људског дисања, знојења и пљувачке током неколико сати спавања дневно.
Британски научник Стивен Претлов са универзитета Кингстон, након свог истраживања је потврдио да непоспремљени кревети, који се тако лакше суше, смањују број гриња.
Животна граница мушких гриња је 20 до 30 дана, а опарена женска гриња може живјети и до 70 дана, и излећи 60 до 100 јаја у последњих 35 дана живота.
Из јајета се излеже ларва са шест ногу, и након периода од 20 до 30 дана, излијеже се одрасла гриња са осам ногу.
За седамдесет дана живота, женска гриња остави око 2000 честица фекалија и још већи број дјелимично ензимски инфицираних честица прашине.
Ове испод се налазе на сиру.
Ова испод настањује прашину.
bud@
Elita
- Poruka
- 15.556
Meksicka tarantula je prelepa
To je tigrasti pauk ili osa pauk....zebra pauk.....(Argiope bruennichi, fam. Araneidae)
Zivi u Evropi
Zenka moze biti velika 2 ipo cm,dok je muzjak dug svega 5 mm i nije tigrast,vec sivkast...
Hrane se uglavnom skakavcima
Imam slichan u dvorishtu ovde u Sydney-u
St Andrew's Cross Spider - Argiope Keyserlingi
Nije agresivan i otrovan. Boli ujed kao da te strshljen pogodio. Ja i moja chachkanja
latisa
Veoma poznat
- Poruka
- 13.668
Tsuymish ako si pijan/a dovoljno ne boli ni strsljen iz iskustva...
nego to o paukovima... ne mrzim ih samo ih se bojim. i nikad ih ne ubijem samo ih usisam (sala). imala sam jednog pucu u ormaru. koegzistirali smo dugo. ja ga nisam dirala a on nije sirio mrezu. 1 pauk kog se nisam bojala..
iz iskustva...nego to o paukovima... ne mrzim ih samo ih se bojim. i nikad ih ne ubijem samo ih usisam (sala). imala sam jednog pucu u ormaru. koegzistirali smo dugo. ja ga nisam dirala a on nije sirio mrezu. 1 pauk kog se nisam bojala..
Nedavno mi je uginula jedna.. Bilo mi je zao tog insekta kao da je pas kojeg imam duze vreme :/ Ali ne odustajem i iako se bojim ovih nasih domacih "krstasa" i ostale kompanije paukova sa tankim nozicama 
VitezKojaZmaj
Zainteresovan član
- Poruka
- 360
Daniel Bor
Poznat
- Poruka
- 9.675
