Кућне гриње
Кућне гриње су паразити из типа зглавкара који живе у људском окружењу, на постељини, теписима и другим влакнастим материјалима. Једу перут и друге изумрле ћелије коже, као и разне друге органске материје.
Након кукаца, то је најразноврснија животињска врста на планети.
До сада је откривено преко 48.000, али то је вјероватно само дестина од укупног броја.
Могу живјети било гдје, на копну или на мору, од ледених, мрачних оцеанских дубина до извора вреле воде гдје би се на тој температури скухала већина других организама.
Док ово читате, фоликуларне гриње,
Demodex folliculorum, уз помоћ својих чељусти у облику игала храни се уљем из жљезда лојница у коријену ваших трепавица.
У фоликулу се забијају главом, а пробавни сустав им је толико учинковит да не производе никакав отпад.Кад угину, једноставно се на лицу мјеста распадну и то вез икаквих штетних нуспојава.
Гриње бујају у окружењима попут кухиња, кревета и генерално кућном окружењу, гдје не допиру директне сунчеве зраке. Живе у постељини, душецима, намјештају и теписима, јер тако могу да се сакрију дубоко у шупљине и међу влакна, да би се боље заштитиле од сунчевог свјетла, усисивача и других опасности. Када су гладне и влажност је довољно висока, излазе на површину да покупе нову одумрлу ћелију коже.
Гриње се, генерално, хране свим врстама сићушних честица органске материје. Неке врсте преферирају ћелије људске коже, које представљају велики дио прашине у домаћинству; неке више воле честице тјестенина и брашно.
У просјеку, људско тијело одбаци око 1,5 g коже сваки дан (приближно 0,3-0,45 kg годишње), што је довољно да се нахрани око милион гриња под идеалним условима.
Пљеснави мирис који осјетимо кад чистимо усисивач узрокују пробавни ензими гриња које живе у прашини: пола кашичице прашине садржи око 1000 гриња и око 250.000 куглица њиховог измета.Потребно је чешће бацати употријебљене кесице усисивача, јер гриње могу да изађу из кесице.
Опсесивним усисавањем ћете само преразмјестити њихова јајашца по кући, или што је још гора варијанта, усисати њиховог највећег предатора, нешто већу грињу
Cheyletus, која њихову популацију држи под контролом.
Чишћење тепиха је још гори избор, управо то ствара топле и влажне услове у којима се гриње множе, зато толико и воле мадраце.
Смањивање влажности у ваздуху користећи клима уређаје смањује проблем, али чак и у сувим условима гриње могу преживјети и размножавати се у постељини (нарочито јастуцима) јер ту имају влажност као резултат људског дисања, знојења и пљувачке током неколико сати спавања дневно.
Британски научник Стивен Претлов са универзитета Кингстон, након свог истраживања је потврдио да непоспремљени кревети, који се тако лакше суше, смањују број гриња.
Животна граница мушких гриња је 20 до 30 дана, а опарена женска гриња може живјети и до 70 дана, и излећи 60 до 100 јаја у последњих 35 дана живота.
Из јајета се излеже ларва са шест ногу, и након периода од 20 до 30 дана, излијеже се одрасла гриња са осам ногу.
За седамдесет дана живота, женска гриња остави око 2000 честица фекалија и још већи број дјелимично ензимски инфицираних честица прашине.
Ове испод се налазе на сиру.
Ова испод настањује прашину.