IN MEMORIAM

azdajica

azdajica

Obećava
Poruka
85
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
 
Iskreno mi je zao zbog tvog psa. :cry:

Meni se desilo da su mi jednom otrovali psa ali smo uspeli da ga spasemo. Pojeo je nesto ispred zgrade tokom jedne vecernje setnje... nismo ni videli da je nesto jeo. Onda je jedno sat nakon setnje dobio jake grceve i poceo da se trese ko prut. Srecom pa smo brzo reagovali i naterali ga da povraca, onda smo mu dali mleka da pije i odmah ujutru (posto se sve to desavalo oko 2 nocu) zvali veterinara, pa je primio jos neke inekcije i izvukao se.

Nazalost mojim komsijama iz istog ulaza se tako otrovala pudlica... njoj nije bilo pomoci. :(
 
Meni su pre par godina otrovali kokera.Najgore od svega je bilo sto ja par dana nisam bila kod kuce a moji nisu hteli da mi kazu sta se u medjuvremenu desilo.Nista mi nije bilo tuznije nego kad sam uletela u kucu i skapirala da ga nema da me ceka.Uzas.To su za mene monstrumi a ne ljudi.Bio je prelep.Isli smo cak do Madjarske da ga pokupimo. :cry:
 
hvala vam svima za kapiranje...
i ja se slazem, preporucujem svim vlasnicima pasa da svojim ljubimcima stavljaju korpu, jer se bar tako nece desavati ovakve stvari...a onima koji bacaju te otrove zelim da licno isprobaju svoj recept!!!
 
Pa znas kako... pas koji se meni trovao je civava, za njih nisam ni videla da imaju da se nadju korpe po pet shopovima, niti bi ovaj moj baksuz pristao da je nosi. Takodje ima rasa kao pekinezer i slicno koje ni nemogu da nose korpu zbog oblika njuske. Ipak kod pasa gde je stavljanje korpe izvodjivo, i kad je pas takav da jede sve i svasta napolju i ne slusa svog vlasnika, ovo je dobra ideja.
 
:cry: TI LJUDI TREBAJU DA IDU NA VESALA! :shock: :x :cry: zaista,azdaice to je strasno...kako izgleda taj otrov sto ovi bacaju?gde ti se to dogodilo????
psi imaju naiskreniju ljubav od svih,a pre svega ZIVA SU BICA!KAKO BI BILO DA NAS NEKO OTRUJE PA NASIMA KAZE-USPAVAJTE JE...
 
I ja strasno volim pse, dugo sam ih imala i znam sta znaci kad ih izgubimo... Godinu dana nakon sto mi je uginuo Lari (jedan sjajan skotski ovcar) i dalje nisam navikla da nema ko da me doceka u dvoristu i svaki put kad ulazim, nekako ga ocekujem...
Elem... Nezavisno od korpe i sve ljubavi koju posvecujete svojim psima, naucite ih da ne jedu hranu ukoliko im je ne da neko od ukucana! Postoje nekoliko nacina za to (nalaze se u vecini knjiga koje imaju savete za kucne ljubimce) i makoliko da je neprijatno - neki put mu, kao sto svi na zalost znamo - to spasava zivot.
Pozdrav!
 
Kada sam imala 3-4 godine imala sam malog mesanca koji se zvao Bubili...Komsija koji je ziveo pored nas imao je macke koje su stalno ulazile kod nas u dvoriste i Bubili je,kao i svaki pas,lajao na njih.Nije ni jednu povredio,ali je komsiju to nerviralo i otrovao ga je.Ni njemu nije bilo pomoci.Morali smo da ga uspavamo.Na kraju su moji,zbog mene morali da ga sahrane u dvoristu,kod nas.
Malisa moj,stalno je spavao kod mene u krevetu...
Ja i dan danas dolazim kod njega na grob,da mu se pozalim kad mi nesto ne ide...
Mnogi ce misliti da sam luda,ali eto...sta cu...
Jako mi je zao tvoje kuce...
Neka oni koji ih truju na sebi isprobaju otrov!!!
Necu da kazem na svojoj zivotinji jer one stvarno nisu krive sto imaju takve gazde.
:cry: :cry: :cry:
 
Meni nisu otrovali kucu, ali je umrla od starosti sa 11 godina. Pocela je da se gusi, ja nisam bila tu, tata je odvezao na veterinarski i morali su da je uspavaju!

Veruj mi da znam kroz sta prolazis, ali koliko god sad bilo tesko, nije slucajno ono da vreme leci sve...

Sad stisni zube, trudi se da mislis na nesto drugo i polako ces postati svesna da je nema, nekako ces se navici(znam da zvuci neverovatno)i polako ces poceti da se smejes kad pomislis na svoju kucu. Naravno da ce da boli svaki put, meni se i sad place, ali, kao sto rekoh, vreme leci sve, redje ces ga se setiti, redje ce boleti...

Pusti da prodje neko vreme, pa ako osetis potrebu uzmi drugog psa ili kucnog ljubimca, ali, moj savet, mozda nisam u pravu, nemoj istu rasu, uvek ces ih uporedjivati!

Ja sam uzela jednu macu, pa jos jednu... :lol:
 
Vreme nema veze sa učestalošću pomisli na one koji su nam nešto značili... naravno da kućni ljubimci tu spadaju.
Što se rase tiče, nakon što mi je uginuo jedan koli, dosta sam razmišljala o promeni rase... Na kraju je odlučila jedna bezazlena rečenica mog brata: "Ti odaberi šta hoćeš, ali meni se sviđa Ami!"
I tako smo ponovo uzeli "lesiku" i kada ponovo budem birala psa, nejverovatnije ću odabrati istu rasu.
Svaki je priča za sebe, svaki je imao svoje "bisere" zbog kojih ga se sećamo i po kojima ga pominjemo...
 
Meni nisu uspavali kucu, ali svejedno…
Juce sam ga odvela kod veterinara na, kako je on rekao, rutinsku operaciju. Treba li su da ga kastriraju jer mu se jedan testis nije “spustio” kako oni kazu, pa mu je pravio probleme u besici I sl. Odvela ja njega, dosla kuci, I posle sat I po vremena veterinar me zove I kaze ‘nije to dobro, ne mozemo mu pomoci, moramo ga uspavati’ I ja I brat odmah otisli tamo, ja sve misleci da mi je kuca jos uvek ziv, da cu se lepo oprostiti od njega I sve, a ono… kad smo dosli oni ga vec i spakovali u kesu! U KESU!!!! Kao obicno djubre!!!!!
Jednog trena je bio tu… sa nama… igrao se I sve… a u sledecem… nema ga… Nema ga vise! Nestao je iz mog zivota odjednom… Nisam stigla ni da ga pogledam, pomazim poslednji put, ni da ga poljubim NISHTA!!!! Uzasno mi nedostaje… Stalno ocekujem da cu ga ugledati kako spava na tepihu ispod stola, da ce zalajati kad neko zazvoni na interfon… A njega nema… nema… Nema ga da me gleda I moli da mu dam malo dok jedem, nema ga da dotrcava svaki put kad udjem u kuhinju, nema vise ni njegove cinijice za vodu, nema ga! Ne mogu da prestanem da placem, I stalno imam osecaj da ja sve sanjam… I onda se probudim I shvatim da je sve istina…
Kako da nastavim dalje? Kako da prestanem da placem I mislim na njega!? Molim vas za savet jer znam da ste I vi izgubili vase voljene, I da znate kako mi je… Kako ste vi to preziveli I prezalili?
 
Pre dva meseca sam bio prinudjen da uspavam navernije stvorenje u svom zivotu. Imao je 10 godina i naglo je oronuo. Poslednjih mesec dana sam ga iznosio da obavi nuzdu, a kad vise ni to nije mogao i kada nisam mogao ni lek da mu dam, odlucio sam se za tzv. uspavljivanje. Cinjenica je da je zaspao u mom narucju, da nije bilo mucenja, ali i danas se pitam da li sam imao prava na to, iako sam svestan da mu nije bilo pomoci.
Ma koliko voleli svoje pse, ne mozemo da im uzvratimo na isti nacin kako to oni osecaju prema nama, svojim vlasnicima!
 
azdajica:
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
Kliknite za proširenje...
:cry: :cry: :cry: :cry: :cry:
 
MinM_4Life:
Meni nisu uspavali kucu, ali svejedno…
Juce sam ga odvela kod veterinara na, kako je on rekao, rutinsku operaciju. Treba li su da ga kastriraju jer mu se jedan testis nije “spustio” kako oni kazu, pa mu je pravio probleme u besici I sl. Odvela ja njega, dosla kuci, I posle sat I po vremena veterinar me zove I kaze ‘nije to dobro, ne mozemo mu pomoci, moramo ga uspavati’ I ja I brat odmah otisli tamo, ja sve misleci da mi je kuca jos uvek ziv, da cu se lepo oprostiti od njega I sve, a ono… kad smo dosli oni ga vec i spakovali u kesu! U KESU!!!! Kao obicno djubre!!!!!
Jednog trena je bio tu… sa nama… igrao se I sve… a u sledecem… nema ga… Nema ga vise! Nestao je iz mog zivota odjednom… Nisam stigla ni da ga pogledam, pomazim poslednji put, ni da ga poljubim NISHTA!!!! Uzasno mi nedostaje… Stalno ocekujem da cu ga ugledati kako spava na tepihu ispod stola, da ce zalajati kad neko zazvoni na interfon… A njega nema… nema… Nema ga da me gleda I moli da mu dam malo dok jedem, nema ga da dotrcava svaki put kad udjem u kuhinju, nema vise ni njegove cinijice za vodu, nema ga! Ne mogu da prestanem da placem, I stalno imam osecaj da ja sve sanjam… I onda se probudim I shvatim da je sve istina…
Kako da nastavim dalje? Kako da prestanem da placem I mislim na njega!? Molim vas za savet jer znam da ste I vi izgubili vase voljene, I da znate kako mi je… Kako ste vi to preziveli I prezalili?
Kliknite za proširenje...

Ako ce ti biti lakse, moj otac je moju srecicu ostavio na veterinarskom i kad sam ja saznala posle dva dana, zvala sam, koliko sam mogla prisebno, rekla sam dezurnom veterinaru da je moj pas ostavljen i da bih ja dosla po njega. Znate sta mi je rekao? Alo bre, jesi ti normalna, to se bre drzi u hladnjaci i jednom nedeljno dolazi kamion, potrpa se i nosi na paljenje!

Da sam bila u Beogradu, kunem vam se da bih otisla i slomila mu sve sto mogu! :cry:

Znam da je strasno kad se desi tako iznenada, ali preziveces.. Misli o lepim stvarima,kad ti se place, placi do iznemoglosti i polako ces biti bolje. Sad razmisli da li da uzmes novu bebu, nekoga ko ce te voleti i pruziti ti sve ono sto si izgubila...

Ja sam, ako si citala moju prvu poruku onda znas, uzela prvo jednu, pa onda drugu macu i veruj mi da mi je mnogo bolje!

Pozdrav za tebe i drzi se! Svi smo uz tebe! :lol:
 
azdajica:
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
Kliknite za proširenje...
Oh,Bozhe...Ja bih SVE NJIH POBILA-NATERALA DA POJEDU TAJ OTROV!!!! Mnogo mi je zhao,mnogo. :cry: :cry: :cry: :cry:
 
MinM_4Life:
sliku mog kuce Koleta mozete pogledati u mom profilu, ako zelite... :( takva lepota je nestala sa ovog sveta... :cry:
Kliknite za proširenje...

kuca ti je prelepa!
i ne mogu da verujem da su tako nesto uradili a da te nisu sacekali... bices bolje, veruj mi... i mi smo doneli odluku pre 7 godina da uspavamo jednu lepoticu... i bilo je strasno tesko, jer se dosta mucila... i pokusavali smo da joj pomognemo nekako, ali nije bilo sanse... :cry:
procice taj bol vremenom...
 
v.bojan:
Pre dva meseca sam bio prinudjen da uspavam navernije stvorenje u svom zivotu. Imao je 10 godina i naglo je oronuo. Poslednjih mesec dana sam ga iznosio da obavi nuzdu, a kad vise ni to nije mogao i kada nisam mogao ni lek da mu dam, odlucio sam se za tzv. uspavljivanje. Cinjenica je da je zaspao u mom narucju, da nije bilo mucenja, ali i danas se pitam da li sam imao prava na to, iako sam svestan da mu nije bilo pomoci.
Ma koliko voleli svoje pse, ne mozemo da im uzvratimo na isti nacin kako to oni osecaju prema nama, svojim vlasnicima!
Kliknite za proširenje...

ja sebe smatram njihovim prijateljem, a ne vlasnikom...
jako mi je zao zbog tvoje kuce.... spasao si ga mucenja, isto bi bilo kasnije...
 
azdajica:
danas mi se dogodilo nesto uzasno...otrovali su mi psa...veterinar me je ubedio da mu nema pomoci jer je otrovan kreozanom a za to ne postoji protivotrov.
sad mi je jasno zasto su trovaci kao sto su bordzije smatrani najopasnijim i najpodmuklijim...trebalo je videti i cuti te muke, pre nego me veterinar definitivno ubedio da tu pomoci nema i da je moramo uspavati!
ovo pisem uglavnom za sebe i za nju, jer mi je tesko, izgubili smo stvora koji nam je bio clan porodice 9 godina i kao upozorenje ostalima koji imaju kucne ljubimce da ih dobro cuvaju jer napolju zaista ima gadnih zlotvora:(((((
ima li jos neko kome se to dogodilo?
Kliknite za proširenje...
Uzasno mi je zao kad cujem ovako nesto. :cry: Jednoj mojoj poznanici je komsija otrovao psa :x . Nemam uopste komentara za takve ljude, osim da zasluzuju istu takvu sudbinu. Mislim da bi trebalo da nabavis novog ljubimca, da ces tako lakse preboleti. Kada mi je uginula maca, par godina nisam htela uopste da imam ljubimca, ali posle sam shvatila da to nije pravi nacin, sada kada imam moje tri nove srecice, lakse mi je.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top