МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/171724/Od-kladionica-slaba-vajda
Od kladionica slaba vajda
Budžet Srbije je svake godine „lakši“ za milione evra samo zato što kladionice u Srbiji plaćaju gotovo najniži porez na klađenje u okruženju, a često i kriju stvarnu zaradu, pošto ne postoji efikasna finansijska kontrola!
Koliki je to gubitak za budžet, posebno u uslovima globalne ekonomske krize, dovoljno pokazuje podatak da je naša država prošle godine od naknada za klađenje zaradila desetak miliona, dok je u Hrvatskoj u istom periodu prikupljeno tridesetak miliona evra! Dakle, tri puta više novca, iako je sistem oporezivanja u dve države bio gotovo identičan: u Hrvatskoj su tada na ime poreza naplaćivali pet odsto sume koja je ostajala kladionici nakon isplate dobitaka, dok je u Srbiji naknada za klađenje bila ista kao i danas: 100 evra za dozvolu plus pet odsto na osnovicu koju čini ostvarena uplata, s tim što iznos ove naknade ne može biti manji od 500 evra mesečno po uplatnom mestu.
U Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Srbije, međutim, nisu umeli da nam objasne ovu disproporciju.
– Ne znam zašto je to tako – rekao nam je Mile Simojlović, načelnik Odeljenja za poslove izdavanja odobrenja i saglasnosti i prekršajni postupak u Upravi za igre na sreću, i dodao – verovatno se Hrvati više klade.
Ipak, kada smo načelniku predočili da, prema istraživanjima koja su rađena u zemljama nekadašnje Jugoslavije, sreću u Hrvatskoj, kao i Srbiji, iskušava oko 60 odsto odraslog stanovništva, pri čemu naša zemlja ima tri miliona stanovnika više od Hrvatske, te da na oko 50.000 hrvatskih dolazi najmanje 200.000 srpskih patoloških kockara, Simojlović je rekao da ne zna odgovor na naše pitanje.
Inače, prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji trenutno ima 1.336 kladionica.
Utisak je, pak, da vlasnici srpskih kladionica zarađuju više od kolega iz bivših jugoslovenskih republika. Ovo i nije toliko neobično, pošto je javna tajna da naše kladionice obično vode dva računa – jedan za inspekciju, a drugi za internu upotrebu. Od bivših radnika kladionica s kojima smo razgovarali saznali smo da se tako prikriva i do 80 odsto uplata. Indikativno je da su se sporadične najave da će svaka kladionica morati da Ministarstvu finansija omogući direktno povezivanje na svoj centralni server, kako bi se vršila kontrola prometa u realnom vremenu, završile na rečima. U Hrvatskoj, međutim, ova obaveza vlasnika kladionica propisana je zakonom, a u BiH uveliko rade na tome da takvu odredbu unesu u svoje propise. Naš sagovornik iz Uprave za igre na sreću nije negirao ove navode.
– Ipak, mislim da se taj vid kontrole ne primenjuje u praksi ni u jednoj od tih država. U svakom slučaju, to bi trebalo da se nađe i u našem zakonu. Mi u Upravi za igre na sreću dobijamo izveštaje o prometu kladionica, ali ne kontrolišemo njihove finansije jer je za to zadužena Poreska uprava. Ponekad Poreskoj upravi sugerišemo da provere neku kladionicu, ako ima indicija da se nešto dešava, ali ne mogu reći koliko je krivičnih prijava podneto protiv kladionica zbog utaje poreza. Čini mi se da to ide dosta teško – kaže Simojlović.
U Poreskoj upravi, pak, nisu mogli da nam daju podatke o kontrolama i broju krivičnih prijava protiv kladionica zbog finansijskih malverzacija jer su imali problema sa centralnim registrom poreskih obveznika, koji je trebalo da predstave javnosti krajem decembra!?
Blagonaklon odnos države prema vlasnicima domaćih kladionica vidljiv je i po tome što je naknada koju plaćaju državi, a koja, prema Simojloviću, čini 99 odsto prihoda države od klađenja, među najnižima u regionu. Od naših, jedino su niže naknade u BiH, gde se plaća 500 evra po uplatnom mestu, mada će se i tamo, po svemu sudeći, situacija uskoro promeniti.
Ko su vlasnici najvećih kladionica u Srbiji, takođe je tajna i u njoj možda treba tražiti i odgovor na to zašto je ova vrsta kocke van ozbiljne državne kontrole.
Naknade u okruženju
U Hrvatskoj će kladionice od naredne godine biti opterećene novim nametima, pa će tako priređivač klađenja plaćati godišnju naknadu od milion kuna (oko 120.000 evra) plus 10 odsto uplate, dok u Crnoj Gori fiksni deo naknade već iznosi 500 evra, a varijabilni 10 odsto osnovice koju čini ukupan iznos uplata umanjen za vrednost isplata.
Visina naknade u Srbiji nije se menjala u poslednje četiri godine, od kako je stupio na snagu Zakon o igrama na sreću, iako je broj ljudi koji posećuju kladionice u stalnom porastu.
-------------------------------------------------------------------------
Власт тера лекаре, адвокате, о трговцима да не говоримо,
пијачне продавце, даваоце разних услуга на увођење фискалних каса.....
Једини који су ослобођени су власници кладионица.....
А код њих је то најлакше одрадити...
Свака кладионица већ има листиће које издаје....Потребно је да само ти исти
буду нумерисани и заведени код надлежних органа, било каквим знаком....
Постоји улаз....излаз....враћени, оштећени....и рачуница проста...
Огроман новац се свакодневно обрће у кладионицама.
Потребно је, да власт само на најлакши начин узме оно што следује држави...
Или можда некоме није у интересу да донесе ове законе...
Можда су власници кладионица исти они који доносе законе....
Битно је, да су пијачни продавци опорезовани и фискализовани.
Od kladionica slaba vajda
Budžet Srbije je svake godine „lakši“ za milione evra samo zato što kladionice u Srbiji plaćaju gotovo najniži porez na klađenje u okruženju, a često i kriju stvarnu zaradu, pošto ne postoji efikasna finansijska kontrola!
Koliki je to gubitak za budžet, posebno u uslovima globalne ekonomske krize, dovoljno pokazuje podatak da je naša država prošle godine od naknada za klađenje zaradila desetak miliona, dok je u Hrvatskoj u istom periodu prikupljeno tridesetak miliona evra! Dakle, tri puta više novca, iako je sistem oporezivanja u dve države bio gotovo identičan: u Hrvatskoj su tada na ime poreza naplaćivali pet odsto sume koja je ostajala kladionici nakon isplate dobitaka, dok je u Srbiji naknada za klađenje bila ista kao i danas: 100 evra za dozvolu plus pet odsto na osnovicu koju čini ostvarena uplata, s tim što iznos ove naknade ne može biti manji od 500 evra mesečno po uplatnom mestu.
U Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Srbije, međutim, nisu umeli da nam objasne ovu disproporciju.
– Ne znam zašto je to tako – rekao nam je Mile Simojlović, načelnik Odeljenja za poslove izdavanja odobrenja i saglasnosti i prekršajni postupak u Upravi za igre na sreću, i dodao – verovatno se Hrvati više klade.
Ipak, kada smo načelniku predočili da, prema istraživanjima koja su rađena u zemljama nekadašnje Jugoslavije, sreću u Hrvatskoj, kao i Srbiji, iskušava oko 60 odsto odraslog stanovništva, pri čemu naša zemlja ima tri miliona stanovnika više od Hrvatske, te da na oko 50.000 hrvatskih dolazi najmanje 200.000 srpskih patoloških kockara, Simojlović je rekao da ne zna odgovor na naše pitanje.
Inače, prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji trenutno ima 1.336 kladionica.
Utisak je, pak, da vlasnici srpskih kladionica zarađuju više od kolega iz bivših jugoslovenskih republika. Ovo i nije toliko neobično, pošto je javna tajna da naše kladionice obično vode dva računa – jedan za inspekciju, a drugi za internu upotrebu. Od bivših radnika kladionica s kojima smo razgovarali saznali smo da se tako prikriva i do 80 odsto uplata. Indikativno je da su se sporadične najave da će svaka kladionica morati da Ministarstvu finansija omogući direktno povezivanje na svoj centralni server, kako bi se vršila kontrola prometa u realnom vremenu, završile na rečima. U Hrvatskoj, međutim, ova obaveza vlasnika kladionica propisana je zakonom, a u BiH uveliko rade na tome da takvu odredbu unesu u svoje propise. Naš sagovornik iz Uprave za igre na sreću nije negirao ove navode.
– Ipak, mislim da se taj vid kontrole ne primenjuje u praksi ni u jednoj od tih država. U svakom slučaju, to bi trebalo da se nađe i u našem zakonu. Mi u Upravi za igre na sreću dobijamo izveštaje o prometu kladionica, ali ne kontrolišemo njihove finansije jer je za to zadužena Poreska uprava. Ponekad Poreskoj upravi sugerišemo da provere neku kladionicu, ako ima indicija da se nešto dešava, ali ne mogu reći koliko je krivičnih prijava podneto protiv kladionica zbog utaje poreza. Čini mi se da to ide dosta teško – kaže Simojlović.
U Poreskoj upravi, pak, nisu mogli da nam daju podatke o kontrolama i broju krivičnih prijava protiv kladionica zbog finansijskih malverzacija jer su imali problema sa centralnim registrom poreskih obveznika, koji je trebalo da predstave javnosti krajem decembra!?
Blagonaklon odnos države prema vlasnicima domaćih kladionica vidljiv je i po tome što je naknada koju plaćaju državi, a koja, prema Simojloviću, čini 99 odsto prihoda države od klađenja, među najnižima u regionu. Od naših, jedino su niže naknade u BiH, gde se plaća 500 evra po uplatnom mestu, mada će se i tamo, po svemu sudeći, situacija uskoro promeniti.
Ko su vlasnici najvećih kladionica u Srbiji, takođe je tajna i u njoj možda treba tražiti i odgovor na to zašto je ova vrsta kocke van ozbiljne državne kontrole.
Naknade u okruženju
U Hrvatskoj će kladionice od naredne godine biti opterećene novim nametima, pa će tako priređivač klađenja plaćati godišnju naknadu od milion kuna (oko 120.000 evra) plus 10 odsto uplate, dok u Crnoj Gori fiksni deo naknade već iznosi 500 evra, a varijabilni 10 odsto osnovice koju čini ukupan iznos uplata umanjen za vrednost isplata.
Visina naknade u Srbiji nije se menjala u poslednje četiri godine, od kako je stupio na snagu Zakon o igrama na sreću, iako je broj ljudi koji posećuju kladionice u stalnom porastu.
-------------------------------------------------------------------------
Власт тера лекаре, адвокате, о трговцима да не говоримо,
пијачне продавце, даваоце разних услуга на увођење фискалних каса.....
Једини који су ослобођени су власници кладионица.....
А код њих је то најлакше одрадити...
Свака кладионица већ има листиће које издаје....Потребно је да само ти исти
буду нумерисани и заведени код надлежних органа, било каквим знаком....
Постоји улаз....излаз....враћени, оштећени....и рачуница проста...
Огроман новац се свакодневно обрће у кладионицама.
Потребно је, да власт само на најлакши начин узме оно што следује држави...
Или можда некоме није у интересу да донесе ове законе...
Можда су власници кладионица исти они који доносе законе....
Битно је, да су пијачни продавци опорезовани и фискализовани.
