Македонски језик

[Mr. Blake]

Početnik
Poruka
47
Македонски језик је јужнословенски језик и службени језик Републике Македоније. Истовремено, македонски је један од најмлађих словенских књижевних језика у савременом смислу тог појма. У данашњој Бугарској преовладава мишљење да је македонски језик један од дијалеката бугарског језика, док се у Македонији сматра самосталним језиком.

Почеци словенске писмености у Македонији падају на крај IX и прву половину Х века. Тада су ученици Ћирила и Методија - Климент и Наум, који су били протерани из Моравске, створили у Охриду велики и познати центар словенске писмености са развијеном преводилачком, преписивачком, али и оригиналном књижевном делатношћу. Од XII до XIV века споменици црквенословенског језика на тлу Македоније добијају још изразитија македонска језичка обележја, а од XIV века све је присутнија српска рецензија старословенског језика, у чему се огледају тадашње границе простирања српске државе.

После продора Турака на Балканско полуострво, књижевна делатност у Македонији практично је готово прекинута. Народни језик, који се структурно све више разликује од књижевног језика, снажније утиче на књижевни језик, што је утрло пут да се од XVI до почетка XIX века у писмености постепено учвршћује народни језик. После 1726 године и у македонске крајеве стижу руске књиге и шири се утицај руске редакције црквенословенског језика, која је у црквеној употреби истиснула српску редакцију, али почетком XIX века долази и до грчког утицаја на македонску писменост, тако да се македонска књижевност до средине XIX века ствара на грчком алфабету.

Почетно питање теме је којим се језиком говорило на територији Македоније у доба Византије пре досељавања Словена на Балкан? ...


Добродошла су сва знања и подаци о језику на територији области Македоније од периода Византије до данас...
 
Bugarski jezik je izumr'o. :kafa:

Ono što se danas zove bugarskim ima više utemeljenja da se smatra dijalektom makedonskog jezika.Ne zaboravimo da Jagićeva (važeća) slavistika staroslovenski jezik smatra standardizovanim na makedonskom dijalektu kao organskoj osnovici.
 
Poslednja izmena:
Evo još jeretičkih informacija:

Vitezović (Serbia illustrata libri octo) tvrdi da su Srbi 35 godina pre Hrista ratovali u Makedoniji sa Rimljanima i naseljavali Slavoniju.

Po Vitezoviću, Hrvati su se doselili na Balkan 640 godina posle Hrista.

:think:
 
[Mr. Blake];12438240:
Почетно питање теме је којим се језиком говорило на територији Македоније у доба Византије пре досељавања Словена на Балкан? ...[/COLOR]

Добродошла су сва знања и подаци о језику на територији области Македоније од периода Византије до данас...

Istim kao i sad.


Bugarski je turkofoni jezik koji je izumro, današnji Bugari govore torlačkom leksikom sa turkofonom fonetikom.
 
scan1262946943.jpg



Александар Федорович Ритих
 
jezik makedonaca , srba i bugara je slican i razlicit kao sto su govori u francuskoj( provasalski, galicijski, zatim ligurijski, itome slicno. Hocu da kazem da su navedeni govori splet zivotnih i istorijskih situacija. Neki od ovih govora ufrancuskoj su slicniji italijanskom tj spanskoma. Ali nacionalna svest je nesto drugacija. Slicno je i sa spanijom i njihovim katalonski i spanskim i jos par nekih drugih jezika /govora koji su slicniji portugalskom neko nekom drugom.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Zboruvale Iliro-tracki jezik (dijalekt)z:)

Denesen Makedonski e najcist slovenski jazikz:)

Dakle sa jedne strane niste Sloveni nego Armani najstariji narod na svetu i jezik.
Onda kao po narudžbini u vašu zemlju stiže najčistiji slovenski dijalekat.

Ako bi mogao da biram više bih voleo da imam primese Keltske i tevtonske krvi nego Avarske.

Sve jedno svetski stručnjaci govore da jezik baltskih Slovena najtvrđi i najarhaičniji stoga najživlju vezu ima sa sanskritom.

Makedonski je ipak najčistiji nema veze što su se izmešali sa svima i na toj teritoriji se govorilo od vajkada više jezika neprvostepeno srodnih on ostade čistiji od Ruskog,litvanskog i td.

Od kvazi patriotizma i političkog nacionalizma svaka tema polako gubi smisao i završava se sa "Ciganin hvali svoga konja".
 
pitanje je koliko i sadasnji makedonci kao i njihovi preci su uspeli da se osete makedoncima u punoj meri kao sto su neki drugi narodi u ranijem periodu uspeli da se osete onim sto oni danas jesu.

srbi i makedonci i deo danasnjih hrvata kao i deo istocnih bugara moze bit samo jedna nacija po mnogo cemu a pru tome imajuci u vidu sve razlike.

karadjordjije i hteoda osvoji i vidin verovatno da bi bolje video, a i custendil i tamo da prodje do plovdiva. tamo i gde je bila maricka bitka...

veliko je pitanje otkud ekavski u takvom obliku na teritoriji onostrane i ovostrane macve te u backoj , banatu, baranji i itd

koliko kosta da se utvrdi ko na koga lici
 
Poslednja izmena od moderatora:
[Mr. Blake];12438240:

Почетно питање теме је којим се језиком говорило на територији Македоније у доба Византије пре досељавања Словена на Балкан? ...
Dajte narode, ima li nekoga da odgovori na ovo pitanje?
Ima li nekoga da zna nešto više o ovome?
 
[Mr. Blake];12438240:
Македонски језик је јужнословенски језик и службени језик Републике Македоније. Истовремено, македонски је један од најмлађих словенских књижевних језика у савременом смислу тог појма. У данашњој Бугарској преовладава мишљење да је македонски језик један од дијалеката бугарског језика, док се у Македонији сматра самосталним језиком.

Почеци словенске писмености у Македонији падају на крај IX и прву половину Х века. Тада су ученици Ћирила и Методија - Климент и Наум, који су били протерани из Моравске, створили у Охриду велики и познати центар словенске писмености са развијеном преводилачком, преписивачком, али и оригиналном књижевном делатношћу. Од XII до XIV века споменици црквенословенског језика на тлу Македоније добијају још изразитија македонска језичка обележја, а од XIV века све је присутнија српска рецензија старословенског језика, у чему се огледају тадашње границе простирања српске државе.

После продора Турака на Балканско полуострво, књижевна делатност у Македонији практично је готово прекинута. Народни језик, који се структурно све више разликује од књижевног језика, снажније утиче на књижевни језик, што је утрло пут да се од XVI до почетка XIX века у писмености постепено учвршћује народни језик. После 1726 године и у македонске крајеве стижу руске књиге и шири се утицај руске редакције црквенословенског језика, која је у црквеној употреби истиснула српску редакцију, али почетком XIX века долази и до грчког утицаја на македонску писменост, тако да се македонска књижевност до средине XIX века ствара на грчком алфабету.

Почетно питање теме је којим се језиком говорило на територији Македоније у доба Византије пре досељавања Словена на Балкан? ...


Добродошла су сва знања и подаци о језику на територији области Македоније од периода Византије до данас...

Податоци за етничко-лингвистичките димензии на делото на некои од македонските преродбеници, уметници, интелектуалци и револуционери од почетокот на 19 век до 1918 година.


1. Кирил Пејчиновиќ, роден во Тетово (1771 - 1845), "Огледало", 1816, "препростејшим и не книжним јазиком Болгарским долнија Мисии":

400px-Pejchinovich-ogledalo.jpg



2. Теодосиј Синаитски, роден во Доjран (умрел во 1843), „Служение еврейское... во простий и краткий язик болгарский“:

400px-Sluzhenie-Evreyskoe.jpg



3. Јордан Хаџи Константинов - Џинот, роден во Велес (1821-1882), "Болгарска писменост", „Цариградски весник”, 19 jули 1852:

„Цариградский вестник”, година В, число 82, пише от Браила, 1852, апр. 4: „Что существувате болгарски книгочии — камо ви обща граматика, камо ви „Словар”, тоест „Речник”, та да есте похвални от другия славине.”
Ето ответ. Ний, болгари, имаме преполна и високодостойна слава от другия славяне и достойни са да отдаваят верху нас чест, понеже сме ги дарувале писменост. Ний, болгари, имеюще си коренобитен и изобилен язик, това е наша граматика, това е наш словар...


Извор: http://www.promacedonia.org/bmark/jhk/jhk_1.htm#7


4. Димитар и Константин Миладинови, родени во Струга, "Бугарски народни песни", 1861:

400px-Bulgarian_Folk_Songs.jpg

ВАША ПРЕВОЗВИШЕНОСТЬ И ПРЕСВѢТЛОСТЬ!
Предъ неколку години Бѫлгарски-ве пѣсни собрани, още много време ке стоѥха закопани въ неизвѣстностъ, ако не бѣше високо-то Ваше участіе. Ваша Пресвѣтлость глобоко почувствува че народно-то образованіе ѥ найголемо-то рѫчателство за благоденствіе-то одъ народ-отъ; и нищо предъ него не щадеещемъ, щедро ’секога и ’секаде помогна въ полезни издаваня и учiлишни потребности. При ’си-те тіе благородни стремленія Ваша Превозвишеность благоизволи да обѫрни вниманіе и на найюжни-те Славани Бѫлгари и да покажитъ великодушно-то ѣ участіе въ издаванѥ-то на това общеполезно сокровище; и на конецъ, окрилатена одъ народно-то доброжелателство, захвати найплодородна-та идеа, и основа Югославянска-та Академія, той драгоцененъ венецъ на толку големи Ваши благодеянія.
При такви сіяйни Ваши услуги на книжнина-та сѣ осмелихъ да посвѣтамъ на име-то одъ Ваша Пресвѣтлость това собраніе одъ народни-те пѣсни, кое, молямъ, благосклоно да пріимитъ заедно со глобока-тя ми признателностъ, со коя имамъ честь да останамъ
На Ваша Превозвишеность и Пресвѣтлость
Найпокорни слуга
К. Миладиновъ.


Извор: http://www.promacedonia.org/bugarash/bnpesni/bm_kym_stossmajer.htm
Полн текст на зборникот: http://www.promacedonia.org/bugarash/bnpesni/index.htm


5. Григор Прличев, роден во Охрид (1830–1893), поетско дело од краjот на 1860-те:

I.
До кога, братя мили българи,
До кога гърците ще ни тъпчат,
Чрез своето фенерско духовенство,
Милото наше отчество?

Хайде да ги пропъдиме от нас,
От всички български градове,
Да извикнеме всички со голем глас:
Бегайте, гърци, не ве сакаме!

Защото сте причина станали,
Та преди стотини години
Народната ни патриархия
Съ измама ни я усвоихте!

Где са нашите стари списания?
Где са нашите стари списатели?
Всичко, всичко на прах е станало,
От гръцката фенерска злоба!

Те со своите лъжи, клевети,
Измориха и много българи;
И сегашните ни свети отци,
Пратиха ги во заточение.


Извор: http://promacedonia.com/bmark/es/es_3.htm


6. Рајко Жинзифов, роден во Велес (1839-1877), поетско дело од 1870:

Кървава кошуля

I
В българска ми клета земля
има малко градче,
то е легнало в поляна,
име нему Прилеп.
Прилеп - то е име славно,
тамо е живеял
некога си крал ни Марко,
в него е царувал.
Е царувал, е воювал
с власи, каравласи,
българска e бранил земля,
роду си помагал.
Дор е бил жив крал ни Марко,
земля била мирна,
не глобеха нея турци,
не газеха нея.
Не рачил е мърсний турчин
къщи ни да газит,
он не можеше да любит
български девойки,
не е могъл да ги турчит,
в свой х а р е м да държит,
да не могат да излезат
изпод тежок затвор,
да не видат свет ми божий,
ни па сълнце ясно...
И одавна то е било
у нас, в България,
в одавнешно, старо време,
старо, али славно...


Извор: http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=29&WorkID=231&Level=1


7. Кузман Шапкарев, роден во Охрид (1834-1909), спомени "Материали по възраждането на българщината в Македония от 1854 до 1884 год.", завршени во 1895:

Едногодишне учителствувание мое в Битоля, 1874 год.

След като през мес. август 1873 год. оставих гр. Прилеп и си дойдох в Охрид, през октомврия на същата година получих от Битоля писмо от покойний доктор Константина Мишайков, един от най-първите членове на българската в тоя град община, от страна на която покойний с писмото си ме канеше за главен учител и управител на всите български училища в Битоля, като същевременно искаше да узнае колко годишна заплата бих искал...


Извор: http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_3.htm
 
Poslednja izmena:
jezik makedonaca , srba i bugara je slican i razlicit kao sto su govori u francuskoj( provasalski, galicijski, zatim ligurijski, itome slicno. Hocu da kazem da su navedeni govori splet zivotnih i istorijskih situacija. Neki od ovih govora ufrancuskoj su slicniji italijanskom tj spanskoma. Ali nacionalna svest je nesto drugacija. Slicno je i sa spanijom i njihovim katalonski i spanskim i jos par nekih drugih jezika /govora koji su slicniji portugalskom neko nekom drugom.

Не е точно. Говоримите към началото на 19 век диалекти на териториите на днешните Македония и България вече не са имали падежи, докато в сръбските диалекти падежите са били запазени. Изключение са преходните диалекти от граничната зона между безпадежните и падежните региони (Зайчар - Пирот - Куманово), в които падежната система е по-богата на север и запад и по-слабо запазена на юг и изток. На тази основа на териториите на Македония и България са се развили процеси на езикова стандартизация с аналитична структура без падежи, уникална за целия славянски свят, докато в Сърбия падежната система е напълно запазена и до днес.
 
Податоци за етничко-лингвистичките димензии на делото на некои од македонските преродбеници, уметници, интелектуалци и револуционери од почетокот на 19 век до 1918 година.


1. Кирил Пејчиновиќ, роден во Тетово (1771 - 1845), "Огледало", 1816, "препростејшим и не книжним јазиком Болгарским долнија Мисии":

400px-Pejchinovich-ogledalo.jpg



2. Теодосиј Синаитски, роден во Доjран (умрел во 1843), „Служение еврейское... во простий и краткий язик болгарский“:

400px-Sluzhenie-Evreyskoe.jpg



3. Јордан Хаџи Константинов - Џинот, роден во Велес (1821-1882), "Болгарска писменост", „Цариградски весник”, 19 jули 1852:

„Цариградский вестник”, година В, число 82, пише от Браила, 1852, апр. 4: „Что существувате болгарски книгочии — камо ви обща граматика, камо ви „Словар”, тоест „Речник”, та да есте похвални от другия славине.”
Ето ответ. Ний, болгари, имаме преполна и високодостойна слава от другия славяне и достойни са да отдаваят верху нас чест, понеже сме ги дарувале писменост. Ний, болгари, имеюще си коренобитен и изобилен язик, това е наша граматика, това е наш словар...


Извор: http://www.promacedonia.org/bmark/jhk/jhk_1.htm#7


4. Димитар и Константин Миладинови, родени во Струга, "Бугарски народни песни", 1861:

400px-Bulgarian_Folk_Songs.jpg

ВАША ПРЕВОЗВИШЕНОСТЬ И ПРЕСВѢТЛОСТЬ!
Предъ неколку години Бѫлгарски-ве пѣсни собрани, още много време ке стоѥха закопани въ неизвѣстностъ, ако не бѣше високо-то Ваше участіе. Ваша Пресвѣтлость глобоко почувствува че народно-то образованіе ѥ найголемо-то рѫчателство за благоденствіе-то одъ народ-отъ; и нищо предъ него не щадеещемъ, щедро ’секога и ’секаде помогна въ полезни издаваня и учiлишни потребности. При ’си-те тіе благородни стремленія Ваша Превозвишеность благоизволи да обѫрни вниманіе и на найюжни-те Славани Бѫлгари и да покажитъ великодушно-то ѣ участіе въ издаванѥ-то на това общеполезно сокровище; и на конецъ, окрилатена одъ народно-то доброжелателство, захвати найплодородна-та идеа, и основа Югославянска-та Академія, той драгоцененъ венецъ на толку големи Ваши благодеянія.
При такви сіяйни Ваши услуги на книжнина-та сѣ осмелихъ да посвѣтамъ на име-то одъ Ваша Пресвѣтлость това собраніе одъ народни-те пѣсни, кое, молямъ, благосклоно да пріимитъ заедно со глобока-тя ми признателностъ, со коя имамъ честь да останамъ
На Ваша Превозвишеность и Пресвѣтлость
Найпокорни слуга
К. Миладиновъ.


Извор: http://www.promacedonia.org/bugarash/bnpesni/bm_kym_stossmajer.htm
Полн текст на зборникот: http://www.promacedonia.org/bugarash/bnpesni/index.htm


5. Григор Прличев, роден во Охрид (1830–1893), поетско дело од краjот на 1860-те:

I.
До кога, братя мили българи,
До кога гърците ще ни тъпчат,
Чрез своето фенерско духовенство,
Милото наше отчество?

Хайде да ги пропъдиме от нас,
От всички български градове,
Да извикнеме всички со голем глас:
Бегайте, гърци, не ве сакаме!

Защото сте причина станали,
Та преди стотини години
Народната ни патриархия
Съ измама ни я усвоихте!

Где са нашите стари списания?
Где са нашите стари списатели?
Всичко, всичко на прах е станало,
От гръцката фенерска злоба!

Те со своите лъжи, клевети,
Измориха и много българи;
И сегашните ни свети отци,
Пратиха ги во заточение.


Извор: http://promacedonia.com/bmark/es/es_3.htm


6. Рајко Жинзифов, роден во Велес (1839-1877), поетско дело од 1870:

Кървава кошуля

I
В българска ми клета земля
има малко градче,
то е легнало в поляна,
име нему Прилеп.
Прилеп - то е име славно,
тамо е живеял
некога си крал ни Марко,
в него е царувал.
Е царувал, е воювал
с власи, каравласи,
българска e бранил земля,
роду си помагал.
Дор е бил жив крал ни Марко,
земля била мирна,
не глобеха нея турци,
не газеха нея.
Не рачил е мърсний турчин
къщи ни да газит,
он не можеше да любит
български девойки,
не е могъл да ги турчит,
в свой х а р е м да държит,
да не могат да излезат
изпод тежок затвор,
да не видат свет ми божий,
ни па сълнце ясно...
И одавна то е било
у нас, в България,
в одавнешно, старо време,
старо, али славно...


Извор: http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=29&WorkID=231&Level=1


7. Кузман Шапкарев, роден во Охрид (1834-1909), спомени "Материали по възраждането на българщината в Македония от 1854 до 1884 год.", завршени во 1895:

Едногодишне учителствувание мое в Битоля, 1874 год.

След като през мес. август 1873 год. оставих гр. Прилеп и си дойдох в Охрид, през октомврия на същата година получих от Битоля писмо от покойний доктор Константина Мишайков, един от най-първите членове на българската в тоя град община, от страна на която покойний с писмото си ме канеше за главен учител и управител на всите български училища в Битоля, като същевременно искаше да узнае колко годишна заплата бих искал...


Извор: http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_3.htm



Jeste, a kad su pripadali Srbiji, oni su govorili srpski!
Ma daj, ne mesaj babe i zabe, Makedonci nisu Bugari, Makedonija nije bugarska!
 
Не е точно. Говоримите към началото на 19 век диалекти на териториите на днешните Македония и България вече не са имали падежи, докато в сръбските диалекти падежите са били запазени. Изключение са преходните диалекти от граничната зона между безпадежните и падежните региони (Зайчар - Пирот - Куманово), в които падежната система е по-богата на север и запад и по-слабо запазена на юг и изток. На тази основа на териториите на Македония и България са се развили процеси на езикова стандартизация с аналитична структура без падежи, уникална за целия славянски свят, докато в Сърбия падежната система е напълно запазена и до днес.

Kakav bugarski dijalekt? Pa danasnji makedonski lici vise na srpski!
 
Od pre 4.000 godinapa do dolaska Slovena jedini govorni jezik naroda koji je ziveo na tom prostoru bio je arman makedonski (cincarski).

Treba dodati onada da za vreme Vizantije sigurno još Grčki i neke preteče Albanskog i Rumunskog.

Prilikom doseljavanja Bugari su je u prvom talasu naselili sem nekih delova koje su naselili Srbi.
Kasnije za vreme Nemanjića Bugari bivaju istisnuti iz tih krajeva.
Pa je ostala Srpska i posle Kosovskog boja teritorija Brankovića pre toga Mrnjačevića.
Tako da je slovenski makedonski dijalekat nastao mešanjem Srpskog i Bugarskog.
I današnji Makedonci mešavina mnogo naroda Srba,Bugara,Cincara,Grka,Albanaca......
 
Poslednja izmena:
Jeste, a kad su pripadali Srbiji, oni su govorili srpski!
Ma daj, ne mesaj babe i zabe, Makedonci nisu Bugari, Makedonija nije bugarska!

Не е точно. В България в Пиринска Македония живеят 341,173 души, от които 286 491 се декларират като етнически българи. Общо българските граждани с корени от Македония са над 1,000,000. Между тях са и наследници на братя Миладинови, Григор Пърличев и Кузман Шапкарев, цитирани по-горе. Що се отнася до Вардарска Македония под сръбска власт, тогава македонското население в училище е учило сръбски, но у дома е говорило на македонски диалект БЕЗ ПАДЕЖИ. Сръбският не е бил домашен език на македонското население в периода 1918-1941.
 
Ето един пример за разликите между българския и македонския литературни стандарти.


Български:

Не е точно. В България в Пиринска Македония живеят 341,173 души, от които 286,491 се декларират като етнически българи. Общо българските граждани с корени от Македония са повече от 1,000,000. Между тях са и наследници на братя Миладинови, Григор Пърличев и Кузман Шапкарев, цитирани по-горе.

Македонски:

Не е точно. Во Бугариjа во Пиринска Македониjа живеат 341,173 луѓе, од кои 286,491 се декларираат како етнички Бугари. Општо бугарските граѓани со корени од Македониjа се повеќе од 1,000,000. Меѓу тие се и наследниците на браќа Миладиновци, Григор Прличев и Кузман Шапкарев, цитирани погоре.


Както се вижда, граматиката на българския и македонския е почти идентична, а лексиката също е много близка.
 
pitanje padeza se naglasava kao jedan od najvaznijih razloga a zaboravljajuci kada su te podele nastale na koji nacin sirene. Ocigledno da je jezik koji je koriscen kao staroslovenski u svojim osnovama imao govor epirskih slovena ali on sa svim svojim obelezjima se koristio i razumeo u moravskoj a to danasnja ceska i u srbiji i u panoniji, a to je ovostrana macva i onostrana i banat i backa i na teritoriji danasnje madzarske , a pre madzara i na teritoriji rumunije ina ter. danasnje hrvatske i teritorije bugarske i teritorije vizantije. razlike su nastale u pisanim jezicima kasnije verovatno u 11 i 12 veku i pocele su da se sire do danasnjeg dana. A kako slovenske zemlje su potpadale pod razne sisteme uprava i civilizacija tako se ni u istom narodu nisu odigravale ni istovetni procesi , glasovne promene, i itd. Nije bilo ni jedinstvenog skolskog sistema ni skola. prema tome naglasavati samo neke razlike a ne shvatati sve ostalo i kontekst price.. mislim da je suludo.. a i nenaucno ...
 
sveti sava je imao bogatu biblioteku na srpskom jeziku(starospskom tj slovenskom srpskom) te je npr potpuno netacno da je srpska knjizevnostnastala opd sveto save i posle njega.autenticna ili bar prepisivacka je postojala je i ranije... jer na kojim delima se on ucio... druga prica je da li je sacuvana...
 
pitanje padeza se naglasava kao jedan od najvaznijih razloga a zaboravljajuci kada su te podele nastale na koji nacin sirene. Ocigledno da je jezik koji je koriscen kao staroslovenski u svojim osnovama imao govor epirskih slovena ali on sa svim svojim obelezjima se koristio i razumeo u moravskoj a to danasnja ceska i u srbiji i u panoniji, a to je ovostrana macva i onostrana i banat i backa i na teritoriji danasnje madzarske , a pre madzara i na teritoriji rumunije ina ter. danasnje hrvatske i teritorije bugarske i teritorije vizantije. razlike su nastale u pisanim jezicima kasnije verovatno u 11 i 12 veku i pocele su da se sire do danasnjeg dana. A kako slovenske zemlje su potpadale pod razne sisteme uprava i civilizacija tako se ni u istom narodu nisu odigravale ni istovetni procesi , glasovne promene, i itd. Nije bilo ni jedinstvenog skolskog sistema ni skola. prema tome naglasavati samo neke razlike a ne shvatati sve ostalo i kontekst price.. mislim da je suludo.. a i nenaucno ...

Съгласен съм, славянският език на територията на Македония в ранното Средновековие е имал падежи както и езика във всички други славянски региони. Факт е обаче, че той е преживял дълбока еволюция и към 17-18 век вече не е имал падежи. Същото е факт и за територията на днешна България. През 19 век в епохата на нациите това е бил ключов фактор за отделянето на Македония от Сърбия, на което не е повлияла дори сръбската власт в периода 1918-1941. Тогава македонското население не се е върнало към падежния език и затова днес говори на диалекти и литературен език без падежи.
 

Back
Top