Neznanko
Iskusan
- Poruka
- 5.497
Državne srpske institucije i preduzeća dugo su postojali prava utočišta za socijalno nezbrinute ljude i nevidjeno rasipništvo se tu odvijalo već decenijama.
Naš najstariji dnevni list nekada je imao svoju popularnu rubriku "Verovali ili ne"!? Sve što sledi u ovom tekstu imaće akcenat upravo na toj vrsti pitalica. Naši obični građani i radnici koji se decenijama pitaju šta smo skrivili te imamo standard koji imamo, dobiće odgovor ako ovaj tekst pročitaju do kraja! Evo o čemu je reč:
Sve zemlje sveta imaju službenike, državnu upravu, institucije, privredu... Ovo što mi imamo nema veze sa tim. Mi imamo monstrum institucije i državna preduzeća koja su više utočišta za nezbrinuta lica, nego racionalna potreba. Tamo rade na hiljade ljudi, inače rođaka i prijatelja ljudi u tim istim institucijama. Naravno, velika većina pomenutih tamo boravi bez ikakvog ekonomskog opravdanja i po pravilu nemaju produktivnost i svrhu postojanja. Ako uzmemo sve segmente društvenog privređivanja, videćemo, zahvaljujući egzaktnim brojkama, dokle ide naša birokratsko-samoubilačka institucionalna ničim ograničena samovolja u neracionalnostima?!
Pomenimo slučaj Engleske nacionalne banke, pandan našoj Narodnoj banci Srbije. Dakle ENB, zapošljava, verovali ili ne samo 2.500 ljudi dok našu Narodnu banka opslužuje oko 5.200 službenika. Samo reč je i o tome da u Srbiji živi šest puta manje stanovnika. Dakle, da Englezi imaju organizaciju i pravila poslovanja kao Narodna banka Srbije, imali bi bar 25.000 službenika. Srbija danas ima oko 2.400 sudija, dok efikasnost istog sudstva je kao da ih uopšte i nemamo! Zaprepastiće se naša javnost, kada čuje da opet ta Engleska ima samo 800 sudija, naravno sa šest, sedam puta više stanovnika.
Krenimo dalje. Danas naša železnica zapošljava oko 30.000 ljudi. To je ona ista železnica koja je postizala veću brzinu na srpskim prugama pre Drugog svetskog rata, nego danas u trećem milenijumu. Toliki broj ljudi na železnici ne zapošljava ceo Japan i Kina! Državna nacionalna televizija, ako niste upoznati, zapošljava neverovatnih 6.000 ljudi.
Toliki broj zaposlenih nemaju sve naše televizije zajedno. Treba li normalnim ljudima komentar ove očigledne neracionalnosti kojima smo decenijski robovi, i zbog kojih smo u agoniji kao pojam neproduktivnog i nerazumnog društvenog uređenja i privređivanja.
Da ne pominjemo naše monstrum sisteme NIS, EPS i slične-koji zajedno zapošljavaju 100.000 ljudi, a sa katastrofalnim i neracionalnim poslovanjima, gde se obično gubici prevaljuju na račun građanstva, naravno preko zahteva za tromesečnim promenama cena. Mogli bi ovako da ređamo ceo dan naše primere neracionalnosti u praksi, ali od toga koristi nema, ako jednom zauvek ne stanemo za vrat svim tim čudovišnim, glomaznim, zastarelim i nakaradnim sistemima koji samo produžavaju agoniju. Evidentno je da su spaseni samo oni koji su prvi uvideli i spoznali probleme koji su ovde opisani, i oni koji su prvi napustili državne brodove u koje voda prodire kao u Titanik. Oni koji ne vide očigledne stvari, i ne veruju svojim očima, obično prođu kako prođu. Danas upravo ta kategorija radnog stanovništva proživljava agoniju .
Opasuljivanje mora da bude naša narodna, primarna, interna studija izvodljivosti, koja nam je sada potrebnija od bilo koje druge. Ko ovo ne shvati, neće moći da kaže da nema sreće u životu, već pomanjkanje hrabrosti, pameti, preduzimljivosti i odlučnosti za uzimanje sudbine i odgovornosti u svoje ruke...
Eto zbog svega ovoga gore, gde se sada nalazi Srbija. možete li da je pronadjete na ovom atlasu od okrugline???
Naš najstariji dnevni list nekada je imao svoju popularnu rubriku "Verovali ili ne"!? Sve što sledi u ovom tekstu imaće akcenat upravo na toj vrsti pitalica. Naši obični građani i radnici koji se decenijama pitaju šta smo skrivili te imamo standard koji imamo, dobiće odgovor ako ovaj tekst pročitaju do kraja! Evo o čemu je reč:
Sve zemlje sveta imaju službenike, državnu upravu, institucije, privredu... Ovo što mi imamo nema veze sa tim. Mi imamo monstrum institucije i državna preduzeća koja su više utočišta za nezbrinuta lica, nego racionalna potreba. Tamo rade na hiljade ljudi, inače rođaka i prijatelja ljudi u tim istim institucijama. Naravno, velika većina pomenutih tamo boravi bez ikakvog ekonomskog opravdanja i po pravilu nemaju produktivnost i svrhu postojanja. Ako uzmemo sve segmente društvenog privređivanja, videćemo, zahvaljujući egzaktnim brojkama, dokle ide naša birokratsko-samoubilačka institucionalna ničim ograničena samovolja u neracionalnostima?!
Pomenimo slučaj Engleske nacionalne banke, pandan našoj Narodnoj banci Srbije. Dakle ENB, zapošljava, verovali ili ne samo 2.500 ljudi dok našu Narodnu banka opslužuje oko 5.200 službenika. Samo reč je i o tome da u Srbiji živi šest puta manje stanovnika. Dakle, da Englezi imaju organizaciju i pravila poslovanja kao Narodna banka Srbije, imali bi bar 25.000 službenika. Srbija danas ima oko 2.400 sudija, dok efikasnost istog sudstva je kao da ih uopšte i nemamo! Zaprepastiće se naša javnost, kada čuje da opet ta Engleska ima samo 800 sudija, naravno sa šest, sedam puta više stanovnika.
Krenimo dalje. Danas naša železnica zapošljava oko 30.000 ljudi. To je ona ista železnica koja je postizala veću brzinu na srpskim prugama pre Drugog svetskog rata, nego danas u trećem milenijumu. Toliki broj ljudi na železnici ne zapošljava ceo Japan i Kina! Državna nacionalna televizija, ako niste upoznati, zapošljava neverovatnih 6.000 ljudi.
Toliki broj zaposlenih nemaju sve naše televizije zajedno. Treba li normalnim ljudima komentar ove očigledne neracionalnosti kojima smo decenijski robovi, i zbog kojih smo u agoniji kao pojam neproduktivnog i nerazumnog društvenog uređenja i privređivanja.
Da ne pominjemo naše monstrum sisteme NIS, EPS i slične-koji zajedno zapošljavaju 100.000 ljudi, a sa katastrofalnim i neracionalnim poslovanjima, gde se obično gubici prevaljuju na račun građanstva, naravno preko zahteva za tromesečnim promenama cena. Mogli bi ovako da ređamo ceo dan naše primere neracionalnosti u praksi, ali od toga koristi nema, ako jednom zauvek ne stanemo za vrat svim tim čudovišnim, glomaznim, zastarelim i nakaradnim sistemima koji samo produžavaju agoniju. Evidentno je da su spaseni samo oni koji su prvi uvideli i spoznali probleme koji su ovde opisani, i oni koji su prvi napustili državne brodove u koje voda prodire kao u Titanik. Oni koji ne vide očigledne stvari, i ne veruju svojim očima, obično prođu kako prođu. Danas upravo ta kategorija radnog stanovništva proživljava agoniju .
Opasuljivanje mora da bude naša narodna, primarna, interna studija izvodljivosti, koja nam je sada potrebnija od bilo koje druge. Ko ovo ne shvati, neće moći da kaže da nema sreće u životu, već pomanjkanje hrabrosti, pameti, preduzimljivosti i odlučnosti za uzimanje sudbine i odgovornosti u svoje ruke...
Eto zbog svega ovoga gore, gde se sada nalazi Srbija. možete li da je pronadjete na ovom atlasu od okrugline???
Poslednja izmena:
