Raspad zivota

amonijak:
Mislite da takve faze morate sami da resite?
Moze li vam porodica pomoci u tome?
Kliknite za proširenje...
Морам сама.
Прво, важно је научити се да се бориш и сналазиш сам. То је део одрастања.
Друго, никоме не желим да намећем одговорност за мој живот.
Треће, не желим никога да кривим за своје лоше одлуке.
Четврто, нико није дужан да бије моје битке.
И на крају, кад уплетеш блиске људе у своје проблеме...
непотребно их забринеш
можеш довести до тога да се чак наљуте ако не урадиш по њиховом
ствараш тенденцију даљег уплитања и на крају више ниси свој и не знаш шта желиш
правиш одличну подлогу да неко манипулише тобом.
 
Ja sam se skoro uvek snalazila sama. Sada vidim da mi to baš i nije bilo najpametnije. Nije loše ponekad potražiti pomoć.

Sad, za neke stvari ti niko ne može pomoći, ni porodica, ni prijatelji. Možda mogu da ti pruže podršku ili bar da ti ne smetaju.
 
amonijak:
Imate li nekad osecaj da se sve oko vas rusi,da se sve raspada,zivot,dom,porodica...?
Kako resavate,prolazite kroz takve faze,s kim najcesce pricate,povlacite se u sebe ili..?
Kliknite za proširenje...

Ja se odavno drzim one - Ako hoces dobro obavljen posao, obavi ga sam.z:)

Dakle, prvo se kompletno skoncentrisem na problem, razmotrim celu paletu mogucih implikacija, posebno onih najnepovoljnijih, i krenem ka razresenju. Kad se stvari vrate u normalu, onda po obicaju pocnem da se ljutim na sebe ( uvek za sve okrivljujem sebe) i razmisljam kako su mi neki bitni detalji promakli. Druge ne smaram, mozda nekad ispricam epilog celog desavanja, tek da bi eventualno moji prijatelji izbegli ponavljanje nekih gresaka, i to bi bilo svez:)
 
Zavisi kolika je frka - ako je nešto lagano (i često uobraženo), pokrijem se ćebetom preko glave, ili se napijem, ili trezna i budna čekam da prođe... ako se radi o zaista lošem životnom periodu, onda problemi moraju da se rešavaju, a ako ih ima toliko da me prevazilaze, krenem od najmanjih, pa polako idem ka većim... u takvoj situaciji je najvažnije biti aktivan i ne prepuštati se očajanju...
 
georgejune:
Ma to je preuvelicanje obicno..smesni su nasi problemi u odnosu na one koji nemaju leba i krov nad glavom
Kliknite za proširenje...

Mislim stvarno, kako se usudjujes da pominjes svoje probleme dok ima gladnih u Africi?! :roll:
@tema
Ako bas puknem, isplacem se k'o covek, pa kad odlucim da sam dosta patetisala, dignem glavu i krenem da resavam sta treba.
Kad izdramim imam neuporedivo vise snage nego pre.
Najcesce sama, control freak, niko kao ja.
 
amonijak:
Imate li nekad osecaj da se sve oko vas rusi,da se sve raspada,zivot,dom,porodica...?
Kako resavate,prolazite kroz takve faze,s kim najcesce pricate,povlacite se u sebe ili..?
Kliknite za proširenje...

Naravno, ali tad se osjecam psihicki najjaci, bas iz nekog inata prema problemima, samom sebi i svojoj sredini, mislim na instinkt prezivljavanja. Ako je stvarno los period, pravljenje liste i rjesavanje problema je imperativ, pisanje dnevnika, biljeski, odvajanje prioriteta... na fizickom planu intenzivnije trcim (skoro svako vece, treniram kao zivotinja da dignem antistresnu kemiju i hormone smirenosti, blagostanja), smanjim zderanje drasticno zarad konzerviranja zivotne energije, disem dublje nego obicno, koncentrisem se vishe svjesno, spavam na podu umjesto kreveta, ustajem ranije ujutru i tusiram se hladnom vodom.... te odvojim mozda vise vremena za sebe u toku dana, da uskladim emocije, smirim se malo... Ne smije biti mjesta za Thanatos...

Problemi, bilo kakvi, sluze za rjesavanje, a ne izbjegavanje...


Bas dosadno kad je sve bajkovito, skladno, mirno...
 
Tandoori Masala:
Naravno, ali tad se osjecam psihicki najjaci, bas iz nekog inata prema problemima, samom sebi i svojoj sredini, mislim na instinkt prezivljavanja. Ako je stvarno los period, pravljenje liste i rjesavanje problema je imperativ, pisanje dnevnika, biljeski, odvajanje prioriteta... na fizickom planu intenzivnije trcim (skoro svako vece, treniram kao zivotinja da dignem antistresnu kemiju i hormone smirenosti, blagostanja), smanjim zderanje drasticno zarad konzerviranja zivotne energije, disem dublje nego obicno, koncentrisem se vishe svjesno, spavam na podu umjesto kreveta, ustajem ranije ujutru i tusiram se hladnom vodom.... te odvojim mozda vise vremena za sebe u toku dana, da uskladim emocije, smirim se malo... Ne smije biti mjesta za Thanatos...

Problemi, bilo kakvi, sluze za rjesavanje, a ne izbjegavanje...


Bas dosadno kad je sve bajkovito, skladno, mirno...
Kliknite za proširenje...

Ja da imam tako čvrst karakter ja bi sebe nazvala Bruce Lee a ne Tetka.z:lol: Stvarno ti uspeva?
 
amonijak:
Imate li nekad osecaj da se sve oko vas rusi,da se sve raspada,zivot,dom,porodica...?
Kako resavate,prolazite kroz takve faze,s kim najcesce pricate,povlacite se u sebe ili..?
Kliknite za proširenje...

Prošla nekoliko puta kroz to!
U pčetku sam se grčevito opirala promenama (navike su čudo!!) a posle sam shvatila da se i na zgarištu gradi nova kuća, često bolja i kvalitetnija nego prethodna ;).

To ti je priroda ovog našeg života, ti ciklusi su neminovni. E sad, na nama je da li ćemo pokušati da "rastemo" uz pomoć tih problema i da ih prevazilazimo, ili da tpakamo i plačemo na zgarištu ruševina ne pokušavajući da primenimo nešto novo.. :)...

A da je teško menjati navike, i da osećamo paniku kada se stvari menjaju, jeste, upravo je tako!!
 
Hellen:
Ја се учаурим као нека свилена буба и чекам да прође......z:(
Kliknite za proširenje...

Isto, samo bi me opteretilo razglabanje o mojim problemima i deljenje neupotrebljivih saveta. Kod nekih specifičnih situacija, samo ja znam sve o "kartama koje su podeljene" i stoga najbolje sama mogu rešiti situaciju... Neko sa strane nam može pomoći da steknemo dublji uvid, ali sve preko toga, razglabanje... samo opterećuje kada je teško. Bar mene.
 
Tandoori Masala:
Naravno, ali tad se osjecam psihicki najjaci, bas iz nekog inata prema problemima, samom sebi i svojoj sredini, mislim na instinkt prezivljavanja. Ako je stvarno los period, pravljenje liste i rjesavanje problema je imperativ, pisanje dnevnika, biljeski, odvajanje prioriteta... na fizickom planu intenzivnije trcim (skoro svako vece, treniram kao zivotinja da dignem antistresnu kemiju i hormone smirenosti, blagostanja), smanjim zderanje drasticno zarad konzerviranja zivotne energije, disem dublje nego obicno, koncentrisem se vishe svjesno, spavam na podu umjesto kreveta, ustajem ranije ujutru i tusiram se hladnom vodom.... te odvojim mozda vise vremena za sebe u toku dana, da uskladim emocije, smirim se malo... Ne smije biti mjesta za Thanatos...

Problemi, bilo kakvi, sluze za rjesavanje, a ne izbjegavanje...


Bas dosadno kad je sve bajkovito, skladno, mirno...
Kliknite za proširenje...

Hehe...imamo sličnu metodologiju...
Samo srušiš sve suvišne stvari i koncentrišeš se na suštinu :)..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top