aaah,ta ljubav...

...sad sam nesto razmisljala,i ukapiram da je proslo tacno 8 godina od moje prve i prave ljubavi,one strastvene,vatrene,ocajnicke-prve ljubavi.Povodom toga zelim da otvorim ovu temu,kao malu proslavu na secanje.
Bio je izuzetno zgodan i crn,iz Atine,sarmantan,drugaciji,potpuno drugaciji u to vreme od svih mojih vrsnjaka.Bilo je ludo i nezaboravno,i sto je najbitnije i dan danas kad se setim(nema tu vise osecanja,isparila su vremenom,a i,naravno,zbog razdaljine,daleko od ociju-daleko od srca,kazu.)pomislim kako je svaki taj trenutak bio lep,i vraca mi osmeh na lice.Svaki put.
A sad malo vi...Vratite se na trenutak i nasmesite...

Iskreno... ja nemam ni pojma koja je moja prva ljubav ... :?

Nije ni cudo... Grk! ... A za ovo "daleko od ociju, daleko od srca"... ah, samo kad bi bila istina! Da nije malo obrnuto????

Jest, vala, lepo secati se, nego, meni je trenutno klimava situacija pa nemam vremena da se secam.

A do juche je bilo tako lepo. ops:

Prva ljubav? Uh, secam se da sam nakon sto smo se prvi put poljubili, poceo da trcim od srece, dok me tashna puna knjiga zanosi levo desno. Tolika sreca u meni i ja fantasticno sprintam pun zivota. Ma i medalju bih lako uzeo.
Kad bolje razmislim, u stvari, i nisam trcao, leteo sam…….

Kao u onoj pesmi -
I`m flying like an angel to the sun
My feet are burning and I grab into another world

:shock: bila si s njim tih par dana pa ono nista????
ja sam jos s mojom 1. ljubavlju????

Od moje prve ljubavi proslo je 7 godina. Videla sam ga ove godine (pre toga se nismo videli 4 godine) i bilo je divno samo sedeti i pricati sa njim. Obozavam ga, on je na mojoj veoma kratkoj listi dobrih prijatelja. Mislim da ce mi celog zivota biti drago da ga sretnem.