Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Moguća je i izmena Ustava SPC zbog izbora patrijarha
Tanja Nikolić-Đaković | 05. 01. 2010. - 08:00h | Foto: M. Perić, FoNet
Novi patrijarh biraće se na izbornom Saboru, koji počinje 22. janura, i to je definitivno. Svi episkopi, nas 45, koliko ima SPC, biće pozvani i prisustvovaće izbornom Saboru. Ukoliko neki arhijerej ne može da dođe, svoj glas poveriće jednom od vladika, kaže u intervjuu za „Blic“ episkop dalmatinski Fotije, član Svetog sinoda, najviše crkvene vlasti.
Episkop dalmatinski: Patrijarh će biti izabran 22. januara
Da li će se novi patrijarh birati po važećem ustavu SPC, kako je izabran i patrijarh Pavle, ili će biti menjan, tako da izostane biranje žrebom?
- Sabor će početi po sada važećoj proceduri, a to je trojna kandidatura. Biće tri kandidata, od kojih se jedan bira žrebom. Nema izmene Ustava. Do izmene može doći jedino ako na taj trojni način ne bude mogao biti izabran patrijarh.
Kako se to može dogoditi?
- Pa, ako ne bude imalo dovoljno glasova jer jedan kandidat mora da ima 50 odsto, plus jedan glas da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor.
Da li se Sabor prekida u tom slučaju?
- U toku Sabora se može promeniti pravilo.
Kada će to biti jasno?
- Verovatno u toku prvog dana. Ali to ne znamo. To je još samo hipoteza.
Ko su glavni kandidati za budućeg patrijarha?
- To je teško reći. Na primer, patrijarh Pavle uopšte nije bio među ozbiljnim kandidatima, pa je izabran. Rekao bih da postoji promisao Božja o tome ko treba da vodi Crkvu, i to je na prvom mestu. Drugo su naše ljudske kalkulacije, pretpostavke, želje, koje su takođe razumljive.
„Blic“ je pisao o dve struje u SPC. Šta je njihova suština?
- Ne postoje dve, već mnogo više struja jer je Crkva živi organizam. Ima vladika koji imaju 80 godina, koji su se školovali pre Drugog svetskog rata i oni na svoj način nose istorijsko iskustvo i nasleđe, mladih - koji gotovo da nemaju 40 godina, potpuno su formirani u vreme digitalne komunikacije, ljude koji su se školovali u Grčkoj i na Svetoj gori. Postoji grupa vladika koji su sazrevali u pravoslavnoj Rusiji. A svi zajedno predstavljamo jedno telo - to je naša crkva.
I u njoj tihi rat arhijereja, nesuglasice i sukobi. Oko čega se vode?
- Postoje različiti stavovi, različita mišljenja, generacijske razlike, različito duhovno shvatanje, različite duhovne škole. To nisu sukobi, rat niti bilo šta što može da dovede do…
Raskola u crkvi?
- To ni u kom slučaju. I zato se bira patrijarh jer on okuplja, sabira sve. On je garant jedinstva naše Crkve u suštinskom smislu, naravno sa Saborom, ali on je uvek prvi u Saboru. Crkvu ne možemo posmatrati kao stranački i partijski svet.
Koliki je pokušaj političkih partija da ostvare svoj uticaj na Crkvu i u pokušaju da proguraju svog favorita za patrijarha?
- Naš izborni sistem je takav da glasaju tajnim glasanjem samo episkopi. Znači, uticaj spoljni može biti, ali veoma mali. Ne sumnjam da je država uvek smatrala značajnim to ko će biti patrijarh, ali opet presudan je promisao Božji. Bog je taj koji bira nekog od episkopa da bude pastir našeg naroda u ovo vreme kao što je to bio patrijarh Pavle doskoro.
Kakav treba da bude budući patrijarh?
- Jedan vladika nedavno mi reče: „Dobro bi bilo da imamo patrijarha koji bi mogao sa moskovskim patrijarhom da govori na ruskom, sa carigradskim na grčkom, a sa rimskim papom na nemačkom.“
Ko je taj episkop? Ko će biti patrijarh?
- (smeh) To ne znam. Ali kažem, posle patrijarha Pavla, koji je imao određeni dar smirenja, čistote, svetosti, sada nam treba patrijarh koji bi trebalo da predstavi našu Crkvu u najboljem svetlu, kako pred drugim narodima, EU, tako i pred drugim pravoslavnim i nepravoslavnim institucijama.
Koji su zadaci pred novim patrijarhom?
- Puno toga, prosto, mnogi nagomilani problemi stoje pred našom Crkvom, problemi kojima je Crkva opterećena još od prethodnih ratova i, uopšte, pitanja unutrašnje i spoljne misije Crkve.
Da li se SPC protivi evropskim integracijama?
- Nije to pitanje Crkve. Ako postoje evropske integracije, Crkva ih prihvata. Ako ne, onda to ni Crkva ne prihvata. Mi se ugrađujemo prema postojećem sistemu.
Koja su prva pitanja koja mora da reši budući patrijarh?
- Teško je reći. Zavisi ko to bude i šta će mu biti prioriteti. To je pitanje uređivanja same Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, svakako i pitanje Pećke patrijaršije, jer je povezano sa Kosovom…
Da li očekujete od novog patrijarha da ugosti rimskog papu?
- To je pitanje prilično osetljivo, koliko za patrijarha, toliko i za Patrijašiju i Sabor, kao i za samu državu. U tom jedinstvu zajedničkog stava tražiće se odgovor na to pitanje.
Da li ste lično bili iznenađeni povorkom od 600.000 ljudi koja je ispratila patrijarha i kako je to doživljeno u crkvi?
- Sahrana patrijarha je bio biblijski događaj. Ne, nisam očekivao, verovatno kao ni drugi sveštenici. Ali istovremeno, nismo ni bili iznenađeni. Patrijarh je svojom vrlinom i svetošću sabrao taj narod, bez spoljne reklame i prisile.
Kako komentarišete činjenicu da je predsednik Tadić prisustvovao sednici Svetog sinoda nakon upokojenja patrijarha?
- Bila je to odluka predsednika. Sam je rekao da želi da pomogne s pripremom sahrane. Ne, to nije mešanje u Crkvu.
Da li je na taj način predsednik povredio osećanja vernika drugih veroispovesti ulaskom u Sinod?
- Ne, on je kao predsednik države imao pravo i obavezu da dođe i normalno je i logično da tako bude i kada je u pitanju sahrana patrijarha.
Pismo hrvatskoj premijerki
SPC je na vest o osnivanju udruženja građana Ogulina iz Hrvatske pod nazivom „Hrvatska pravoslavna zajednica“ uzvratila pismom premijerki Hrvatske Jadranki Kosor. Da li ste dobili njen odgovor?
- Nismo, jer je bio Božić po katoličkom kalendaru i predsednički izbori. Moguće je da će odgovor doći. U svakom slučaju, hteli smo da ukažemo na problem pojavljivanja tog udruženja koje ima militantni duhovni karakter i u startu negira postojanje Srba i srpske crkve. Ono se istorijski temelji na sličnom udruženju koje je postojalo u vreme NDH i kada je formirana tzv. HPC.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/171184/Moguca-je-i-izmena-Ustava-SPC-zbog-izbora-patrijarha
Tanja Nikolić-Đaković | 05. 01. 2010. - 08:00h | Foto: M. Perić, FoNet
Novi patrijarh biraće se na izbornom Saboru, koji počinje 22. janura, i to je definitivno. Svi episkopi, nas 45, koliko ima SPC, biće pozvani i prisustvovaće izbornom Saboru. Ukoliko neki arhijerej ne može da dođe, svoj glas poveriće jednom od vladika, kaže u intervjuu za „Blic“ episkop dalmatinski Fotije, član Svetog sinoda, najviše crkvene vlasti.
Episkop dalmatinski: Patrijarh će biti izabran 22. januara
Da li će se novi patrijarh birati po važećem ustavu SPC, kako je izabran i patrijarh Pavle, ili će biti menjan, tako da izostane biranje žrebom?
- Sabor će početi po sada važećoj proceduri, a to je trojna kandidatura. Biće tri kandidata, od kojih se jedan bira žrebom. Nema izmene Ustava. Do izmene može doći jedino ako na taj trojni način ne bude mogao biti izabran patrijarh.
Kako se to može dogoditi?
- Pa, ako ne bude imalo dovoljno glasova jer jedan kandidat mora da ima 50 odsto, plus jedan glas da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor.
Da li se Sabor prekida u tom slučaju?
- U toku Sabora se može promeniti pravilo.
Kada će to biti jasno?
- Verovatno u toku prvog dana. Ali to ne znamo. To je još samo hipoteza.
Ko su glavni kandidati za budućeg patrijarha?
- To je teško reći. Na primer, patrijarh Pavle uopšte nije bio među ozbiljnim kandidatima, pa je izabran. Rekao bih da postoji promisao Božja o tome ko treba da vodi Crkvu, i to je na prvom mestu. Drugo su naše ljudske kalkulacije, pretpostavke, želje, koje su takođe razumljive.
„Blic“ je pisao o dve struje u SPC. Šta je njihova suština?
- Ne postoje dve, već mnogo više struja jer je Crkva živi organizam. Ima vladika koji imaju 80 godina, koji su se školovali pre Drugog svetskog rata i oni na svoj način nose istorijsko iskustvo i nasleđe, mladih - koji gotovo da nemaju 40 godina, potpuno su formirani u vreme digitalne komunikacije, ljude koji su se školovali u Grčkoj i na Svetoj gori. Postoji grupa vladika koji su sazrevali u pravoslavnoj Rusiji. A svi zajedno predstavljamo jedno telo - to je naša crkva.
I u njoj tihi rat arhijereja, nesuglasice i sukobi. Oko čega se vode?
- Postoje različiti stavovi, različita mišljenja, generacijske razlike, različito duhovno shvatanje, različite duhovne škole. To nisu sukobi, rat niti bilo šta što može da dovede do…
Raskola u crkvi?
- To ni u kom slučaju. I zato se bira patrijarh jer on okuplja, sabira sve. On je garant jedinstva naše Crkve u suštinskom smislu, naravno sa Saborom, ali on je uvek prvi u Saboru. Crkvu ne možemo posmatrati kao stranački i partijski svet.
Koliki je pokušaj političkih partija da ostvare svoj uticaj na Crkvu i u pokušaju da proguraju svog favorita za patrijarha?
- Naš izborni sistem je takav da glasaju tajnim glasanjem samo episkopi. Znači, uticaj spoljni može biti, ali veoma mali. Ne sumnjam da je država uvek smatrala značajnim to ko će biti patrijarh, ali opet presudan je promisao Božji. Bog je taj koji bira nekog od episkopa da bude pastir našeg naroda u ovo vreme kao što je to bio patrijarh Pavle doskoro.
Kakav treba da bude budući patrijarh?
- Jedan vladika nedavno mi reče: „Dobro bi bilo da imamo patrijarha koji bi mogao sa moskovskim patrijarhom da govori na ruskom, sa carigradskim na grčkom, a sa rimskim papom na nemačkom.“
Ko je taj episkop? Ko će biti patrijarh?
- (smeh) To ne znam. Ali kažem, posle patrijarha Pavla, koji je imao određeni dar smirenja, čistote, svetosti, sada nam treba patrijarh koji bi trebalo da predstavi našu Crkvu u najboljem svetlu, kako pred drugim narodima, EU, tako i pred drugim pravoslavnim i nepravoslavnim institucijama.
Koji su zadaci pred novim patrijarhom?
- Puno toga, prosto, mnogi nagomilani problemi stoje pred našom Crkvom, problemi kojima je Crkva opterećena još od prethodnih ratova i, uopšte, pitanja unutrašnje i spoljne misije Crkve.
Da li se SPC protivi evropskim integracijama?
- Nije to pitanje Crkve. Ako postoje evropske integracije, Crkva ih prihvata. Ako ne, onda to ni Crkva ne prihvata. Mi se ugrađujemo prema postojećem sistemu.
Koja su prva pitanja koja mora da reši budući patrijarh?
- Teško je reći. Zavisi ko to bude i šta će mu biti prioriteti. To je pitanje uređivanja same Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, svakako i pitanje Pećke patrijaršije, jer je povezano sa Kosovom…
Da li očekujete od novog patrijarha da ugosti rimskog papu?
- To je pitanje prilično osetljivo, koliko za patrijarha, toliko i za Patrijašiju i Sabor, kao i za samu državu. U tom jedinstvu zajedničkog stava tražiće se odgovor na to pitanje.
Da li ste lično bili iznenađeni povorkom od 600.000 ljudi koja je ispratila patrijarha i kako je to doživljeno u crkvi?
- Sahrana patrijarha je bio biblijski događaj. Ne, nisam očekivao, verovatno kao ni drugi sveštenici. Ali istovremeno, nismo ni bili iznenađeni. Patrijarh je svojom vrlinom i svetošću sabrao taj narod, bez spoljne reklame i prisile.
Kako komentarišete činjenicu da je predsednik Tadić prisustvovao sednici Svetog sinoda nakon upokojenja patrijarha?
- Bila je to odluka predsednika. Sam je rekao da želi da pomogne s pripremom sahrane. Ne, to nije mešanje u Crkvu.
Da li je na taj način predsednik povredio osećanja vernika drugih veroispovesti ulaskom u Sinod?
- Ne, on je kao predsednik države imao pravo i obavezu da dođe i normalno je i logično da tako bude i kada je u pitanju sahrana patrijarha.
Pismo hrvatskoj premijerki
SPC je na vest o osnivanju udruženja građana Ogulina iz Hrvatske pod nazivom „Hrvatska pravoslavna zajednica“ uzvratila pismom premijerki Hrvatske Jadranki Kosor. Da li ste dobili njen odgovor?
- Nismo, jer je bio Božić po katoličkom kalendaru i predsednički izbori. Moguće je da će odgovor doći. U svakom slučaju, hteli smo da ukažemo na problem pojavljivanja tog udruženja koje ima militantni duhovni karakter i u startu negira postojanje Srba i srpske crkve. Ono se istorijski temelji na sličnom udruženju koje je postojalo u vreme NDH i kada je formirana tzv. HPC.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/171184/Moguca-je-i-izmena-Ustava-SPC-zbog-izbora-patrijarha
