SPLETKARENJA SA SOPSTVENOM DUŠOM.....

[doktor karpeta1]

Samo se prepusti svojim emocijama i reci ce same doci...Jos jednom dobrodosao....I dajem ti i prve ''bonice'',tj reputaciju,pogledaj kako se lepo zelene iznad tvog nicka....

Dunjice,te "bonice" ja ne znam bas sta znace i kakva im je namena,nov sam u ovome,ali svakako hvala,ti si mi ovde prva pruzila ruku i ja to jako cenim,tako da te bas osecam kao dobrog domacina i jako si mi draga.A vreme je da se i ja dokazem na delu,pa da negubim vreme!Popicemo kafu kasnije!

[doktor karpeta1]

Nije mi vazno kome se molis,
da li Alahu il mozda Hristu,
samo da ljubav osecas srcem,
onu veliku,iskrenu,cistu!
I nije vazno kome se molis,
zelim da samo mene volis,
i da u noci,dok vlada tama,
nezno mi sapnes,
ja tebe volim,ne mogu sama!!!

[doktor karpeta1]

Susret sa tugom

Opet si dosla!Ko te je zvao?Da,to je tvoj stil,volis tako da upadnes,sama,nezvana,odjednom.Sta pijemo veceras?Da li zelis u ovaj koktel vise proslosti,ili si za par kapi buducnosti?Da,naravno,znam da volis sa puno leda!Zar bi trebalo biti drugacije!?Reci mi samo,da li si veceras kod mene,ili si na godisnjem odmoru?Hajde da popijemo jos jednu,bilo bi mi drago da se sutra nicega ne secam.Iako mozes da mi obecas,da ces nestati pre jutra.Kada se probudim,da te ne vidim tu,da mislim da je sve to bio ruzan san.Hajde,zagrli me nocas,i neka to bude poslednji zagrljaj tvoj,odsada cu se truditi da volim,i nece mi biti potrbno tvoje drustvo!!!!!

[DUNJA W]

Vise puta sam donela neke odluke kojih se nisam drzala...Zar sam tako slaba da ih sprovedem u delo?Ponekada samu sebe iznenadim i izdrzim,budem jaka.Ali onda se desi nesto sto mi pokaze koliko sam,u stvari,slaba,koliko sam samo jedno obicno ljudsko bice koje voli i zudi za istim...i ne ume to da sakrije...A cak i u ljubavi treba biti dobar igrac,treba verovati u svoje karte,a kada,u podeli,izvuces one slabije,da umes i da blefiras...Imam 45 godina,i tek ucim da budem igrac...A cak to i ne zelim...Jer to nisam ja...Ali NIKAD NE RECI NIKAD...Pronadjoh se u ovoj Natasinoj pesmi,koju slusam po ko zna koji put danas...

[Nina]

Konacno primljen!Zahvalnost moderatoru!Hvala ti,DUNJA W,na doceku!Kafa je zaista bila odlicna!Pa eto,dragi prijatelji,romanticnog srca,red je da kazem nesto povodom svog prisustva sa vama!Valjda ide tako?Ako gresim,ispravite me!Ali eto zelim se javno obratiti svima,cisto da se upoznamo.Procitao sam nekoliko "spletkarenja",trebace mi vremena da bas sve procitam,od prve strane,ali mogu reci da sam cini mi se dosao u svoje "jato".Vidim da je moderator NINA prisutna,pozdrav za nju.I da se vratim prici,citajuci tih par "spletkarenja",rekao bih,mozda smo mi poslednji Mohikanci,iz plemena Ljubavi,i zato smo mozda jako posebni.Ljubav kao vecita inspiracija,umetnika,pisaca,slikara,pesnika,oduvek je davala pokretacku snagu,i gradila bogatstvo duse.Ali sve je manje ima,tako da smo mi,mozda poslednji "templari",koji cuvaju tajnu Svetog Grala,tj.ljubavi!Osvrcuci se na razmisljanje sunasceJeca,ja sam sinoc pokusao odgovoriti na njen "vapaj"ali mislim da se to nije culo jer nisam imao dozvolu,ali bice prilike jos.I za kraj,ne bih da previse duzim sa ovim uvodnim govorom,da ne bih postao naporan,zelim da vam se svima zahvalim,pa cu i ja uskoro malo "spletkariti",samo da shvatim kako se to radi.Oduvek mi je bilo lakse pricati,nego tipkati,ali uspecu nekako.Zelim vam svima puno ljubavi,cuvajmo je,jer je tako retka i ne dolazi bas cesto.

Primljen si..naravno..postove sam ti odobrila brzinom svetlosti..tako da mi sada preostaje samo da ti pozelim dobrodoslicu na Romantici..oazi mira..ljubavi i prijateljstva..

[divilac]

.....ne veruj joj sve,...
ne zavisi sve od nje,....
ja sam već tamo par meseci a od ljubavi ni traga,....

[pričalica]

gde je uteha? gde je mladost nestala?...u čast večerašnjeg koncerta ''parnog valjka'' posle više od 20 godina...odrasla sam uz njihovu muziku i ne mogu a da se ne setim njihovih najboljih pesama.

[Nina]

.....ne veruj joj sve,...
ne zavisi sve od nje,....
ja sam već tamo par meseci a od ljubavi ni traga,....

Ljubav pre svega treba da pronadjes u ..sebi...

[divilac]

...pa, nino, jesmo,..pronašli smo,....ali smo se uplašili njenog žara da ne sagorimo brzo,....

[REVELIN]

Brojim.....neumorno,dolazim do sto i nakon toga ispočetka...još jednu
turu,ne znam po koji put....kažu da brojanje smiruje i odvlači misli....
ne znam koliko je to tačno...meni ne pomaže.Kada bi bar pomoglo ...
Pokušavam osvetliti noć koja predstoji listajući po mislima i tražeći
prave reči da opišem ove promene koje se dešavaju skupa s vremenom,
koje se menja iz časa u čas....prija mi...bar mi vetar donosi neku znanu
muziku, budi sećanja...Uzimam svoju najdražu "paučinu"... ljubičastu...
Još samo tren i bit ćemo jedna... a reči dolaze iz neke davnine... iz neke blizine...

"... jer crno je lice noći... a noć ima naručje prepuno snova, snova koji su poput čarolije,
čisti, neiskrivljeni stvarnošću. Oni su temelj naših života... onaj poklon dobijen od drugih svetova...
drugih podneblja...o noći...što pripadaš ljubavnicima,pesnicima i maštarima....O noći...silueta,
duhova i senki.O noći...čežnje,ljubavi i uspomena.O noći..."

Volela bih da si tu ...ponavljam reči nemo,tražim spas u Prorokovom vrtu,vetru prenosim šapatom
molbu....o noći,moja noći,prigrli me u svoje sigurno naručje....

[j.e.l.e.n.a.]

[doktor karpeta1]

Pokusavam,ali neide!

[doktor karpeta1]

Poruka Ljubavi

Da li cu te prepoznati kada te sretnem,
koje novo lice ces imati tada,
kako cu znati da si to bas ti?
Hoces li mi dati neki tajni znak,da znam,
da te sledim?
Hoce li dodir tvoje ruke,u meni probuditi
davno usnule snove,hocu li to osetiti?
Zaboravio sam i kako izgledas,
odavno si otisla,
i od tada,ni reci od tebe.
Trazio sam te,posvuda,godinama...
Umoran sam od traganja,LJUBAVI!
Koliko sam samo zavejanih staza prosao,
na koliko sam zatvorenih vrata kucao,
uzalud,
ti se vesto krijes od mene!
Ponekad mi se ucini da cujem tvoj glas.
onako,u daljini,
zastanem tada,srce krene da bije jace,gledam oko sebe,
shvatim,
opet se igras sa mnom!
Voleo bih da te ne zelim toliko,
voleo bih da mogu da zaboravim,
svaki tvoj dodir,svaki zagrljaj,
svaki nas zajednicki tren.
Voleo bih...al mi se neda!
Svako ko je tebe imao,
svako ko je bar natrenutak,
osetio toplinu tvojih dodira,
taj ce te traziti do kraja svog zivota.
Nosis u sebi to prokletstvo.
I ne cudim se sto se tako vesto skrivas,
mnoga te srca traze,osluskuju,vrebaju.
Postala si najtrazeniji begunac sveta!
Pitam se samo,
zar ti nikada ne dosadi to skrivanje?
Zar se nikada ne umoris?
Da li nekada,dok stavljas masku na lice,
dok menjas boju ociju,
da li tada osetis bol,
bol koji ces ove noci naneti nekom drugom?
Da li te nekada pece savest?
Zar mozes mirno spavati?
Kakvi su ti snovi?
Da li cujes,u snu,
te krike nesretnih dusa koje te traze?
Zapetljavam se ponovo...
Opet ponirem u tvoje dubine!
Mozda se sada smejes,jer sve to odlicno znas.
Misterija!!!
To je tvoje najjace oruzje!
Tu si neprikosnovena!
Ako nekada pozelis da svratis,
makar na kafu,
opet cu ti otvoriti vrata,znam!
Opet cu te zagrliti,
zaboravicu sve ove godine bez tebe.
Mozda mi i suza krene,
necu se stideti.
Ti ces je obrisati,opet me ljubiti,
sapnuces divne reci,
i opet cu pasti,
opet cu ti oprostiti,bez reci,bez gneva!
Uhvatices me za ruku,
povesti opet u tvoje bajke,
i nece mi biti krivo.
Opet cu slusati tvoje price,
iako znam da je to samo iluzija,
ali opet cu ti verovati,
opet,ko prvi put!
Mozda se desi,da se umoris,
od svojih mnogih putesestvija,
pa sutra kada otvorim oci,
jos uvek budes tu!
I ljubicu te,onako snenu,slatku,nevinu.
Tvoja rasuta kosa na mome jastuku,
bice najlepsi pejzaz za moje oci.
Da,naravno,donecu kafu u krevet,
ubracu najlepsu ruzu iz svoga vrta,
probudice te njen miris.
LJUBAVI,samo obecaj,
da ces svratiti,
i ako odes ponovo,
opet cu te cekati,
ne brini za to!
Ja sam tvoja vecita budala!
Samo mi dodji...

[DUNJA W]

.....ne veruj joj sve,...
ne zavisi sve od nje,....
ja sam već tamo par meseci a od ljubavi ni traga,....

Nisi dovoljno trazio,hahahahahaha..Salim se..Ima ljubavi prijatelja koliko hoces....Ima ljubavi prema ljudima uopste...A za ovu romanticnu,ko zna mozda se jednoga dana i pojavi,bas ovde...

[DUNJA W]

gde je uteha? gde je mladost nestala?...u čast večerašnjeg koncerta ''parnog valjka'' posle više od 20 godina...odrasla sam uz njihovu muziku i ne mogu a da se ne setim njihovih najboljih pesama.

Da,sjajni su....Obelezili su moju mladost

[divilac]

...

[REVELIN]

gde je uteha? gde je mladost nestala?...u čast večerašnjeg koncerta ''parnog valjka'' posle više od 20 godina...odrasla sam uz njihovu muziku i ne mogu a da se ne setim njihovih najboljih pesama.

Prikaži sadržaj

Prikaži sadržaj

..jutro posle,i pitanje isto,a vreme teče...
i nismo mi u njemu samo prolaznici,već ono i u nama prolazi,neumitno...
svakim novim danom jedan list u nama opadne i složi se na humus duše,
polako uvene i samo uspomena na svaku od njegovih žilica ostane....
i tako svaki dan ,a vreme prolazi pored nas....i u nama...i mi u njemu ....
ono u nama traga ostavi...nismo li zato tu da i mi svoj trag ostavimo u vremenu....
kao parni valjak koji se polako ali sigurno kreće ...u *garažu*...
ostane samo sećanje na jedan tren....zapisano na nekoj od stranica dnevnika .....
pamćenjem ga ovekovečimo dok nas ima ....i kada nas dotakne ...




.....ali vreme niko još ne zaustavi....ni na tren

[Zauzet+]

[sunasceJeca]

Kada se rodimo, mi smo svi kao neizbrušeni dijamantć, kao kakva glina smo, vaja nas po malo život, vajaju nas ljudi, dogadjaji, situacije. Vajaju bespoštedno a ponekad da, baš mrve. Baš to. I ne štede koga udaraju i kolikom silinom zapravo. Kao što je umni rad fizički neizdrživ tako je nekada u duševna bol fizički neizdrživa po meni, jer sve ima svoje granice, nakon kojih čovek mora da kaže, stop, dosta i nema više. Ne može više. Neću više i ne želim više. Vreme kada shvatite da ili je to što radite prosto pa pogrešno, ili nije adekvatnim pristupom prezentovano, ili su to da kažem ljudi koji nam nisu slični pa ne može doći do usaglašavanja ili ima po malo od svega? I podigoh ja tak maleni ali bogami poooveći bedem i zid oko svoga. Da, da. Malo, po malo, situacija, malo po malo dogadjaj, malo po malo ljudi..DOdavaše oni tako velelepne ciglice na moje lepo srdasce, kao da je to nesto baš superiška njima. Pa, da..ne valjam. Očigledno samo sama po sebe, jer svašta umem istrpeti i oprostiti.Razumeti i truditi se.I shvatih Vam ja to drage moje i drage moje, još to u obdaništu, verovali Vi ili meni to, jer ja imam neverovatnu moć opažaja.Zapazanja. Zaista. I sta neko koga sretnemo u našem životićima zna o nama zapravo, šta? Šta u tom datom trenutku moze znati o nama samima? Samo ono što trenutno prozivljavamo, sta nam se trenutacno desava, ono što smo mi voljni i radi da ispricamo, da damo na znanje, da obelodanimo ili da damo srce opet, posve skroz i na dlanu, ako zeliš da uzmeš ga..I voliš ga, da to maleno srdasce. I dosta cesto me ljudi pitaju, u komunikaciji sto sam tako nepoverljiva, dosta zatvorena, misticna nekako.Oprezna. Iz dosta razloga. Da, iz dosta. I tu bi trebalo poviše vremena da sve ispricam, da sve potansko stavim na papir, da sve objasnim i kažem. I verujte mi, kad Vam kazem, da imam tu potrebu. Imam. Da se nekome bez zadrske poverim. I svaki put kada spustim gard, iz nečijih korica me rani mač. I zato kada kazu, hajde, pa kazi, pa reci, i na kraju uvek znam izgube i razumevanje i strpljenje na kraju ja se sve više i više neprimetno zatvaram. Dižem taj bedem, opet po ciglicu neprimetno. A ne želim. I kako je to teško za razumeti me, ne krivim nekada ljude sto ne mogu da me razumeju, mozda nekada i ja sebe ne pojednostavim dobro da im pomognem razumeti me. Ili sam ja pak odviše komplikovana ili prezahtevna, ali koga rani neko taj se ne prepusta odanosti necijoj na jedan, dva, tri...Ne ide to tako ma koliko ja to zelela, jednostavno ne ide. I znam ja d niko nema vremena i nema strpljenja, ja to znam i osecam, jer ako to nije sve i odmah, odmah si isutiran i odbacen, a mozda opet i ja preterujem sa tom povucenosšću, ne znam...Ali kada bi imali samo malo strpljenja za mene, a da to nije u stilu, aha pa koliko to vremena treba da ti nekome otvoriš svoju dušu, jer to ipak jeste rok ipak jeste, prećutni rok, mozda bih ja to uspela brze da prebrodim i uspenije se uhvatim u kostac sa tim. A kada krene napad, ja se povlacim, jer ja pritisak ne volim. I zasto ne moze ta mera nikada, da me neko razume i shvati koliko ja od mišića najmanjeg želim grandiozan i odvažan lavić postati, ali da je za tako nešto potrebno vreme? Jer nije ni lav od miša postao za dan, pa ne može ni prostodušni malecni i sladak mišić postati lavić za pola dana...I hoću li ja uspeti u tome, hoću li? Pre ili kasnije pustiti se moram, neumitno je to..ali hoće li imati ko da me uhvati ako let rezultira padom? E, to je pitanje. Mozda bi i ja bila odvaznija kada bi znala da je na trapezi ipak sigurnosna mreža. A mozda zapravo kao što sami se radjamo, samo sebi rušimo iluzije, mozda smo upravo mi baš saami sebi najveći neprijatelji da ne vidimo tu sigurnosnu mrežu, koja se zove zapravo Ja? I zapravo koliko je malo potrebno da se covek odvazi, da napravi pomak..Moj je očito baš takav, mišiji, naprosto mic po mic...i treba vremena. Pa, ko je voljan da saceka i bude strpljiv eto mene, ko ne ume, ja moram tako mic po mic, ne umem više lavovski. A mozda i umem,ne znam...Možda mi samo opet treba pokazati kako.

[doktor karpeta1]

Umornim korakom gazim kroz noc,
cuje se samo kisa sto pada,
u ruci kofer,sa malo nade,
i s' dusom u kojoj pakao vlada!
Gde cemo sada,sestrice,tugo,
i kojim drumom sad da se krene,
da li postoji mesto na svetu,
gde nikad neces pronaci mene!?
Ceo me zivot pratis k'o sena
i nemam snage da bezim vise,
tragove bola sto srce nosi,
ne mogu sprati,ni ove kise!!!
[/I][/SIZE][/CENTER]

[doktor karpeta1]

I kada pomislis da si na dnu,
i kada mislis da nema nade,
strpi se malo,sacekaj sutra,
mozda te neko od tuge ukrade!

[Zauzet+]

[divilac]

...moja duša je mirna stanica,....
ima još mesta za jednog putnika,
koji želi da se odmori, i malo zagreje,...

[Zauzet+]

Bolje je što mi sada nisi blizu,
sada kad bih te zagrlio-
-bojim se da bih te povredio.

[doktor karpeta1]

Jedan ples sa tobom,tako bih voleo!
Da te uhvatim oko struka,
da budem blizu tvojih usana,
da osetim toplinu tvog tela na sebi!
Mozda sam zaboravio korake,
ali ti me povedi...
Evo muzika krece,
igraj veceras,vrati mi stari zar,
neka nam srca ponovo sanjaju...