pesticidi i pvc

ova dva navedena zla desetkuju zivotinjski svet-neki posredno neki neposredno.prskanje obradivih povrsina,zastita vocnjaka obavlja se veoma otrovnim hem materijama pesticidima koji ostavljaju posledice po zivi svet.ostaci pvc ambalaze kao i ona sama cesti su uzroci koji dovode do smrti zivotinja kako pitomih tako i divljih.zamolio bih sve da ucestvuju u ovoj temi bez obzira da li je lovac ili zastitnik prava zivotinja jer ova dva cinioca odnose dosta nevinih zrtava a svi smo svedoci toga......dakle,imamo li predloga?

molio bih da ne krenemo odma a ni do kraja sa prepucavanjima......

to je stvar kulture, naseg naroda, i osecaja za okolinu i zivotnu sredinu
ja kao pcelar imam veciti strah jer drustva nestaju mahom, bas zbog tih prskanja biljaka koje je inace zabranjeno zakonom, ali toga se naravno niko ne pridrzava

Slažem se.
Upotreba hemijskih preparata u poljoprivredi i nepravilno odlaganje otpada (koji je često toksičan ili radioaktivan) jeste izuzetno veliki i složen problem, koji treba rešavati delovanjem na širokom frontu, počevši od edukacije, koja treba da počne od obdaništa, preko drakonskih kazni, koje treba da budu primerene nedelu (izazivanje opšte opasnosti, ugrožavanje ljudi, itd.) do primene savremenih tehnoloških rešenja.

*~Say~*:

to je stvar kulture, naseg naroda, i osecaja za okolinu i zivotnu sredinu
ja kao pcelar imam veciti strah jer drustva nestaju mahom, bas zbog tih prskanja biljaka koje je inace zabranjeno zakonom, ali toga se naravno niko ne pridrzava

Kliknite za proširenje...

pozz kolega pardon koleginice-kad sa proleca vocari udare prskanje sljive u vreme cvetanja navodno zbog komarca a u cvetanju maline opet tretiranje protiv botritisa a komarce da i ne pominjem pa dodje jesen s varoom i prihranom secerom...........grdno za pcele-bese ccd onaj sindrom praznih kosnica sto ubire danak.nacisto se priroda promenila...

Caliburn:

Slažem se.
Upotreba hemijskih preparata u poljoprivredi i nepravilno odlaganje otpada (koji je često toksičan ili radioaktivan) jeste izuzetno veliki i složen problem, koji treba rešavati delovanjem na širokom frontu, počevši od edukacije, koja treba da počne od obdaništa, preko drakonskih kazni, koje treba da budu primerene nedelu (izazivanje opšte opasnosti, ugrožavanje ljudi, itd.) do primene savremenih tehnoloških rešenja.

Kliknite za proširenje...

ma dovoljno je samo pogledati neku reku posle nabujalih voda-sve pl ambalaza a dobar deo zauzima ambalaza od pesticida koje nesavesni bacaju pravo u vodotokove.jeste pise na ambalazi neskodljivo unistiti al kako to ne pise nigde.valjalo bi da covek skupi i vrati im nazad-dal bi oni znali sta da rade?????

brgrabovac:

pozz kolega-kad sa proleca vocari udare prskanje sljive navodno zbog komarca a u cvetanju maline opet tretiranje protiv botritisa a komarce da i ne pominjem pa dodje jesen s varoom i prihranom secerom...........grdno za pcele-bese ccd onaj sindrom praznih kosnica sto ubire danak.nacisto se priroda promenila...

Kliknite za proširenje...

koleginica, ja sam zensko
elem, cinimi se da legla vise nestaju od trovanja nego od varoe, ali nije to tema
obavezni su da obaveste kada se prska protiv komaraca, ranije je prskano ddt-em a sada vec ne znam
generalno, kada odem u vocnjak i vidim kako po njivama bacaju kese, case, flase, a ja krenem to da skupljam, uvek budem ismejana
ljudi jednostavno ne mare

sto se lapsusa tice-naknadno je doslo do editovanja teksta-izvinjavam se u svakom slucaju.

sto se tice obavestenja za pcelare najbolje je to uraditi par dana unapred kako bi pcelari preuzeli sve potrebne radnje ili po mogucstvu odselili svoja drustva......

zloglasni ddt je nekad masovno upotrebljavan pri tretiranju komaraca.u britaniji su primetili da nesto nije u redu sa sokolovima i njihovim podmlatkom-ddt je uticao da ljuska jajeta bude mnogo mekanija.......

Prvo ubiješ zeca a onda razmišljaš o zaštiti prirode, pa me još teraš i da učestvujem.

procitaj gore ponovo prvi post......

Dobro smisljeno : okupiti protivnike oko zajednickog problema i razvodnjiti sustinu, tj. zaboraviti je. Niko ne ometa lovce da se bore protiv pesticida. Prijavljujte trovace, ko vas sprecava.

Marsupilami:

Dobro smisljeno : okupiti protivnike oko zajednickog problema i razvodnjiti sustinu, tj. zaboraviti je. Niko ne ometa lovce da se bore protiv pesticida. Prijavljujte trovace, ko vas sprecava.

Kliknite za proširenje...

PCELARIMA to smeta itekako ...............ako nadjem negde slike otrovanih pcela postavicu ih....prijavis trovace,trebaju ti dokazi da dokazes da je on tretirao,cime je tetirao pa zovi vet inspektora,nosi pcele na analizu,tuzi gada.........i neizvesnost oko ishoda procesa...

nisam za nasilje,ali te ljude koji se ponasaju tako,bih licno klepala po glavurdi svaki put kad bace nesto sto ne treba,gde ne treba.....plus bi ih doooobro zveknula po dzepu

sa takvima drugacije ne moze...kad nisu naucili na vreme....dok je bilo lakse....kad su bili mali
nazalost

NOVOSTI O IMIDAKLOPRIDU (GAUCHO...)



Mnogo puta smo pisali o imidaklopridu i drugim neonikotinoidima. Sada smo došli i do nekih novih informacija.

Sećate se da smo pisali o istraživanju koje je sproveo italijanski naučnik Vincenzo Girolami, koji je dokazao da ako se seme kukuruza tretira imidaklopridom, u prvim kapima koje mlada stabljika luči, a na kojoj žeđ mogu da utole mnogi insekti, pa i pčele, ima 10-100 delova na milion imidakloprida, što je otprilike 1000 puta više nego što ga ima recimo u polenu kukuruza, što odmah ubija pčelu. Novost je svakako da je njegovo istraživanje Bayer demantovao, što nije čudno, jer do sada Bayer, bar koliko je nama poznato, nije priznao nijedno naučno istraživanje objavljeno u naučnim časopisima koje je utvrdilo njegovo štetno delovanje na pčele tokom preporučenog načina upotrebe.

Nedavno je u Holandiji istraživanje sproveo Hoogheemraadschap van Rijnland, koji je izvestio o tome da je u zemljištu i vodi u zemljištu našao čak 93 hemikalije koje se inače koriste u poljoprivredi i industriji, a čak njih 24 našao je u većoj količini od dozvoljene, uključujući i imidakloprid.

U SAD-u je već zabranjena upotreba insekticida Furadan, ali se i dalje proizvodi za izvoz do daljeg. Nedavno je zabranjen i u Keniji, gde su ga seljaci koristili da ubiju lutajuće lavove. Ceo bivši Izvršni odbor se dobro seća kada nam je nekadašnji predsednik SPOV-a Momčilo Končar pričao da je svojim očima gledao kokošku koja je pojela 2-3 zrna semena kukuruza tretiranog Furadanom, i koja je veoma brzo pala mrtva.

Jedna kampanja naterala je Bayer da prestane da proizvodi endosulfan, insekticid koji je veoma jak, i najčešće se koristi u proizvodnji pamuka. Jer, nedavno je endosulfan pronađen u jeftinom donjem rublju uveženom iz Indije. Inače, endosulfan je već zabranjen u 62 zemlje sveta.


http://www.spos.info/

TROVALI GLODARE - OTROVALI DIVLJAČ


Prolećni radovi na vojvođanskim njivama već uzimaju svoj, nažalost, crni danak.
U potesu atara zvanog "Patrijaršija", iza "fazanerije" lovačkog društva "Novi Sad", desilo se, do sada, nezapamćeno trovanje divljači.
Lovočuvari i lovci pronašli su čak 12 uginulih srndaća, šest srna, 26 zečeva i jednog jazavca. Prema rečima Živorada Brzaka, potpredsednika Lovačkog saveza Vojvodine i predsednika Društva, utvrđeno je da su radnici Zemljoradničke zadruge u Kovilju krivi za ovaj pomor divljači koji se dogodio zbog nestručnog trovanja glodara.





- Radnici zemljoradničke zadruge u Kovilju su trovanje glodara započeli na parceli površine od 160 hektara tako što su otrovne mamke stavljali pored, a ne u rupe glodara, kao i na poljske puteve u vidu gomilica na svakih nekoliko metara. Analizom uginulih životinja utvrđeno je da su stradale zbog trovanja. Uspostavljena je puna saradnja sa ekolozima jer se pretpostavlja da je pomor divljači daleko veći. Neverovatan je podatak da na tom terenu više nema ptica. Sada intenzivno tragamo i za jednim beloglavim orlom, ali se pribojavamo, ako se hranio leševima otrovanih životinja, da je i on uginuo - naglasio je Brzak.

Lovci se opravdano pribojavaju da može doći do još većeg pomora ako se poveća vodostaj Dunava, jer će tada životinje biti prinuđene da napuste forland i upute se baš na parcelu koja je tretirana otrovima protiv glodara.
Takođe, treba napomenuti da je prošlogodišnjim brojanjem divljači utvrđeno da je na ovom terenu, na 100 hektara bilo između 50 i 60 grla srneće divljači što govori o opravdanoj bojazni da je broj uginule srneće divljači tek manji deo one koja je stradala.


B. Živković
http://www.ecolss.com/Trovali_glodare_otrovali_divljac.htm

primer vojvodina-kanali za navodnjavanje se radi sprecavanja gubitka vode oblazu pl folijom pa kad divljac upadne,pokusava da izadje al kako je folija glatka nema mogucnosti da izadje tj predje na drugu stranu....najcesce tu i ostane.........ZAUVEK.....

Savremena poljoprivreda još uvek zahteva veliko korišcenje razlicitih vrsta pesticida kako bi bila rentabilna. Sve se više vrednuju tendencije usmerene ka organskoj proizvodnji, ali je to u praksi još uvek samo san, koji se ostvaruje delimicno. Prema tome, osudeni smo na druženje sa pesticidima (fungicidima - suzbijaju gljivicna oboljenja, insekticidima - suzbijaju insekte, herbicidima - suzbijaju korove...), koji našim pcelama sve više nanose štete. Protekle godine ostace upamcene po masovnom trovanju pcela, pre svega insekticidima na celoj teritoriji naše zemlje. Nadam se da ce ovde predstavljena podela pesticida prema toksicnosti na pcele, pomoci da svojim susedima vocarima sugerišete zamenu veoma otrovnih preparata manje otrovnim po vaše pcele, pa cete vi biti zadovoljniji, a oni bezbrižniji.
Autor ovog napisa na svojim predavanjima pokušava da mnoge od dole pomenutih, pre svega fungicida (recimo Benomil) i insekticida (recimo Sistemin), približi pcelarima na pravi nacin, da umeju i da posavetuju vocare, a ne samo da se raspravljaju sa njima bez rezultata.
Oni bi trebali da usvojeno znanje prenesu na susede vocare, te da im objasne da je recimo prvopomenuti fungicid Benomil (benomyl) skoro bezopasan za pcele, ali i da je Sistemin (dimetoat) veoma toksican, i izaziva masovna trovanja pcela, a u praksi se najcešce koristi zbog relativno niske cene. Nedovoljno poznavanje preparata na tržištu i biljnih bolesti je osnovni uzrok primene pogrešnih, a cesto i neadekvatnih pesticida.

GRUPA 1 - Visoko toksicni pesticidi
(Pcele jako stradaju ako se prskawe obavlja tokom njihovog leta, ali do stradanja može doci i u narednih 5 dana po tretmanu zbog visoke otrovnosti preparata)
(LD50 manja od 2 mg po pceli)

-abamectin (Agri-mek, Avid)
-acephate (Orthene)
-aldicarb (Temik)
-aminocarb (Matacil)
-azinphos-metil (Azinfos-metil 25-WP, Cotnion 25-WP, Gusathion WP-25%, Guthion, APM)
-carbaryl (Sevin)
-carbofuran (Furadan)
-chlorpyrifos (Lorsban, Dursban)
-diazinon (Diazinon, Diazinon 20-EC, Diazol 20-EC, Basudin (R) 40, Bug-B-Gon, Dia-One)
-dichlorvos (Nuvan 500, Nogos 500, Cipofos, DDVP)
-dimethoate (Fosfamid 40-EC, Perfekthion 40 EC, Sistemin 40, Zorat EC 40, Cygon, Di-Thoate, Lagon)
-fenitrothion (Agrohemation 50-EC, Fenitrotion 50-EC, Fenitrotion E-50, Galation P-5, Sumithion, Folithion)
-fensulfothion (Dasanit)
-fenthion (Lebaycid EC-50, Zorcid EC-50, Baytex, Tiguvon, Spotton, Lysoff, Entex)
-fenvalerate (Fenarat E-20, Sumicidin 20-EC, Bovaid)
-fonofos (Dyfonate)
-imidacloprid (Confidor 200-SL, Gaucho 350-FS)
-lindane (Lindan 20-EC, Geolin G-3, Ksilolin, Ambrocide, Stockpest)
-malathion (Malation P-5, Etiol-tecni, Insektin, Malation E-50, Poljotion, Etiol-ULV, Malation-LVC, Malation ULV, Cuthion, Fyfenon)
-methamidophos (Monitor)
-methidathion (Suprathion, Ultracid (R) 40-WP, Ultravet 40 EC, Supracide)
-methiocarb (Mesurol-granulat, Mesurol)
-methomyl (Methomex SL-20, Lanate, Methomyl, Lanate-methomil, Lannate)
-naled (Dibrom)
-parathion (Galpar, Agropar)
-permethrin (Coopex generator, Kudos, Perigen, Ambush, Pounce, Ectiban, Atroban, Permectin, Siecn)
-phosmet (Imidan P-5, Imidan)
-propoxur (Unden 50% WP, Baygon)
-resmethrin
-tetrachlorvinphos (Gardona 50 WP)

GRUPA 2 - Umereno toksicni pesticidi
(U slucajevima pravilne upotrebe, doziranja, vremena primene i metoda aplikacije, ne predstavljaju direktnu opasnost, ali treba paziti da se ne nanose direktno na pcele i pcelinje zajednice)
(LD50 je izmedu 2 i 11 mg po pceli)

-coumaphos (Co-Ral)
-crotoxyphos demeton (Systox)
-disulfoton (DiSyston)
-endosulfan (Tiocid E-35, Tionex E-35, Thiodan, Thionex)
-formetanate hydrochloride (Carzol)
-oxamyl (Vidate-L, Vydate)
-oxydemethon-methyl (Metasystox-R)
-phorate (Timet G-5, Thimet)
-phosalone (Zolone liquide)
-sethoxydim (Poast)
-terbufos (Counter)
-triforine (Saprol, Funginex)

GRUPA 3 - Relativno netoksicni pesticidi
(Kada se koriste nedaleko od pcela mogu da daju minimalne štete)
(LD50 je veca od 11 mg po pceli)

-2,4-D (Monosan herbi, Herbisan, Dihlorin, Korovicid, Žitokor-D, Herbizor SL, Poljosan SL, Weed-B-Gone)
-2,4-DB (Weedaway, Caliber, Cobutox, Embutox, See)
-amitrole (X-all, Steril, Altizol, Amitrol-T, Amizol)
-anilazine (Dyrene)
-atrazine (Atrazin S-50, Atrazin-500, Atrazin-TS Župa, Atrazor 500-SC, Atrazor S-50, Gesaprim, Atrasan 500-SC, Atrasan 800-WP, Sutrazin WP 50, AAtrex)
-bacillus thuringiensis (Dipel, Bactospeine-WP, Biobit-WP, Foray-FC, Novodor-FC, Bactimos WP, Vecobac 12 AS, Thuricide, Novabac, Teknar, Trident, Tersan)
-benomyl (Benlate, Benomil WP 50, Benfungin 50%)
-bentazon (Basagran, Župazon, Basagran-600, Basagran forte)
-bordeaux mixture
-bromacil (Hyvar)
-bromoxynil (Pardner 225-EC, Torch, Brominal, Unity, Karil)
-butylate (Sutan+)
-captan chloramben (No Hoe)
-chlormequat chloride (Cycocel)
-chlorophacinone (Rozol, KSC5, Rat-XC, Super Bloc, Ratol, Disblok, Ground Force, Parapel, Gopher Doom, Ratachlor)
-chloropicrin (Methylbromide, Timber Fume)
-chlorothalonil (Bravo, Daconil, Nopcocide, Nuocide, Exotherm, Termil)
-chlorpropham (Sprout Nip, ShloroIPC, Spud-Nic)
-clofentezine (Apollo 50-SC)
-copper 8-quinolinolate (PQ, Quinolate, Cupristat)
-cyanazine (bladex) cycloate (Ro-Neet)
-daminozide (B-Nine Sp)
-dazomet (Basamid granulat, Slime-Trol, Metasol, Nalcon, Amerstat)
-dicamba (Banvel-480 S, Dycleer, Clarity, Cadence)
-dichlobenil (Casoron-G, Stryke)
-dichlone (Phygon)
-dichlorprop (Dicofluid-DP)
-diclofop-methyl (Hoe Grass)
-dicofol (Dikofol 20-EC, Kelthane)
-dienochlor (Pentac)
-diflubenzuron (Dimilin)
-dinocap (Karathane FN-57)
-diquat (Dikvat 14, Reglon forte)
-diuron (Diurex, Karmx)
-dodemorph acetate (Meltatox)
-dodine (Melprex S 65, Betz, Equal, Cyprex, Syllit)
-endothail (Des-i-cate)
-EPTC (Beskor E-77, Zean G-7, Eptam, Eradicane)
-ethephon (Cerone, Ethrel, Nu-Tomatotone, Base-250)
-ethofumesate (Zoron EC-20, Nortron, Nortron-super)
-ferbam folpet (Phaltan, Folpan)
-fosamine ammonium (Krenite)
-gibberellic acid (Activol)
-glyphosate (Glifosat-Zorka, Glitotal, Herbatop, Zorkatop, Glyphogan 480-SL, Round-Up, Side-Kick, Wrangler, Laredo, Renegade, Rustler, Rup, Clear-it, Touchdown, Glyfos)
-iprodione (Chipco)
-linuron (Afalon tecni, Liron tecni, Afalon, Linurex 50-WP, Liron S-50, Zeuron, Lorox)
-mancozeb (Dithane M 70, Mankozeb S 70, Dithane M 45, Mankogal 80, Dithane (R) plavi, Dithane M 45 flo, Manzate, Penncozeb)
-maneb MPCB (Topside, Tropotox)
-mecoprop-MCPP (Galoprop-57, Morogal, Mecoturf, Compitox, Chemweed)
-metalaxyl (Apron (R) 200 SL, sastojak Ridomil-a, Subdue)
-metaldehyde (Slug Bait)
-methoxychlor (Flo-pro, Methoxol, Moth Proofer, Marlate)
-methyl bromide (Meth-O-Gas, Terr-o-gas)
-metiram (Polyram DF)
-metobromuron (Patoran, sastojak Galex (R) 500-EC-a)
-metolachlor (Dual (R) 500-EC, 720-EC, 960-EC, sastojak Primextra-a, Primagran-a, Dualin-a)
-metribuzin (Sencor, Sencor-WG, Lexone, Fire)
-monolinuron (Afesin)
-MSMA (Glowon)
-napropamide (Devrinol 45-F)
-naptalam (Alanap)
-nicotine oxadiazon (Ronstar)
-oxycarboxin (Plantvax)
-paraquat (Galokson, Gramoxone, Parakvat-OHIS, Sweep)
-pebulate (Tillam)
-phenmedipham (Fenmedifam duo, Spin-Aid)
-picloram (Tordon)
-pirimicarb (Pirimor WP-50, Pirimor 25-WG)
-prometryn propargite (Omite 30-WP, Omite 57-E)
-pyrethrins
-rotenone (Noxfish, Deritex, Rotacide, Chem-fish, My-T-Mite)
-simazine (Simazin-500, Simazin S-50, Beskopan TS, Princep)
-sulfur (Kumulus)
-trichloracetic acid-TCA (NATA, Bar-Fox)
-terbacil (Sinbar)
-thiabendazole (Arbortect, Mertect, Apl Lustr, Britex)
-thiphanate-methyl (Galovit, Zovit-M, Senator, Easout, Zap Cap)
-thiram (TMTD Župa S, Skoot, Ropellant)
-trichlorfon (Dipterex-80%, Dipterex SL 50%, Dipterex ULV, Danex 80%, Dylox, Grybex)
-triclopyr, trhlorpir (Arbogal, Garlozor 4E, Garlon)
-trifluralin (Zorkatref, Agrotref-EC, Herbitref EC-48, Trefgal, Triflurex 48-EC, Župilan E-48, Sustref-48, Treflan EC, Eflurin 48 EC, Rival, Bonanza)
-vernolate (Vernam, Surpass)
-warfarin (Antikolin mamak, Antikolin prah, Rodentkil, Warfarin)
-zineb, cineb (Cineb P-20, Cineb S-65 Župa, Cineb S 80, Zineb)
-ziram, ciram (Ciram S 75, Ciram S 75 Župa, Ziram)

Ova lista nije tacna.

ne lupetaj...

brgrabovac:

ne lupetaj...

Kliknite za proširenje...

Ne lupetam.

Lista NIJE TACNA.

Primer:

U prvoj gurpi visokotoksicnih preparata se nalaze i neki HLOROVANI UGLJOVODONICI koji akutno gotovo nisu otrovni,

dok u trecoj grupi relativno netoksicnih se nalaze preparati da bazi dikvata i parakvata koji spadaju medju najotrovnije pesticide (herbicide)...I jos niz veoma otrovnih organo-fosfornih insekticida. I metil bromid, najotrovniji gas koji se koristi za fumigacije...

Tu podelu je pravio neki komercijalista ili neko ko NA POZNAJE PROBLEMATIKU PESTICIUDA.

Trovanja pčela sredstvima za zaštitu bilja

U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji zaštitna se sredstva upotrebljavaju u velikim količinama. Zaštita bilja od bolesti i štetočina predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mjera u postizanju visokih prinosa. Pod pojmom pesticida (sredstava za zaštitu bilja) podrazumijeva se čitav niz kemijskih preparata koji se koriste za suzbijanje štetnih mikrooganizama, kukaca, nematoda, ptica, glodavaca i korova.

Trovanja pčela:
insekticidima
[fungicid]]ima
herbicidima

Prema opasnosti za pčele sredstva za zaštitu bilja se dijele u četiri skupine:
I. grupa – vrlo visoka otrovnost. Ova se sredstva ne smiju upotrebljavati u vrijeme cvatnje. Za pčele su opasna i desetek sati nakon tretiranja. Pčelama ne treba dopustiti prilaz tretiranim biljkama barem 5 dana.
II. grupa – visoka otrovnost. Za pčele prestaju biti opasna nakon 8 sati od trenutka tretiranja.
III. grupa – niska otrovnost. Ako se ova sredstva upotrijebe kasno navečer ili u rano jutro prestaju biti opasna nakon 3 sata.
IV. grupa – vrlo niska otrovnost. Ova sredstva nisu opasna za pčele i pri direktnoj aplikaciji na tijelo.

brgrabovac:

PCELARIMA to smeta itekako ...............ako nadjem negde slike otrovanih pcela postavicu ih....prijavis trovace,trebaju ti dokazi da dokazes da je on tretirao,cime je tetirao pa zovi vet inspektora,nosi pcele na analizu,tuzi gada.........i neizvesnost oko ishoda procesa...

Kliknite za proširenje...

Zemljače, obrati se inspektoru Voštiniću, on je kod nas zadužen za ekologiju. Danijela Šaponjić je smenjena, ne znam ko je sad na čelu veterinarske inspekcije u KV.

A sećam se jedne godine, u Zemunu, kad su prskali iz onog smešnog žutog aviončića komarce, već iste večeri su trotoari bili puni mrtvih golubova.

Nego, ko od vas reciklira? Plastiku odavno skupljam i bacam u one rešetkaste kontejnere, papire i staklo ostavljam u kesama (biorazgradivim, iz Maksija ili Familija marketa) pored kontejnera ali se postavlja pitanje šta sa elektronskim otpadom tipa polomljenih daljinskih i slušalica (imam malo dete) pregorelih sijalica (čak i ove štedljive moraju kad-tad da dotraju) i praznih baterija (jer nema baš za sve uređaje punivih)... Bio je samo jedan takav kontejner u celom (mom i postavljačevom) gradu ali su i njega sklonili.

mimi's mom:

ali se postavlja pitanje šta sa elektronskim otpadom tipa polomljenih daljinskih i slušalica (imam malo dete) pregorelih sijalica (čak i ove štedljive moraju kad-tad da dotraju) i praznih baterija (jer nema baš za sve uređaje punivih)... Bio je samo jedan takav kontejner u celom (mom i postavljačevom) gradu ali su i njega sklonili.

Kliknite za proširenje...

U Beogradu postoji firma koja se bavi reciklažom elektronskog otpada, koja daje vaučere za kupovinu elektronskih uređaja (na primer, umesto da baciš veš-mašinu u šumu, odneseš je ovim ljudima i dobiješ fen ili toster).
Akcija se zove "Recikliraj - profitiraj!"

Postoje i ovde otkupljivači, obično idu na zaprežnim kolima koja vuče sipljivo kljuse. Osim toga, staru kuhinju/TV/mašinu... daš majstoru da nosi za delove i za toliko manje ti naplati instaliranje novog/sledeću popravku... Ali šta da radim sa baterijom iz digitalnog termometra i ostalom sitom?! Da skupljam, pa da nosim u BG?

mimi's mom:

Zemljače, obrati se inspektoru Voštiniću, on je kod nas zadužen za ekologiju. Danijela Šaponjić je smenjena, ne znam ko je sad na čelu veterinarske inspekcije u KV.

A sećam se jedne godine, u Zemunu, kad su prskali iz onog smešnog žutog aviončića komarce, već iste večeri su trotoari bili puni mrtvih golubova.

Nego, ko od vas reciklira? Plastiku odavno skupljam i bacam u one rešetkaste kontejnere, papire i staklo ostavljam u kesama (biorazgradivim, iz Maksija ili Familija marketa) pored kontejnera ali se postavlja pitanje šta sa elektronskim otpadom tipa polomljenih daljinskih i slušalica (imam malo dete) pregorelih sijalica (čak i ove štedljive moraju kad-tad da dotraju) i praznih baterija (jer nema baš za sve uređaje punivih)... Bio je samo jedan takav kontejner u celom (mom i postavljačevom) gradu ali su i njega sklonili.

Kliknite za proširenje...

kod nas ima samo obicnih kontejnera

i onda kad krenu sa reklamama....reciklirajte,reciklirajte
KAKO????GDE

Caliburn:

U Beogradu postoji firma koja se bavi reciklažom elektronskog otpada, koja daje vaučere za kupovinu elektronskih uređaja (na primer, umesto da baciš veš-mašinu u šumu, odneseš je ovim ljudima i dobiješ fen ili toster).
Akcija se zove "Recikliraj - profitiraj!"

Kliknite za proširenje...

uvek me zapanje takvi slucajevi