EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

  1. #1
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    Sa 1 strane imamo ovo:

    Кинески валутни синдром

    Курс кинеског јуана последњих месеци je велика међународна економска тема. Запад оптужује Кину да вештачки одржaва ниску вредност своје валуте и политику курса користи као инструмент подстицања извоза. По овој тези, огроман суфицит текућег биланса као и фантастичне девизне резерве које је Кина акумулирала директна су последица курсне политике.
    Од 1994. до средине 2005. године Кина је водила политику фиксног курса везаног за долар. Јула 2005, политика је промењена – јуан је ревалвираo за 2,1 проценат, а најављено је и његово ограничено флуктуирање према валутној корпи. Критичари кинеске валутне политике, међутим, тврде да се ништа битно није променило и да Кина наставља са старом праксом потцењеног курса. По неким проценама курс би морао бити коригован за целих 40 процената, далеко више него шест одсто, колико је јуан ојачао до сада. Кина је свесна ризика које оваква политика курса изазива – могућност трговинског рата са Западом као и увођење протекционистичих мера према Кини.
    Промену економске политике кинеско руководство је најавило још крајем 2004. године. Привредна експанзија би се доминантно стимулисала јачањем домаће тражње, а не као до тада – само извозом. У том концепту, становништво и држава би требало више да троше – за кинеске произвођаче свеједно је да ли њихову робу купују Кинези или Американци. Политика стимулисања раста домаће потрошње чини се логичном и популарном мером јер подразумева и раст животног стандарда. У тaквом сценарију, јуан би могао да ревалвира, а да то не угрози привредни раст.
    Кинезе, међутим, није лако натерати да троше – делом зато што азијски народи имају другачије потрошачке навике, а делом и зато што је кинески социјализам необичан. Кинеска држава је штедљива и воли да троши на инвестиције, али не и на грађане. Преко 50 процената трошкова здравствене заштите Кинези покривају сами. Школовање деце, чак и основно образовање, делом финансирају родитељи. Само мањина полаже право на државне пензије, које су уз то и изузетно ниске. Због свега овога Кинези су принуђени да раде оно што им ионако иде од руке – да штеде: они у просеку стaвљају четвртину својих прихода на страну. Социјализам није размазио Кинезе.
    Да би Кинези почели да троше држава мора поднети знатно већи терет финансирања социјалне и здравственe заштите као и образовања. Тако би се растеретили кућни буџети и грађани би добили више простора за личну потрошњу. Овај процес је веома дуг, подразумева сложено пореско и буџетско реструктурисање, а Кина није држава која у промене улази вратоломно.
    Без обзира на жеље, експанзија извоза остаје, бар за сада, најјача полуга привредног раста. Кини је раст потребан да би омогућио колосалан социјални подухват који је у току. Преко 300 милиона људи би се у наредним годинама морало преселити из села у градове, добити посао и кров над главом. Тај број отприлике одговара целокупном становништву Европске уније. За Кину је зато привредни раст питање свих питања. Процес овог пресељења је додатно отежан и карактером економског раста у глобализованом свету – велика продуктивност онемогућава брзо апсорбовање армије новопридошлих. Упркос огромним инвестиционим улагањима и економском успеху, раст запослености се у Кини последњих година креће око само један одсто. У апсолутним износу то износи око шест до седам милиона нових радника годишње – готово цела Србија, али мало за Кину.
    У одбрани своје економске политике Кина има неколико снажних аргумента.
    Политика фиксног курса је вођена и када Кини то није одговарало. Током велике финансијске кризе с краја деведесетих, земље југоисточне Азије су девалвирале своје валуте како би поправиле конкурентност. Кина то није радила и својом политиком је допринела смиривању опасне кризе.
    Кина је и једно од најотворенијих светских тржишта. Учешће увоза у односу на бруто домаћи производ је веће у Кини него у било којој моћној светској економији. Курс јуана, на пример, не смета азијским извозницима за које Кина постаје најважније тржиште. Истовремено, огроман део производних капацитета Кине је у власништву странаца, па би евентуалне трговинске санкције Кини биле бумеранг.
    Јефтина кинеска роба врши притисак на остале произвођаче и доприноси снижавању цена индустријске робе. Кинеска роба и конкуренција су један од разлога ниске стопе инфлације у развијеним зељама. Запад се "примио" на јефтину кинеску робу.
    Коначно, и најважније, критика Кина као да прикрива фрустрације и отпор западних држава, САД поготово, у прихватању "врлог новог" глобализованог света који су сами створили. Кина је прејака да би прихватала диктат, а глобализација није a la carte. Кина ће свакако морати да мења своју економску политику јер је то и у њеном интересу. Тај процес је, међутим, двосмеран, па тражи промену и економске политике западних земаља. Жртве су неминовне и на једној и на другој страни. Запад ће морати још више да ради, да додатно смањује буџетске издатке и тањи социјалну мрежу, отприлике онако како то Немачка управо покушава да чини.
    финансијски консултант

    http://www.politika.rs/rubrike/ostal...t33160.sr.html

    Evropa traži od Kine jačanje juana
    25 11 2009
    Trojica visokih predstavnika Evropske unije pokušaće da dobiju pristanak zvaničnog Pekinga za podizanje vrednosti kineskog juana prema dolaru i drugim valutama. U briselskom sedištu EU je najavljeno da će 27-člani blok država u razgovorima sa kineskim zvaničnicima, koji će se održati u nedelju, predstavljati predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše, predsedavajući ministara finansija zone evra i luksembruški premijer Žan Klod Junker i evropski komesar za monetarna pitanja Hoakin Almunia

    Trojica funkcionera EU će u gradu Nandjingu razgovarati sa kineskim premijerom Venom Djibaom i guvernerom Banke Kine Džu Siačuanom, a glavna tema biće, osim razmatranja valutne politike Pekinga, usaglašavanje mera koje će se preduzimati po prestanku primene stimulativnih programa za oživljavanje privrednog rasta. Triše, Junker i Almunia će pokušati da ubede kineske domaćine kako je jačanje kursa juana prema valutama svih glavnih kineskih trgovinskih partnera i stvaranje uslova za dodatni rast unutrašnje tražnje u trećoj po snazi svetskoj ekonomiji pre svega u interesu Pekinga, ali i ostatka sveta.
    Rojters primećuje da slična retorika, koju je pre nedelju dana primenio i američki predsednik Barak Obama u razgovoru sa najvišim kineskim rukovodiocima, nije donela željeni rezultat, iako je neposredno uoči dolaska američkog predsednika u Peking predstavnik Banke Kine rekao da ne treba isključiti dalje "prilagodjavanje" kursa juana.
    Odmah potom usledile su, medjutim, brojne reakcije visokih kineskih funkcionera, koji su jasno stavili do znanja da Peking za sad nema nameru da menja valutnu politiku.
    Kina je praktično još od prošlog leta "zamrzla" kurs juana na nivou od približno 6,83 za dolar, pravdajući to naglim padom svog izvoza, u uslovima globalne finansijske krize.
    Neimenovani diplomata, na kojeg se poziva Rojters, je ukazao da zbog pada kineskog izvoza u ovoj godini od 14 odsto, u odnosu na lanjski nivo, nije realno očekivati da Peking pristane na apresijaciju juana sve dok se eksport ne oporavi.
    Podaci na koje se pozivaju zvaničnici EU pokazuju da je efektivni kurs juana prema valutama svih kineskih trgovinskih partnera od marta ove godine oslabio oko devet odsto i to bi mogao, kako se objašnjava u Briselu, da bude dodatni razlog u prilog zahteva da Peking dozvoli osetniju apresijaciju juana.
    Taj problem će, kako ocenjuje bivši monetarni zvaničnik Evropske komisije Klaus Regling, verovatno biti i jedna od tema narednog samita grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta, koji će se odžati u proleće 2010.
    Regling je na skupu ekonomskih stručnjaka u Pekingu izjavio da tvrdnje kineskih zvaničnika kako oni teže stabilnosti kursa juana nisu tačne jer je, naprimer, od marta ta valuta oslabila prema evru za oko 15 procenata.
    Stručnjak kineskog Razvojnog istražvačkog centra Ding Jifan je ukazao na želju njegove zemlje da diverzifikuje devizne rezerve, vredne oko 2,2 biliona dolara, tako što bi se u njima uvećao udeo evra.
    Ding je u časopisu "Kineski magazin za evropske studije" objasnio da odsustvo Pekinga sa tržište evro-obveznica onemogućava Kini da uveća u željenom obimu udeo evra u vlastitim spoljnim rezervama, posebno kad je reč o kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti.
    "Državne spoljne rezerve nisu gomila keša. One moraju biti u vidu veoma likvidnih obveznica koje imaju zaštitnu ulogu", napisao Ding, objašnjavajući zbog čega Kina još uvek više od polovine svojih ogromnih deviznih rezervi drži u sredstvima iskazanim u američkoj valuti.

    http://www.fxserbia.net/novosti/evro...nje-juana.html

    ...nastavak sledi...



  2. #2
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    ...

    Evrozona podržava jak dolar

    LUKSEMBURG, 20. oktobra 2009. (Beta-AP) - U želji da zakoče rekordni uzlet evra, Evropska centralna banka (ECB) i 16 država kojima je evro zajednički novac objavile su da će podržati jak dolar.

    Evro se popeo na 1,4947 dolar, jedva nešto niže od najviše vrednosti u proteklih 14 meseci, od 1,4967 dolar koju je dosegao prošle sedmice.

    Dolar slabi pošto ulagači očekuju nove vesti o boljem poslovanju američkih kompanija što bi ih navelo da premeste novac iz sigurnih dolarskih investicija u rizičnije ali probitačnije akcije.

    http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,...oryID,112.html

    ...a sa druge strane ovo:

    Jelašić: Čemu razgovor o kursu?
    14. decembar 2009. | 17:38 | Izvor: Tanjug, Novosti
    Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da ne vidi razlog za sastanak sa predstavnicima srpske privrede povodom kretanja kursa dinara.


    On ističe da kurs ne može biti dogovoran i dodaje da ne vidi „šta bismo novo čuli na tom sastanku osim da nas neko podučava šta znači kurs za preduzeća i njihove bilanse".

    Jelašić je istakao da se kurs slobodno formira na Međubankarskom deviznom tržištu na osnovu ponude i tražnje, a centralna banka može samo da preuzme odgovornost da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija. Guverner je naglasio da slabljenje dinara 4. decembra nije bilo najveće u ovoj godini, već čak deveto po veličini, pošto su depresijacije prvih meseci ove godine bile mnogo veće.

    Dinar sutra slabiji za 0,04 odsto

    Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,04 odsto i zvanični srednji kurs biće 95,9742 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko četiri pare više nego danas, kada je kurs bio 95,9315 dinara za evro. Dinar je ove godine najslabiji bio 7. decembra, kada je kurs bio 96,57 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 89,54 dinara za evro. NBS je 4. decembra, prvi put posle devet meseci intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 42 miliona evra, a od početka godine prodala je ukupno 593,4 miliona evra, od čega 376,3 miliona evra u januaru i 175,1 milion evra u februaru.

    Kurs je odraz stanja u ekonomiji određene zemlje, tako da ne može biti stabilnog kursa bez stabilne ekonomije, rekao je guverner NBS i dodao da je u zemljama sa plivajućim kursom on jedan od glavnih amortizera u vremenima krize. Jelašić je kazao i da fiksni kurs nije dobra ideja, ocenjujući da se ne može preći na fiksni kurs, a da sve ostalo ostane isto, odnosno, da se ne promene plate i penzije.

    "Uvođenje fiksnog kursa u Srbiji nije dobra ideja i grdno se varaju svi koji misle da će sve ostati isto ako se promeni režim deviznog kursa", ocenio je guverner NBS.

    "NBS je svesna šta za privredu znače kursne razlike - bilo pozitivne ili negativne, ali se samo na osnovu njih neće promeniti situacija u firmi", kazao je Jelašić i preporučio privrednicima da prave bilanse koji neće biti ugroženi kursnim razlikama, onako kako to čine banke.

    Jelašić je potvrdio da NBS "može i hoće" da preuzme odgovornost za sprečavanje prevelikih dnevnih ocijalacija deviznog kursa, navodeći da je dinar u decembru, u danu kadje imao najnižu vrednost, bio slabiji svega 0,23 odsto nego 28. januara ove godine, kad je imao rekorni pad u odnosu na evro.

    Promenljivi kurs je, prema njegovim rečima, bio ključni faktor za očuvanje makroekonomske stabilnisti u zemlji zbog čega je Srbija imala manji pad bruto društvenog proizvoda u vreme ekonomske krize nego druge zemlje gde je kurs fiksni.


    Sa druge strane, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da privreda „od NBS ne očekuje da zakuje vrednost deviznog kursa na bilo kom nivou, već smo želeli da sa guvernerom i predstavnicima Vlade razgovaramo o tome da oscilacije dinara ne budu tako velike“.

    „Domaća valuta je u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra pala za 2,3 odsto i to je izazvalo veliku zabrinutost privrednika da se ne ponovi scenario s kraja prošle godine kada je i uz veliku intervenciju centralne banke evro ipak, ’divljao’”, kaže on.

    Bugarin navodi i da je „ogroman broj firmi zbog toga ubeležio velike gubitke, a ako se to ponovi i ovog decembra, a znamo da je država za sledeću godinu pripremila nastavak subvencionisanja privrede, kako će preduzeća izaći pred banke i zatražiti kredite ako imaju negativne bilanse“.

    Dinar se u više navrata tokom ove godine “klizao”, poslednja veća oscilacija bila je deveta po redu od januara. Evro je najviše jačao početkom godine, kada je za manje od mesec dana skočio za oko sedam dinara. Tako je 5. januara vredeo 89,81 dinara, a 28. janaura 96,62 dinara, što je bila i njegova najveća vrednost u ovoj godini.

    „Privreda je zbog obaranja dinara izgubila oko 18 milijardi dinara i razumljivo je što su privrednici nezadovoljni. Ali, ako smo se odlučili za plivajući kurs, onda moramo da računamo i na to da on ide i gore i dole“, kaže ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

    Pad kursa, po rečima Nikolića, najviše smeta preduzećima koji imaju dugove, a skoro svaka firma se zadužila da bi investirala. Naravno, ovakva situacija ima i drugu stranu medalje. Slab dinar odgovara izvoznicima jer im je izvoz konkuretniji. Fleksibilan kurs služi da bi se prilagođavali promenama. Ako neko od nadležnih kaže da devizni kurs neće prelaziti određeni nivo, automatski podstiče špekulativne akcije sa dinarom.

    PKS traži stabilan i predvidiv kurs


    „Privreda Srbije ne traži fiksni, već stabilan i predvidiv kurs“, kaže direktor Centra za informisanje Privredne komore Srbije Ivan Jakšić i dodaje da PKS nije zvanično dobila obaveštenje od guvernera Radovana Jelašića da ne želi sastanak ako bi on za temu imao fiksni kurs, već da je to saznala iz medija.

    Privrednici i ne traže fiksni kurs, već smatraju da je NBS zakasnila sa reagovanjem i dozvolila veliki pad dinara pri kraju godine, što može da se negativno odrazi na poslovne bilanse preduzeća i žele da se to ubuduće spreči, rekao je on.

    "Želimo da ukažemo na štetne posledice visokih oscilacija kursa, upravo iz prošlogodišnjeg iskustva u istom periodu, kada je ceh velike depresijacije dinara platila srpska privreda", ukazao je Jakšić.

    Privrednici traže predvidiv privredni ambijent, a od NBS, koja ima sve raspoložive instrumente, očekuju da blagovremeno reaguje u odbrani dinara, u poslednjem slučaju zakasnila je dva dana, rekao je on.

    Prema Jakšićevim rečima, dobro je što se kurs trenutno stabilizovao, ali nije dobro da guverner sa predstavnicima privrede razgovara putem medija, već je neophodan kontinuirani dijalog, ne samo na ovu temu, već i o ostalim privrednim aktuelnostima.

    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=398224

    ...nastavak...

  3. #3
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    ...

    A to je sve lepo objašnjeno ovde:

    Fetiš deviznog tržišta (Fetiš deviznog kursa)
    25/08/2006 od nkatic
    Narodna banke Srbije (NBS), polemišući sa vladom, saopštava da se vrednost dinara određuje na tržištu i da NBS „ne može i neće ići protiv tržišnih tendencija“.

    Banka u svom saopštenju dalje kaže da joj „nije poznata ekonomska teorija, a još manje praksa, u svetu po kojoj depresijacija valute povećava zaposlenost, nivo investicija preduzeća, a time produktivnost i konkurentnost“.

    Teško je složiti se sa navedenim tezama iz saopštenja NBS.

    Prva teza o tržišnom formiranju kursa formalno jeste tačna. Međutim, sublimna implikacija te teze po kojoj je kurs dinara zbog toga realan nije održiva.

    Današnji kurs dinara nije elementarna tržišna nepogoda već suma svih činjenja i nečinjenja NBS od kraja 2000. godine do sada. U njegovoj vrednosti kumulirani su svi promašaji i zablude dosadašnje monetarne politike.

    Istorija „nove“ NBS započinje krajem 2000. godine. NBS je od tada do danas menjala svoju politiku i često išla protiv tržišta. Devizni kurs se koristio i koristi kao tzv. monetarno sidro. To znači da NBS veštački održava vrednost dinara, čime smanjuje uvozne cene i tako kurs koristi kao antiinflacioni instrument.

    Deficit tekućeg bilansa za prvih šest meseci ove godine iznosi 1,35 milijardi dolara i za 70 procenata je veći nego u istom periodu prošle godine. Deficit bilansa robe i usluga je 2,89 milijardi dolara i za 28 procenata je veći nego prošle godine. U svetlu pomenutih brojeva, nemoguće je braniti tezu po kojoj je kurs dinara realan, ili neutralan.

    Osnovni generator problema u monetarnoj sferi, u ovom trenutku, jesu banke i njihovo zaduživanje u inostranstvu. Bankama se nema šta prigovoriti. Njihovo je pravo da čine sve kako bi povećale profit, kao i da svog klijenta cede do poslednje pare – ako to klijent prihvata. Tom procesu je i država Srbija pružila nepotrebnu pomoć, deformišući baš to tržište „protiv čijih tendencija NBS sada neće i ne može ići“. Deformacija, međutim, nije jasno vidljiva.

    Država je dozvolila bankama da u Srbiji pretežno posluju u stranoj valuti. Tako je i oficijelno uspostavljen dvovalutni monetarni sistem. Potiskivanjem dinara oslabljena je i NBS i njena sposobnost da vodi efikasnu monetarnu politiku. Važan instrument monetarne politike – kamatnu stopu – dominantno određuju poslovne banke, a ne NBS, jer NBS nije emisiona banka za evro.

    Logika tržišta počiva ne samo na ponudi i tražnji, već i na anticipiranju i upravljanju rizikom. Kada banka klijentu odobri kredit čija se veličina menja sa promenom kursa dinara, on ne može znati koliko će biti njegovo stvarno zaduženje. Kako dužnik ne može kalkulisati rizik pada dinara, on se neopreznije zadužuje. Na ovaj način se direktno podstiče kreditna ekspanzija, a time i pritisak na cene.

    Kursni rizici su uvek vezani za poslovanja sa inostranstvom. Kako građani žive, zarađuju i troše dinare u Srbiji, nema razloga da oni prihvataju valutni rizik. Kada je sopstveni valutni rizik prevalila na dužnika, banka može nesmetano da se zadužuje u inostranstvu i tržište zatrpava devizama, čime se besmisleno jača dinar i razara platni bilans. Oslobođena rizika, u ambijentu ogromnih kamata stimulisana je da to i čini.

    Kada bi banke poslovale u dinarima, tada bi i stvarna visina kamatnih stopa bila vidljiva. Banke bi morale da anticipiraju kretanja kursa i inflacije i da za toliko povećavaju ionako enormne kamatne stope. Potencijalni dužnik bi tačnije mogao da utvrdi visinu svoje obaveze i odlučuje o tome da li će se zadužiti. Pale bi ili kamatne stope, ili bi se smanjila kreditna ekspanzija – najverovatnije i jedno i drugo.

    Druga teza NBS jeste da depresiranje kursa ne pomaže rastu zaposlenosti, rastu konkurentnosti itd. Ovaj iskaz se banci neoprezno oteo.

    Kina, na primer, svoj fenomenalni rast bazira upravo na izvozu koji je podstaknut i potcenjenom domaćom valutom. Uprkos pritisku Vašingtona i ogromnom deviznom prilivu, Kina drži fiksni kurs juana i još uvek odoleva zahtevima da svoju valutu revalvira.

    Posleratna monetarna istorija Japana protiče u permanentnoj borbi protiv jačanja jena. Snažni jen bi ugrozio japanski izvoz, a domaće tržište nije dovoljno veliko da apsorbuje proizvedene viškove robe. Ako bi se smanjila proizvodnja zbog otežanog izvoza, troškovi po jedinici proizvoda bi porasli, pa bi konkurentnost Japana drastično pala.

    I najproduktivnije svetske privrede koriste kurs kako bi stimulisale izvoz i destimulisale uvoz. Teza po kojoj kurs ne utiče ni na uvoz, ni na izvoz netačna je – osim ako se Argentina iz devedesetih ne smatra uzorom u vođenju monetarne politike.

    Ceterum censeo – rast dinara je poguban za Srbiju. NBS ne može biti pasivni posmatrač deviznog tržišta, mora prekinuti sa tržišnom retorikom i zaustaviti zaduživanje banaka u inostranstvu. Ako to znači podizanje stope obavezne rezerve za takva sredstva na 80 ili 100 procenata – neka tako bude.

    http://nkatic.wordpress.com/2006/08/...ржишта/

    Dakle, dok se Kina, EU i Japan sve vreme bore za potcenjivanje svojih valuta, naš lopov Jelašić uporno i mnogo precenjuje dinar i održava mu veštački kurs prema evru. Evo vidite u ovim tekstovima-Amerika i EU non-stop pritiskaju Kinu da ojača svoju valutu juan a ona uspešno odoleva tim pritiscima i namerno potcenjuje vrednost juana da bi povećala i stimulisala izvoz.

    Znamo dobro da su evro i dolar glavni konkurenti na svetskom valutnom i finansijskom tržištu. I zašto bi onda Evrozona odnosno ECB podržavala jak dolar i tražila jači juan ? Opet zbog stimulisanja povećanja izvoza.

    A sa druge strane naš lopov Jelašić i ovi "privrednici" odnosno tajkuni dižu frku čim vrednost dinara malo padne u odnosu na evro. Dakle, u Srbiji je potpuno obrnuta situacija u odnosu na EU, Ameriku, Kinu i Japan. Dok se oni trude da što više potcene svoje valute, ovi naši lopovi uporno precenju dinar a Jelašić troši velike devizne rezerve da bi sačuvao dinar na što višem nivou. A kad bi evro skočio u odnosu na dinar na neki realan nivo, to bi sigurno značilo našim izvoznicima i našoj privredi.

    I ko je ovde lud: Kina, EU, Amerika i Japan ili Jelašić i naši tajkuni ? Pogodite sami !

  4. #4
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    Ne znam ko mi je obrisao komentar i zašto ali evo ukratko da objasnim: Dok sa jedne strane EU, Japan i Kina iz sve snage brane potcenjene svoje valute zbog povećanja izvoza, sa druge strane lopov Jelašić i naši tajkuni traže da dinar ojača tj. protiv su toga da evro skače i NBS često interveniše na deviznom tržištu "braneći" kurs dinara i tako precenjuje njegovu vrednost. Kako to komentarišete ?

  5. #5
    Domaćin
    Učlanjen
    05.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.407
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    ma jelasic ne bi mogao na ozbiljnom ekonomskom fakultetu ni da radi u skriptarnici,ali u srbiji je sve moguce

  6. #6
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    Pogledajte vi koja je to suprotnost u monetarnom delovanju Jelašića sa jedne strane i EU, Japana i Kine sa druge.

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    05.05.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.407
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    Citat Original postavio KOLEGA IVAN Pogledaj poruku
    Pogledajte vi koja je to suprotnost u monetarnom delovanju Jelašića sa jedne strane i EU, Japana i Kine sa druge.
    pa zato nam i ekonomija stoji suprotno od onoga sto se desava u normalnim zemljama.

  8. #8
    KOLEGA IVAN nije na forumu
    ПОМАЖЕ СВЕЦКУ ЕКОНОМИЈУ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
    Buduća legenda KOLEGA IVAN (avatar)
    Učlanjen
    27.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    КОНТРАОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР БИА-Е, АНТИСУБВЕРЗИВНА УПРАВ
    Poruke
    7.946
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    212

    Podrazumevano Re: EU, Kina i Japan su ludi i nemaju pojma, samo je Jelašić pametan

    Pa da.

Slične teme

  1. Jelašić u dinarima
    Autor Koschei.Besmertnii u forumu Politika
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 14.01.2009., 22:26
  2. Izgleda da Sorosevci nemaju pojma
    Autor Jerry Ropero u forumu Politika
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 21.12.2007., 19:29
  3. Taj ludi, ludi mozak!
    Autor Kad_LupimLupim u forumu Arhiva
    Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 29.09.2006., 03:00
  4. Japan i/ili Kina
    Autor Aaleksandar u forumu Istorija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 09.02.2004., 22:43

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •