gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Od kada je izbila globalna ekonomska kriza krajem prošle godine, dinar je izgubio oko 20 odsto svoje vrednosti.
Dinar se tako pridružio nizu evropskih valuta koje su u tom trenutku poklekle pred finansijskom olujom. Ipak, forinta, zlot ili češka kruna, koji su do februara ove godine gubili vrednost isto kao i dinar, u nastavku godine postepeno su uspeli da vrate dobar deo izgubljene vrednosti.
S druge strane. domaća valuta je sa 76 dinara za evro u septembru 2008. rapidno pala na 94 dinara i na tom nivou ostala tokom cele 2009, sve do pre par nedelja kada je kurs ponovo počeo da klizi naniže.
Stručnjaci smatraju da je glavni razlog ovakvih performansi to što je srpska ekonomija suviše slaba, tako da ne dozvoljava domaćoj valuti da se oporavi. Uz to, činjenicu da je u takvoj situaciji krajem leta 2008. bilo potrebno samo 76 dinara za evro mnogi vide kao dokaz da je dinar tada bio znatno precenjen, tako da nema nikakvih uslova za povratak na ranije vrednosti.
Znatno gore od dinara prošla je samo ukrajinska grivna, čiji strmoglavi pad ne prestaje već godinu i po dana što se podudara i sa ekonomskom situacijom u toj zemlji, koja je na veoma nestabilnim osnovama i zahteva veliku pomoć MMF-a.
Na drugom kraju lestvice je hrvatska kuna, koja je uprkos valutnim pritiscima uspela da ostane na gotovo nepromenjenom nivou od početka krize do danas, doduše uz opsežnu intervenciju hrvatske centralne banke.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže za Danas da su uz dinar tokom ove godine pale i jermenska i gruzijska valuta i da Srbija ne bi trebalo da se poredi sa ekonomijama poput poljske i mađarske, koje su daleko razvijenije od naše.
„Čak je i hrvatska privreda znatno naprednija. U tim zemljama vlasti mogu da računaju na turizam i daleko više devizne prilive nego Srbija, ali su i pored toga bile izložene kursnim pritiscima. Hrvatska kuna jeste ostala stabilna, ali da bi se to postiglo, njihova centralna banka je potrošila više od milijardu evra na kraju prošle godine kako bi odbranila kurs, kada su krenuli ogromni pritisci“, objašnjava Nikolić.
On podseća da neke zemlje, poput baltičkih, imaju fiksne kurseve, a neke i valutne odbore koji odlučuju o kursnim vrednostima, dok Srbija primenjuje politiku plutajućeg kursa.
Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković smatra da su na različito kretanje kurseva prevashodno uticale drugačije startne pozicije valuta prošle godine kada je počela kriza, kao i različite monetarne politike. Domaća valuta je, kako kaže, tada bila znatno precenjena na vrednosti od 76 dinara za evro „pa je bilo i logično da se ne vrati na stare nivoe, kada je jednom pala“.
„Uz to, ove godine nije bilo ni veće ponude deviza, tako da nije bilo razloga da dinar ojača“, napominje on.
Ekonomista Miladin Kovačević naglašava da Srbiju ne treba porediti sa zemljama poput Makedonije i Bosne koje imaju fiksni kurs niti sa drugim zemljama u tranziciji koje su globalnu krizu dočekale u znatno drugačijim ekonomskim uslovima nego Srbija.
„Od oktobra pa do kraja prošle godine dinar je pao, posle čega je uspostavljena ravnoteža na višem nivou, zato što je tokom 2008, pre izbijanja krize, dinar neopravdano jako apresirao, što je pogoršalo uslove za izvoz i forsiralo potrošnju. Sada je došlo do oscilacija koje se mogu pretvoriti u tendenciju dalje lake depresijacije, što bi sa stanovišta izvoza bilo dobro, ali sa stanovišta dužnika loše. Monetarna politika se tako sada nalazi između dva plasta sena“, kaže Kovačević i dodaje da bi kočenje depresijacije koristilo dužnicima, ali da bi išlo na teret deviznih rezervi.
Prema njegovim rečima, u novom ekonomskom modelu moraju da dominiraju investicije, zbog čega je i MMF konstatovao da zadužene zemlje u tranziciji moraju da vode takvu monetarnu politiku koja dozvoljava depresijaciju kursa. Kako naglašava, fiksni kurs Srbiji ne bi odgovarao i zato što bi njegovom primenom bilo onemogućeno da se repo stopa koristi za sprečavanje rasta cena.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=26&nav_id=400556
Баш су духовити Млађица и Јелашић.Пошто су уништили привреду морају некако да наставе да краду,а ако не може никако,муљањем кроз курс динара.Познат рецепт,зар не?
Dinar se tako pridružio nizu evropskih valuta koje su u tom trenutku poklekle pred finansijskom olujom. Ipak, forinta, zlot ili češka kruna, koji su do februara ove godine gubili vrednost isto kao i dinar, u nastavku godine postepeno su uspeli da vrate dobar deo izgubljene vrednosti.
S druge strane. domaća valuta je sa 76 dinara za evro u septembru 2008. rapidno pala na 94 dinara i na tom nivou ostala tokom cele 2009, sve do pre par nedelja kada je kurs ponovo počeo da klizi naniže.
Stručnjaci smatraju da je glavni razlog ovakvih performansi to što je srpska ekonomija suviše slaba, tako da ne dozvoljava domaćoj valuti da se oporavi. Uz to, činjenicu da je u takvoj situaciji krajem leta 2008. bilo potrebno samo 76 dinara za evro mnogi vide kao dokaz da je dinar tada bio znatno precenjen, tako da nema nikakvih uslova za povratak na ranije vrednosti.
Znatno gore od dinara prošla je samo ukrajinska grivna, čiji strmoglavi pad ne prestaje već godinu i po dana što se podudara i sa ekonomskom situacijom u toj zemlji, koja je na veoma nestabilnim osnovama i zahteva veliku pomoć MMF-a.
Na drugom kraju lestvice je hrvatska kuna, koja je uprkos valutnim pritiscima uspela da ostane na gotovo nepromenjenom nivou od početka krize do danas, doduše uz opsežnu intervenciju hrvatske centralne banke.
Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže za Danas da su uz dinar tokom ove godine pale i jermenska i gruzijska valuta i da Srbija ne bi trebalo da se poredi sa ekonomijama poput poljske i mađarske, koje su daleko razvijenije od naše.
„Čak je i hrvatska privreda znatno naprednija. U tim zemljama vlasti mogu da računaju na turizam i daleko više devizne prilive nego Srbija, ali su i pored toga bile izložene kursnim pritiscima. Hrvatska kuna jeste ostala stabilna, ali da bi se to postiglo, njihova centralna banka je potrošila više od milijardu evra na kraju prošle godine kako bi odbranila kurs, kada su krenuli ogromni pritisci“, objašnjava Nikolić.
On podseća da neke zemlje, poput baltičkih, imaju fiksne kurseve, a neke i valutne odbore koji odlučuju o kursnim vrednostima, dok Srbija primenjuje politiku plutajućeg kursa.
Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković smatra da su na različito kretanje kurseva prevashodno uticale drugačije startne pozicije valuta prošle godine kada je počela kriza, kao i različite monetarne politike. Domaća valuta je, kako kaže, tada bila znatno precenjena na vrednosti od 76 dinara za evro „pa je bilo i logično da se ne vrati na stare nivoe, kada je jednom pala“.
„Uz to, ove godine nije bilo ni veće ponude deviza, tako da nije bilo razloga da dinar ojača“, napominje on.
Ekonomista Miladin Kovačević naglašava da Srbiju ne treba porediti sa zemljama poput Makedonije i Bosne koje imaju fiksni kurs niti sa drugim zemljama u tranziciji koje su globalnu krizu dočekale u znatno drugačijim ekonomskim uslovima nego Srbija.
„Od oktobra pa do kraja prošle godine dinar je pao, posle čega je uspostavljena ravnoteža na višem nivou, zato što je tokom 2008, pre izbijanja krize, dinar neopravdano jako apresirao, što je pogoršalo uslove za izvoz i forsiralo potrošnju. Sada je došlo do oscilacija koje se mogu pretvoriti u tendenciju dalje lake depresijacije, što bi sa stanovišta izvoza bilo dobro, ali sa stanovišta dužnika loše. Monetarna politika se tako sada nalazi između dva plasta sena“, kaže Kovačević i dodaje da bi kočenje depresijacije koristilo dužnicima, ali da bi išlo na teret deviznih rezervi.
Prema njegovim rečima, u novom ekonomskom modelu moraju da dominiraju investicije, zbog čega je i MMF konstatovao da zadužene zemlje u tranziciji moraju da vode takvu monetarnu politiku koja dozvoljava depresijaciju kursa. Kako naglašava, fiksni kurs Srbiji ne bi odgovarao i zato što bi njegovom primenom bilo onemogućeno da se repo stopa koristi za sprečavanje rasta cena.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=26&nav_id=400556
Баш су духовити Млађица и Јелашић.Пошто су уништили привреду морају некако да наставе да краду,а ако не може никако,муљањем кроз курс динара.Познат рецепт,зар не?
