- Poruka
- 5.549
Izgleda da čovek ne sme da vas ostavi ni na nedelju dana, ebt potpuno se zaboravite i opustite.
Dakle, tema je o Rusiji, bratskoj zemlji, večitoj zemlji nade, nekad majci, najčešće ujni od koje trinaesti prasići, čitaj: Srbi, željno očekuju darove.
Danajcima, čitaj: Zapadu, ne verujemo, ali zato odlično znamo da će famozni S-300 kad-tad izroniti iz Tise jer nam je poslat preko Ukrajine, a prokleti Ukrajinci drpaju i gas i sve druge poslatke, te je zato došlo do kraće, jednodecenijske pauze u transportu.
Milioni...šta bre milioni...milijarde evra se godinama slivaju u Srbiju iz bratske Rusije...ko je toliko slep da to ne vidi, bolje bi mu bilo da u to veruje. O vojnoj moći našeg bratskog saveznika, sa kojim ćemo vojni sporazum jednog dana sigurno potpisati kao i onomad kad smo zajedno ratovali protiv NATO, izlišno je i pričati.
I pored njihovog političkog rukovodstva koje nije bilo raspoloženo da tada ratuje, milioni stanovnika su izašli na ulice gradova širom Rusije, od Moskve do Novosibirska protestujući i tražeći da se brani mala bratska zemlja na Balkanu. Konvoji dobrovoljaca, na stotine hiljada njih, su se tada slili na ove prostore i odbranili naše Kosovo.
Prkoseći Zapadu, ta naša ponosna braća su pružila utočište najvećem srpskom sinu od svih sinova - mučenom trudbeniku koji je prodavao cigarete na pijaci i njegovoj majci, jednoj od najplodonosnijih srpskih književnika od Sv. Save na ovamo, braneći ih od zločinačkih političara, novinara i inih domaćih izdajnika, omogućivši im da skromno žive od pekarskog zanata i objavljivanja bestselera.
Istorijsko zalaganje naše braće kojih vek i po ranije da Srbija bude što manja, a Bugarska što veća zemlja, neki kratkovidi ljudi odavde su se usudili da shvate kao nešto protivno interesima Srbije. Iako je i danas to teško mnogima objasniti, trebalo bi da shvate sve neverne Tome da su razlozi sigurno opravdani. Možda nam nisu jasni, ali ako su naša braća tako postupila, onda su sigurno u pravu i nema razloga da sumnjamo u njihove tadašnje namere.
I konačno, naše bratstvo nikad ne može biti poljuljano, mada to mnogi zlonamernici želeli. Naša vera je ovekovečena u pokliču: Nas i Rusa 150 miliona...uz fusnotu - biće nas još manje.
Ili što bi rekao naš Sava o licimurima i ostalim ped...."Zbogom, Rusijo, na (nešto) te nabijem"
Dakle, tema je o Rusiji, bratskoj zemlji, večitoj zemlji nade, nekad majci, najčešće ujni od koje trinaesti prasići, čitaj: Srbi, željno očekuju darove.
Danajcima, čitaj: Zapadu, ne verujemo, ali zato odlično znamo da će famozni S-300 kad-tad izroniti iz Tise jer nam je poslat preko Ukrajine, a prokleti Ukrajinci drpaju i gas i sve druge poslatke, te je zato došlo do kraće, jednodecenijske pauze u transportu.
Milioni...šta bre milioni...milijarde evra se godinama slivaju u Srbiju iz bratske Rusije...ko je toliko slep da to ne vidi, bolje bi mu bilo da u to veruje. O vojnoj moći našeg bratskog saveznika, sa kojim ćemo vojni sporazum jednog dana sigurno potpisati kao i onomad kad smo zajedno ratovali protiv NATO, izlišno je i pričati.
I pored njihovog političkog rukovodstva koje nije bilo raspoloženo da tada ratuje, milioni stanovnika su izašli na ulice gradova širom Rusije, od Moskve do Novosibirska protestujući i tražeći da se brani mala bratska zemlja na Balkanu. Konvoji dobrovoljaca, na stotine hiljada njih, su se tada slili na ove prostore i odbranili naše Kosovo.
Prkoseći Zapadu, ta naša ponosna braća su pružila utočište najvećem srpskom sinu od svih sinova - mučenom trudbeniku koji je prodavao cigarete na pijaci i njegovoj majci, jednoj od najplodonosnijih srpskih književnika od Sv. Save na ovamo, braneći ih od zločinačkih političara, novinara i inih domaćih izdajnika, omogućivši im da skromno žive od pekarskog zanata i objavljivanja bestselera.
Istorijsko zalaganje naše braće kojih vek i po ranije da Srbija bude što manja, a Bugarska što veća zemlja, neki kratkovidi ljudi odavde su se usudili da shvate kao nešto protivno interesima Srbije. Iako je i danas to teško mnogima objasniti, trebalo bi da shvate sve neverne Tome da su razlozi sigurno opravdani. Možda nam nisu jasni, ali ako su naša braća tako postupila, onda su sigurno u pravu i nema razloga da sumnjamo u njihove tadašnje namere.
I konačno, naše bratstvo nikad ne može biti poljuljano, mada to mnogi zlonamernici želeli. Naša vera je ovekovečena u pokliču: Nas i Rusa 150 miliona...uz fusnotu - biće nas još manje.
Ili što bi rekao naš Sava o licimurima i ostalim ped...."Zbogom, Rusijo, na (nešto) te nabijem"
nije to taj
