"Stvarno" i "porodično" pravo

...ili "pravo o stvarima", odnosno "pravo o porodici"?
U pravnoj nauci se koriste termini iz naslova, ali mi svaki put zasmeta kad čujem ili pročitam ta dva naziva za grane prava.
Inače, "stvarno pravo" reguliše odnose u vezi stvarí, a "porodično"- porodične odnose...
Da li je pravilno to što je pravna nauka prihvatila? Meni deluje da su na račun stila devalvirali smisao...

Pogrešio si forum.

Možda i nisi pogrešio forum.
Zašto ne razgovarati i o tome. Stvarno pravo obuhvata pravna pravila kojima se uređuju odnosi između ljudi, a povodom stvari. Prema tome, neki odgovarajući naziv bi mogao samo biti "ljudsko pravo povodom stvari", a to bi zvučalo rogobatno, zar ne?
Porodično pravo bi moglo samo da bude npr. pravo o porodičnim odnosima i porodici kao celini...a to bi bio previše dug naziv.
Bolje da ostane ovako kako jeste.

Još u rimskom pravu, za "stvarno pravo" se koristio termin "pravo koje se tiče stvari" (ius quod ad res pertinet)... ja bih išao na varijantu "pravo o stvarima", i "pravo o porodici", jer "stvarno" i "porodično" daju sasvim neko drugo značenje!

Сад још само треба да објасните које друго значење у правној средини имају ова два термина.
Смисао им се крњи кад се из свог правног живота пребаце на други начин процене значења.

Поставите себи питање је ли у правној средини постоји проблем неспоразума приликом њихове употребе. Користи ли се ''стварно право'' у још неком контексту, нпр. постојано, истинито право - непостојано, лажно право? Ако нема ових паралела правилно је јер термини онда имају само једно значење и оно није угрожено.

СС88, вас мучи што вам нису лепи и 100 посто логични, али о томе...

Da bi se ova tema kvalitetno apsolvirala potrebna je stručnost u oblasti pravnih nauka. Takođe, treba videti kako je situacija rešena u drugim jezicima - nemački, engleski, italijanski. Neko ko se bavi jezikom može donekle da pomogne ali rešenje može da da samo onaj ko se suštinski razume u ono šta ti termini treba da označe. Dakle - temu valja prebaciti na Društvene nauke. Na kraju krajeva, i tamo se još uvek raspravlja o jezičkim temama.

Ne treba se ograničiti na razumevanje u stručnim krugovima, jer i jezik pravne nauke mora biti usklađen sa opštim jezičkim pravilima. "Stvarno" se naravno može protumačiti kao "istinsko", "realno", "postojeće"... i to zbunjuje. To ne sme da bude žargon koji se razume samo u stručnom krugu.
Ne može se nekritički porediti sa stranim rešenjima, a čini mi se da je upravo zbog toga i došlo do ovako "nespretnih" konstrukcija.
P.S. Ako mod smatra da je temi mesto na drugom delu foruma, nemam ništa protiv.

И ми језикословци на свој начин можемо допринети процени поменутих термина.
СС испуњава услов стручности у области правних наука, али треба нам бар још један експерт за право.

Треба проценити јесам ли добро пришла проблему:
Оправдана је провера јасности ових термина пошто посао правника захтева рад са људима свих професија, узраста, сталежа...
Може ли ово бити пример нејасности и вишемислености? Замислите да вас неко пита: ''Коме да се обратим, хоћу да тужим комшију који је присвојио моју тарабу?'' А добијете одговор: ''Имам колегу који се бави стварним правом.''
У овом случају само правник зна на шта је мислио, овај што хоће своју тарабу га гледа бело.

Upravo tako! Svako lice ima "pravnu sposobnost", čak i pre rođenja, i zato pravo mora biti dostupno svima pa i na ovaj način- jezički jasno i razumljivo. OSNOVNI metod tumačenja pravnih normi je JEZIČKI!
Niko nije obavezan da ima pravnog zastupnika (osim u slučajevima takozvane "obavezne odbrane" kod teških delikata), zato pravna nauka ne sme učesnike u pravnim odnosima stavljati u nedoumicu.

Сад ми је јасно колико је важно да у праву не постоје овакве недоумице!

Ако је порекло ове непрецизне терминологије у буквалном преводу стране речи, да се угнезди у нашем језику помогли су јој принципи који у њему владају или, пак, не постоје.
Нпр. принцип језичке економије - да се са што мање речи више каже. Захваљујући овоме се ушушкала врло лако. Ко би сваки пут говорио ракија од шљива, ракија од дуње, право о стварима кад може шљива, дуња, стварно право. Ту нас је терминологија прешла први пут.

Други пут нам је сместила захваљујући већ постојећој појави да се одређени термини тумаче у зависности од струке која се њима служи. Ако ''ликвидирати'' у војсци значи уцмекати, у економији се ликвидирају путни налози, рачуни и сл.

Поред ова два израза из наслова, има ли других, наизглед разумљивих, а у ствари двосмислених?

Требало би да се јави неко ко је у пракси, у суду или адвокатској канцеларији, имао проблема.
Ја немам искуства са тим.

Jako dobro objašnjen način nastanka ovakve terminologije...
A što se tiče primera rakije od šljiva, idealan primer za razvijanje ovog problema!
Evo primera:
"rakija od šljiva" se ne može skratiti u "šljivina rakija" ili "šljivska rakija" jer tada dobija sasvim druga značenja.
Što se tiče preuzimanja pravnih termina- u anglosaksonskom pravu postoje "family law", "property law", "contract law"... i to se kod nas prevodi kao "porodično, imovinsko, ugovorno...", međutim problem nastaje kada te "naše" pojmove treba prevesti nazad na engleski, jer tada oni postaju "family's law, property's law, contract's law...", a što ne odgovara početnom značenju.
Ima u pravu dosta takvih momenata, ali je ova nauka prilično zatvorena za intervencije "sa strane"

Pitanje je ko prevodi i izdaje takve knjige. Trebalo bi da postoji saradnja filologa i pravnika. Treba da intervenišu i ostali pravnici, fizička lica, ali to ne čine...

Bocnulo me ovo, sad ću da se rastrubim...

Vidite, nauka o jeziku nema važan status u društvu. Nije od onih grana u kojima su greške opasne (rudarstvo, hirurgija, sudstvo...) , pa se smatra da se bez nje može. Još bolje, više para ostaje u džepu kad se ne plaćaju lektura, korektura, redaktura...

Ovu temu treba koristiti kao odličan primer društvenog značaja nauke o jeziku!

Hvala za podršku temi, ali se ne mogu složiti oko značaja Vaše nauke, i grešaka koje "nisu opasne"!
Jezik je osnovni, ključni, konstituens svake nauke. Ako bismo smatrali bezopasnima jezičke greške, zamislite kakva NERAZUMEVANJA bi se provukla usled te tolerantnosti, i do kakvih posledica to može dovesti u nekoj nauci, naročito u fazi primene nauke.

Zamislite jezičke greške u pravu, u presudama gde jedan zarez ili nerazdvojeno NE od glagola mogu potpuno promeniti njen smisao! Tu se radi o ljudskim pravima, imovini... Zamislite jezičke greške u polemistici- kakve posledice mogu nastupiti...

SS88:

...ili "pravo o stvarima", odnosno "pravo o porodici"?
U pravnoj nauci se koriste termini iz naslova, ali mi svaki put zasmeta kad čujem ili pročitam ta dva naziva za grane prava.
Inače, "stvarno pravo" reguliše odnose u vezi stvarí, a "porodično"- porodične odnose...
Da li je pravilno to što je pravna nauka prihvatila? Meni deluje da su na račun stila devalvirali smisao...

Kliknite za proširenje...

I, kako se kaže na engleskom, nemačkom?

STVARNO PRAVO: Property Law (u anglosaksonskom pravnom sistemu je to najbliže našem "imovinskom pravu" jer usled drugačije sistematike nemaju objedinjeno "stvarno pravo"), Sachenrecht (nemački);
PORODIČNO PRAVO: Family Law, Familienrecht, Diritto di famiglia...
Kada se kod nas kaže "porodično", to je dvosmisleno kao na primer "porodični automobil/kuća/budžet", pa tako i porodični zakon.
U engleskom jeziku se pravi razlika između Family car/house/law... i Family's car/house/law!