Divlje macke

e kraljice

Činjenica da je ris sastavni deo naše faune poslednjih decenija ponovo je postala potpuno nesporna jer se predstavnici ove možda najlepše vrste divljač Evrope, gotovo redovno viđaju u prostranim šumskim kompleskima širom naše republike, a posebno u njenim istočnim delovima. Brojno stanje riseva samo u Timočkoj krajini procenjuje se na oko 50 primeraka (od čega 7-10 primeraka u okviru NP Đerdap) dok brojno stanje ove prelepe mačke u čitavoj Srbiji najverovatnije dostiže i 100 primeraka. Risevi se u našoj zemlji uspešno razmnožavaju, o čemu svedoče redovni susreti sa primercima svih uzrastnih kategorija i oba pola. Prisustvo risa u lovištima odražava se i na stanje divljači u njima a ponekad, mada ni približno ne tako upečatljivo kao kada su u pitanju vuk,(donekle i šakal), i na stanje domaće stoke u pojedinim predelima. Pojava risa u Đerdapskoj klisuri, na primer, dovela je (u sadejstvu i sa drugim faktorima) do pada brojnosti divokozje divljači na samo trećinu nekadašnje stanja, ali ne i do njenog potpunog nestanka. Dalji pad brojnopsti je zaustavljen a preostala divokozja divljač u NP Đerdap sada je telesno snažnija i trofejno uočljivo kvalitetnija. Osim na divokozju divljač, uticaj riseva na druge vrste divljači u našim lovištima, prema do sada prikupljenim podacima, nema većeg značaja.

mr. Mihajlo Hadži-Pavlović

Napomena: Poslednji ris na teritoriji Crne Gore ulovljen je 1914. godine. Zvanicno oni u CG ne postoje mada je moguce da su se do sada perselili iz okolnih zemalja narocito sa Sar planine gde ih kako kazu ima najvise ali postoje zabelezeni susreti i na Grmecu (BiH)
Svako da bi bilo lepo ocuvati ovu vrstu u divljini a lovokradice kazniti zatvorom

Divlja mačka (Felis silvestris)



Rasprostranjenost: Pirinejski poluotok,Škotska,srednja Evropa,Italija,Sardinija,Korzika,jugoistok Evrope,Balkan.

Životni prostor: Guste šume,planinska područja obrasla grmljem.

Obeležja: Visina između 35 i 40 cm;veća i zdepastija od domaće mačke,šire glave;rep kratak i debeo,sa crnim pojasovima i vrhom.Krzno mužijaka bledosivodo i crno sivo.Krzno ženke žućkasto sivo;na žućkastoj osnovi tamne prstenaste pege;stomak svetliji.

Način života: Usamljenost,dobro penjanje po drveću,većinom živi na tlu;plen lovi ili vreba;živi u pećinama,dupljama,ili napuštenim lisičijim brlozima.

Oglašavanje: Kao domaća mačka.

Parenje: U II - III mesec,okoti od 2-5 slepih i dlakavih mačića.

Ishrana: Miševi,veverice,puhovi,voluharice,zečevi,ređe mlada lanad,ptice do veličine tetreba gluvana,ptičija jaja i skakavci.


Izvor: Detlef Singer

Istocna Srbija je trenutno naj naseljenija regija u Srbiji risom. Posebno se u poslednjih par godina intezivno siri na podrucju Homolja.

Decenijama unazad Homolje s pravom važi za jedan od najlepših ali ujedno i najdivljih a tokom zimskih meseci i najsurovijih krajeva Srbije. Tradicionalno stočarski orjentisano stanovništvo nalazi se u velikom problemu tokom devedesetih godina pa na ovamo usled raspada zadrugarstva i prestanka osiguranog plasmana jagnjadi , teladi , mleka i mlečnih prerađevina ovčjeg i kravljeg sira pre svega. Izostanak privrednog razvoja uslovio je dodatno pojačanu migraciju stanovništva ka velikim centrima ili ka zemljama Zapadne Evrope.

Lovište ’’Homolje’’ je jedno od najatraktivnijih lovišta Srbije. Kao nigde priroda se poigrala i na 750 km kvadratnih smestila i prepelicu, jarebicu, šumsku šljuku, zeca, lisicu ,surog orla, sivog sokola, srneću divljač, divlje svinje, vukove. Ono što predstavlja karakteristiku zadnjih par godina to je povratak gorskog jelena i divokoze. Poseban kuriozitet predstvlja poratak risa i medveda na teritoriju lovišta ’’Homolje’’. Ako u vezi medveda i postoje još uvek neke nedoumice sa risom više nema nikakvih nedoumica. – RIS JE U HOMOLJU!

Tokom protekle dve decenije više puta su stočari koji čuvaju svoja stada na Beljanici ukazivali na povratak risa. Meta su mi bili pre svega jarad , jagnjad , mada postoje neke indicije da se odlučivao da napadne i mladu telad. Izostanak adekvatne oservacije pristiglih informacija , sve je sveo na priče čobana na sedeljkama tokom zimskih meseci uz meze i rakijicu.

Poslednjih par godina dolazi do značajno ozbiljnijeg praćenja stanja populacija divljači na teritoriji lovišta ’’Homolja’’ i samim tim i ozbiljnijeg praćenja populacije risa. Neoborivo je utvrđeno postojanje risa u južnom delu lovišta na planini Beljanici, lokalitet Rečke. Tragovi u blatu, leševi divljači pre svega srneće i zeca karakteristično skrivanih , susreti stočara i lovaca učvrstili su hipotezu o postojanju risa na Beljanici.

Ipak kuriozitet predstvalja bliski suret poznatog srpskog fotografa Stanka Kostića iz Petrovca sa risom u kanjonu Crne Reke tokom februara meseca 2010. Tada je načinjena i jedina do sada fotografija risa u Homolju. Ako se ima u vidu da je mesto na kome je ris fotografisan udaljeno svega oko 3 km od centra Žagubice, jasno je koliko je priroda Homolja divlja i još uvek ne narušena tekovinama savremene civilizacije.

Tokom poslednjih par nedelja nadjen je i les srne u reviru ’’Gornjak’’ koji jasno ukazuje na šerenje risa sa istoka na zapad homoljske regije. Do pronalaženja dotičnog leša prisustvo risa nije bili indikovano u tom delu Homolja.

Kuda ide ris? Kada je Homolje u pitanju sigurno da je risu opstanak zagarantovan. A šta će biti sa stočarima , gorštacima lica izbrazdanog od sunca, košave , mrazeva, da li će oni opstati na svojim ognjištima i preživeti sve ’’tranzicije’’, ’’globalizacije’’, ’’tržišnu privredu’’, da li će imati ko za par godina da priča o bliskim susretima sa risom, vukom?Da li će imati ko u Homolju da sluša riku jelena koja se prolama po Liscu, Straži? Ne zna se .

Nazalost veoma mali broj ljudi danas u Srbiji na adevatan nacin prati populaciju risa i medveda. Za naucne opservacije najcesce nema para da bi neko iz naucnih krugova ozbiljnije zalegao po ovom pitanju. Ono sto se i odradi manje vise je svedeno na licno zalaganje i entuzijazam. Lovacka udruzenja u Srbiji i ''Srbija sume'' nisu previse zainteresovana da ozbiljnije posvete paznju ovoj problematici. Pogotovo ''Srbija sume'' ne trzaju na ovu problematiku. Dok je Hadzija bio u Djerdapu on je ozbiljno pratio celu pricu, ali nazalost Hadjije vec odavno nema u Djerdapu tako da vise i nema relevantnih informacija iz tog dela po pitanju risa.

Tokom vikenda , vidjen je ris na lokalitetu Buk , na planini Beljanici, koja pripada Lovistu "Homolje". Ovo je sesti primerak risa cije je prisustvo registrovano u poslednjih godinu dana na teritoriji Homolja.

Steffy:

Sta mislite o divljim mackama, koja Vam je omiljena, zasto, ostavite nekoliko slika....
Sta mislite o ugrozenosti divljih macaka Srbije, i citavog sveta?

Kliknite za proširenje...

Divljih macaka je bas mnogo i stvarno ne znam koju bih izdvoio kao meni najbolju i najlepsu...ali npr. kad sam bio mali znao sam samo za lava, tigra i geparda...i bio sam fasciniran gepardovom brzinom...tako da aj' neka bude gepard...

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/249557/Bela-lavica-Masa-omacila-cetiri-prinove

Bela lavica Maša omacila četiri prinove

Z. Lazarević | 21. 04. 2011. - 14:49h | Foto: A. Isaković | Komentara: 37
Vambo, Maša, Šumba, Kasper, Đole, Dušan, Jelena, Gvozden... Ovom spisku belih lavova koji su rođeni ili žive u beogradskom Zoološkom vrtu, juče su se pridružile četiri prinove. Lavica Maša juče je obradovala sve zaposlene, a do sad se nije desilo da lavica na svet donese toliko mladunčadi.


Posetioci mogu videti Mašine laviće u "Kući belih lavova"
- Lavica Maša nije odbacila svoju mladunčad, što je presedan, tako da posetioci mogu videti prinove u "Kući belih lavova" - navode zaposleni u Zoo vrtu, koji juče nisu krili zadovoljstvo, jer kako kažu, ovakva slika se retko gde može videti.



Prvih šest meseci svakog belog lava su neizvesni, jer su oni mahom rođeni sa nekom genetskom manom, tako da većina njih ugine već u prvih mesec dana. Kad se lavica omaci, čitav tim veterinara, volontera i zaposlenih bdi nad njima 24 sata i to sve dok ne stasaju u odrasle jedinke.

Beogradski Zoo vrt u svetu je postao prepoznatljiv kao Centar prirodne reprodukcije belih lavova. Prve jedinke Beograd je dobio 2005. godine i tad je postao prvi zoološki vrt u Evropi koji ima ove retke životinje.

Šest godina kasnije, "Vrt dobre nade" se može pohvaliti da u svom prostoru u ovom trenutku ima čak deset belih lavova.

Sta je sa genetskom varijabilnoscu tih lavova, koliko tu ima parenja u srodstvu? Mislim, lepo sto ih nije odbacila, to znaci da je sa njima mozda i sve u redu.

Tuga, sta ljudi rade zarad profita. Iako je broj belih tigrova i u zatocenistvu ogranicen i raspolaze se vrlo ogranicenim genskim pulom, resili su da urade selekciju ka sto svetlijem krznu, sto vecem nosu... i dobili ovo. https://www.facebook.com/photo.php?...75971682.47251.241392719306251&type=1&theater

gost 176637:

Sta mislite o divljim mackama, koja Vam je omiljena, zasto, ostavite nekoliko slika....
Sta mislite o ugrozenosti divljih macaka Srbije, i citavog sveta?

Kliknite za proširenje...

Main Coon ~ retkost ~ severnoamerička divlja mačka.

Ima odlike i divljine i pitomosti, i graciozne nezavisnosti i odmerene vernosti čoveku.

Onakva mačka od kakve bi čovek trebao da uči i da je posmatra. Nije tipičan ljubimac.

Maine coon je domaca macka, poreklom od macaka sa francuskog dvora, dakle od macaka na prelazu izmedju danasnjih persijanerki i turskih angora. Samo su se tamo dodatno aklimatizovale i porasle. Blage su naravi, slicnih osobina kao norveska sumska i sibirska macka. Dakle, nisu divlje.

Hvala - drago mi ja ako su stigle do francuskog dvora! Na internetu sam pročitala da su poreklom iz šuma i planina severne Amerike, ima mnogo njihovih slika na snegu u tim predelima Mogu da se pripitome, ali nisu zavisne od gopodara niti mazne iako mogu biti privržene i dvorski graciozne. Bilo ih je najpre na Irskom dvoru.

Mačka Main Coon je u vreme kada ju je Marija Antoaneta donela iz Amerike u Evropu, a posle na francuski dvor, već bila sasvim formiran hibrid - ukrštena vrsta polarnog risa i šumske divlje mačke. Hipoteza da je ta mačka hibrid risa sa salonskom angorom je neuverljiva, jer je ostala identična svom severno-američkom originalu. Ono što je krasi je otmenost koja dolazi iz divljine. Posebna atrakcija za Mariju Antoenetu, kojoj je dodir sa divljinom bio uskraćen, i sasvim novo otkriće za nju da autentično dvorsko držanje zapravo iz divljine potiče.

Bengalska mačka je umerene veličine i uprkos tome što je dovedena iz divljine ubrzo postaje pitoma - dugačka, dugonoga, šiljata, kratkodlaka, gipka, elegantna, šareno-pegava, bistrog inteligentnog pogleda. Ne može da mjauče ali pušta specifičan zvuk prilikom obračanja čoveku. Komunikativna je i vrlo interaktivna sa čovekom, izražava očima, te je izuzetno pogodna za onog ko želi egzotičnog ljubimca u kući.

Maine coon i bengalska macka su RASE koje su odavno domace, NISU DIVLJE. Kad bi pisala na delu foruma predvidjenom za to, mozda bi se jos neko ukljucio u diskusiju jer barem mackara nam ne fali. Na ovom delu, posvecenom divljim zivotinjama, budi srecna sto uopste i ja po sluzbenoj duznosti vidim postove.

wikipedia... Јагуар је трећи по величини у свету мачака, иза тигра и лава. Има ширу главу од леопарда, краће и снажније ноге, краћи реп, и масивније је грађе од леопарда.

Боја и шаре су променљиве, чак и са једном одређеном популацијом, али постоје регионалне разлике, у виду светлије и тамније жутих и жутосмеђих шара на јагуаровој кожи.

Популације јагуара које живе на отворенијим местима, као што су шумовити травњаци, имају мање меланистичних (потпуно црних) примерака у односу на популације у затвореним шумским областима. Овакви црни јагуари познати су као црни пантери. Величина ове мачке зависи од популације до популације, и у вези је са стаништем које мачке насељавају. Најмањи јагуари живе у централној Америци, односно на просторима од Мексика до Колумбије, а највећи јагуари су настањени у јужном Бразилу, и на просторима Парагваја и северне Аргентине.

Јагуар има одлично чуло вида, као и слуха који му омогућава да прати плен. Види добро по дану, а такође има осетљив вид и ноћу, што му омогућава да лови на месечини, или светлости звезда. Јагуар је звер легендарне снаге. Снажна вилица је једно од његових најјачих оружја. Моћни вилични мишићи које јагуар има, омогућују му најсмртоноснији угриз од свих великих мачака и други по снази међу свим сисарима, према својој величини. Реп јагуара даје животињи равнотежу при пењању на гране, док му камуфлажа омогућава да утоне у шумску вегетацију, и изненади плен при лову. У погледу селекције плена, јагуар је опортуниста, односно, напашће све што може да стигне и савлада, од животиња величине миша или жабе, до тапира или бика. Ипак главни плен представљају животиње средње величине које су најчешће у екосистему које насељава јагуар, мада је ова снажна мачка позната по томе што део њеног јеловника повремено постану чак и анаконда или кајман. Поред за велике мачке стандардног начина убијања плена, угриза за грло и дављења, јагуар је кроз еволуцију развио и један за њега специфичан начин: убијање угризом кроз лобању. Захваљујући снажним чељустима, животиња једним угризом кроз потиљачну кост, иза ушију, ломи лобању и оштећује мозак плена, убијајући га тренутно. Овај начин је нарочито примењиван на снажним сисарима, док кајман бива убијен тако што јагуар, скочивши на леђа рептила, угризом оштети кичмену мождину и учини опасни плен непокретним. За плен као што је домаћи пас, ударац шапом може бити довољан да сломи лобању.

Velike mačke, ma kako pitome delovale posle godina u zatočeništvu, makar i rođene tako, nikad ne gube instinkt lovca i upravo o tome govori ovaj članak i to prikazuje video. Pri dnu je peticija za zabranu privatnog vlasništva nad velikim mačkama. http://www.care2.com/causes/why-you-should-never-turn-your-back-to-a-big-cat.html

mimi's mom:

Tuga, sta ljudi rade zarad profita. Iako je broj belih tigrova i u zatocenistvu ogranicen i raspolaze se vrlo ogranicenim genskim pulom, resili su da urade selekciju ka sto svetlijem krznu, sto vecem nosu... i dobili ovo. https://www.facebook.com/photo.php?...75971682.47251.241392719306251&type=1&theater

Pogledajte prilog 274260

Kliknite za proširenje...

E, nek im je Bog u pomoci. Strasno. Bas smo bre vrsta koja unisti sve lepo

mimi's mom:

Tuga, sta ljudi rade zarad profita. Iako je broj belih tigrova i u zatocenistvu ogranicen i raspolaze se vrlo ogranicenim genskim pulom, resili su da urade selekciju ka sto svetlijem krznu, sto vecem nosu... i dobili ovo. https://www.facebook.com/photo.php?...75971682.47251.241392719306251&type=1&theater

Pogledajte prilog 274260

Kliknite za proširenje...

E, nek im je Bog u pomovi. Strasno. Bas smo bre vrsta koja unisti sve lepo
Rasplakala si me