Кад год неко помене лексикон, сетим се Еминема.
Негде до шестог разреда, Ивана је на свака два месеца правила лексиконе. Њени лексикони су били главни у школи. И обавезна питања су била: Да ли слушате Еминема?, Због чега ДА, а због чега НЕ?, Да ли мислите да је Еминем леп?, па наредно као и у претходном случају....Омиљена Еминемова песма? итд, итд.
Наравно, ретко ко је слушао Еминема.
А због тих лексикона ја открих лепоту појединих његових песама.
Кад је Ивана престала да прави лексиконе, нисам се више уписивала у њих.
У осмом разреду опет је одељење захватила манија лексикона. Нисам се уписивала, *** чак и ја прерастем нешто.
А раније сам мрзела питања: Шта мислите о тој и тој особи.
Свима сам морала да ставим оно чувено ДД.