Dnevnik iseljenika iz Kanade

G

gost 16798

Elita
Poruka
15.861
Dnevnik iseljenika iz Kanade
12.avg.
Uselili smo se u nasu novu kucu u Kanadi.Tako sam uzbudjen. Ovde je tako lepo.Planine su prekrasne.Jedva cekam da ih vidim prekrivene snegom.
14.okt.
Kanada.To je najlepsa zemlja na svetu.Lisce je poprimilo sve one divne nijanse zute i narandzaste boje. Vozio sam kroz prirodu i video par jelena.Tako su graciozni.To su najlepse zivotinje na svetu.Ovo mora da je raj.Volim Kanadu.
11.nov.
Dan secanja(Kanadski drzavni praznik).Lov na jelene ce poceti uskoro.Ne mogu da zamislim da neko moze ubiti tako divnu zivotinju.Nadam se da ce uskoro sneg.Tako je divno.
2.dec.
Nocas je pao prvi sneg.Ustao sam i video sve pokriveno belim pokrivacem.Izgleda kao najlepsa razglednica.Izasli smo napolje,ocistili stepeniste i prilazni put a onda se grudvali(ja pobedio).Kad je prosla grtalica morali smo ponovo da ocistimo kapiju.Koja divna zemlja.Volim Kanadu.
12.dec.
Nocas opet sneg.Opet prosla grtalica i zatrpala kapiju.Ovde je zaista prekrasno.
19.dec.
Nocas opet sneg.Nisam mogao izvesti auto da idem na posao.Ovde je zaista divno samo sam umoran od lopatanja.Opet jebena grtalica.
22.dec.
Ovo belo ***** opet padalo celu noc.Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole.Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja ocistim ispred kapije.Supak.
25.dec.
Srecan jebeni i usrani Bozic.Jos malo usranog snega.Ako mi ikad padne saka ovaj ***** sto vozi grtalicu,ubicu ga. Mater im ***** sto ne posipaju vise soli po putu pa da se pre otopi.
27.dec.
Nocas opet sneg.Ne izlazim vec tri dana sem sto cistim sneg kad god prodje grtalica.Ne mogu nigde ici,auto se zaglavio u brdu snega ispred kapije a i hladno je.Kazu da ce nocas pasti novih 30 cm tih govana.
28.dec.
Prognoza je bila losa.Palo je pola metra.Ako ovako nastavi nece se otopiti do leta.Grtalica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi lopatu.Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu.
4.jan.
Najzad izasao iz kuce.Otisao do prodavnice da kupim nesto hrane i kad sam se vracao udario kolima jelena.3.000 dolara stete na kolima.Te jebene nemani trebaju biti ubijene.Svugde ih ima.Sto ih lovci ne pobise jesenas...
3.maj
Odvezao kola kod mehanicara.Neverovatno koliko su zardjala od jebene soli sto je posipaju svuda.
10.maj
Selim se na Floridu.Ne mogu zamisliti kako neko normalan moze ziveti u toj jebenoj Kanadi.
12.maj
Stigli smo na Floridu.Uselili smo se u novu kucu.Tako je velika i lepa i ima sav konfor...naravno i pool.Kako je ovde samo toplo i prijatno.Vec sam zaboravio usranu Kanadu.Mnogo volim Floridu.
20.maj
Ovde su ljudi neverovatno dobri i uvek se samo smeju.Stvarno je Florida interesantna a ima i puno interesantnih zivotinja.Bas je fino toplo.U ovoj nedelji sam se prigrejao od one usrane Kanade.Puno volim Floridu.
12.jun
Vec smo mesec dana tu i vreme je jos uvek toplo ali vlazno.Dobro da u kuci imamo klimu.Sused mi je pricao kako u jednom restoranu u blizini sluze dobrog frikovanog aligatora.Kako mogu ljudi da jedu te divne zivotinje,koje poticu jos iz doba dinosaurusa.To ne mogu nikako razumeti.Videli smo puno toga na Floridi,neverovatno je dopadljiva.Najvise te volim,Florido!!
30.jun
Otkad smo dosli vreme se skoro nije menjalo.Uvek toplo a sad i pomalo suvise vlazno.Ali klima uredjaji u kuci i u kolima rade odlicno.Nocu nam jedino pomalo smetaju komarci,kojih ima i u ovo doba godine.Upoznao sam jos neke susede.Stvarno su ljudi na Floridi dobronamerni.
18.jul
Neverovatna vrucina i skoro 100% vlaga.Za vikend idemo na obalu.Nadam se lepom provodu.
20.jul
Kakva noc.Zena je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor.Zamalo da me zivog pojedu ti odvratni komarci.Kad smo hteli da se vratimo kuci neko nam je ukrao kola.I tako smo se vozili 100 milja taksijem.Crnac taksista uvek se samo smeskao.Imao sam utisak da je on ukrao kola.Bogme ima kriminala na Floridi.
21.jul
Posle vracanja kuci opet taksijem na posao.Pa ja kao da radim samo za crnacke taksiste.U firmi,sef mi je rekao,da se ne smeskam dovoljno,ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih jebenih komaraca a ukradenih kola se nisam ni setio. Neverovatna vrucina.
30.jul
Vrucinski talas je na maximumu,a nama je u kuci crkla klima.I jos ovi vampirski komarci.Jedino me spase izjutra jedno kupanje u poolu...da prezivim.Kad sam hteo da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!!!Jos mi je samo ta pickarija trebala.Brzo zovem 911 da upitam sta treba da radim.Oni kazu da ga pustim na miru i da ce on sam otici odakle je i dosao.Poludecu.
31.jul
Kakva vrucina.Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja.Sve ce da izgori,samo komaraca ima sve vise.Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampovao..Kazem celu pricu susedu a on se samo smeska bas kao i uvek.***** li mu lepa materina.
2.avg.
Jedva docekam da mi dodju popraviti tu kurcevu klimu.A onaj niger umesto klime sredi mi cerku.Policija kaze da treba biti pazljiv,a da crnca verovatno nece moci uhvatiti jer su ionako svi isti.Vrucina kao u paklu.***** ti Floridu.
12.avg.
Ne mozete da zamislite tu vrucinu.Ovde smo jos uvek kao u paklu.A odkad smo dosli vreme je isto.Sef me izbacio iz firme,sa osmehom na licu,sa objasnjenjem da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smeskao.E tako, ostadoh bez posla. Na putu udjem u kafanu da se propijem.Svi se meni i mojoj prici samo smeju,a narocito onaj policajac koji me nakon toga uhvati pijanog i trazi da mu platim 3.000 USD.Majku mu *****,mrzim Floridu,prokleta bila!!!
13.avg.
Petak,13.Boze kakva vrucina.Vracam se kuci iz cuze,bez kola,bez posla i bez para.Mrzim taksiste.Svi beze sa osmehom na licu,a usput mi kazu da dolazi uragan Mitch.Legnem u kucu u kojoj jos uvek ne radi klima,da malo razmislim o svemu.Odjednom neverovatan vetar zapara vazduh i kuca nema vise krova,jos minut dva i nema vise kuce.Vetar sve poleze.Nemam vise nista,samo je onaj aligator ostao u poolu.Sto ga nisu poklopali u onom restoranu...Susedi se vracaju i sa osmehom na licu kazu da imam srecu da sam preziveo Mitcha. Opet je vrucina k`o pre,a ja bez svega,mrzim Floridu.Selim se odavde.Gde...ovog puta necu da vam kazem...
 
Vidim da vam se ovo svidja :) Evo vam onda "MALI RECHNIK NOSTALGIJE"



Postoje reci koje imaju dejstvo suvog aperkata. Kresnu te u pleksus,
onako nenadano kao grogirani bokser kada ude u klinc, ostave te bez
daha za trenutak i posle dugo razmisljas kako to da i posle toliko
godina reagujes na njih kao Pavlovljev dzukac. U svakoj od njih nalazi
se bar po delic zivota, vesto kamufliran jednostavnoscu pojma koji,
naizgled sasvim nevazan i prost, ume da u delicu sekunde izazove
reakcije koje nimalo ne prilice osvezcenom emigrantu, onom sto sa obe
noge stoji na zemlji i gleda u buducnost. Umeju one, onako kurvinski,
da se pojave u nekom razgovoru ili prosto u mislima, da zazvece kao
praporci, pa ti ne preostaje nista drugo nego da se napijes ili da
dugo buljis u prazno, a da bas i nisi siguran zbog cega.

Opasne su one i zato ih treba cuvati na jednom mestu, najbolje pod
kljucem, i upotrebljavati ih pazljivo, u malim dozama i samo onda kada
si siguran da ti ne mogu nauditi. Inace... Mozes da ispadnes budala,
pa da ti se smeju oni koji su sa nostalgijom davno rascistili, ne
znajuci da su siromasniji za citavu riznicu uspomena.

Napomena: reci koje slede nisu poredane po azbucnom redu zbog
aljkavosti autora i zato sto su nadolazile u gomili i neredu boreci se
za mesto u ovom recniku.

ADA - Recno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaze Ada, onda
se zna na sta se misli. U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.

SKEMBICI U SAFTU - Specijalitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije
vazno od cega se pravi. Najbolji je kada prode kroz suber u nekoj
zadimljenoj kafani. Vrlo vazan detalj u konzumiranju skembica je beli
hleb, koji se obavezno umace u saft.

BASKET - Igra se na betonu, najbolje u "starkama", obicno u
predvecerje, kada okolo sve zamirise, ne znam na sta, ali se secam da
je bilo nesto lepo. Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da
se psuju do mile volje i da posle, onako znojavi, zajedno odu na pivo.

ZVEZDA - "Zvezda" je zivot, sve ostalo su sitnice. Da mi je da dozivim
jos jedan Bari...

GRMEC - Kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini i
kulturan svet. Ugaoni kamen nekadasnjeg "magicnog trougla". Mesto gde
ljudi udju ne poznajuci nikoga, a izadu sa cetiri kuma.

KOSAVA - Sluzi za prirodno provetravanje Beograda. Dolazi na tri,
sedam ili na 21 dan. Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprecavajuci
talozenje glupih misli o smislu zivota. Prica se da bas zbog nje sve
Beogradanke imaju onako bistre oci.

SLJIVA - Drvo zivota za Srbe. Pokriva Sumadiju u velikim kolicinama.
Najbolja je u tecnom stanju.

DZIVDZAN - Malo perjano klupko koje slece na terasu i jede iz ruke.
Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim svoj grad bez njega.

SLAVA - Drustveno-porodicni dogadaj koji ima religijski povod. Sluzi
za jedenje i pijenje, a neretko i za "sizenje" i ludenje. Na njemu se
obicno prica o politici i ogovaraju oni koji nisu dosli. Uvek se nade
neki teca koji "udavi" sve prisutne.

GOLUBARI - Posebna kasta ljudi koja obitava na Cuburi i Zvezdari.
Provode zivot piljeci u nebo. Nikada mi nije bilo jasno kako bez
greske prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tacku. Miroljubivi su
i s vremenom pocnu da gugucu kad pricaju.

BUREK - Tvorevina od testa u kome se mogu naci sir, meso, spanac,
a dobar je i prazan. Jede se prstima i u kombinaciji sa hladnim
jogurtom, a najbolji je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru
smaze jedno pola tepsije. Srecom, ne pravi se u "low fat" varijanti.

KUM - Neko ko zna sve o vama. Seca se kada ste "dobili korpu" od
Ljilje iz cetvrtog dva, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili
cigaretu i upoznao vas je sa buducom zenom. Ako je pravi, sluzi kao
oslonac. Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja
sve po kuci.

KALDRMA - Kada sam bio mali, moja ulica bila je poplocana savrseno
naredanim kamenjem koje se nakon kise presijavalo kao duga i po kojem
sam voleo da trcim bos. Posle su stavili onu crnu masu koja se zove
asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obucu. Danas kaldrme
ima jos samo na Kosancicevom vencu, ali je meni sada malo tesko da
hodam bos.

SPLAVOVI - Nalaze se na Savi i Dunavu, rade nocu i odlicno su mesto za
pokazivanje novog para silikona ili usavrsenog modela "duge devetke".
Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.

KOMSIJA - Blizi je od najblizeg roda. Sluzi za gledanje utakmica,
igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk. Moze da se
iskoristi i da pricuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi
regal. Nezamenljiv izvor obavestajnih podataka o ostalim komsijama,
pogotovo ako se radi o komsinici.

"POLITIKA" - Jedini list na svetu koji se kupuje tako sto se ode na
kiosk i kaze: "Komsija, daj jedne novine."

KAJMAK - To je nesto mnogo lepo.

FICA - Secam se kada je ponosni otac uplovio njime u nase dvoriste.
Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao nicemu sto se kotrlja
na cetiri tocka. Mazili smo ga, pazili i zvali ga Ðole.
Isli smo njime na more. Nema veze sto je "kuvao" na svakoj vecoj
uzbrdici, bio je nas ponos. Video sam da fice i danas zive.
Neunistiv je.

KALIS - Kalemegdanski park: idealno mesto za bebe i starce. Mnogi
Beogradani napravili su tu prve i poslednje korake. Velika sahovska
pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi - i profesionalnim
kibicerima. Grobnu tisinu samo ponekad narusi ocajni vapaj nekog
od njih: "Jao, vidi slepca, prevideo topa!"

STRAFTA - Ona u Knez Mihailovoj; ususkana i topla, dusu dala za
gluvarenje. Na njoj niko ne zuri. Sluzi za samopokazivanje i gledanje.
Najlepsa je u maju, kad se razbije akvarijum i njome proseta nova
generacija lepotica.

SMEK - Nesto sto se ne uci nego se dobija rodenjem. Covek koji ima
ovu osobinu zove se smeker. Ne znam bas tacno koje su karakteristike,
ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar. Dobro uspevaju u
Srbiji. Ovde ih bas nesto i nisam sretao.

'LADOVINA - Viseznacna rec: moze da oznacava hlad koji pruza ona
lipa u basti "Vltave" i ispod koje se najlepse pije pivo, a moze da
bude i skraceni izraz koji vam pomaze da nekom opisete
kako je na poslu.

KESTEN - Vrlo vazan plod u zivotu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice
zamirisu na peceni kesten, to je najbolji znak da dolazi zima.
Od njega se pravi i cuveni kesten pire u poslasticarnici u Sremskoj.
Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.

TURSIJA - Sastavni i neizbezni deo zimskih radosti. Od nje se uvece
u domacinskim kucama pravi ikebana koja se zaliva vrucom rakijom.

ORTAK - Nesto izmedu druga i burazera, samo malo jace. Ortak je tu
kad treba da se "posiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba se
odvoji ruzna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi
kod zene; kad izgubis na kocki, pa nemas ni za taksi, onda zoves
njega u tri ujutru... Ma, ortak je prosto ortak.

AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban
je da prezivi u svim uslovima. Od ovdasnjih kerova razlikuje se po
tome sto je pametan. Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni.
Najpoznatija podvrsta je "dorcolski gonic".

FRKA - Problem koji se resava recenicom: "Nema frke."

TARABA - Sluzi za preskakanje kako bi se iz komsijskih basta krale
zelene kajsije i rane tresnje.

NOSTALGIJA - Ne znam sta to znaci.
 
Dnevnik iz Kanade ima nekoliko delova...Evo drugog dela-Florida!

12. maj

Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika,
ima sav komfor, naravno i pool (bazen). Kako je ovde samo toplo i
prijatno. Vec sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu.

20. maj

Ovde su ljudi neverovatno dobri i uvek se samo smeju. Stvarno je
Florida interesantna, a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino
toplo i ove nedelje sam se pregrejao od one hladne Kanade.
Puno volim Floridu.

12. jun

Vec smo mesec dana tu, vreme je jos uvek toplo i jako vlazno.
Dobro da u kuci imamo klimu. Komsija mi je pricao kako u jednom
restoranu u blizini sluze dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu
te zivotinje koje poticu iz doba dinosaura. To nikako ne mogu
da razumem. Videli smo puno toga na Floridi, neverovatno je
interesantna. Najvise te volim, Florido.

30. jun

Odkad smo dosli, vreme se skoro nije menjalo. Uvek toplo, a sad i
pomalo suvise vlazno. Ali klima-uredaj u kuci i u kolima radi odlicno.
Nocu nam jedino smetaju komarci, kojih u ovo doba ima puno.
Upoznao sam jos neke komsije. Stvarno su ljudi na Floridi dobri.

18. jul

Neverovatna vrucina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu.
Nadam se lepom provodu...

20. jul

Kakva noc. Fata je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me živog pojedu ti komarci.
Kad htedosmo da se vratimo kuci, neko nam je ukrao kola!
I tako ima da se vozim 100 milja taksijem.
Crnac taksista uvek se samo smeška,
imam utisak da je on ukrao kola.
Stvarno ima kriminala na Floridi!

21. jul

Posle vracanja kuci, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo
za ove taksiste. U firmi mi je sef rekao da se ne smejem dovoljno,
ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca,
da ne pominjem ukradena kola. Neverovatna vrucina!

30. jul

Vrucinski talas je na maksimumu, a nama je u kuci crkla klima.
I jos ovi komarci, jedino ce da me spase da prezivim jedno kupanje
ujutro. Vec kad sam hteo da se bacim u bazen, video sam u njemu
aligatora od tri metra!!! Jos mi je samo to trebalo, brzo zovem
policiju da pitam sta treba da radim. Oni kazu da ga pustim na miru
i da ce sam otici odakle je dosao. Poludecu!

31. jul

Vec od rana jutra neverovatna vrucina. Na poslu sam opet kao prebijen.
Sef, onaj kreten, kaze da se uopste ne smejem i da to nije dobro za
konzumente. Do davola i on i konzumenti!

1. avgust

Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime, sto znaci i bez spavanja.
Sve ce da izgori, samo komaraca ima, sve crno i sve vise. Onaj mrgan
od tri metra kao da je u mom bazenu kampovao. Ispricam celu pricu
komsiji, on se samo smeje, kao i uvek!

2. avgust

Jedva docekah da dodu da mi poprave tu klimu. A onaj niger mi umesto
klime sredi cerku. Policija kaze da samo treba biti pazljiv, a da
crnca verovatno nece moci da pronade, jer su ionako svi isti.
Vrucina kao da smo u paklu - zar je to Florida?!

12. avgust

Ne mogu da podnesem tu vrucinu. Tu smo jos uvek kao u paklu, a otkad
smo dosli - vreme je isto. Sef me izbacio iz firme sa osmehom na licu
i rekao da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smejao.
E, tako sam ostao bez posla i idem u kafanu da se napijem.
Svi se meni i mojoj prici samo smeju, a narocito onaj policajac koji
me uhvati pijanog i zatrazi da mu platim 3000$. Mrzim Floridu,
prokleta bila!

13. avgust

Petak, 13. Boze, kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze bez kola,
bez posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi beze sa osmehom na licu,
a usput mi kazu da dolazi Mitch. Legnem u kucu u kojoj jos uvek
ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom, neverovatan vetar
zapara vazduh i kuca osta bez krova, jos minut-dva i nema vise kuce.
Vetar sve odnese. Nemam vise nista, samo je onaj aligator ostao u
pool-u. Sto ga nisu poklopali u onom restoranu...

Komsije se vracaju i sa osmehom na licu kazu da imam srecu sto sam
preziveo hurikan Mitch-a. Opet je vrucina kao pre, a ja bez svega
mrzim Floridu i selim se odavde. Kuda, ovoga put necu da vam kazem...
 
Treci deo:


1. septembar

Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada,
uostalom. Ubedujem familiju da odemo u Diznilend. Posle cemo da
smislimo gde cemo i kako cemo...

8. septembar

Potrosio pare od osiguranja. Ne znam kuda cemo, deca bi vec trebalo
da podu u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu
da me uputi u to kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano
gramatiku, ja vec uspesno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Djeca brkaju
meko, mehko i tvrdo 'c', zaboravljaju da umetnu 'h' gde treba,
palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce s nas biti.

24. oktobar

Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizaru i da
ima ope' jedan u opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko... Prodali
auto i kompjuter. Poslali pare za stan.

25. novembar

Papiri za stan u Sarajevu sredeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para.
Deca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo
dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u
sobi CNN i pokusavamo da shvatimo trenutnu politicku situaciju.
Ja imam problema sa razumevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda
za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem unitaristickoj politici,
a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu lako da prezivim politicku
realnost. Kazu mi isto tako da ne trabunjam.

24. decembar

Poslednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan
Bozica, bice prazan avion. Teraju me da kupim leviske, ne mogu vise
da me gledaju u dronjcima. Fino smo se svi obukli, poneli smo nesto
baterija, sveca, mleka u prahu, kafe i dve-tri cokolade, da obradujemo
nase. Poslednja noc na ovom severnoamerickom kontinentu.
Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, i ove sto na njemu zive.

25. decembar

Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama.
Samo da se docepam aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama,
saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa
pirincem i otpakovane vrece mleka u prahu... kazu zabranjeno po
nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo meru. Psujem tecno.
Oni se smeju. Budale. Stjuardesa me upozorava na to da pazim kako
se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i viknuo mu na uvo:
"Vozi Misko!".

27. decembar

Amsterdam. Mmmm, osecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji,
kazu istekla nam oba pasosa, i crveni i plavi. Ma, koji ste mi
vi - mislim se ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem:
"No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenocili u policiji.
Uzeli nam tariguz i svece, kazu treba da prode neko ispitivanje.
Bas smo nadrljali. U policiji upoznajemo puno naseg sveta, svi idu
na drugu stranu. Svece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija.
Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primecuje.

31. decembar

Nakon dve noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu
za Bec. Svi smo se vec medusobno posvadali. Optuzuju me da sam ih ja
uvalio u sve ovo, bez njihove volje. Ubedujem ih da ne lupetaju i
da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna,
Shtrauss, Waltzer, Dunav - jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban
izlaz.
:wink:
 
Chetvrti deo:



1. januar

Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji.
Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Deci poklanjam cokolade,
Fati sam uspeo da maznem jedan tester na Free Shop-u u Amsterdamu -
Gyvency for men. Svida joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec
za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro
zaboravio ona cuda sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald,
meklaud, mekintos, Meksiko - to su samo neke od zabranjenih reci
nakon naseg groznog McDonald's iskustva.

6. januar

Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok.
Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobadaju
iz policije, izvinjavaju se. Da ne bismo placali carinu, ostavljam
lazni "roleks" u policiji i otkidam dugmad sa zenine jakne da pokazem
da je koriscena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja
ideja o povratku glupa.

Carinik se smeska, policajci se smeskaju, taksista se smeje - ja
mislim da nesto debelo nije u redu. Nisu me cak pitali ni za putovnicu,
domovnicu, sahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom
smeju. Kazu, kak ste vi Bosanci bedasti.

7. januar

Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medudrzavni sporazum. Nije mi
jasno, bunim se ko Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje
dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom.
Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruko. Stizemo u poslednjem
casu na kolodvor, banka jos radi. Menjam dolare u kune za kartu i
KM (valjda kilometre?) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje
neizdrzljivo. Idem do klozeta da dodem sebi. Smrdi toliko da jedva
stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u
autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na
tri sedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu.
Bolje ista nego nista. Hajd, mislim se, nek je ziva glava.

8. januar

Ovo pisem posle. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvest pali.
Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam da zaspim, ne mogu,
muzicki ukus sofera gori je od onog vec loseg predratnog. Neko povraca
pozadi. Neko otvorio argetu i otpakovo kuvana jaja. Povraca mi se,
da hoce da zaustave autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i
tri policije. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam pre rata kupio u
Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc.

11. januar

Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu.
Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji imao je karton kuvanih
jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni
"nintendo". Glupan, ja platio "nintendo" 4.99$ na rasprodaji. Nismo
gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mesta,
jer su policajci poskidali neke nevaljalce usput. :D
 
Zadnji deo:

12. januar

Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, setim se kako smo ovde cekali
na konvoj. Budale, ko nas je tero. Pa, nece Bosna nigde, a ni
Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi žena kaže da je videla
neke momke kako pretovaraju svece i nešto se domundavaju oko naših
sedišta. Prijavljujem policiji. Smeje se policajac, neki mlad momak,
grohotom, svi mu se krnjoci vide. Kaže, dobro došli kuci. Svi nam se
zahvaljuju na stanici što smo ih zabavili. Svi puše. Malo mi je zlo.
Nude me picem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon.
Oni se i dalje smeju, jedan pada sa stolice, tako da polomi sve boce
ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cist vazduh.

13. januar

Pokušavam prvi put da udem u "svoj" stan.

14. januar

Vec nekoliko puta pokušavam da udem u stan. Provodimo citav dan u
raznim opštinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokušavamo da
iznudimo nalog za iseljenje "stanara".

15. februar

Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u
"našem" stanu. Pokušavam da isteram te nevaljalce. Više smo dojadili
rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog,
sutra kod onog.

20. februar

Donosim odluku. Idem u policijsku jedinicu na autobuskoj stanici.
Prepoznaju me, kažu da nisu još ušli u trag lopovima iz autobusa i
svi se grohotom smeju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rešenje za
stan i nalog i da nemam gde da spavam. Svi se smesta pokupimo odatle,
pozovemo posebnu jedinicu, usput ubedimo pripadnike Unprotection - Eye
For - Ass For - Na To da nam se pridruže, pa u združenoj akciji
ulazimo u stan. Stan prazan. Nigde ništa. Ni parketa, ni lustera,
ni bojlera, ništa. Al' svoje je svoje, ljubim štokove tako strasno
da mi se usne lepe za hladan metal.

28. februar

Bas je nas svet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su
komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor
i otkupio od jednog svercera. Sa smeca doneli nas bojler.
Nadeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na
mestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polako dolazi na svoje mesto.
Vec pomalo i deca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati
cim ponovo nabavimo krevet.

1. mart

Danas sam vec poceo da radim kod jednog privatnika. Ruke me bole
jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela
da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbeglica,
u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dode na svoje, ali, kaze,
ako radimo vredno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne
casove deci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali
dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi,
jer se to ovde nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom.
Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari,
pa i ne pratimo vesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i
sa vozackom dozvolom mogu dobiti fini posao za neku medunarodnu
organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gde god dodem, svi puse.
Puse pravo. Na to nikako ne mogu da se naviknem, ko da nisam citav
zivot ziveo ovde.

2. mart

Pitate se, gde cemo sad. Necemo nigde. Ovde nam je dobro,
tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovde.
Ne mogu nas odavde vise ni puskom oterati. Dobro nam je - da gore
biti ne moze.
:D
 
"Prica o nasim sudbinama"



Dragi nasi,


Ne mozemo jos da konfrmamo nas dolazak ovog leta, ali, kako sada
stvari stoje, izgleda da cemo morati da kancelujemo tikete koje smo
bukirali, jer nas ubi morgidz za taun haus sto smo skoro kupili.
Doduse, za tikete imamo, ali ne mozemo da skupimo za prezente svima
vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo, jer necemo da
nas smatraju za neke bamove, kao sto su pricali za Ðoleta i njegove,
kad su svojima doneli po 100 maraka, kako su cip i kako nista nisu
uradili u Kanadi. Mi tako necemo. Ili dolazimo kao gospoda, ili nikako.
Zato smo se i dogovorili da sejvujemo sto mozemo vise i da sve
odlozimo za sledeci vekejsn.

Inace, mi zivimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva par tajma,
a Zorica je nasla i treci par tajm (preko vikenda), ali smo dobro
uskladili sifte, pa mozemo da se vidamo svakog drugog vika.

Mozda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj placamo dej ker posle
skole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kuci na spavanje. Ona,
iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako
mora da bude sve dok ne otplatimo morgidz. Svaki fri tajm koristimo da
budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to bese pretproslog)
vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada
stalno svima prica kako joj je bilo bjutiful.

Ja imam dosta posla oko taun hausa, (katujem travu, cistim atik) i
nekako ugrabim par sati dnevno da sredujem bejsment, jer hocemo da ga
rentamo i tako povecamo inkam. Kao sto vidite, da je lako - nije,
ali kad je covek hard vorker i ako dobro isplanira skedzual, moze sve
da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki nasi
dusmani odavde podsmevaju da sam se osusio zato sto mnogo radim i
spavam samo cetiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dzelos na
mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u
sabveju. Coveku vise i ne treba, a i to je samo privremeno
(25-30 godina, dok ne otplatimo morgidz), a posle cemo da uzivamo.
Sve je lako kad imas svoj target.

Cuo sam da Ðole i ove godine ide za stari kraj. Moze se njemu kad vec
deset godina cuci na velferu i jos vozi picu za kes, a zena mu
otvorila bjuti salon u stanu, pa ove nase guske navalile ko nezdrave
da rade her kat. Ali, sta im vredi kad ne znaju da invest nego sve
spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato ce ceo zivot
da budu golje i rentaju apartman, a mi imamo properti i sejving akaunt
u banki. On stalno mejk fan od mene i prica okolo kako sam ful i
ne znam da zivim, ali polako, zaigrace mecka i pred njegovom kucom.
Ja sam vec obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa cu da ga
pitam kako ce zivi kad bude poceo da placa taksu za sve ove godine.
A to sto on misli kako mi ne znamo da zivimo, malo se prevario.

Skoro svaki satrdej uvece ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali
od siks). Doduse, ona popije samo jedno, zato sto mora na posao od
devet, ali se zato ja rileks i smazem sve ostalo, jer u sandej radim
tek od osam. Zato, kad ga vidite, nemojte nista da mu verujete sta
prica, jer on nije covek za rispekt. To je rizon sto vam nisam poslao
pare po njemu, jer znam kako ce da kaze da sam cip i da grabim samo
za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato sto sam temporari
sort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidz. Posle cemo svi da
uzivamo.

Sa nasim ljudima se ne druzimo puno, jer oni uglavnom vole da juzaju
one koji su nesto uradili u zivotu, a nece da rade i ostvare svoj
sukces kad im ova zemlja vec daje cens. Dobar sam samo sa jednim
kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt, jer mi uvek
donosi novine od juce (srpske na cirilici), pa mogu da se upoznam sa
svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoder, ali on nece ni da
cuje. Mnogo fini dzentlmen.

Iz tih novina i vidim kako se zivi kod vas, pa sam konkluzn da i
nemate bas mnogo cime da se praud. Pritisla nemastina i svi kukaju
da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent. Zato sam i
mislio da vam sadzest da prodate to tamo sto imate i dodjete ovde,
jer bi svima bilo bolje. Pare bismo ulozili u morgidz, a dosta bismo
sejvovali i na dej keru i bejbi siterki, jer biste onda vi ker
o Rebeki.

Vama bi ovde bilo mnogo najs, jer je u nasem nejberhudu jedan veliki
i lep park gde mozete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi
obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums
ne grejemo, jer je to cist vejsting, a i zdravije je ovako.

Sto se zdravlja tice, mi smo dosta dobro. Zorica se malo zali na
kicmu, jer na jednom dzobu u verhausu vuce pakete od 90 paunda, a
posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoca iz frizera,
pa kaze da ujutru ne moze da se ispravi. Ali to je samo temporari - do
podne, posle toga ide ko nova.. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj
prosle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nade tajm. Kaze,
treba mnogo da se ceka u vejting rum, pa kad to pomnozis sa njenom
satnicom od sedam dolara, ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za
bacanje.

Ja se ponekad osecam dizi, narocito kad zavrsim onu siftu od midnajt,
ali to nije nista sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast
i posle mogu da radim jos toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je
sto sam bacio cigaretes, jer su na televizn rekli da su mnogo bed za
zdravlje, a i dosta nam je islo iz kucnog badzeta. Jedino, jos malo
suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum, pa mislim da
jos uvek sikretli pusi. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda
ce da joj zvone usi tri dana.

Razmisljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene, ostavili
smo to a fjucur, jer je toliko ekspenziv da je to strasno. Jos mozemo
da juzamo ovaj nas stari, samo moram malo da zagitujem ruf, jer se
Zorica stalno zali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka
kuka da uzmemo nesto novo na liz jer je sejm od drugarica kada je vide
u cemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Boze
i da mora da se pazi na svaki cent.

Normalno, onaj Ðole kupio novu tojotu i pre neki dan se dere ko seljak
da ga svi cuju: "Zemljace, dodi da te malo provozam da vidis sta je
masina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dode mantli fi i
insurens, nemoj da dolazis kod mene da ti borou pare. Uopste ne
razumem te ljude sto ne znaju nista da sejvuju i koji ne znaju da ovde
vredis onoliko koliko imas na akauntu. Samo se plasim da ce da im bude
tu lejt kad saznaju. Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet,
pa se zapitam ko je rajt - ja ili Ðole? Kad ga vidim kako je smajli
svaki dan iako nema nista, zapitam se da li vredi sto mi toliko
vorking hard i sta ce da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki
mi je morgidz i da nema rest dok se on ne isplati, pa vise o tome i ne
mislim. A posle, kad to finis, onda cemo svi da uzivamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne mozes da joj objasnis
kakav je ovde zivot i koliko covek mora da bude kerful, jer za cas
moze da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve sto si steko.
Trazi, recimo, ponekad picu za lanc ili mek donalds, videla od druge
dece, i place sto joj Zorica svaki dan salje u skolu hleb i dzem.
A dzem bas onaj lep, hom mejd, sami smo ga pravili od bresaka sto smo
last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne mozes to da
eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sazali, pa joj kazem
da ce tako samo da je pokvari pa cemo muku da imamo kad bude grou ap.
Sta ce posle da trazi? Biciklu!!??

Sad je uhvatile neke musice, pa kaze kako sve njene drugarice idu na
pijano, pa hoce i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi jos pijano
treba. To je ovde ekspensiv da se smrznez. Pa gde su pare za ticera,
za gas, za notne buks... Kostalo bi me tu mac.

A opet, ne mozes bas detetu nista da ne pruzis. Ne moze ni ono mimo
sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlucili da je damo u srpsku
skolu. To je mnogo jusful, jer ona ne prica naski i to je za nas mnogo
pejnful. Jer sta je covek bez svog lengvidza? Zero! Srpski mora da se
cuva, jer smo bez njega komplitli lost. Zato ce Rebeka od jeseni u
srpsku skolu, a ja sam se vec dogovorio sa ticerom da mu opentam
bejsment, tako da cemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo
zao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vasi iz Toronta.
:wink:
 
"Sex u tudjini"


Istrazivanje: uticaj kanadskog okruzenja na ljubavni zivot Srba


Nedavno objavljeni zvanicni podaci obelodanili su da tri odsto
kanadskih bracnih parova ne upraznjava vodenje ljubavi uopste
(nista - zero - nada); 74 odsto to radi jednom mesecno ili rede (?!),
a ostatak se, pohotljivci jedni neumereni, prepusta uzitku cak jednom
nedeljno. Studija je ilustrovana i razgovorom s parom koji pripada
prvoj kategoriji. Sede oni tako lepo i ponosito, svako na svom
krevetu, a na licima im blazeni osmesi. Kazu da im je divno, srecni
su i vole se, onako na daljinu, sto je bas cool i ne vide nista lose
u tome.

Dobro, svako ima pravo na izbor, mada posmatrajuci Kanadane oko sebe
mislim da ima nesto vise od tri odsto onih koji su se priklonili
celibatu, ali to i nije tema istrazivanja koje sledi, a koje se
zasniva na ozbiljnom, studioznom i dugogodisnjem proucavanju uticaja
emigracije na seksualni zivot Srba pre svega u dalekoj i prijateljskoj
Kanadi. Svoj rad bez ikakve nadoknade ustupam SANU sa zeljom da dam
skroman doprinos razvoju nase naucne misli kako u zemlji, tako i u
rasejanju.

Dakle, od pamtiveka je poznato, a to je svakom dobronamernom
stanovniku ove planete jasno, da su Srbi najveci ljubavnici na svetu,
da su najpotentniji, najobdareniji, najizdrzljiviji, da mogu bar
sedam puta dnevno, da su neodoljivi i da ne postoji pripadnik nebeskog
naroda koji je doziveo fijasko u krevetu. Mozda mogu da nam pariraju
jedino Crnogorci, ali mi smo ionako kô dva oka, pa mu to dode na isto.

Navedene cinjenice zasnivaju se na priljeznom slusanju "lovackih
prica" po kafanama u matici za cijim su stolovima izvojevane mnoge
velike seksualne pobede. Primera radi, dolazi tip s diskretnim
osmehom, seda za sto i nonsalantno ceka da ga pitaju kako je bilo
prosle noci. Isprva glumi dzentlmena, kao stiti damu, a onda nakon
nekoliko pica krece u verbalnu akciju. Broj ispaljenih metaka
multiplicira se s brojem tura, redaju se detalji, poze, citava
Kamasutra za jedno vece.

Dobro, neko ce reci da nasim muskarcima diskrecija nije jaca strana,
ali i to ima svoje opravdanje. Pobeda mora da izade iz skucenih zidova
spavace sobe, trofej (ova rec je ubacena zbog feministkinja) treba
da se pokaze, jer to doprinosi samopouzdanju, daje elan za nove
poduhvate i stvara zdravu konkurenciju medu drugim lovcima, sto opet
povoljno utice na seksualni zivot citave nacije. Kada svi izredaju
svoje podvige i nadive se jedni drugima do mile volje, razgovor moze
da skrene i na fudbal. Svinje muske.

Tako je to tamo u dalekoj nam otadzbini, ali s prelaskom okeana stvari
se drasticno menjaju. Ne visim bas po kafanama kao nekada, ali i kada
se nadem u muskom drustvu, to sada izgleda potpuno drugacije. Niko
vise ne prica o zenama i fudbalu. Dobro, lopta se jos ponekad i pomene,
ali od seksa ni traga ni glasa. Nema cak ni "lovackih prica". Tabu
tema, majku ti poljubim. To samo o poslu, o parama, o kreditima, o
recesiji, pa sve ozbiljno, analiticki, zabrinuto.

Onda, nema ni flerta, a o svaleraciji kao omiljenoj srpskoj aktivnosti
kroz vekove da ne pricam. Cak i kada se mesovita ekipa nade na okupu,
nema pogleda koji nesto obecavaju; nema dvosmislenih aluzija; nema
"stvaranja situacije" koja bi dovela do daljeg razvoja dogadaja...
Harassment, bato, nema zezanja. Sve to kao smerno, stidno, okrenuto
gradenju bolje buducnosti, uvecanju imetka i ostalim aktivnostima koje
nas, polako ali sigurno, svrstavaju medu prave Kanadane. Zene bez
koketerije, muskarci bez sarma-katastrofa. Pa zar na to da spadnemo?
Na ono, u najboljem slucaju, "jednom nedeljno"?

Ruku na srce, i nije lako Srbinu, deliji, razbijacu, seksualnom
maratoncu, da odrzi taj imidz ovde gde se sve urotilo protiv njega.

Evo nekoliko tipicnih situacija:

Dolazi covek s posla, otvara vrata i vidi da je sve spremno za savrsen
ugodaj. Priguseno svetlo, tiha muzika, ohladeno pice i zena u seksi
rublju, sveze izdepilirana, jos joj crveni pecati stoje po nogama i
nausnici. U njenom pogledu zudnja koja u njemu budi zaboravljenog
tigra. Krece prema njoj, dok mu je dah sve kraci i kraci, a navala
strasti muti razum. U tom trenutku pogled mu mahinalno pada na gomilu
prispele poste. Na vrhu koverat, a u njemu racun za Visa karticu.
Gotovo. Tu je kraj. Nema vise. Jao, pao. Zbogom do neke sledece
prilike.

Veliki ljubavnik je ostao bez posla i vredno radi po kuci cekajuci
da mu draga dode. Jednog dana s iznenadenjem je shvatio da je nekada
u njihovom zivotu postojao i seks, te da ne bilo lose prisetiti se i
te aktivnosti. Situacija je ista kao u prethodnom primeru, samo bez
depilacije, jer se brijao juce. Kako se vreme njenog dolaska blizi,
tako i zelja (tako li se zove) raste do neslucenih razmera.
Cuje kljuc u bravi, jedva se uzdrzava da je ne zgrabi jos na ulazu i
tada se pojavljuje ona. Zarozana, premorena, s ogromnim, teskim
podocnjacima, mutnog pogleda i nervozna kao pas. Ono sto je raslo
odlazi kao oduvano. Cao.

Vecera u restoranu bila je savrsena, muzika kao iz bajke, kolicina
vina bas kako treba - taman toliko da podstakne vatru, ali ne i
previse da onemoguci ostvarenje erotskog sna. Dok se voze prema kuci,
njemu pada na pamet da se to moze raditi i u kolima i seca se nekih
veceri u Kosutnjaku. Skrece na sporedni put i zaboravlja da je to
u Kanadi kaznjiva aktivnost (ne skretanje na sporedni put, naravno).
Bog da pozivi automatik automobile s menjacima pored volana, jer
olaksavaju posao. Kao pravi muzjak baca se na nju koja jos uvek ne
veruje sta ju je snaslo. U borbi za sto bolju poziciju njena stikla
zapara po komandnoj tabli i to bas tamo gde stoji CD. U trenutku mu
prode kroz glavu koliko mesecno placa za taj auto... I sta? Pa, nista.
Bas nista. Cutali su do kuce.

Koleginica s posla prihvata poziv na pice i on oseca da ce to biti
pun pogodak. Prva kanadska zrtva u njegovom tefteru, recka koja
savrseno govori engleski. Pobeda na gostujucem terenu; tri boda bez
kiksa. Sve ide po planu i konacno se nalaze u njenoj gajbi. Poljupci,
uzdasi, zivotinjska strast, njegova ruka polako klizi ka njenim
bedrima, prsti, manirom iskusnog znalca, nalaze put ispod crnog
cipkastog vesa, cilj je tako blizu... A onda vrisak. Ne njen, nego
njegov. "Koleginica" je mnogo bolje opremljena od njega.
U centimetrima.

Uticaj kanadskog okruzenja, po mom skromnom misljenju, predstavlja
istinsku opasnost za svakog Srbina koji drzi do sebe. Aseksualnost
kao nacin zivota preti da potpuno izbrise iskonsku superiornost koju
smo dobili genima i da potpuno obezvredi sve ono sto su nasi preci
vekovima gradili tesko radeci na imidzu koji prati narod najstariji.
Ali, izbor bas i nije lak. Otici ili ostati. Treba odluciti sta je
vaznije: pun novcanik i prazne gace ili obrnuto. Izbor je na vama.
 
svidjaju mi se sve price
evo jos jedne

DNEVNIK MORNARA
31.08.1883 Otplovili smo prema zapadu, nadamo se da cemo naci novi kontinent. Posada je dobro
raspolozena, hrana je odlicna, 5 cura iz luke je sa nama i vrlo su sretne.

31.10.1883 Kompas je crko', orijentiramo se po suncu i zvijezdama (kada nije oblacno - prokleti
oblaci) Posada je jos uvijek dobro raspolozena, cure su dobro.

30.11.1883 Jak vjetar nam je rastrgao sva jedra osim jednog. To nas je jako usporilo. Posada je
jos uvijek dobro raspolozena, cure su dobro.

01.01.1884 Slavimo Novu godinu, **** nam se za vjetar koji nas baca tamo amo, ne znamo gdje smo
jer 25 dana nije bilo cistog neba. Posada je jos uvijek dobro raspolozena, cure su dobro.

28.02.1884 U olujnoj noci smo dozivjeli brodolom. Spasilo se 30 mornara i kuharica Mary, ruzna
k'o smrt. Sve cure iz luke su se utopile. sto cemo bez njih! Spasili smo se na pusti otok.

25.03.1884 Na srecu nas je odnijelo prema jugu, zato nam na pustom otoku nije hladno. ruzna Mary
kuha odlicno, nekolicina mornara ju je pocelo seviti sa zatvorenim ocima, ja to nikako ne bih
mogao! Pozelio sam joj sve najbolje za Dan zena.

01.05.1884 Mary sevi svih 30 mornara. Otkrio sam da ima divnu dusu punu razumijevanja. Mislim
da sam se zaljubio.

02.05.1884 Jutros sam otisao k Mary. Ljubili smo se i bilo je divno. Nakon toga je Mary dala
svim mornarima.

30.06.1884 Svaki se dan znojimo zbog jakog sunca. U hladovini se znojimo na Mary. Svaki je dan
divan. Kakva sreca da je Mary prezivjela.

30.06.1885 Mary je svaki dan (cini mi se) sve ljepsa. Iako joj se vidi da tesko zivi.

30.06.1886 Mary nam vise ne mora kuhati. Sada kuha Joe. Hrana je odvratna, no svaki nam dan
uljepsa Mary jer sada svi stignemo dva ili tri puta dnevno na red.

30.06.1889 Mary je iscrpljena, cini mi se da ce biti bolesna.

30.07.1889 Mary je dobila visoku temperaturu. Svi molimo za njeno zdravlje. Zbog visoke
temperature njena je ribica toplija za tri stupnja, sto je lijepa promjena. Zbog bolesti ju ne
sevimo vise od jednom dnevno - svaki.

30.08.1889 Mary je u nesvijesti, temperatura 41,2, bojimo se najgorega.

31.08.1889 Mary je umrla. 30 mornara, sami morski vukovi, zajedno sa mnom, placemo kao djeca,
ne znamo sto cemo bez Mary.

01.09.1889 Pokopali smo Mary. zivot je izgubio svaki smisao.

02.09.1889 Kuhar Joe se objesio na kokosovu palmu, Jack i Jim su se potukli, postaje neizdrzivo.

03.09.1889 Otkopali smo Mary...
 
Andreavk:
Dnevnik iseljenika iz Kanade
12.avg.
Uselili smo se u nasu novu kucu u Kanadi.Tako sam uzbudjen. Ovde je tako lepo.Planine su prekrasne.Jedva cekam da ih vidim prekrivene snegom.
14.okt.
Kanada.To je najlepsa zemlja na svetu.Lisce je poprimilo sve one divne nijanse zute i narandzaste boje. Vozio sam kroz prirodu i video par jelena.Tako su graciozni.To su najlepse zivotinje na svetu.Ovo mora da je raj.Volim Kanadu.
11.nov.
Dan secanja(Kanadski drzavni praznik).Lov na jelene ce poceti uskoro.Ne mogu da zamislim da neko moze ubiti tako divnu zivotinju.Nadam se da ce uskoro sneg.Tako je divno.
2.dec.
Nocas je pao prvi sneg.Ustao sam i video sve pokriveno belim pokrivacem.Izgleda kao najlepsa razglednica.Izasli smo napolje,ocistili stepeniste i prilazni put a onda se grudvali(ja pobedio).Kad je prosla grtalica morali smo ponovo da ocistimo kapiju.Koja divna zemlja.Volim Kanadu.
12.dec.
Nocas opet sneg.Opet prosla grtalica i zatrpala kapiju.Ovde je zaista prekrasno.
19.dec.
Nocas opet sneg.Nisam mogao izvesti auto da idem na posao.Ovde je zaista divno samo sam umoran od lopatanja.Opet * grtalica.
22.dec.
Ovo belo ***** opet padalo celu noc.Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole.Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja ocistim ispred kapije.Supak.
25.dec.
Srecan * i usrani Bozic.Jos malo usranog snega.Ako mi ikad padne saka ovaj ***** sto vozi grtalicu,ubicu ga. Mater im * sto ne posipaju vise soli po putu pa da se pre otopi.
27.dec.
Nocas opet sneg.Ne izlazim vec tri dana sem sto cistim sneg kad god prodje grtalica.Ne mogu nigde ici,auto se zaglavio u brdu snega ispred kapije a i hladno je.Kazu da ce nocas pasti novih 30 cm tih govana.
28.dec.
Prognoza je bila losa.Palo je pola metra.Ako ovako nastavi nece se otopiti do leta.Grtalica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi lopatu.Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu.
4.jan.
Najzad izasao iz kuce.Otisao do prodavnice da kupim nesto hrane i kad sam se vracao udario kolima jelena.3.000 dolara stete na kolima.Te * nemani trebaju biti ubijene.Svugde ih ima.Sto ih lovci ne pobise jesenas...
3.maj
Odvezao kola kod mehanicara.Neverovatno koliko su zardjala od * soli sto je posipaju svuda.
10.maj
Selim se na Floridu.Ne mogu zamisliti kako neko normalan moze ziveti u toj * Kanadi.
12.maj
Stigli smo na Floridu.Uselili smo se u novu kucu.Tako je velika i lepa i ima sav konfor...naravno i pool.Kako je ovde samo toplo i prijatno.Vec sam zaboravio usranu Kanadu.Mnogo volim Floridu.
20.maj
Ovde su ljudi neverovatno dobri i uvek se samo smeju.Stvarno je Florida interesantna a ima i puno interesantnih zivotinja.Bas je fino toplo.U ovoj nedelji sam se prigrejao od one usrane Kanade.Puno volim Floridu.
12.jun
Vec smo mesec dana tu i vreme je jos uvek toplo ali vlazno.Dobro da u kuci imamo klimu.Sused mi je pricao kako u jednom restoranu u blizini sluze dobrog frikovanog aligatora.Kako mogu ljudi da jedu te divne zivotinje,koje poticu jos iz doba dinosaurusa.To ne mogu nikako razumeti.Videli smo puno toga na Floridi,neverovatno je dopadljiva.Najvise te volim,Florido!!
30.jun
Otkad smo dosli vreme se skoro nije menjalo.Uvek toplo a sad i pomalo suvise vlazno.Ali klima uredjaji u kuci i u kolima rade odlicno.Nocu nam jedino pomalo smetaju komarci,kojih ima i u ovo doba godine.Upoznao sam jos neke susede.Stvarno su ljudi na Floridi dobronamerni.
18.jul
Neverovatna vrucina i skoro 100% vlaga.Za vikend idemo na obalu.Nadam se lepom provodu.
20.jul
Kakva noc.Zena je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor.Zamalo da me zivog pojedu ti odvratni komarci.Kad smo hteli da se vratimo kuci neko nam je ukrao kola.I tako smo se vozili 100 milja taksijem.Crnac taksista uvek se samo smeskao.Imao sam utisak da je on ukrao kola.Bogme ima kriminala na Floridi.
21.jul
Posle vracanja kuci opet taksijem na posao.Pa ja kao da radim samo za crnacke taksiste.U firmi,sef mi je rekao,da se ne smeskam dovoljno,ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih * komaraca a ukradenih kola se nisam ni setio. Neverovatna vrucina.
30.jul
Vrucinski talas je na maximumu,a nama je u kuci crkla klima.I jos ovi vampirski komarci.Jedino me spase izjutra jedno kupanje u poolu...da prezivim.Kad sam hteo da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!!!Jos mi je samo ta * trebala.Brzo zovem 911 da upitam sta treba da radim.Oni kazu da ga pustim na miru i da ce on sam otici odakle je i dosao.Poludecu.
31.jul
Kakva vrucina.Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja.Sve ce da izgori,samo komaraca ima sve vise.Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampovao..Kazem celu pricu susedu a on se samo smeska bas kao i uvek.* li mu lepa materina.
2.avg.
Jedva docekam da mi dodju popraviti tu * klimu.A onaj niger umesto klime sredi mi cerku.Policija kaze da treba biti pazljiv,a da crnca verovatno nece moci uhvatiti jer su ionako svi isti.Vrucina kao u paklu.* ti Floridu.
12.avg.
Ne mozete da zamislite tu vrucinu.Ovde smo jos uvek kao u paklu.A odkad smo dosli vreme je isto.Sef me izbacio iz firme,sa osmehom na licu,sa objasnjenjem da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smeskao.E tako, ostadoh bez posla. Na putu udjem u kafanu da se propijem.Svi se meni i mojoj prici samo smeju,a narocito onaj policajac koji me nakon toga uhvati pijanog i trazi da mu platim 3.000 USD.Majku mu *,mrzim Floridu,prokleta bila!!!
13.avg.
Petak,13.Boze kakva vrucina.Vracam se kuci iz cuze,bez kola,bez posla i bez para.Mrzim taksiste.Svi beze sa osmehom na licu,a usput mi kazu da dolazi uragan Mitch.Legnem u kucu u kojoj jos uvek ne radi klima,da malo razmislim o svemu.Odjednom neverovatan vetar zapara vazduh i kuca nema vise krova,jos minut dva i nema vise kuce.Vetar sve poleze.Nemam vise nista,samo je onaj aligator ostao u poolu.Sto ga nisu poklopali u onom restoranu...Susedi se vracaju i sa osmehom na licu kazu da imam srecu da sam preziveo Mitcha. Opet je vrucina k`o pre,a ja bez svega,mrzim Floridu.Selim se odavde.Gde...ovog puta necu da vam kazem...
Kliknite za proširenje...


Price su sjajne,svaka cast. :P
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top