- Poruka
- 555
http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/33399-Naci-papa-dva-koraka-svetitelja.html
Naci-papa na dva koraka od svetitelja
Papa Pijus sa ministrom spoljnih poslova Trećeg rajha Vilhejmom Joakimom fon Ribentropom i Adolfom Hitlerom
Odluka papa Benedikta da svog prethodnika kontroverznog Pija XII približi statusu sveca uticala je na njegovu najavljenu posetu sinagogi u Rimu sa nagoveštajima da će ona biti odložena. Dok Ivanu Pavlu II. ništa ne stoji na putu prema svetosti, proces kanonizacije Pija XII. mogao bi biti problematičan zbog njegove uloge u Drugom svetskom ratu
Papa je u subotu odobrio dekret koji se priznaje “herojska vrlina“ Pija XII, koji se optužuje za okretanje leđa na istrebljivanje jevreja tokom Drugog svetskog rata. Sledeća dva koraka su beatifikacija i kanonizacija, koji bi mogli da potraju godinama. Jevrejski lideri su izrazili zabrinutost jer su iz Vatikana ranije dobijali uveravanja da će proces koji vodi do mogućeg proglašenja sveca Pija XII biti zamrznut dok se podrobnije ne prouče vatikanske arhive iz ratbog perioda.
Odluka vatikanskog poglavara stavila je u neizvesnost prvu posetu Benedikta rimskoj sinagogi, koja je planirana za 17. januar.
„Nakon poslednjih poteza ne bih bio iznenađen ukoliko se poseta otkaže“ – izjavio je rabin Đuzepe Laras predsednik Skupštine italijanskih rabina. „Iako poštujem autonomiju crkve kada je u pitanju beatifikacija ne vidim na koji je način papa Benedikt doneo tako nezgodnu odluku. Sve se sada može dogoditi“ – rekao je on za rimski dnevnik La Republica.
Od kako je došao na presto 2005. godine Benedikt je bio u poseti sinagogama u rodnoj Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ipak, poseta sinagogi u Rimu je po mnogo čemu posebna za Vatikan i rimsku jevrejsku zajednicu jer se ti dobri odnosi vide i kao most u odnosima katolika i jevreja širom sveta.
Vatkinski zvaničnici se plaše da bi povlačenje gostoprimstva rimsih jevreja papi, što bi bio tek drugi takav slučaj u istorji, imao razarajuće posledice u dugoročnim odnosima katolika i jevreja. „Ukoliko papa ne ode u rumsku sinagogu 17. januara, nikada tamo neće otići. Ne postoji šansa da se napravi nov raspored za tako nešto“ – rekao je jedan izvor iz Vatikana agenciji Reuters.
Benedikt trpi veliki pritisak i od katolika i od jevreja u vezi mogućeg proglašenja za sveca Pija XII, koji je vodio Katoličku crkvu od 1939. do 1958., u vreme kada je sadašnji papa bio tinedjžer i mlad sveštenik. „On se divi Piju kao papi njegove mladosti“ – rekao je jedan izvor iz Vatikana za agenicu Reuters.
Vatikansko odeljenje koje podnosi dekret za priznavanje “herojskih vrlina“ prosledilo je 2007. Benediktu taj dokument ali je on odlučio da ga ne odobri odmah, odlučujući se za ono što Vatikan naziva “period refleksije“. To odlaganje je učinjeno zbog jevrejke zabrinutosti oko Pijusove uloge u istoriji. Mnogi jevreji ga optužuju da nije dovoljno učinio kako bi se sprečio Holokaust, što Vatikan negira. Oni smatraju da je Pije XII radio tiho iza scene jer bi direktna akcija pogoršala situaciju i za jevreje ali i za katolike u Evropi. Te navode jevrejski lideri odbacuju i godinama traže od Vatikana da otvori svoje arhive kako bi naučnici istražili Pijusovu ulogu u Drugom svetskom ratu.
“Proces beatifikacije nas se ne tiče, to je pitanje koje je važno samo Katoličkoj crkvi. Ipak, kada je reč o ulozi Pija XII., mislimo da je na istoričarima da procene kakva je bila njegova uloga i zato od Vatikana tražimo otvaranje arhiva o Drugom svetskom ratu“, kazao je u nedelju za France presse glasnogovornik izraelskog ministarstva spoljnih poslova Jigal Palmor.
Naci-papa na dva koraka od svetitelja
Papa Pijus sa ministrom spoljnih poslova Trećeg rajha Vilhejmom Joakimom fon Ribentropom i Adolfom Hitlerom
Odluka papa Benedikta da svog prethodnika kontroverznog Pija XII približi statusu sveca uticala je na njegovu najavljenu posetu sinagogi u Rimu sa nagoveštajima da će ona biti odložena. Dok Ivanu Pavlu II. ništa ne stoji na putu prema svetosti, proces kanonizacije Pija XII. mogao bi biti problematičan zbog njegove uloge u Drugom svetskom ratu
Papa je u subotu odobrio dekret koji se priznaje “herojska vrlina“ Pija XII, koji se optužuje za okretanje leđa na istrebljivanje jevreja tokom Drugog svetskog rata. Sledeća dva koraka su beatifikacija i kanonizacija, koji bi mogli da potraju godinama. Jevrejski lideri su izrazili zabrinutost jer su iz Vatikana ranije dobijali uveravanja da će proces koji vodi do mogućeg proglašenja sveca Pija XII biti zamrznut dok se podrobnije ne prouče vatikanske arhive iz ratbog perioda.
Odluka vatikanskog poglavara stavila je u neizvesnost prvu posetu Benedikta rimskoj sinagogi, koja je planirana za 17. januar.
„Nakon poslednjih poteza ne bih bio iznenađen ukoliko se poseta otkaže“ – izjavio je rabin Đuzepe Laras predsednik Skupštine italijanskih rabina. „Iako poštujem autonomiju crkve kada je u pitanju beatifikacija ne vidim na koji je način papa Benedikt doneo tako nezgodnu odluku. Sve se sada može dogoditi“ – rekao je on za rimski dnevnik La Republica.
Od kako je došao na presto 2005. godine Benedikt je bio u poseti sinagogama u rodnoj Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ipak, poseta sinagogi u Rimu je po mnogo čemu posebna za Vatikan i rimsku jevrejsku zajednicu jer se ti dobri odnosi vide i kao most u odnosima katolika i jevreja širom sveta.
Vatkinski zvaničnici se plaše da bi povlačenje gostoprimstva rimsih jevreja papi, što bi bio tek drugi takav slučaj u istorji, imao razarajuće posledice u dugoročnim odnosima katolika i jevreja. „Ukoliko papa ne ode u rumsku sinagogu 17. januara, nikada tamo neće otići. Ne postoji šansa da se napravi nov raspored za tako nešto“ – rekao je jedan izvor iz Vatikana agenciji Reuters.
Benedikt trpi veliki pritisak i od katolika i od jevreja u vezi mogućeg proglašenja za sveca Pija XII, koji je vodio Katoličku crkvu od 1939. do 1958., u vreme kada je sadašnji papa bio tinedjžer i mlad sveštenik. „On se divi Piju kao papi njegove mladosti“ – rekao je jedan izvor iz Vatikana za agenicu Reuters.
Vatikansko odeljenje koje podnosi dekret za priznavanje “herojskih vrlina“ prosledilo je 2007. Benediktu taj dokument ali je on odlučio da ga ne odobri odmah, odlučujući se za ono što Vatikan naziva “period refleksije“. To odlaganje je učinjeno zbog jevrejke zabrinutosti oko Pijusove uloge u istoriji. Mnogi jevreji ga optužuju da nije dovoljno učinio kako bi se sprečio Holokaust, što Vatikan negira. Oni smatraju da je Pije XII radio tiho iza scene jer bi direktna akcija pogoršala situaciju i za jevreje ali i za katolike u Evropi. Te navode jevrejski lideri odbacuju i godinama traže od Vatikana da otvori svoje arhive kako bi naučnici istražili Pijusovu ulogu u Drugom svetskom ratu.
“Proces beatifikacije nas se ne tiče, to je pitanje koje je važno samo Katoličkoj crkvi. Ipak, kada je reč o ulozi Pija XII., mislimo da je na istoričarima da procene kakva je bila njegova uloga i zato od Vatikana tražimo otvaranje arhiva o Drugom svetskom ratu“, kazao je u nedelju za France presse glasnogovornik izraelskog ministarstva spoljnih poslova Jigal Palmor.
Loyalty is my honor...
