Samokritika,egocentracija i decentracija

Da definisem sta je sta.

-Samokritika je prihvatanje i primecivanje kritickih stavova o sebi (obuhvata percepciju i sheme, kao filtre samozavaravanja, koje ipak dozvoljavaju prolaz kritici o sebi)
-egocentracija je kad osoba misli i podrazumeva da druge osobe misle svo vreme, deo vremena ili u odredjenoj situaciji kao ta osoba.
-decentracija je kad osoba posmatra svoje postupke i sebe iz treceg lica tj kad moze da generise samokritike ne samo da uocava one kojih je svesna na osnovu prethodnog iskustva i na osnovu neuspeha koji se desio njoj kao subjektu...
***********************

Zasto ovakve definicije...?
Zasto ne upotrebljavam refleksiju kao ustaljen termin u filozofiji za nesto sto je jako slicno decentraciji....?

Zato sto kad se kaze samokritika, podrazumeva se sve, tj i samokritika i decentracija (refleksija koja generise samokritiku) a to uopste nije ni dobro niti pomaze kod pojava koje su vezane za samokritiku (A+B).
Zasto ne refleksiju?
Pa zato sto refleksija dobija dva znacenja, jedno je odraz misaonog eksperimenta ili teze ili ucinjenog na stvarnost, domen, sto je orginal znacenje, a drugo je refleksija kao svest o sebi, o tezi , o eksperimentu , gde se osim prvog znacenja refleksije uvrstava jos nekih osobina.

------------------------------------------------------------------
Ono sto zelim na ovoj temi je da iznosite relacije i odnos izmedju ova tri pojma...
Njihovo prozimanje i sukobljavanje.

Primer:
Samokritika bez decentracije je zasnovana na ili generalnim stavovima koji u sebi nose samokritiku (bre svi su danas lopovi), ili na prihvatljivim ocenama koje su vec deo iskustva (zeznuli me , ispao sam glup,da me nisu zeznuli ne bih primetio da sam glup).
Osoba moze da ne dozvoljava samokritiku iako primecuje svoju gresku , tada kazemo da se radi o sujeti....javno ne priznaje.
Ako osoba ne dozvoljava samokritiku ni u sebi, onda se radi o samoobmani, jer u sekundi generise nesto sto ili negira ili potiskuje samokriticko (ali koje postoji neki period vremena kao svesno).....
Ne mesati sa grizom savesti koja je kao vezana za moral, ali je osecaj slican...
Decentracija sa druge strane daje kao rezultat samokritiku i kad ne postoji primarni razlog za perceptiranje, tj kad je sve proslo glatko, uspesno , po planu, jer se generise od strane ucesnika na licu mesta ili pod utiskom okolnosti prilikom odvijanja...
Egocentracija je vec omaska...ali je ovde zato sto je u vezi sa samokritikom dok je skoro pa opozit od decentracije (koristim komparativnost kao pojacanje razlike u definicijama)....

Edvard Martin (moje ime je legija)
U zemaljskom mom Hramu ima puno ljudi,
Jedan od nas je skroman,jedan ponosan,jedan je slomljen zbog svojih grehova,jedan nepokajnicki sedi i smeje se,jedan voli svog bliznjega kao sebe,a jedan brine samo o slavi i bogatstvu.
Od velike bih brige bio slobodan,kad bih jednom mogao otkriti ko sam ja.

Skot Pek (sposobnost za bol)
Definisali smo 'praznjenje' kao 'otvorenost prema drugom'-bez obzira da li je to nova ideja,stranac ili Bog.Ali sta se desava ako je drugi opasan?Sta se desava ako je nova ideja pogresna,ako je stranac ubica,ako je glas Drugog glas djavola?
Zar necemo biti povredjeni?
Da bicemo.Otvorenost zahteva od nas ranjivost-sposobnost,cak i volju,da budemo povredjeni.Ali to nije tako jednostavno,crno-bela stvar.Rec 'ranjen' je sama po sebi dvosmislena.Ona moze 'znaciti' biti ostecen,osakacen ili jednostavno 'biti povredjen'.Ja podvlacim razliku pitajuci da li bilo ko ima dovoljno sposobnosti za ranjavanje i da bi se dobrovoljno prijavio za nepoznat i vrlo bolan eksperiment.Uvek se nadje neka hrabra dusa i ja onda ustinem njega za rame prilicno ostro pitam.'Da li te je bolelo'?I moja zrtva,trljajuci svoje rame, sa zalosnom grimasom potvrdjuje.
'Da li sam te osakatio' upitam posle toga. Posle nekoliko sekundi razmisljanja moja zrtva odgovara;Zaista me je zabolelo,ali ne,nemogu reci da ste me osakatili'.
Sustina je u tome da ako vi hocete svesno da stavite svoju ruku u masinu za mlevenje,potpuni ste idiot.Bili biste osakaceni bez razloga.Ali ako nameravate da zivite svoj zivot.a da vas nikad nista ne povredi,vi necete biti sposobni da uopste zivite...............

Tuzni_patak:

Da definisem sta je sta.

-Samokritika je prihvatanje i primecivanje kritickih stavova o sebi (obuhvata percepciju i sheme, kao filtre samozavaravanja, koje ipak dozvoljavaju prolaz kritici o sebi)
-egocentracija je kad osoba misli i podrazumeva da druge osobe misle svo vreme, deo vremena ili u odredjenoj situaciji kao ta osoba.-
decentracija je kad osoba posmatra svoje postupke i sebe iz treceg lica tj kad moze da generise samokritike ne samo da uocava one kojih je svesna na osnovu prethodnog iskustva i na osnovu neuspeha koji se desio njoj kao subjektu...
***********************

Zasto ovakve definicije...?
Zasto ne upotrebljavam refleksiju kao ustaljen termin u filozofiji za nesto sto je jako slicno decentraciji....?

Zato sto kad se kaze samokritika, podrazumeva se sve, tj i samokritika i decentracija (refleksija koja generise samokritiku) a to uopste nije ni dobro niti pomaze kod pojava koje su vezane za samokritiku (A+B).
Zasto ne refleksiju?
Pa zato sto refleksija dobija dva znacenja, jedno je odraz misaonog eksperimenta ili teze ili ucinjenog na stvarnost, domen, sto je orginal znacenje, a drugo je refleksija kao svest o sebi, o tezi , o eksperimentu , gde se osim prvog znacenja refleksije uvrstava jos nekih osobina.

------------------------------------------------------------------
Ono sto zelim na ovoj temi je da iznosite relacije i odnos izmedju ova tri pojma...
Njihovo prozimanje i sukobljavanje.
Primer:
Samokritika bez decentracije je zasnovana na ili generalnim stavovima koji u sebi nose samokritiku (bre svi su danas lopovi), ili na prihvatljivim ocenama koje su vec deo iskustva (zeznuli me , ispao sam glup,da me nisu zeznuli ne bih primetio da sam glup).
Osoba moze da ne dozvoljava samokritiku iako primecuje svoju gresku , tada kazemo da se radi o sujeti....javno ne priznaje.
Ako osoba ne dozvoljava samokritiku ni u sebi, onda se radi o samoobmani, jer u sekundi generise nesto sto ili negira ili potiskuje samokriticko (ali koje postoji neki period vremena kao svesno).....
Ne mesati sa grizom savesti koja je kao vezana za moral, ali je osecaj slican...
Decentracija sa druge strane daje kao rezultat samokritiku i kad ne postoji primarni razlog za perceptiranje, tj kad je sve proslo glatko, uspesno , po planu, jer se generise od strane ucesnika na licu mesta ili pod utiskom okolnosti prilikom odvijanja...
Egocentracija je vec omaska...ali je ovde zato sto je u vezi sa samokritikom dok je skoro pa opozit od decentracije (koristim komparativnost kao pojacanje razlike u definicijama)....

Kliknite za proširenje...

Samokritika je funkcija superega, kontrola nad funkcionisanjem cjelokupne ličnosti.
Egocentracija je po tvojoj definiciji funkcija id-a.
Decentracija je funkcija ega.

Decentracija kao najobjektivnije stanje ne samo posmatranja sebe, nego i drugih i situacije uopšte nam omogućava da obavljamo svoju profesionalnu aktivnost svakog dana.
Egocentracija mi može ometati i produžiti profesionalnu aktivnost, baveći se mišljenjem koje pacijent očekuje od mene jer ja ''možda'' previše očekujem od sebe.
Samokritika je tu da mi omogući efikasnije obavljanje posla; da respektujem vlastite granice i emocionalnu energiju i da ne očekujem previše od same sebe koje potencira, čemu vodi egocentracija.

Jedan od primera za egocentraciju je cuvena "ne cini drugima ono sto ne bi voleo da drugi cine tebi".
Vec sam pomenuo da taj stav donosi primitivizam ne na jedan nacin, ali da ovde ostanemo vezani za egocentraciju....

Ocigledno je da je u NCDOSNBVDDCT ugradjeno "sasvim je normalno da svi misle kao ja".
Ovo je ustvari olaksanje za mnogobrojne koji ne zele ili u pocetku i ne mogu da osmisle sta bi to bila potreba, misao ili teznja drugih , vec onda nista drugo nije ni relevantno osim potraziti u bazi onoga sto imamo, a to je sam pojedinac...
Imamo prenosenje obojenja, (dogmi, indoktrinacije, arhitipa gledano u drustvu) preko "normalno" ili "ocekivano". Npr filozofija uvek krece putem saznanja a uvek zavrsava na stranputici egzibicionizma dok mali broj izuzetaka uspeva da ostavi svoj pecat bez tih zadnjih ili prednjih namera....

Pri tome se cesto pri egocentraciji , rezultat predstavlja kao decentracija, tj privezuje se , pripisuje se trecem licu , ili drugom licu....i to je ono sto ja zovem persona 3 stepena ali iz ugla posmatraca, tj ono sto osoba misli da ja mislim za mene, pa 4 stepena, tj ono sto osoba misli da ja mislim da misli itd...

Naravno sve je puno demagogije, kao i u svakoj filozofiji masa ili tacnije mislima o sebi ili doprinosu nekog dejstva...

----------------------------------------------------------
P.S. Odgovara mi sto ce tgdanijela to da tumaci preko psiholoskih kategorija, a ja cu se truditi da nista ne razumem i da tako ne modifikujem ni na koji nacin ono sto bi rekao da nema tog drugog ugla...
P.P.S. Obozavam firefox, dva puta mi je nestajala struja dok sam ovo pisao, oba puta mi je ostalo u brz odgovor prozoru zapamceno ono sto sam otkucao do tada...

Tuzni_patak:

Jedan od primera za egocentraciju je cuvena "ne cini drugima ono sto ne bi voleo da drugi cine tebi".
Vec sam pomenuo da taj stav donosi primitivizam ne na jedan nacin, ali da ovde ostanemo vezani za egocentraciju....

Ocigledno je da je u NCDOSNBVDDCT ugradjeno "sasvim je normalno da svi misle kao ja".
Ovo je ustvari olaksanje za mnogobrojne koji ne zele ili u pocetku i ne mogu da osmisle sta bi to bila potreba, misao ili teznja drugih , vec onda nista drugo nije ni relevantno osim potraziti u bazi onoga sto imamo, a to je sam pojedinac...
Imamo prenosenje obojenja, (dogmi, indoktrinacije, arhitipa gledano u drustvu) preko "normalno" ili "ocekivano". Npr filozofija uvek krece putem saznanja a uvek zavrsava na stranputici egzibicionizma dok mali broj izuzetaka uspeva da ostavi svoj pecat bez tih zadnjih ili prednjih namera....

Pri tome se cesto pri egocentraciji , rezultat predstavlja kao decentracija, tj privezuje se , pripisuje se trecem licu , ili drugom licu....i to je ono sto ja zovem persona 3 stepena ali iz ugla posmatraca, tj ono sto osoba misli da ja mislim za mene, pa 4 stepena, tj ono sto osoba misli da ja mislim da misli itd...

Naravno sve je puno demagogije, kao i u svakoj filozofiji masa ili tacnije mislima o sebi ili doprinosu nekog dejstva...

----------------------------------------------------------
P.S. Odgovara mi sto ce tgdanijela to da tumaci preko psiholoskih kategorija, a ja cu se truditi da nista ne razumem i da tako ne modifikujem ni na koji nacin ono sto bi rekao da nema tog drugog ugla...
P.P.S. Obozavam firefox, dva puta mi je nestajala struja dok sam ovo pisao, oba puta mi je ostalo u brz odgovor prozoru zapamceno ono sto sam otkucao do tada...

Kliknite za proširenje...

hm..očigledno je da kod ljudi želiš da pojačeš samokritiku i decentraciju...
''ne cini drugima ono sto ne bi voleo da drugi cine tebi"...ne potiče od egocentracije nego je kompromis između id-a, ega i superega. Id želi, zahtjeva ali pri tome može biti povređen i on sam, kao i ego i superego, superego sa svojom predstavom savršenog funkcionisanja čitave ličnosti, a sa njim i ego (decentracija) kao izvršna funkcija ličnosti. Kompromis je ''ne čini drugima ono što ne bi voleo da drugi čine tebi''..id može da ''želi'', ali ograničeno toliko koliko je potrebno superegu (samokritici) da sačuva ponos (dostojanstvo odn. načela), a pri tome decentracija je očuvana, ego može da funkcioniše.

"sasvim je normalno da svi misle kao ja"...je egocentracija..čisti id ...totalna odsutnost samokritike....decentracija onemogućena...ego kao izvršna funkcija; nosioc inteligencije, pameti ne može da pruži bog zna šta sa ovim nametnutim stavom id-a..mada možda postoje stanja kada se tako nešto pomisli

Npr filozofija uvek krece putem saznanja a uvek zavrsava na stranputici egzibicionizma ..
..decentracija kao polazište filozofije (podstaknuta da tako kažem impulsima iz id-a) postaje utočište, sredstvo id-a (egocentracije)..

cesto pri egocentraciji , rezultat predstavlja kao decentracija..id je taj koji kreće od mišljenja drugih (ono sto osoba misli da ja mislim da misli itd...) i nastavi da uspoređuje mišljenja...ego (decentracija) vrši svoju funkciju, samokritički posmatrajući kad mu se nametnu impulsi iz id-a