- Poruka
- 555
http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/intervju-legija-progovorio/kasete-iz-silerove-u-svajcarskoj
Kasete iz Šilerove u Švajcarskoj?
Kuća u Šilerovoj je srušena zbog paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od onoga šta je tamo moglo da se otkrije. Policija je trebalo da izvrne naglavačke kuću jer je to bila zgrada dokaz, ali je tada vladao strah. Čeda je samo uživao u blagodetima Šilerove, bio je i potapan u njenom bazenu, ali - samo prilikom igranja vaterpola i odbojke. Dušan Spasojević je bukvalno sve snimao - i dolaske i odlaske posetilaca. Moguće je da kopije kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske, u koga je Spasojević imao neograničeno poverenje. Radim na tome da tim kasetama uđemo u trag
Mnogi misle da su događanja u zemunskoj Šilerovoj ulici - gde je bio „štab“ Dušana Spasojevića - ključ za dešifrovanje svega što je dovelo do ubistva Zorana Đinđića. Od ovoga je, u dobroj meri, pošla i optužnica, ali Milorad Ulemek Legija tvrdi da su taj „ključ uticajni pojedinci iz vrha DOS“ pokušali da zauvek unište.
Da li je tačno da su Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum snimali i beležili sve što se događalo u Šilerovoj? Ko krije te snimke i zašto?
- O tome se dosta govorilo tokom samog suđenja. Pre svega, govorili su ljudi koji su dosta vremena provodili u Šilerovoj jer su tu radili. Ponajpre mislim na pokojnog Zorana Vukojevića Vuka. Ali, glavno se zna i nesumnjivo je utvrđeno da je bukvalno sve snimano, svi dolasci i odlasci posetilaca.
Gde su ti audio i video zapisi „nestali“ i zašto, po vašem mišljenju, taj „materijal“ nije bio dostavljen deliocima pravde iz Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala? Jesu li bili nedostupni ili njihovo korišćenje naprosto nije bilo u nečijem interesu?
- Tajna tih snimaka je, po nekima, otišla zajedno sa Vukojevićem. Postoje, međutim, određeni podaci da kopije tih kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske u koga je Dušan imao neograničeno poverenje i trenutno radimo na tome da uđemo u trag. Inače, specijalnom tužiocu nije išlo u račun da se kasete iz Šilerove pojave na suđenju.
Zbog čega?
- To ćete morati da pitate Jovana Prijića i njegove nalogodavce i mentore.
Možete li, uprkos svemu, prognozirati kad će te kasete ugledati svetlost dana?
- Ako budemo uspeli da ih pronađemo, svakako će biti na odgovarajući način predočene pravosudnim organima, možda i široj javnosti!
Kada bi se to moglo dogoditi?
- Kada se dogodi, bićete prvi obavešteni.
Imate li svoju istinu o rušenju zgrade u Šilerovoj? Kome je to bilo potrebno?
- O rušenju Šilerove ne postoje ni „moja“ ili nečija druga istina. Postoji samo jedna - Šilerova je srušena navrat-nanos iz paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od toga šta bi sve tamo moglo da se otkrije! Umesto da policija, posle ubistva premijera, celu Šilerovu izvrne naglavačke, u potrazi za dokazima, ta zgrada dokaz se pompezno ruši pred TV kamerama! Veliki je strah tada vladao! Mnogima se jako žurilo da se to zdanje sruši. Danas saznajemo da je to urađeno potpuno nelegalno. Nažalost, štetu neće platiti Jovanović, Dušan Mihajlović i ostali „heroji“ tog događaja već poreski obveznici. Čitaj: narod Srbije.
Zašto je u tome učestvovala i Vojska SCG? Po čijoj je naredbi sve bilo izvedeno? Neki su u direktnom TV prenosu rušenja prepoznali, kako tvrde, komandanta Inženjerijske brigade Vojske SCG, iako je bio u civilu...
- Vojska je učestvovala iz logističkih razloga jer MUP nije imao dovoljno kapaciteta da to završi. Mnogo im se, brate, žurilo, pa su i Vojsku uprljali.
Zar je moguće da je sve to bilo samo zbog Jovanovićevog „paničnog straha“, tim pre što govorite i o drugim „Pojedincima“? Možete li da navedete i neka druga imena?
- Sami će se prepoznati!
Neki tvrde da se „uživanje u blagodetima Šilerove“ nije sastojalo samo od lepih stvari. Ti isti „nabacuju“ da je Jovanović čak bio i potapan u Spasojevićev bazen. Znate li vi nešto o tome? Ako je istina, to nisu mogle da budu „prijateljske šale“, to nisu mogle da budu „gluposti“...
- Što se tiče Čede, on je definitivno samo uživao u blagodetima Šilerove. I bio je potapan u bazenu. To je tačno. Ali, samo prilikom igranja vaterpola i odbojke u bazenu.
Zašto je vaša supruga ispred specijalne sudnice tašnom udarila Čedomira Jovanovića i rekla mu da je „đubre jedno lažljivo“? Zašto samo njega? Šta su te reči značile?
- Mogu samo, poznajući svoju suprugu, da kažem da je Čeda još dobro prošao. Ne znam kako bi se proveo da se to odigralo na nekom drugom mestu. Koliko znam, ona je to uradila iz revolta. Jednostavno joj je pao mrak na oči kada je videla koliko čovek laže i to - gledajući sudiju u oči. Bila je očigledno upućena u Čedine i moje relacije. Čeda je, u najmanju ruku, dobio ono što je za takvo laganje zaslužio. Kad već sudija nije imao muda da ga opomene za sva njegova proseravanja i kurčenja u sudnici, dobro je što to je uradila moja supruga. Rekao sam joj da sledeći put stavi ciglu u torbu.
Da li je tačno da vam je Čeda Jovanović, dok ste bili u pritvoru zbog incidenta u „Stupici“, dovodio u „vanrednu posetu“ ženu i decu?
- Da, tačno je da mi je Čeda Jovanović, dok sam bio nekoliko dana u pritvoru, dovodio suprugu u posetu. Samu bez dece. Decu je dovodio Dušanu Spasojeviću. Uostalom, o tome postoje službene beleške, a postoje i svedoci koji su prisustvovali tim susretima. Ali, to je već bajata priča.
Ima li imalo istine u beogradskim čaršijskim pričama da ste u jednom periodu, čak i bukvalno, „Čedi udarali čvrge“, navodno mu davali i „po turu“ sve dok nije postao šef poslaničkog kluba DOS u republičkom parlamentu? Da li to nečije podmetanje ili istina da su Jovanovića u Šilerovoj ponekad i bukvalno tukli, zašto su ga tukli i koliko puta? Koliko je to uopšte trajalo i šta je bilo u pozadini?
- To sa „čvrgama“ malo je prenaduvano! Čeda i ja smo se šišali kod istog frizera i jednom sam naišao kada je on bio upravo završio šišanje. Lupio sam mu čvrgu. Vidim da se sada od toga prave pretparačke priče. Ali, dobro. Beograd je samo jedno veliko selo i to da je Čedica navodno maltretiran pri svojim dolascima u Šilerovu ulicu - to su gluposti! Pa, Čeda je tamo bio rado viđen gost! Ponavljam, uživao je u svim blagodetima tog zdanja!
Kakve su bile prave vaše „relacije“ sa Čedomirom Jovanovićem u koje je, kako naglašavate, dobro upućena vaša supruga?
- Naše relacije su u početku bile, pa mogu da kažem, prijateljske. Sve do momenta dok on nije osetio šta je to vlast i moć. Tada sam shvatio da je zbog svojih ambicija koje su toliko bolesne da je spreman proda rođenu majku. Definitivno su naši odnosi zahladneli posle slučaja sa „Makinom grupom“.
VAŽI I ZA ĐINĐIĆA!
Vratimo se još jednom Andriji Draškoviću, pošto neki pretpostavljaju da bi i on mogao dobiti status svedoka saradnika i da je za to zainteresovan zvanični Beograd da bi „pritisnuo“ Mila Đukanovića. Da li su politički i kriminalni klanovi iz Srbije i Crne Gore proteklih godina uspešnije sarađivali od državnih institucija i može li se praviti jasna razlika šta je u tome bilo političko, a šta kriminalno? Ko su bili njihovi glavni akteri sa obe strane i nisu li ti klanovi nastupali kao svojevrsni zajednički „orkestar za svadbe i sahrane“?
- Šta drugi pretpostavljaju, to stvarno ne znam. Čisto sumnjam da će Drašković pristati na tako nešto. Jedino ako mu svrake nisu popile mozak. Čisto sumnjam i da bi on tek tako lako pljunuo na svoje dostojanstvo i olako izgubio renome koji je pažljivo gradio godinama. A drugi ljudi, na koje aludirate, u priličnom broju više nisu među živima. Naš narod pravilno kaže, o mrtvima sve najbolje. Jedini orkestar za svadbe i sahrane za koji ja znam je orkestar Gorana Bregovića.
Neki će vas verovatno upitati a zašto to - „o mrtvima sve najbolje“ - ne bi važilo za sve, recimo - i za Zorana Đinđića?
- Pa, ko kaže da za pokojnog premijera ne važi?!
Kasete iz Šilerove u Švajcarskoj?
Kuća u Šilerovoj je srušena zbog paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od onoga šta je tamo moglo da se otkrije. Policija je trebalo da izvrne naglavačke kuću jer je to bila zgrada dokaz, ali je tada vladao strah. Čeda je samo uživao u blagodetima Šilerove, bio je i potapan u njenom bazenu, ali - samo prilikom igranja vaterpola i odbojke. Dušan Spasojević je bukvalno sve snimao - i dolaske i odlaske posetilaca. Moguće je da kopije kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske, u koga je Spasojević imao neograničeno poverenje. Radim na tome da tim kasetama uđemo u trag
Mnogi misle da su događanja u zemunskoj Šilerovoj ulici - gde je bio „štab“ Dušana Spasojevića - ključ za dešifrovanje svega što je dovelo do ubistva Zorana Đinđića. Od ovoga je, u dobroj meri, pošla i optužnica, ali Milorad Ulemek Legija tvrdi da su taj „ključ uticajni pojedinci iz vrha DOS“ pokušali da zauvek unište.
Da li je tačno da su Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum snimali i beležili sve što se događalo u Šilerovoj? Ko krije te snimke i zašto?
- O tome se dosta govorilo tokom samog suđenja. Pre svega, govorili su ljudi koji su dosta vremena provodili u Šilerovoj jer su tu radili. Ponajpre mislim na pokojnog Zorana Vukojevića Vuka. Ali, glavno se zna i nesumnjivo je utvrđeno da je bukvalno sve snimano, svi dolasci i odlasci posetilaca.
Gde su ti audio i video zapisi „nestali“ i zašto, po vašem mišljenju, taj „materijal“ nije bio dostavljen deliocima pravde iz Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala? Jesu li bili nedostupni ili njihovo korišćenje naprosto nije bilo u nečijem interesu?
- Tajna tih snimaka je, po nekima, otišla zajedno sa Vukojevićem. Postoje, međutim, određeni podaci da kopije tih kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske u koga je Dušan imao neograničeno poverenje i trenutno radimo na tome da uđemo u trag. Inače, specijalnom tužiocu nije išlo u račun da se kasete iz Šilerove pojave na suđenju.
Zbog čega?
- To ćete morati da pitate Jovana Prijića i njegove nalogodavce i mentore.
Možete li, uprkos svemu, prognozirati kad će te kasete ugledati svetlost dana?
- Ako budemo uspeli da ih pronađemo, svakako će biti na odgovarajući način predočene pravosudnim organima, možda i široj javnosti!
Kada bi se to moglo dogoditi?
- Kada se dogodi, bićete prvi obavešteni.
Imate li svoju istinu o rušenju zgrade u Šilerovoj? Kome je to bilo potrebno?
- O rušenju Šilerove ne postoje ni „moja“ ili nečija druga istina. Postoji samo jedna - Šilerova je srušena navrat-nanos iz paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od toga šta bi sve tamo moglo da se otkrije! Umesto da policija, posle ubistva premijera, celu Šilerovu izvrne naglavačke, u potrazi za dokazima, ta zgrada dokaz se pompezno ruši pred TV kamerama! Veliki je strah tada vladao! Mnogima se jako žurilo da se to zdanje sruši. Danas saznajemo da je to urađeno potpuno nelegalno. Nažalost, štetu neće platiti Jovanović, Dušan Mihajlović i ostali „heroji“ tog događaja već poreski obveznici. Čitaj: narod Srbije.
Zašto je u tome učestvovala i Vojska SCG? Po čijoj je naredbi sve bilo izvedeno? Neki su u direktnom TV prenosu rušenja prepoznali, kako tvrde, komandanta Inženjerijske brigade Vojske SCG, iako je bio u civilu...
- Vojska je učestvovala iz logističkih razloga jer MUP nije imao dovoljno kapaciteta da to završi. Mnogo im se, brate, žurilo, pa su i Vojsku uprljali.
Zar je moguće da je sve to bilo samo zbog Jovanovićevog „paničnog straha“, tim pre što govorite i o drugim „Pojedincima“? Možete li da navedete i neka druga imena?
- Sami će se prepoznati!
Neki tvrde da se „uživanje u blagodetima Šilerove“ nije sastojalo samo od lepih stvari. Ti isti „nabacuju“ da je Jovanović čak bio i potapan u Spasojevićev bazen. Znate li vi nešto o tome? Ako je istina, to nisu mogle da budu „prijateljske šale“, to nisu mogle da budu „gluposti“...
- Što se tiče Čede, on je definitivno samo uživao u blagodetima Šilerove. I bio je potapan u bazenu. To je tačno. Ali, samo prilikom igranja vaterpola i odbojke u bazenu.
Zašto je vaša supruga ispred specijalne sudnice tašnom udarila Čedomira Jovanovića i rekla mu da je „đubre jedno lažljivo“? Zašto samo njega? Šta su te reči značile?
- Mogu samo, poznajući svoju suprugu, da kažem da je Čeda još dobro prošao. Ne znam kako bi se proveo da se to odigralo na nekom drugom mestu. Koliko znam, ona je to uradila iz revolta. Jednostavno joj je pao mrak na oči kada je videla koliko čovek laže i to - gledajući sudiju u oči. Bila je očigledno upućena u Čedine i moje relacije. Čeda je, u najmanju ruku, dobio ono što je za takvo laganje zaslužio. Kad već sudija nije imao muda da ga opomene za sva njegova proseravanja i kurčenja u sudnici, dobro je što to je uradila moja supruga. Rekao sam joj da sledeći put stavi ciglu u torbu.
Da li je tačno da vam je Čeda Jovanović, dok ste bili u pritvoru zbog incidenta u „Stupici“, dovodio u „vanrednu posetu“ ženu i decu?
- Da, tačno je da mi je Čeda Jovanović, dok sam bio nekoliko dana u pritvoru, dovodio suprugu u posetu. Samu bez dece. Decu je dovodio Dušanu Spasojeviću. Uostalom, o tome postoje službene beleške, a postoje i svedoci koji su prisustvovali tim susretima. Ali, to je već bajata priča.
Ima li imalo istine u beogradskim čaršijskim pričama da ste u jednom periodu, čak i bukvalno, „Čedi udarali čvrge“, navodno mu davali i „po turu“ sve dok nije postao šef poslaničkog kluba DOS u republičkom parlamentu? Da li to nečije podmetanje ili istina da su Jovanovića u Šilerovoj ponekad i bukvalno tukli, zašto su ga tukli i koliko puta? Koliko je to uopšte trajalo i šta je bilo u pozadini?
- To sa „čvrgama“ malo je prenaduvano! Čeda i ja smo se šišali kod istog frizera i jednom sam naišao kada je on bio upravo završio šišanje. Lupio sam mu čvrgu. Vidim da se sada od toga prave pretparačke priče. Ali, dobro. Beograd je samo jedno veliko selo i to da je Čedica navodno maltretiran pri svojim dolascima u Šilerovu ulicu - to su gluposti! Pa, Čeda je tamo bio rado viđen gost! Ponavljam, uživao je u svim blagodetima tog zdanja!
Kakve su bile prave vaše „relacije“ sa Čedomirom Jovanovićem u koje je, kako naglašavate, dobro upućena vaša supruga?
- Naše relacije su u početku bile, pa mogu da kažem, prijateljske. Sve do momenta dok on nije osetio šta je to vlast i moć. Tada sam shvatio da je zbog svojih ambicija koje su toliko bolesne da je spreman proda rođenu majku. Definitivno su naši odnosi zahladneli posle slučaja sa „Makinom grupom“.
VAŽI I ZA ĐINĐIĆA!
Vratimo se još jednom Andriji Draškoviću, pošto neki pretpostavljaju da bi i on mogao dobiti status svedoka saradnika i da je za to zainteresovan zvanični Beograd da bi „pritisnuo“ Mila Đukanovića. Da li su politički i kriminalni klanovi iz Srbije i Crne Gore proteklih godina uspešnije sarađivali od državnih institucija i može li se praviti jasna razlika šta je u tome bilo političko, a šta kriminalno? Ko su bili njihovi glavni akteri sa obe strane i nisu li ti klanovi nastupali kao svojevrsni zajednički „orkestar za svadbe i sahrane“?
- Šta drugi pretpostavljaju, to stvarno ne znam. Čisto sumnjam da će Drašković pristati na tako nešto. Jedino ako mu svrake nisu popile mozak. Čisto sumnjam i da bi on tek tako lako pljunuo na svoje dostojanstvo i olako izgubio renome koji je pažljivo gradio godinama. A drugi ljudi, na koje aludirate, u priličnom broju više nisu među živima. Naš narod pravilno kaže, o mrtvima sve najbolje. Jedini orkestar za svadbe i sahrane za koji ja znam je orkestar Gorana Bregovića.
Neki će vas verovatno upitati a zašto to - „o mrtvima sve najbolje“ - ne bi važilo za sve, recimo - i za Zorana Đinđića?
- Pa, ko kaže da za pokojnog premijera ne važi?!
