Da li je nesanica ozbiljan problem?

Nesanica nije poremećaj, to je simptom.
Mnogi ljudi imaju nesanicu ili poteškoće sa spavanjem.Ljudi sa nesanicom ili ne mogu da odmah zaspu, bude se u toku noći ili se bude rano ujutro.Nesanica nije bolest.To je odgovor vašeg organizma da nešto nije u redu.Mnoge stvari mogu da prouzrokuju nesanicu: stres, previše kafe, depresija, promjene smjene na poslu,medicinski problemi kao što je reuma.
Koliko sna vam je potrebno?
Najviše mladih treba 7-8 sati sna svake noći.Vi znbate da ste spavali dovoljno dugo ako niste pospani u toku dana.Neki ljudi trebaju svega 6h sna noću,Drugi trebaju i 10h.Navika spavanja se menja sa godinama.Na primjer, stariji ljudi dremaju danju, a noću kraće spavaju, što je sasvim normalno.
Kako se leči nesanica?
Lečenje nesanice može biti jednostavno.Često, kada se pronađe uzrok nesanici i kad se pobrinete za njega, nesanica prolazi sama od sebe.Ključ je pronaći šta uzrokuje nesanicu.Ako je nesanica u vezi sa stresom, vi trebate da smanjite taj stres koliko možete ili da se naučite da ga savladate i da upravljate njime.Ako ste depresivni, možda vam je potrebno savjetovanje ili lijek ,a sa tim ćete izlječiti i nesanicu.
Da li tablete za spavanje pomažu?
..mogu pomoći u nekim slučajevima, ali također mogu pogoršati nesanicu.Oni su samo za privremenu pomoć, nisu za lečenje.Njih je najbolje koristiti samo nekoliko nedjelja.Redovno korištenje tableta za spavanje može da prouzrokuje takozvanu ''POVRATNU NESANICU''.To se dešava kada osoba već uzima tablete za spavanje, a nesanica se ponovo pojavi.Tako, umjesto da leče, tablete za spavanje mogu da budu uzrok nesanici.Lekovi koje kupujete bez recepta nisu dobro rješenje, a tablete za spavanje mogu da poremete normalnu strukturu sna i možete da se osjećate nestabilnim na nogama čitav sledeći dan.Zato što djelovanje tableta za spavanje slabi, vi ćete trebati sve veće i veće doze. Zbog toga ne bi trebalo da uzimate tablete za spavanje kroz duži vremenski period.Tablete za spavanje su također nesigurne ako je vaša nesanica prouzrokovana zddravstvenim problemima.(npr. reumom)
Šta mogu učiniti da poboljšam svoje spavanje?
1.Idite u krevet i ustajte ujutro u isto vrijeme iako niste mogli dobro spavati protekle noći.To će pomoći vašem tijelu da se istrenira da spava noću.
2. Uradite neke stvari svaku noć pre odlaska u krevet da bi vaše telo bilo spremno za spavanje.Recimo, kada sa toplom vodom, nakon toga čitati nešto 10 min. svake moći pre odlaska u krevet. Čim pre počnete , prije ćete pomoći sebi da zaspite.
3.Za spavanje koristite isključivo spavaću sobu.Nemojte jesti, razgovarati telefonom ili gledati TV iz kreveta.
4.Napravite da vaša spavaća soba bude zatamnjena i tiha.Ako je buka problem, zamaskirajte buku ili koristite čepove za uši; spustite roletnu ili zamračite sobu nekim tamnim zastorom ili možete staviti taman povez preko očiju ako je to potrebno.
5.Izbjegavajte da se trudite da zaspite.Što se više trudite, možete imati problema sa snom.
6. Ako i posle 30 min.Od odlaska u krevet niste zaspali, pređite u drugu sobu.Sedite mirno 20 min, pre vraćanja u krevet.To činite onoliko puta koliko je potrebno dok ne zaspite.

Šta sve još može biti uzrok nesanice?
Meni se dešavalo nakon treninga koji smo obično imali uveče od 20h do 21.30h da ne mogu dugo da zaspem...pa ako odem spavati nakon ponoći često se sutradan osjećam ''mamurno'' , mada sam totalni antialkoholičar
Kako stvarno izgleda mamurluk? i da li i kako alkohol utiče na san?
Da li vam se dešavalo da čaj, čokolada, kola, kafa pred spavanje onemogućava uspavljivanje?
A, da cigarete..kako one utiču na san?
..da li remete normalan san?
Kažu da postoje tzv. short sleepers - osobe koje normalno spavaju kraće od 7h.

Kako stoje stvari sa vama kad je san u pitanju i vaša iskustva, dobra i loša.
Kad ste najbolje spavali, a kada najgore?
Šta utiče na vas da dobro spavate, a šta da loše spavate?
Koliko smo različiti kad je spavanje u pitanju?

Kako starimo, tako nam sve manje sna treba da bismo mogli da "normalno" funkcionisemo u toku dana.
Elem, ne mogu da podnesem potrebu da prespavam celo predavanja, cak iako je u pitanju profesor kojeg, hajde da kazem, volim da slusam. Dakle, ne podnosim kad mi se oci same zatvaraju, definitivno nisam ni za sta u takvim trenucima.
Medjutim, ponekad mi je tesko da se "odlucim" da prespavam, kad mi je san potreban, jer imam toliko toga da obavim.
Koncentracija ne moze da se poredi kad si naspavan, i kad si nenaspavan, stoga... ne obazirite se na onu "spavaces kad umres", nego... spavajte ljudi!

Kompijuter tj. zevanje u monitor u kasnim satima prosto brise san.

Oduvek sam imala problem sa uspavljivanjem...jos kao dete nisam volela noc zato sto nisam uspevala dugo da se uspavam, kako bi se priblizilo vece ja sam postajala sve nemirnija...najvise sam se radovala gostima jer me tada ne bi terali rano u krevet.

Kasnije sam sebi zadavala brojne zadatke pa je san trpeo, ustajala rano za skolu a kako sam trenirala morala sam da ucim do kasno, kada bi naisao vikend izlazila sam do 2h a budila se vec oko 7,30h jer sam morala da sudim utakmice koje su pocinjale od 9h...mama mi cesto kaze da i danas ima traumu zbog mog nedovoljnog spavanja...

Danas retko odlazim u krevet pre 2h a ustajem oko 8h, prilikom spavanja se retko budim, potrebna mi je apsolutna tisina i ponavljanje odredjenih rituala pre spavanja...uvek na isti nacin i istim redosledom - vetrim sobu, stavljam sve na svoje mesto, klasika umivanje, skidanje sociva, navijanje sata, mackanje lica i ruku i tek onda na miru mogu da utonem u san - sve mora da bude onako kako sam navikla...ne znam zasto...Ukoliko imam neki problem ili ispit ne mogu da spavam, pre ispita mahom ne spavam po dve noci, nervoza mi najpre na san udari. Legnem ja i zmurim ali san nikako da mi dodje. Kada ne spavam noc ili dve odmah dobijem herpes na usni. Nikada niko nije pusio u mojoj sobi, ne znam da li je povezano ali i od nikotina dobijem herpes. Imam problem i sa promenom kreveta i jastuka, potrebno mi je da se naviknem, par noci mi bude neprijatno pa ne spavam dobro. Cini mi se nekako da sam sva od reda, ukoliko me nesto izbaci van moje trase tesko mi je da se prilagodim, nikada ne spavam preko dana, retko sam pospana, ne treba mi puno sna ali mislim da bih jako osetila ukoliko bi mi san bio prekidan...to bih sigurno tesko podnela...nadam se da sam pomogla

Uzroci nesanice (psihijatrijski poremećaji):
- depresija
- manično - depresivna psihoza
- anksioznost
- narcisoidni karakter ličnosti
- šizofrenija

..e ovo mi ljudi stvarno nije baš jasno zašto narcisoidni karakter ličnosti ima nesanicu?
..nek to bude podtema
Kako nastaje i zašto nastaje nesanica kod narcisoidnog karaktera ličnosti?
(napomena - nisam našla odgovor u ovim mojim knjižurinama)

...narcisi su kontradiktorni i blefiraju - veruju da su naj a duboko u sebi znaju da nisu i eto ti razloga za nesanicu

Ja imam trik pa se uspavam za 2min....bez obzira koliko sam umoran...
A kad sam umoran i vec mi se spava, onda trikovi nisu ni potrebni...

Zasto sam blebetao ovo?
Zato sto je trik vrsta refleksa koji mozete da stvorite i onda dodje kao sugestija...nesto kao autohipnoza samo sto se ne hipnotisete...

Tuzni_patak:

Ja imam trik pa se uspavam za 2min....bez obzira koliko sam umoran...
A kad sam umoran i vec mi se spava, onda trikovi nisu ni potrebni...

Zasto sam blebetao ovo?
Zato sto je trik vrsta refleksa koji mozete da stvorite i onda dodje kao sugestija...nesto kao autohipnoza samo sto se ne hipnotisete...

Kliknite za proširenje...

Hajde budi drug i podeli taj trik sa nama...ja cu biti veoma zahvalna a verujem i ostali

Uvek sam imala problem sa uspavljivanjem kada ujutru rano imam obavezu da ustanem. Strah me da se ne uspavam. Ovo može da se podvede pod anksioznost.
Da, i ne mogu bez knjiga da zaspim. Prvo čitam, pa onda sledi uspavljivanje.
Negde sam pročitala da je dužina sna obrnuto proporcionalna veličini (masi) živog bića. Slepi miš spava oko 18h, a slon svega 3h.

Kod bolesnika koji pate od nesanice vreme spavanja je skraćeno i iznosi manje od 6h.Oni takođe imaju poteškoće sa uvođenjem u san.Bolesnici su napeti i satima leže napeti u krevetu. Ne mogu da spavaju u vreme koje je uobičajeno za san.Rano se bude ( to se najčešće dešava kod iscrpljenih osoba koje zaspu rano uveče pa se zbog toga i bude rano). Oni najvjerovatnije i ne trebaju lek, nego odmor u toku dana.Dremanje danju i stalan umor, buđenje u toku noći bez vidljivog razloga su takođe znaci nesanice.
Značajno je zabeležiti da sve osobe koje spavaju manje od 6h ne pate od nesanice.
Postoje prirodno ''kratki spavači'' koji spavaju manje od 6h, a da im nisu zbog toga poremećene dnevne funkcije.Kod njih se još uvijek radi o kvalitetnom snu.Ima osoba koje kraće spavaju zbog stresnih situacija doživljenih u toku dana.To ne znači da pate od nesanice.
To isto važi i za starije osobe koje prirodno kraće spavaju.

NESANICA KOD STARIJIH - TRETMAN
Najvažniji uzrok primjene tretmana je bolno iskustvo koje imaju starije osobe sa nesanicom. U starijih je normalno smanjivanje potrebe za spavanjem, a noćna buđenja su učestalija.Starija osoba koja se žali na ove tegobe ne bi trebala dobiti hipnotik. Svim upornim zahtevima za lek bi se trebalo usprotiviti, jer će najvjerovatnije rezultat biti da će bolesnik ostatak svog života provesti uzimajući hipnotik bez ikakve pomoći, a uz moguću štetu.Stariji su manje tolerantni na hipnotike te im se daje manja doza.Bolesnici ne smiju uzeti hipnotik više od 20 minuta prije odlaska u krevet iz očiglednih razloga.Opisani su slučajevi da bolesnici zaspu u kadi.Starije osobe mogu postati naročito smetene pod djelovanjem hipnotika.Padovi sa katastrofalnim posljedicama su najveći rizik za korištenje hipnotika kod starijih osoba.Adekvatan tretman bola doprinosi izlečenju od nesanice, tj. adekvatna kombinacija analgetika i hipnotika. Lečenje osnovne bolesti koja je dovela do nesanice i smanjenjem i uklanjanjem njenih simptoma brzo dolazi do normalizacije sna.Starijem bolesniku koji ima normalne dnevne funkcije, ali koji je usamljen treba ponuditi podršku i edukaciju i objasniti mu da je njegov san skraćen zbog samog procesa starenja.
U slučajevima kad je uzrok nesanice manji, isticanje higijene spavanja i isticanje podrške tome je najbolji tretman nesanice. Higijena spavanja je veoma korisna za mnoge pacijente.Uspostavljanje regularnog vremena za san i buđenje, izbjegavanje spavanja na kratko u toku dana i dremanje, korištenje kreveta samo za spavanje (a ne za gledanje TV ili čitanje knjige), odlazak u krevet samo kada je osoba pospana su korisne sugestije. Ustezanje uzimanja hrane sa kofeinom, alkohola je ponekad od velike pomoći.Naročito kod osjetljivih starijih osoba.Manji obrok mleka i ugljenih hidrata omogućava mirnije spavanje. S obzirom da su prekidi spavanja češći u starijoj životnoj dobi, možda bi starijim osobama sa blagom nesanicom bilo vrednije preporučiti manji obrok hrane pre spavanja nego hipnotik. Edukacija pacijenata o higijeni spavanja je veoma često korisna.
Veoma je bitno osloboditi osobu koja pati od nesanice od mita da svaka osoba mora spavati 8h svaku noć.To vrlo često čini da mnogi bolesnici osjete olakšanje.

tgdanijela:

Uzroci nesanice (psihijatrijski poremećaji):
- depresija
- manično - depresivna psihoza
- anksioznost
- narcisoidni karakter ličnosti
- šizofrenija

..e ovo mi ljudi stvarno nije baš jasno zašto narcisoidni karakter ličnosti ima nesanicu?
..nek to bude podtema
Kako nastaje i zašto nastaje nesanica kod narcisoidnog karaktera ličnosti?
(napomena - nisam našla odgovor u ovim mojim knjižurinama)

Kliknite za proširenje...

Da li je narcisoidni karakter ličnosti uglavno kolerik?..mislim oni su nagli, povišen adrenalin može remetiti normalan san...al sad da li kolerične ličnosti imaju poremećaje spavanja?
Znate li vi neke kolerike i da li imaju problema sa snom?

Kakve su to knjige u kojima je objasnjeno od cega nastaje sto, ali ne i kako? Imas bas puno takvih knjiga?

meni je potrebno najmanje 8h sna, a najbolje se osećam jada spavam 10h
a mislim da nije problem ako se čovek ne oseća umorno

Imam ozbiljan problem a to je ozbiljna nesanica.
Što se tiče uspavljivanja tu nema problema. Kad god legnem poslije 22h mogu da zaspem.
Problem nastaje poslije 2,5 sata spavanja, budim se. Nekad se probudim čio i odmoran a često malo umoran, ne previše. Ujutru mogu da zaspem oko 7h ali ne duže od 10-20 min. Zatim mi se i dalje spava pa recimo u 8h zaspem 30 min. Ponovim to u 9h i spavam cio sat da bih sledeće spavanje produžio najviše na 2-3 sata neprekidnog spavanja. Zbog toga što mi u svemu prođe cio dan izbjegavam ikako da nadoknađujem i ostajem budan. Poslije jedno 5-6 dana takve nesanice desi mi se da zaspem jedno 3 sata po prvom buđenju i odspavam jedno 2-3 sata i tako čitav dan.. 4-5 puta po 2-3 sata tako da čitav dan a nekad i sjutra provedem u spavanju ali ne dužem u cugu od 3-4 sata.
Ovakva nesanica je počela prije godinu dana. Početkom januara 2009. i traje do danas.
Inače kad je sve OK spavao sam 7-8 sati neprekidno.
Budući da sam i prije 7-8 godina imao sličnu nesanicu koja je trajala 2-3 godine i spontano prošla (mada sam tada imao jače stresove) nadam se da će i ovo spontano proći kao prethodni put.
Nemam posebnih stresova a ni depresije. Šta eventualno može biti je kafa. Poodavno, od prije 15-tak godina pio sam i po 15 kafa dnevno. Zadnjih 7-8 godina do 10, u prosjeku 8 šoljica.
Kako nijesam bitno smanjivao kafe a bilo je perioda i nesanice i dobrog spavanja zaključio sam da kafa nije problem. Možda grdno griješim.
Volim kafu i teško da bih mogao na duže smanjiti na manje od 3 šoljice pa ću koliko je danas to i oprobati. Probao sam i ranije i smanjivao po 7-8 dana na 3-4 kafe ali bez efekta tako da sam se vraćao uobičajenoj dozi od 8-9-10 kafa.
Šta vi mislite?

Evo da kazem nesto u vezi kafe i nesanice, ali ne stvarno kao odgovor/savjet ovome gore, jer ga ne volim nesto, nego moje iskustvo:
<prije nego sto sam ikakvu drogu osim cigare i kafu...
pijem preko 20 kafa dnevno, i nemam problem sa nesanicom. Uvece ih obicno popijem i najvise (pred spavanje). Godinama... Mogao sam tada i da (recimo, ma mjesec, ali i na duze da sam htio) smanjim na 3 soljice, i da opet nemam probl..
>

MIKROSAN

Mikrosan je epizoda spavanja koja može trajati od djelića sekunde do 30 sekundi. Obično je rezultat deprivacije sna (poremećaja spavanja koji se karakteriše malom dužinom spavanja),psihičkog umora, hipoksije (nedostatak kiseonika u nekim poremećajima), apneje ( kratkotrajni prestanak disanja kod nekih plućnih bolesti,npr. hronične opstruktivne bolesti), narkolepsije ili hipersomnije.Mikrosan se može javiti bilo kad, obično bez prethodnog nagovještaja.
Mikrosan (ili epizode mikrosna) postaje naročito opasan kad se pojavljuje tokom situacija koje zahtjevaju neprekidnu budnost, kao što je vožnja motornog vozila ili rad sa teškom mašinerijom. Ljudi koji dožive mikrosan obično ostaju nesvjesni toga, i ostaju ubjeđeni da su bili budni cijelo vrijeme ili da su trenutno izgubili koncentraciju.
Jedan primjer se zove ''prekid vožnje'': iz perspektive vozača, vozi auto, i odjednom shvati da je nekoliko sekundi prošlo neopaženo. Vozaču nije jasno da je zaspao tokom tih nekoliko sekundi, ali je to ono što se ustvari dogodilo. Vozač koji spava je u velikom riziku da doživi nesreću tokom epizode mikrosna.
Mnoge nesreće i katastrofe su proizišle iz mikrosna. Na primjer, tvrdi se da je epizoda mikrosna bila faktor koji je doveo do Waterfall nesreće voza 2003.godine: vozač je dobio infarkt, a njegov pomoćnik koji je trebao reagovati na veliku brzinu voza u svoju odbranu je naveo da je doživio mikrosan epizodu.
Nije lako identifikovati mikrosan epizodu. Neki eksperti se pozivaju na simptome, promjene u ponašanju (glava spuštena, kapci padaju, i sl.), dok drugi daju prioritet EEG-u. Jedna studija Ajova Univerziteta definiše EEG tokom mikrosna kao '' 3-14 sekundi epizodu 4-7 Hz teta aktivnosti koja zamjenjuje budan 8-13 Hz alfa ritam.

Иван Чонкин:

Imam ozbiljan problem a to je ozbiljna nesanica.
Što se tiče uspavljivanja tu nema problema. Kad god legnem poslije 22h mogu da zaspem.
Problem nastaje poslije 2,5 sata spavanja, budim se. Nekad se probudim čio i odmoran a često malo umoran, ne previše. Ujutru mogu da zaspem oko 7h ali ne duže od 10-20 min. Zatim mi se i dalje spava pa recimo u 8h zaspem 30 min. Ponovim to u 9h i spavam cio sat da bih sledeće spavanje produžio najviše na 2-3 sata neprekidnog spavanja. Zbog toga što mi u svemu prođe cio dan izbjegavam ikako da nadoknađujem i ostajem budan. Poslije jedno 5-6 dana takve nesanice desi mi se da zaspem jedno 3 sata po prvom buđenju i odspavam jedno 2-3 sata i tako čitav dan.. 4-5 puta po 2-3 sata tako da čitav dan a nekad i sjutra provedem u spavanju ali ne dužem u cugu od 3-4 sata.
Ovakva nesanica je počela prije godinu dana. Početkom januara 2009. i traje do danas.
Inače kad je sve OK spavao sam 7-8 sati neprekidno.
Budući da sam i prije 7-8 godina imao sličnu nesanicu koja je trajala 2-3 godine i spontano prošla (mada sam tada imao jače stresove) nadam se da će i ovo spontano proći kao prethodni put.
Nemam posebnih stresova a ni depresije. Šta eventualno može biti je kafa. Poodavno, od prije 15-tak godina pio sam i po 15 kafa dnevno. Zadnjih 7-8 godina do 10, u prosjeku 8 šoljica.
Kako nijesam bitno smanjivao kafe a bilo je perioda i nesanice i dobrog spavanja zaključio sam da kafa nije problem. Možda grdno griješim.
Volim kafu i teško da bih mogao na duže smanjiti na manje od 3 šoljice pa ću koliko je danas to i oprobati. Probao sam i ranije i smanjivao po 7-8 dana na 3-4 kafe ali bez efekta tako da sam se vraćao uobičajenoj dozi od 8-9-10 kafa.
Šta vi mislite?

Kliknite za proširenje...

Da radi se o Insomniji. Insomnija je simptom poremećaja spavanja, koja se karakteriše upornim teškoćama pri uspavljivanju ili ostajanju budnim uprkos želji da se spava. Insomnija je simptom, nije samostalna dijagnoza ili bolest. Definiše se kao ''teškoća uspavljivanja ili održavanja sna, ili oboje'' i vodi neadekvatnom kvantitetu ili kvalitetu sna. Praćena je lošim funkcionisanjem osobe dok je budna. Prema nekim statističkim podacima 2007.godine otprilike 64 miliona Amerikanaca redovno pati od insomnije svakodnevno. Insomnija je 1,4 puta učestalija kod žena nego kod muškaraca. Učestalost insomnije je otprilike 1 na 33 ljudi.
Postoje tri tipa insomnije, tranzistentna, akutna i hronična.
Takođe se može pojaviti kao
- Insomnija uspavljivanja: teškoće na početku noći pri uspavljivanju, obično udružena sa anksioznim poremećajima.
- Insomnija Sredine Noći- karakteriše se teškoćom povratku spavanja nakon buđenja sredinom noći ili buđenja rano ujutro. Može se nazvati i noćnom budnošću.
- Insomnija sredine noći- buđenje sredinom noći, teškoće u održavanju sna. Obično je udružena sa nekom bolešću ili bolom.
- Terminalna ili kasna Insomnija- rano jutarnje buđenje. Obično je karakteristika kliničke depresije.

Ovdje se radi o Insomniji Sredine Noći.
Napist ću nešto o uzrocima i tretmanu insomnije, drugi put.(sad nemam vremena)

ma kakav problem, insomnija je sad u modi....

Tranzistentna insomnija - traje par dana do par sedmica. Može biti uzrokovana raznim poremećajima, promjeni u okolini u kojoj spavamo inače, teškom depresijom, ili stresom. Posljedice - pospanost i pogoršanje psihomotornih sposobnosti - su slični kao kod deprivacije sna.
Akutna insomnija - nesposobnost održavanja sna u periodu od tri do šest sedmica
Hronična insomnija - može trajati godinama. Može biti primarni poremećaj ili uzrokovana drugim poremećajima.Može se manifestovati kao pospanost, mišićna slabost, halucinacijama ili psihičkim umorom; ljudi sa hroničnom insomnijom obično pokazuju pojačanu budnost. Ljudi koji žive sa ovim poremećajem mogu imati duple slike (diplopije) ili druge vidne poremećaje.

Uzroci insomnije
- Psihoaktivne supstance ili stimulansi, uključujući neke lijekove, biljne supstance, kofein, kokain, efedrin, amfetamine, metilfenidat, MDMA, metamfetamin i modafinil
- Fluorohinolonski antibiotici (norfloksacin, ciprofloksacin i sl.)
- Sindrom nemirnih nogu može uzrokovati nesanicu usljed neprijatnih senzacija koje stimulišu čovjeka da pokreće noge ili druge djelove tijela da bi se oslobodio ovih senzacija. Nemoguće je zaspati dok se osoba pokreće.
- Svaka povreda ili stanje koje uzrokuje bol. Bol uzrokuje traženje pozicije za spavanje koja ga ublažuje, a to uzrokuje buđenje jer se osoba okreće i nastoji pritisnuti povređeni dio tijela.
- Hormonalne promjene koje prethode menstruaciji ili one tokom menopauze
- Životni problemi kao strah, stres, anksioznost, emocionalna ili mentalna napetost, problemi na poslu, financijski problemi, nezadovoljavajući seksualni život
- Mentalni poremećaji kao što je bipolarni poremećaj, klinička depresija, generalizovani anksiozni poremećaj, PTSP, šizofrenija, ili opsesivno-kompulzivni poremećaj
- Poremećaj cirkadijalnog ritma, kao što je rad na brodu, ili u avionu, može uzrokovati nemogućnost uspavljivanja s jedne i ekstremnu pospanost s druge strane.Javlja se kod ljudi koji putuju kroz više vremenskih područja, tako da vrijeme izlaženja i zalaženja sunca nije u podudarnosti sa fizičkim konceptom te pojave (navikom organizma). To je cirkadijalni
poremećaj spavanja.
-Estrogen, nagli pad ovog hormona, njegova fluktuacija i periodi bez estrogena su veoma povezani sa padom raspoloženja. Klinički oporavak od postpartalne depresije, perimenopauze i postmenopauze dokazuje koliki je uticaj stabilizacije nivoa estrogena.
- Određeni neurološki poremećaji, lezije mozga ili traumatska povreda mozga u anamnezi.
- Stanja kao što je hipertireoidizam ili reumatoidni artritis
- Povratna insomnija kod prekomjernog odmaranja kao terapije
- Slaba higijena spavanja, npr. buka
- Parasomnija, uključuje više prekidajućih pojava tokom spavanja, kao što su noćne more, hodanje u snu, nasilno ponašanje tokom spavanja, poremećaj REM faze spavanja, kada osoba pokreće dijelove tijela kao odgovor na snove
- Rijetka genetička stanja, raznih težina insomnije, nazvana fatalna porodična insomnija
- Paraziti mogu uzrokovati crijevne poremećaje tokom spavanja
- Ponekad se može javiti, u rijetkim slučajevima nesanica kod osoba koje dugo vremena konstantno gledaju televiziju ili surfaju po internetu, odn. kompjuteru

Studije su pkazale da osobe sa insomnijom imaju povećan nivo kortizola i adrenokortikotropnih hormona noću, druge studije pri kojima je korištena pozitronska emisiona tomografija (PET) ukazuju da osobe sa insomnijom imaju veću metaboličku aktivnost i danju i noću. Ostaje pitanje da li su ove pojave uzrok ili posljedica insomnije.
Insomnija se može javiti kod osoba koje su izgubile nekog voljenog, godinama ili decenijama nakon smrti, ako nisu prošle kroz period tugovanja.
Sposobnost spavanja duže vrijeme, prije nego želja za spavanjem, se gubi starenjem osobe.

TRETMAN INSOMNIJE

Nefarmakološke metode su efikasnije u odnosu na terapiju hipnoticima.Terapija hipnoticima se preporučuje samo za kratkotrajnu upotrebu zbog izazivanja tolerancije na hipnotičke efekte. Nefarmakološke metode su stoga prva linija liječenja nesanice. Uključuju higijenu spavanja, kontrolu stimulanasa, kognitivno bihejvioralnu terapiju, relaksacionu terapiju i edukaciju pacijenta.Meditacija također dolazi u obzir.Korisna nefarmakološka relaksaciona metoda je i plutanje u toploj slanoj tečnosti, sa pomagalima ili bez.Psihološki relaksacioni efekat je uglavnom pozitivan, tako da osobe zaspu plutajući kao i kasnije u krevetu. Osobama koje su prošle ovaj tretman često je bila dovoljna jedna sesija da bi uspostavili normalan obrazac spavanja.

Kognitivno-bihejvioralna terapija - se preporučuje kao prva linija terapije nesanice.Pacijenti se uče da poboljšaju navike spavanja i napuste nekorisna i netačna ubjeđenja o spavanju.Hipnotici u kratkom periodu pokazuju iste efekte kao i KBT terapija, ali je ova u dužeme vremenskom razdoblju mnogo efektivnija.

Medikamenti - Svi sedativi potencijalno izazivaju psihološku ovisnost, kad osoba psihološki ne može prihvatiti da može zaspati bez tableta.Benzodiazepini kao i noviji nebenzodiazepini također mogu izazvati fizičku ovisnost, koja sa sobom povlači simptome apstinencijalne krize ukoliko se lijek ne povlači postepeno iz upotrebe. Također ovi lijekovi imaju brojne nus efekte kao što su dnevni umor, saobraćajne nesreće ukoliko osobe voze, pogoršanje kognitivne funkcije, padovi i prelomi. Starije osobe su osjetljivije na ove neželjene efekte.
Antidepresivi - kao što je amitriptilin ili trazodon mogu imati veoma jak sedativni efekat, i propisuju se u malim dozama za terapiju nesanice; ali takođe oni imaju antihistaminska, antiholinergička i antiadrenergička svojstva koja mogu dovesti do brojnih neželjenih efekata.Fizička ovisnost nije isključena; apstinencijalni sy može uzrokovati povratnu insomniju i komplikacije za duži vremenski period.
Melatonin i njegovi agonisti - melatonin je veoma efektivan u terapiji nesanice.Pokazao je istu efektivnost kao i hipnotik zopiclone u izazivanju spavanja i regulaciji budno/spavajućeg ciklusa. Prednost melatonina je da liječi insomniju bez poremećaja arhitektonike sna, što uglavnom izazivaju propisane tablete za spavanje; također melatonin ne utiče na pogoršanje motornih sposobnosti. Agonisti melatonina, kao ramelteon (Rozarem) i tasimelteon izgleda nemaju sposobnost izazivanja ovisnosti pa s tim ni zloupotrebe ovih lijekova.Ovi lijekovi imaju blage neželjene efekte i slabije djelovanje na motornu sedaciju. Najbolje efekte ovi lijekovi pokazuju u slučaju insomnije izazvane pooremećenim cirkadijalnim ritmom, odnosno kod osoba koje putuju kroz vremenske zone.
Antihistaminici - difenhidramin se koristi kao slobodno sredstvo u prodaji kao Tilenol PM, od 50mg (25-50mg dozvoljeno).Efektivnost ovih lijekova može opasti tokom vremena a sedacija sledećeg dana je veća nego kod ostalih lijekova koji se propisuju u ove svrhe.
Atipični antipsihotici - niske doze atipičnih antipsihotika kao quetiapine, olanzapine i risperidone se također propisuju zbog svog sedativnog efekta ali opasni neurološki i kognitivni neželjeni efekti čine ove lijekove lošim izborom za liječenje insomnije.Više doze se obično upotrebljavaju za antipsihotično, a niže doze imaju sedativno dejstvo.
Ostale supstance - biljne supstance kao valerian, chamomile, lavender, hops bilje i stimulativno bilje koriste neke osobe koje imaju insomniju.
Insomnia može biti izazvana nedostatkom magnezijuma, ali ovo još nije dokazano. Nadoknada magnezijuma može pomoći u ovom slučaju poremećaja spavanja.

chamomile je supstanca?

Иван Чонкин:

Imam ozbiljan problem a to je ozbiljna nesanica.
Što se tiče uspavljivanja tu nema problema. Kad god legnem poslije 22h mogu da zaspem.
Problem nastaje poslije 2,5 sata spavanja, budim se. Nekad se probudim čio i odmoran a često malo umoran, ne previše........... 4-5 puta po 2-3 sata tako da čitav dan a nekad i sjutra provedem u spavanju ali ne dužem u cugu od 3-4 sata.
.....Nemam posebnih stresova a ni depresije. Šta eventualno može biti je kafa. Poodavno, od prije 15-tak godina pio sam i po 15 kafa dnevno. Zadnjih 7-8 godina do 10, u prosjeku 8 šoljica.
Kako nijesam bitno smanjivao kafe a bilo je perioda i nesanice i dobrog spavanja zaključio sam da kafa nije problem. Možda grdno griješim.
Volim kafu i teško da bih mogao na duže smanjiti na manje od 3 šoljice pa ću koliko je danas to i oprobati. Probao sam i ranije i smanjivao po 7-8 dana na 3-4 kafe ali bez efekta tako da sam se vraćao uobičajenoj dozi od 8-9-10 kafa.
Šta vi mislite?

Kliknite za proširenje...

Mi mislimo da vi iz Montenegrinske drzave genetski naginjete krevetu (cak i u uslovima potpune odmorenosti i otvorenih ociju) ali da postoje dodatni problemi koji otezavaju konkretni slucaj. Toliki unos kofeina u 24 h-ovnom periodu zasigurno uznemirava normalno funkcionisanje celija za spavanje i odmor (tgdanijela ce sigurno znati da me opovrgne ili potvrdi njihovo postojanje). Cini mi se da puno gresite sto se navike konzumiranja ovog napitka, osobito u kasnim vecernjim casovima, ne odricete.
Insomnia nije samo vezana za upotrebu odredjene vrste hrane i tecnosti koje mogu u potpunosti poremetiti san, vec pre svega posledica psiholoske opterecenosti koja ne mora da ima vidljiv razlog i konkretno ime (a obicno ima). I jos nesto, sa godinama se potreba za snom smanjuje a da bi organizam bio cio i spreman za dnevno funkcionisanje, kod onih preko 50 kako istrazivanja kazu, nije nuzno vise od 6 sati sna. Ako bi se izvela matematicka racunica svih tih odlazaka u krevet, prekida, ponovnih vracanja i ostalo, Vi ste svoje odradili kako treba, osim sto nije san u jednom komadu.

Imam nesanicu kada sam pod stresom
Pre 3 godine sam imala nesanicu 5 dana i 5 noci...spavala sam samo po sat-dva u toku dana...odlepila skroz .....mnooogo lose utice na organizam....
ne ponovilo se
Posle toga se desilo nekoliko puta,al sve po jednu ili 2 noci...i to je to

i sto se vise trudim da zaspim,vise se nerviram i sanse da zaspim su sve manje