Neznanko
Iskusan
- Poruka
- 5.497
Citat : "Srbija godišnje iskoristi samo 10 odsto sredstava Svetske banke koja su joj na raspolaganju, reče prošle nedelje šef kancelarije te institucije u Srbiji, Sajmon Grej. Prema njegovim rečima, budžet Svetkse banke za Srbiju iznosi blizu jedne milijarde američkih dolara, a trenutno se godišnje iskoristi jedva 10 odsto raspoloživih sredstava.
To praktično znači da projekti koji se obično završavaju za četiri godine u Srbiji traju najmanje dvostruko duže, kaže Sajmon Grej"
_________________________________
Hm, šta reći a ne zaplakati, zakukati, prozivati, vikati, zapomagati ili naprosto zabezveknuti se na sve to.
Imamo na raspolaganju skoro MILIJARDU dolara, a ne znamo kako da ih potrošimo, pogotovu kada nam se daju uslovi za trošenje tih para: a ti uslovi su civilizacijiski, to jest zahtevaju samo PROJEKTE, Planove za šta bi te pare bile potrošene...
Dakle, para ima, proJekata nemamo, jer očito u našoj vlasti imamo totalno siromašne ljude u Idejama, u spoznaji šta nam stvarno treba, a treba nam baš svašta.
Kada pitate srpskog političara zašto se nešto ne gradi, zašto neke projekte ne realizujemo, odmah nas u sekundi slaže, pa kaže, da se nema para i sredstava! A zapravo neće da nam kažu, da mnogi projekti u Srbiji nikada ne zažive, samo zbog toga, što nema interesovanja političara za opštu stvar i prosperitet države...da je u pitanju njihov lični interes, tu bi se već nešto našlo i poradilo.
-U zemlji gde u 3 milenijumu ne postoji putna i magistralna infrastruktura, mi ne znamo šta bi sa tolikim novcem...more da nisu ovde bili Turci onomad, Srbija ni danas ne bi imala makadam i neuništive puteve od kamenih kocki, koji traju već 300 godina.
-U zemlji gde nije izgradjen niti jedan veliki ifrastrukturni projekat već decenijama, mi ne znamo u šta da potrošimo milijardu dolara. -
U zemlji, gde gotovo da ne postoji domaća industrija, privreda, proizvodnja...mi ne znamo šta bi sa stotinama miliona dolara.
-U zemlji, gde vodovodna, kanalizaciona, strujna, ptt instalacija nije menjana i obnovljenja već 50 godina, mi ne znamo šta bi sa parama koje leže na računu svetske banke, a namenjene su za uboge države baš kakva je naša.
Šta reći posle svih ovih strašnih konstatacija, da li smo mi stvarno normalni ljudi, da li smo uopšte uračunljivi i zdravorazumni !?
Ovaj slučaj koji se ovde tretira, lepo nam odaje našu tužnu stvarnost , a ona glasi: svi normalni, svi radni i motivisani, školovani kadrovi iz Srbije, odavno su pobegli i svoje znanje integrišu u druga organizovanija društva ... oni koji su ostali, očito jedva uspevaju da pomognu sami sebe, a ne kamili našoj državi i društvu u celini .
Mi smo nepopravljivo čudovišna zaostala zemlja i neorganizovana civilizacija, koja ne ume ni sa svojim, a bogami ni sa tudjim novcem, a primeri pokazuju ni sa poklonjenim parama...jedino šta naš čovek i naša vlast zna je to: da novac i kapital uludo proćerdaju na svoje hirove, putovanja, uživanja i poneke promašene investicije i projekte.
Ima li nam spasa, ima, ali dok se mi opasuljimo, otreznimo, organizujemo, shvatimo gde smo, tada nećemo ni imati koga da spašavamo.
To praktično znači da projekti koji se obično završavaju za četiri godine u Srbiji traju najmanje dvostruko duže, kaže Sajmon Grej"
_________________________________
Hm, šta reći a ne zaplakati, zakukati, prozivati, vikati, zapomagati ili naprosto zabezveknuti se na sve to.
Imamo na raspolaganju skoro MILIJARDU dolara, a ne znamo kako da ih potrošimo, pogotovu kada nam se daju uslovi za trošenje tih para: a ti uslovi su civilizacijiski, to jest zahtevaju samo PROJEKTE, Planove za šta bi te pare bile potrošene...
Dakle, para ima, proJekata nemamo, jer očito u našoj vlasti imamo totalno siromašne ljude u Idejama, u spoznaji šta nam stvarno treba, a treba nam baš svašta.
Kada pitate srpskog političara zašto se nešto ne gradi, zašto neke projekte ne realizujemo, odmah nas u sekundi slaže, pa kaže, da se nema para i sredstava! A zapravo neće da nam kažu, da mnogi projekti u Srbiji nikada ne zažive, samo zbog toga, što nema interesovanja političara za opštu stvar i prosperitet države...da je u pitanju njihov lični interes, tu bi se već nešto našlo i poradilo.
-U zemlji gde u 3 milenijumu ne postoji putna i magistralna infrastruktura, mi ne znamo šta bi sa tolikim novcem...more da nisu ovde bili Turci onomad, Srbija ni danas ne bi imala makadam i neuništive puteve od kamenih kocki, koji traju već 300 godina.
-U zemlji gde nije izgradjen niti jedan veliki ifrastrukturni projekat već decenijama, mi ne znamo u šta da potrošimo milijardu dolara. -
U zemlji, gde gotovo da ne postoji domaća industrija, privreda, proizvodnja...mi ne znamo šta bi sa stotinama miliona dolara.
-U zemlji, gde vodovodna, kanalizaciona, strujna, ptt instalacija nije menjana i obnovljenja već 50 godina, mi ne znamo šta bi sa parama koje leže na računu svetske banke, a namenjene su za uboge države baš kakva je naša.
Šta reći posle svih ovih strašnih konstatacija, da li smo mi stvarno normalni ljudi, da li smo uopšte uračunljivi i zdravorazumni !?
Ovaj slučaj koji se ovde tretira, lepo nam odaje našu tužnu stvarnost , a ona glasi: svi normalni, svi radni i motivisani, školovani kadrovi iz Srbije, odavno su pobegli i svoje znanje integrišu u druga organizovanija društva ... oni koji su ostali, očito jedva uspevaju da pomognu sami sebe, a ne kamili našoj državi i društvu u celini .
Mi smo nepopravljivo čudovišna zaostala zemlja i neorganizovana civilizacija, koja ne ume ni sa svojim, a bogami ni sa tudjim novcem, a primeri pokazuju ni sa poklonjenim parama...jedino šta naš čovek i naša vlast zna je to: da novac i kapital uludo proćerdaju na svoje hirove, putovanja, uživanja i poneke promašene investicije i projekte.
Ima li nam spasa, ima, ali dok se mi opasuljimo, otreznimo, organizujemo, shvatimo gde smo, tada nećemo ni imati koga da spašavamo.
