МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Hladni-talas-u-srpsko-hrvatskim-odnosima.sr.html
Хладни талас у српско-хрватским односима
Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних, какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче, каже Милодар Пуповац
Игра топло-хладно у односима Србије и Хрватске последњих недеља је опет у „минусу”. Почело је учесталим оптужбама одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића на рачун Републике Српске и улоге Србије у унутрашњим односима у БиХ, а наставило се прошлонедељним наступом хрватских представника пред Међународним судом правде где су не само заступали косовске Албанце него и отворили питање Војводине. Заоштравање је кулминирало Месићевом најавом да ће опроштајни сусрет са лидерима региона одржи у Призрену на православни Божић. Београд је реаговао оштро упозоривши Загреб да је закорачио у унутрашње односе Србије и да се такво мешање не може толерисати.
Аналитичари оцењују да би овај последњи хладни талас могао да потраје, јер за било какав помак у међусобном дијалогу мора се сачекати нови станар председничког дома на загребачком Пантовчаку.
„Након одласка Драгољуба Мићуновића у Загреб и доласка Ива Санадера у Београд у марту ове године, изгледало је да ће се односи вратити у нормалан дијалог у коме треба да се реши мноштво отворених питања. Позитивни моменат се изгубио након што се Међународни суд правде у Хагу огласио надлежним за случај хрватске тужбе против Србије за геноцид”, каже Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и амбасадор СРЈ и СЦГ у Загребу од 2001. до 2005. године.
Жарко Пуховски, професор загребачког Филозофског факултета, констатује да су односи Србије и Хрватске последњих година били у политичком врху бољи него што су били у социјалној реалности, захваљујући неколицини политичара, а с хрватске стране пре свега захваљујући Стипи Месићу. „И сада је дошло на наплату то што смо добијали као предност захваљујући приватним способностима и карактеристикама неких политичара, рецимо господина Месића. Исто оно што никоме није сметало када су ствари ишле јако брзо напред, захваљујући шарму, темпераменту, па онда наравно и политичкој вољи господина Месића, сада на другој страни постаје проблем”, истиче он.
Пуховски Месићев позив колегама за сусрет у Призрену доживљава као лош виц. „То би био искок као кад бих ја мог пријатеља свештеника позвао на опроштајну вечеру у јавну кућу па се чудио зашто он тај гест сматра неприкладним”, рекао је он.
Пуховски сматра да у актуелној српско-хрватској причи влада Хрватске нема никакву улогу, јер се тренутно бави другим пословима и проблемима. „У Србији је тешко схватити да је читава прича са исказима на суду у вези с Косовом била искључиво учињена зато да би се Хрватска извукла из једне неугодне ситуације у којој се нашла при кочењу њеног уласка у ЕУ. И онда наравно догодило се то да је Србија изгубљена из вида”, истиче он.
Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској, оцењује да у односима Хрватске и Србије доминирају четири отворена крупна питања: повратак избеглица, питање Босне и Херцеговине, питање Косова, као и питање тужбе Хрватске против Србије за геноцид, коју сматра највећим проблемом у односима две земље.
„Београд и Загреб морају уложити велике напоре да у директном дијалогу, и то тако да буду уважени интереси и погледи обе стране, а не само једне као што то сада углавном превладава, почну решавати једно по једно од ових питања. Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче”, истиче Пуповац.
Симурдић каже да је веома тешко рећи који ће од присутних трендова (сарадња и назадовање) надјачати. „Ово са судовима упозорава на то да би могли надјачати неспоразуми. У сваком случају, до избора председника Хрватске тешко је направити пробој у дијалогу. Уз то, председнички избори могу довести до ванредних парламентарних, а изборне године нису добре за дијалог”, оцењује он.
Хладни талас у српско-хрватским односима
Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних, какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче, каже Милодар Пуповац
Игра топло-хладно у односима Србије и Хрватске последњих недеља је опет у „минусу”. Почело је учесталим оптужбама одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића на рачун Републике Српске и улоге Србије у унутрашњим односима у БиХ, а наставило се прошлонедељним наступом хрватских представника пред Међународним судом правде где су не само заступали косовске Албанце него и отворили питање Војводине. Заоштравање је кулминирало Месићевом најавом да ће опроштајни сусрет са лидерима региона одржи у Призрену на православни Божић. Београд је реаговао оштро упозоривши Загреб да је закорачио у унутрашње односе Србије и да се такво мешање не може толерисати.
Аналитичари оцењују да би овај последњи хладни талас могао да потраје, јер за било какав помак у међусобном дијалогу мора се сачекати нови станар председничког дома на загребачком Пантовчаку.
„Након одласка Драгољуба Мићуновића у Загреб и доласка Ива Санадера у Београд у марту ове године, изгледало је да ће се односи вратити у нормалан дијалог у коме треба да се реши мноштво отворених питања. Позитивни моменат се изгубио након што се Међународни суд правде у Хагу огласио надлежним за случај хрватске тужбе против Србије за геноцид”, каже Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и амбасадор СРЈ и СЦГ у Загребу од 2001. до 2005. године.
Жарко Пуховски, професор загребачког Филозофског факултета, констатује да су односи Србије и Хрватске последњих година били у политичком врху бољи него што су били у социјалној реалности, захваљујући неколицини политичара, а с хрватске стране пре свега захваљујући Стипи Месићу. „И сада је дошло на наплату то што смо добијали као предност захваљујући приватним способностима и карактеристикама неких политичара, рецимо господина Месића. Исто оно што никоме није сметало када су ствари ишле јако брзо напред, захваљујући шарму, темпераменту, па онда наравно и политичкој вољи господина Месића, сада на другој страни постаје проблем”, истиче он.
Пуховски Месићев позив колегама за сусрет у Призрену доживљава као лош виц. „То би био искок као кад бих ја мог пријатеља свештеника позвао на опроштајну вечеру у јавну кућу па се чудио зашто он тај гест сматра неприкладним”, рекао је он.
Пуховски сматра да у актуелној српско-хрватској причи влада Хрватске нема никакву улогу, јер се тренутно бави другим пословима и проблемима. „У Србији је тешко схватити да је читава прича са исказима на суду у вези с Косовом била искључиво учињена зато да би се Хрватска извукла из једне неугодне ситуације у којој се нашла при кочењу њеног уласка у ЕУ. И онда наравно догодило се то да је Србија изгубљена из вида”, истиче он.
Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској, оцењује да у односима Хрватске и Србије доминирају четири отворена крупна питања: повратак избеглица, питање Босне и Херцеговине, питање Косова, као и питање тужбе Хрватске против Србије за геноцид, коју сматра највећим проблемом у односима две земље.
„Београд и Загреб морају уложити велике напоре да у директном дијалогу, и то тако да буду уважени интереси и погледи обе стране, а не само једне као што то сада углавном превладава, почну решавати једно по једно од ових питања. Време је за суштински српско-хрватски дијалог уместо протоколарних какви су били до сада, и време је да се то охрабри и подржи, а не да се спотиче”, истиче Пуповац.
Симурдић каже да је веома тешко рећи који ће од присутних трендова (сарадња и назадовање) надјачати. „Ово са судовима упозорава на то да би могли надјачати неспоразуми. У сваком случају, до избора председника Хрватске тешко је направити пробој у дијалогу. Уз то, председнички избори могу довести до ванредних парламентарних, а изборне године нису добре за дијалог”, оцењује он.
iz tvojih usta u Božje uši. Nema takvog ili ja ne znam za njega. Trebaš shvatiti da mi ovde niti ne znamo kako se kvalitetno informirati ko su uopće naši zastupnici, nemamo svoj radio ni TV program, naši časopisi se ne prodaju na javnim mjestima, možeš ih kupiti jedino u našoj crkvi i u našoj Prosvjetinoj knjižari u Zagrebu. Sve što mi imamo jeste 10 srpskih minuta nedjeljno u TV emisiji o nacionalnim manjinama, nekad ni toliko...pa ko gleda, možda i sazna ko je taj ko će nas zastupati s kredibilitetom. Srbi u Hrvatskoj su raspršeni, samo su u istočnoj Slavoniji koncentriraniji i tamo ih predstavlja SDSS, ovo sve drugo....teško.
