vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Nije prošlo ni mesec dana od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma (čitaj Trojanski ustav za koji je Irska bila primorana da glasa i DRUGI put. Jer je prvi put rekla NE), novo lice EU već pokazuje snagu svoje demokratičnosti na demonstrantima koji su sa nenasilnog mitinga hapšeni nasumično i krajnje grubo. Vezani i bačeni na kolena, satima su bili primorani da sede u uredno poslaganim redovima. Kao da nije dovoljno što će uskoro biti potpisan novi sporazum, u tom istom Kopenhagenu. Zapravo radi se o “Svetom pismu” nove religije – Enviromentalism. A kao i svaka organizovana prevara (pardon, religija) i ova mora da živi od novca ljudi kojima se nameće. Ovaj put kao kvazinaučna laž. Taj isti Enviromentalism je našminkani socijalni darvnizam. A ako baš volite suštinu, to je nacistička eugenika sa primesama klasne supremacije.
Ogromne sume novce koje “sveštenstvo” nove religije planira da skupi, nabijajući čovečanstvu novi osećaj krivice, namenjene su zapravo za finansiranje globalne diktature a ne klimatskih promena koje izaziva SUNCE. U toj diktaturi, paradoksalno ili ne, nije predviđena nikakva religija ni negovanje identiteta, individualizma. A nisu dobrodošle ni emocije. Italijanska vlada uveliko vodi hajku na sve mrzitelje Silvia Berluskonija po fejsu. Jedno je zagovarati nečije ubistvo a sasvim drugo otvoreno ispoljiti svoj animozitet prema određenoj osobi iz javnog i političkog života. U suštini, Italijanska vlada traži da se zabrani jedna emocija, proglašavajući sve članove takvih grupa “mentalnim bolesnicima”, kao i samog napadača na Premijera te države. Ako je mentalna bolest biti sposoban ili imati razlog da nekoga mrzimo, jasno je koliko nas ima. I gde nam je mesto.
Cenzura interneta međutim nije ništa novo. Kinezi već duže vreme koriste internet koji je u njihovom slučaju komunistička verzija Wikipedije (Maopedija), a nedavno je i Australijski Google podlegao cenzuri. Pojedini američki zvaničnici otvoreno zagovaraju obaranje interneta, pod izgovorom da je postao pretnja br. 1 za nacionalnu bezbednost, da je komercijalizovan greškom i sl. Među najglasnijima je Džej Rokafeler, koji je otvoreno razočaran što stanovništvo SAD ima tako opasnu “igračku” u svojim domovima. Po novim ovlašćenjima, predsednik SAD, Barak Obama, ima pravo da bez odlaganja i najave uskrati korištenje interneta naciji ukoliko proceni da postoji realna opasnost od cyber napada. Tako bi na primer, hakovanje zvaničnog sajta FBI mogao da bude sasvim solidan izgovor da amerika ostane bez informacija šta se ZAISTA dešava u zemlji i svetu. Medijima finansijskih oligarha i onako veruju jedino beznadežno naivni ili nezainteresovani za svoju sudbinu i budućnost. Ako je, uzimajući u obzir sve što se nedavno desilo (i što će se uskoro desiti) uopšte imamo.
Za svoju budućnost zabrinuta je i Britanija. Euroskepticizam je među najjačima u Evropi. A postoje i najave da će ova država (kraljevina, imperija, zovite je kako vam drag, jer je sve tačno) tražiti referendum o tome želi li da istupi iz EU ili ne. Imajući u vidu činjenicu da nikada nisu prihvatili EURO kao valutu, jer iz toga povratka nema, postaje jasno da Britanija nikad nije imala iskrene namere po pitanju Evropskog jedinstva. Jednostavno, ceo projekat je velika laž. Uskoro će nova Evropa dobiti svog prvog predsednika. Jedan od potencijalnih kandidata je, pogađate – Britanac. Toni Bler. Jedan od idejnih tvoraca rušilačkog pohoda na Irak a bogami i na Srbiju. Postaje jasno da se Evropom ne upravlja iz Brisela. Tamo se donose zakoni. Evropom se upravlja tamo gde je sedište zapadnog monetarnog sistema – u Londonu. Jer ko kontroliše novac kontroliše i politiku. Naravno, nije to imperija Britanskog naroda, oni samo uživaju u iluziji svoje izuzetnostio. Velika Britanija je već Orvelovsko ostrvo. To je imperija onih koji su 1880, u rata protiv Napoleona, pokupovali čitavu ekonomiju Britanije i koji je do dan danas drže u šaci. Familija Rotšild.
Da je EU imperija, priznao je i sam Manuel Baroso, predsednik evropske komisije. Nazivajuće je “Antiimperijalnom imperijom”. Što je samo po sebi glupost. Kada je u istoriji imperija bila miroljubiva? Nikada. Imperije se prave da bi se ugušila sloboda njenih građana, da bi se ratovalo i vladalo drugim imperijama i delovima sveta. A kada EU dobije i svoje vojne formacije, moćiće da se proširi do samih granica potencijalnih konkurenata i ratuje protiv njih, pod izgovor da štiti svoju teritoriju i interese. Klauzula o solidarnosti, po Lisabonskom sporazumu podrazmeva da SVE članice EU imaju obavezu da učestvuju u odbrani ili “mirovnoj misiji” EU. Srbiji bi lako moglo da se desi da bude primorana da uđe u vojni konflikt sa Rusijom ako recimo i primanje Gruzije u EU za Rusiju bude sporno. A kako i ne bi kada su vojne formacije EU ništa drugo do NATO trupe u drugim uniformama.
To bi za Srbiju značilo, dakle, isto kao i da je ušla i u NATO. Izlišno je pominjati da bi Srbija imala predsednika kog nije ni izabrala. Da bi njen ustav, ono što je ostalo od teritorijalnog integriteta postalo ništavno pred zakonima te imperijalističke tvorevine. Sva krv koja je prolivena za njenu državnost, pretvorila bi se u vodu. Moje je skormno mišljenje da Srbija nema šta da traži u takvoj Evropi. NATO da i ne spominjem. Život u Srbiji nije idealan. Težak je. Ali još uvek jedemo zdravu hranu, još uvek nam političari ne grade “kolektivne centre”, koji su zapravo budući logori (aka FEMA camps). Srbija je poslednja država koja makar diplomatskim putem pokušava da očuva svoju državnost. A njene aspiracije da postane članica EU ne bi bile ništa do gubitak i preostalih 85% suvereniteta. Trajno.
Пренето са сајта "blogging4change"
Свратите, место је заиста одлично
Ogromne sume novce koje “sveštenstvo” nove religije planira da skupi, nabijajući čovečanstvu novi osećaj krivice, namenjene su zapravo za finansiranje globalne diktature a ne klimatskih promena koje izaziva SUNCE. U toj diktaturi, paradoksalno ili ne, nije predviđena nikakva religija ni negovanje identiteta, individualizma. A nisu dobrodošle ni emocije. Italijanska vlada uveliko vodi hajku na sve mrzitelje Silvia Berluskonija po fejsu. Jedno je zagovarati nečije ubistvo a sasvim drugo otvoreno ispoljiti svoj animozitet prema određenoj osobi iz javnog i političkog života. U suštini, Italijanska vlada traži da se zabrani jedna emocija, proglašavajući sve članove takvih grupa “mentalnim bolesnicima”, kao i samog napadača na Premijera te države. Ako je mentalna bolest biti sposoban ili imati razlog da nekoga mrzimo, jasno je koliko nas ima. I gde nam je mesto.
Cenzura interneta međutim nije ništa novo. Kinezi već duže vreme koriste internet koji je u njihovom slučaju komunistička verzija Wikipedije (Maopedija), a nedavno je i Australijski Google podlegao cenzuri. Pojedini američki zvaničnici otvoreno zagovaraju obaranje interneta, pod izgovorom da je postao pretnja br. 1 za nacionalnu bezbednost, da je komercijalizovan greškom i sl. Među najglasnijima je Džej Rokafeler, koji je otvoreno razočaran što stanovništvo SAD ima tako opasnu “igračku” u svojim domovima. Po novim ovlašćenjima, predsednik SAD, Barak Obama, ima pravo da bez odlaganja i najave uskrati korištenje interneta naciji ukoliko proceni da postoji realna opasnost od cyber napada. Tako bi na primer, hakovanje zvaničnog sajta FBI mogao da bude sasvim solidan izgovor da amerika ostane bez informacija šta se ZAISTA dešava u zemlji i svetu. Medijima finansijskih oligarha i onako veruju jedino beznadežno naivni ili nezainteresovani za svoju sudbinu i budućnost. Ako je, uzimajući u obzir sve što se nedavno desilo (i što će se uskoro desiti) uopšte imamo.
Za svoju budućnost zabrinuta je i Britanija. Euroskepticizam je među najjačima u Evropi. A postoje i najave da će ova država (kraljevina, imperija, zovite je kako vam drag, jer je sve tačno) tražiti referendum o tome želi li da istupi iz EU ili ne. Imajući u vidu činjenicu da nikada nisu prihvatili EURO kao valutu, jer iz toga povratka nema, postaje jasno da Britanija nikad nije imala iskrene namere po pitanju Evropskog jedinstva. Jednostavno, ceo projekat je velika laž. Uskoro će nova Evropa dobiti svog prvog predsednika. Jedan od potencijalnih kandidata je, pogađate – Britanac. Toni Bler. Jedan od idejnih tvoraca rušilačkog pohoda na Irak a bogami i na Srbiju. Postaje jasno da se Evropom ne upravlja iz Brisela. Tamo se donose zakoni. Evropom se upravlja tamo gde je sedište zapadnog monetarnog sistema – u Londonu. Jer ko kontroliše novac kontroliše i politiku. Naravno, nije to imperija Britanskog naroda, oni samo uživaju u iluziji svoje izuzetnostio. Velika Britanija je već Orvelovsko ostrvo. To je imperija onih koji su 1880, u rata protiv Napoleona, pokupovali čitavu ekonomiju Britanije i koji je do dan danas drže u šaci. Familija Rotšild.
Da je EU imperija, priznao je i sam Manuel Baroso, predsednik evropske komisije. Nazivajuće je “Antiimperijalnom imperijom”. Što je samo po sebi glupost. Kada je u istoriji imperija bila miroljubiva? Nikada. Imperije se prave da bi se ugušila sloboda njenih građana, da bi se ratovalo i vladalo drugim imperijama i delovima sveta. A kada EU dobije i svoje vojne formacije, moćiće da se proširi do samih granica potencijalnih konkurenata i ratuje protiv njih, pod izgovor da štiti svoju teritoriju i interese. Klauzula o solidarnosti, po Lisabonskom sporazumu podrazmeva da SVE članice EU imaju obavezu da učestvuju u odbrani ili “mirovnoj misiji” EU. Srbiji bi lako moglo da se desi da bude primorana da uđe u vojni konflikt sa Rusijom ako recimo i primanje Gruzije u EU za Rusiju bude sporno. A kako i ne bi kada su vojne formacije EU ništa drugo do NATO trupe u drugim uniformama.
To bi za Srbiju značilo, dakle, isto kao i da je ušla i u NATO. Izlišno je pominjati da bi Srbija imala predsednika kog nije ni izabrala. Da bi njen ustav, ono što je ostalo od teritorijalnog integriteta postalo ništavno pred zakonima te imperijalističke tvorevine. Sva krv koja je prolivena za njenu državnost, pretvorila bi se u vodu. Moje je skormno mišljenje da Srbija nema šta da traži u takvoj Evropi. NATO da i ne spominjem. Život u Srbiji nije idealan. Težak je. Ali još uvek jedemo zdravu hranu, još uvek nam političari ne grade “kolektivne centre”, koji su zapravo budući logori (aka FEMA camps). Srbija je poslednja država koja makar diplomatskim putem pokušava da očuva svoju državnost. A njene aspiracije da postane članica EU ne bi bile ništa do gubitak i preostalih 85% suvereniteta. Trajno.
Пренето са сајта "blogging4change"
Свратите, место је заиста одлично
), i da su pojedini ekonomisti jaci od bilo koje nacionalne drzave? 
To mora da je neki pametan osiromaseni uranijum, pa utice samo povoljno na proizvodnju citostatika, a ne utice negativno na proizvodnju zdrave hrane? 
