Hrvati i Albanci u Kosovskoj bitci

Petar Borcha:
Mozda za Hrvate i poverujem,jer je kralj Tvrtko poslao vojsku na Kosovo,a Hrvatska je tada bila pod Bosnom,ali za Albance sumnjam...
Kliknite za proširenje...

O Albancima nema ništa do jedne bilješke, nepouzdane naravno, turskog hroničara koji opisuje da su Osmanlije pobijedile čitavu hrišćansku Evropu na Kosovu.

Što se tiče Hrvata, nema konkretno pouzdanijih dokaza, ali neki istoričari prihvataju tu mogućnost. Pogriješio si, u pitanju su Jovanovci pod vođstvom vranskog priora Ivana Paližne, no što je još važnije - samog hrvatskoga bana.
 
Благочастиви кнез Лазар је одломак из Житија и житељства краљева и царева српских. А. Ф. Гиљфердинг је први указао на ово дело објављујући један одломак. У науци се сматра да је писано између 1402. и 1405. године. Ово дело је сачувано само у препису које је Гиљфердинг нашао у Пећи, па се зато и назива Пећки препис. Данас се овај рукопис налази у Публичној библиотеци у Петрограду.

Благочастиви кнез Лазар

А после свих ових (раније српске господе) прима начелство благочастиви кнез Лазар, ни син ни унук кога племена пређе речених царева, но те земље српске, од прародитеља својих, рођење и васпитање (у њој рођен и однегован), не од припростих. Родитељи тога бејаху велможе, но први у палати царској пређе речених царева, и по достојанству поштовани и они који владају, у домовима царским виђаху се. А неки ближики по сродству (рођаци) самодршцима бејаху. Иако се оно што се дешава десило тада, кад су се (родбински) удаљили. А жена тога од саме крви царске. Но да неко, осуђујући, не мисли да се осуђује брак овај. Имајући разум и расуђивање, никако овај осуђивати. Јер је људима који суде наређено за сроднике, ко да се узима, а ко да се удаљује због родоскрвљења. Због овога и овде расудише, да је шта више таквим сродницима проштено узимати се, што и би.

А овај примивши пређе речену државу земље српске, би муж благ, кротак, смерен и одвише, као што се и показује премнога смерност тога. Кад је цео тај на државни престо царева првих, никако, узвисивши се, не пожури се поставити себе царем или краљем или деспотом, но у смерности својој благоразумној остаде све до дана исхода свога (смрти), носећи име богом и царем њему прво дано. Јер пређе самодржац, о цару Стефану говорим, оделивши још за живота свога крај један свога царства, томе уручи, овим да се задовољи и кнез краја оног да се назива. И у част самодржавља царског узишавши, не хте изменити кнежевско називање, но обносећи (га), ничим мањи не показа се од свих краљева и царева који су први и пре овога били. Иноке је љубио, старе поштовао, младе хранио, сироте сажаљевао, да су многи држали тога за Давида и виде се да има душу Аврама који воли сиротињу. Милостив веома би. Не само по земљи српској његове милостиње видеше се, но и у све источне земље простреше се, у земље Египатске и Синај, до Јерусалима допираху; и пуниле су се учињеним. А сазида и цркву велику тако, и с градом, светом Вазнесењу Христа бога нашег, у Петрусу, на реци званој Раваници. У њој и општежиће монасима установи. И друге божанствене храмове, једне обнављајући, а друге од основа подижући. А роди и сина 2: Стефана, који је деспот, и Вука.

И овако у свему добро и благочасно док напредоваше, устаје целог истока цар, од синова Измаиљевих, Мурат име имајући, и сву грчку и бугарску земљу узевши, на овога долази, безбројно мноштво водећи са собом: синови Агарини с Татарима, Кармијани са Сарханитима, Грци и Бугари и Арванити (Арбанаси). Тај је с безбожним наступао народима, а овај благочашће не допушташе погазити. И бој међу обојима би, и у боју том нечастиви насилник пада од мача посред разбоја, и телом и душом, с множином својих богупротивних војника. А остаје тога син један. И на крају боја тога - не знам шта истинито рећи о овом да ли је издан ким од својих храњеника, или је напротив ово суд божји који се зби над овим - у руке тога узима и после многих мука сам часну и побожну главу његову отсече. И потом као подручнике (потчињене) узима све. Пре смрти тога на три године сунце у таму се промени, да се и звезде у подне појавише и месец у крви, показујући беду која ће бити од синова Измаиљевих. И у граду који се налази тамо погребено би тело његово свето, године 6897 (1389).

И после њега примају начелство синови његови, Стефан деспот, а још је и матер његова била. И наших ради грехова ономе који је убио оца њиховог бивају подручници. И тога завештање с клетвом синови његови видели су да је од тога речено: да било где крај живота постигнем, нигде другде само у труду зидања моје цркве положити ме. Ово и створише са саветом патријарха, и митрополита, и игумана, и оних који проводе живот у пустињи. Сви сабравши се код раке мужа, откривају гроб и налазе свете мошти његове целе и нерушиме, и много благе мирисе испуштајући, као што се и данас могу видети. И пренесоше и часно положише у манастир од њега саздан, године 6899 (1390/91).
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Најстарији спис где су наведени народи који су суделови у Боју на Косову пољу, Србија је као и безброј пута касније била суочена са најездом варвара и њихових сатрапа тј. једном коалицијом зла.

Хрвати Ивановци кржари тј. Темплари нису били на Косову пољу то су касније комунистички писци публицистичке историје провлачили највероватније ради тадашње режимске политике братства и јединства. Јањевци који су на Косову и сада присутни су се бавили рударством и трговином.
 
Petar Borcha:
Mozda za Hrvate i poverujem,jer je kralj Tvrtko poslao vojsku na Kosovo,a Hrvatska je tada bila pod Bosnom,ali za Albance sumnjam...
Kliknite za proširenje...

Петре, Хрватска је већ 300 година била Мађарска колонија у то време. И то она права Хрватска а не ова данашња напумпана српским земљама и народом.
 
Slaven777:
Eh, to mi dođe kao propagiranje da su Janjevci po porijeklu Dubrovčani, u šta mnogi još danas vjeruju...

Nego, čiji je to zapis?
Kliknite za proširenje...

Davidov zapis iz srednjeg veka, prevod. http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/spisi_o_kosovu_c.html

Благочастиви кнез Лазар је одломак из Житија и житељства краљева и царева српских. А. Ф. Гиљфердинг је први указао на ово дело објављујући један одломак. У науци се сматра да је писано између 1402. и 1405. године. Ово дело је сачувано само у препису које је Гиљфердинг нашао у Пећи, па се зато и назива Пећки препис. Данас се овај рукопис налази у Публичној библиотеци у Петрограду.
 
Postovao sam od vasih autora , da bi vise verovali mozda :)
Prema ovim Srpskim autorima , kako vi kazete nismo ucestvovali na Kosovskom boju , to bi moglo da bude jedino ako svi Albanci bili ili mrtvi, ili pak teško drogirani.u to vreme .
Pise :Димитрије Богдановић: „Књига о Косову”
Важна је околност да су Словени, насељавајући Балкан као ратари, и на подручју данашње Албаније поседали углавном равнице и речне долине, препуштајући планине старобалканским сточарима, међу којима су били Власи и преци Албанаца. Примарни додир српског и албанског народа није имао карактер сукоба, као што га српско-албански односи неће имати све до исламизације Арбанаса у XVI веку. Није било отимања албанске земље ни потискивања, исељавања и уништавања албанског народа. Српско-албански односи у средњем веку могу се пре обележити као симбиоза. У средњовековној српској држави, од последњих деценија XII века, Арбанаси су потпуно интегрисани, како у државноправном тако и у друштвеном смислу. То се односи на албанску властелу и грађане, но исто тако на сељаке-сточаре, који уживају исти статус као и Власи. Нема дискриминације ни сукоба због народности. Српски цар Душан [1331-1355], у складу са средњовековним схватањима државе, која никада није била национална у данашњем смислу речи, носио је титулу „цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса”.
Kliknite za proširenje...

Srednji vek

Albanci u borbi sa Turcima

Tokom srednjeg veka, Albanci su većinom bili hrišćani, kao i Srbi, a njihove oblasti, kao i srpske, su često bile pod vlašću Vizantije. Pod vizantijskim uticajem, Albanci su, kao i Srbi, prihvatili grb sa dvoglavim orlom, koji je kasnije postao zvaničan grb Albanije.[11]

U 14. veku Albanci su bili jedan od "konstitutivnih naroda" Dušanovog carstva, a srpski car Stefan Dušan je nosio titulu „car Srba, Grka, Bugara i Arbanasa”.[12][13] U vreme otomanskih osvajanja, mnogi albanski vlastelini su se, zajedno sa srpskom i bosanskom vojskom, borili protiv turske vojske u Kosovskom boju.[14]
Kliknite za proširenje...
Obilić

Miloš Obilić

Miloš Obilić (alb. Milush Kopiliqi) je bio srednjevekovni vitez, kojeg slave i srpska i albanska narodna epska poezija.[4][5] Najpoznatiji je po tome što je tokom Kosovske bitke ubio turskog sultana Murata I.
Kliknite za proširenje...
Karađorđe

Karađorđe Petrović je bio vođa Prvog srpskog ustanka i ključna ličnost srpske nacionalne istorije. Prema predanju, Karađorđe potiče od plemena Klimenti, po njegovom rođenom dedi koji se zvao Djin Maraši Klimenta.[9] Dimitrije Tucović na osnovu ovoga govori o Karađorđevom albanskom poreklu.[10]
Kliknite za proširenje...
Vise za Albance u srednom veku , od ovih autora vase nacionalnosti :
Marko Miljanov, Život i običaji Arbanasa, Beograd, 1908.
Jovan Hadži Vasiljević, Arbanaska liga i srpski narod u Turskom carstvu (1878-1882), Dodatak "Ratniku" za januar, Beograd 1909.
Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija, Jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije, Beograd, 1914.
Milan Šufflay, Povijest Sjevernih Arbanasa, Arhiv za arbanašku starinu, jezik i etnologiju (1924, obj. 1925)
Vladimir Dedijer, Jugoslovensko-albanski odnosi 1939-1948, Beograd 1949.
Milorad Komatina, Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi, Službeni list SRJ, Beograd 1995.
Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat B92, Beograd, 2000.
 
Poslednja izmena:
Arberi:
Pise :Димитрије Богдановић: „Књига о Косову”


Srednji vek


Obilić [uredi - уреди]



Vise za Albance u srednom veku , od ovih autora vase nacionalnosti :
Marko Miljanov, Život i običaji Arbanasa, Beograd, 1908.
Jovan Hadži Vasiljević, Arbanaska liga i srpski narod u Turskom carstvu (1878-1882), Dodatak "Ratniku" za januar, Beograd 1909.
Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija, Jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije, Beograd, 1914.
Milan Šufflay, Povijest Sjevernih Arbanasa, Arhiv za arbanašku starinu, jezik i etnologiju (1924, obj. 1925)
Vladimir Dedijer, Jugoslovensko-albanski odnosi 1939-1948, Beograd 1949.
Milorad Komatina, Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi, Službeni list SRJ, Beograd 1995.
Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat B92, Beograd, 2000.
Kliknite za proširenje...

А бре човече јер сам ти образложио да Цар Србије Стефан Душан носио титулу Цар Срба Грка и Бугара, сад питање је да ли је теби до истине или до пропаганде. :rtfm:
 
Пресретач:
А бре човече јер сам ти образложио да Цар Србије Стефан Душан носио титулу Цар Срба Грка и Бугара, сад питање је да ли је теби до истине или до пропаганде. :rtfm:
Kliknite za proširenje...

A sta hoces da time dokazes ?
Hoces reci da nismo ucestvovali u toj bitci ?
 
Пресретач:
Учествовали сте на страни освајача Агарјна против Срба 1389.
Историја се понавља.
Kliknite za proširenje...

Pa jer citas ti sta ti tvoji pise , ili zelis ta pises kako ti odgovara ?
A sta je radio Skenderbeg onda , nekoliko godina kasnije ?
Nije bila vera razlog ni posle islamizacije Albanaca , gledaj ovde http://i46.tinypic.com/rvm43k.jpg
i Imena i prezimena.
 
Arberi:
Pa jer citas ti sta ti tvoji pise , ili zelis ta pises kako ti odgovara ?
A sta je radio Skenderbeg onda , nekoliko godina kasnije ?
Nije bila vera razlog ni posle islamizacije Albanaca , gledaj ovde http://i46.tinypic.com/rvm43k.jpg
i Imena i prezimena.
Kliknite za proširenje...
Нема шта ко да пише ја историју проучавам од детињства скоро 30 година па не могу све 100 % да тврдима ти ниси ни знао да се Арбанаси помињу у Душановом законику да ти ја нисам напоменуо.
Једноставно на Косово поље је дошла коалиција коју је предводио Мурат у тој коалицији су били и Арбанаси храбри српски витез је убио турског султана и Срби су изгубили битку, а Велики кнез Лазар би заробљен и посечен. Турци се одмах нису повукли већ остали око месец дана харали и скупљали робље по Косову ето и шта ти није јасно ?
 
Пресретач:
Нема шта ко да пише ја историју проучавам од детињства скоро 30 година па не могу све 100 % да тврдима ти ниси ни знао да се Арбанаси помињу у Душановом законику да ти ја нисам напоменуо.
Једноставно на Косово поље је дошла коалиција коју је предводио Мурат у тој коалицији су били и Арбанаси храбри српски витез је убио турског султана и Срби су изгубили битку, а Велики кнез Лазар би заробљен и посечен. Турци се одмах нису повукли већ остали око месец дана харали и скупљали робље по Косову ето и шта ти није јасно ?
Kliknite za proširenje...

Neka to tvoje pravo da verujes i mislis kako hoces , a za c..Dusana citao sam davno i da su njemu bili i najverniji ratnici arbanasi , negde kad je ratovao u Grcku mislim .. postovacu i link ako ga nadjem ..
A sta je radio Skenderbeg , to mi nije jasno , ako vec sve negiras ?
i njega sam prije tebe pominjao , C.Dusana , gledaj kosovski boj pred posledna stranica , ili pred tvoj zadnji post.
 
Poslednja izmena:
Arberi:
Neka to tvoje pravo da verujes i mislis kako hoces , a za c..Dusana citao sam davno i da su njemu bili i najverniji ratnici arbanasi , negde kad je ratovao u Grcku mislim .. postovacu i link ako ga nadjem ..
A sta je radio Skenderbeg , to mi nije jasno , ako vec sve negiras ?
Kliknite za proširenje...
А бре шта си се увати Цара Душна и Ђорђа Кастриотија Скендербега причамо о Боју на Косову пољу и неучешћу Хрвата и учешћу Арбанаса на стрну Турака.

Цар Душан је имао телесну стражу коју је предводио Тевтонски витез Палман са његовом четом тевтонаца али то је наслеђе још од краља Милутина да српске краље и цареве чувају страни плаћеници. Могуће да је Цар Србије користи Арбанасе као најмнике али у својим походима према Ромејском царству.

Какве они имају везе са Косовским бојем ?
 
Пресретач:
А бре шта си се увати Цара Душна и Ђорђа Кастриотија Скендербега причамо о Боју на Косову пољу и неучешћу Хрвата и учешћу Арбанаса на стрну Турака.

Цар Душан је имао телесну стражу коју је предводио Тевтонски витез Палман са његовом четом тевтонаца али то је наслеђе још од краља Милутина да српске краље и цареве чувају страни плаћеници. Могуће да је Цар Србије користи Арбанасе као најмнике али у својим походима према Ромејском царству.

Какве они имају везе са Косовским бојем ?
Kliknite za proširenje...

Nemaju veze ali , prema vasim postova ispadne da su Albanci samo u Turskoj strani ratovali i da nikako ne bili protiv turaka .. Zato , ako vec negiras sve o Kosvskom boju ( sta nije lepo) onda , kako Skenderbeg ratovao protiv njih , a on se vodi kao najveci heroj u istoriju srednkovekovne doba , po svim istorijama sveta ..
 
Poslednja izmena:
Arberi:
Nemaju veze ali , prema vasim postova ispadne da su Albanci samo u Turskoj strani ratovali i da nikako ne bili protiv turaka .. Zato , ako vec negiras sve o Kosvskom boju ( sta nije lepo) onda , kako Skenderbeg ratovao protiv njih , a on se vodi kao najveci heroj u istoriju srednkovekovne dobe , po svim istorijama sveta ..
Kliknite za proširenje...
Не негирам ја негирају списи поставио сам један од њих, ја лично немам против никог ништа па ни против Албанаца али стари списи говоре да су Албанци тј. Арбанаси у Боју на Косову пољу били савезници Турака.
Каснији след догађаја нисам образлагао усесредио сам се само на Косовски бој пошто је тема, ако неко хоће да се бави Скендербегом нек отвори тему.
 
Неког масовнијег учешћа није било, јер би тако нешто било поменуто. А тешко да је тако нечег уопште и било, јер и Косовска битка није била свесрпска битка против Турака, него битка Лазареве кнежевине, са војскама Вука Бранковића и Влатка Вуковића.

Једно је само сигурно. Да је уопште и било хрватског и албанског учешћа, оно би било на српској страни. Хрвати су у том периоду били српски пријатељи, а Албанци одани српски поданици. Међутим, Албанаца је тада било на Косову као данас Кинеза у Војводини, а Лазар није управљао Албанијом нити довлачио војску оданде.
 
Arberi:
Nemaju veze ali , prema vasim postova ispadne da su Albanci samo u Turskoj strani ratovali i da nikako ne bili protiv turaka .. Zato , ako vec negiras sve o Kosvskom boju ( sta nije lepo) onda , kako Skenderbeg ratovao protiv njih , a on se vodi kao najveci heroj u istoriju srednkovekovne doba , po svim istorijama sveta ..
Kliknite za proširenje...

Занимљива ствар да је Скендербег (1405-1468) по свим историјама света био највећи херој Средњег века (476-1453). Нисам још ниједну такву историју читао.

А највећа иронија је да су данашњи Срби ближи ономе што је био и представљао Скендербег, него његови рођени саплеменици.

Miloš Obilić (alb. Milush Kopiliqi) je bio srednjevekovni vitez...
Kliknite za proširenje...

Српски средњовековни витез...

...мада ово личи на Jeanne d'Arc (срп. Јованка Орлеанка)... мислим, кога је брига како се Александар Велики зове на кинеском или како се српски ликови зову у албанској традицији.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
  • Zatvorena
Zasto Hrvati imaju svest o svom juznoslovenskom poreklu, a Srbi nemaju?
Odgovora
23
Pregleda
633
đavolčić
đavolčić
Nenad1331
Iseljavanje muslimana iz FNRJ u Tursku
2
Odgovora
46
Pregleda
930
Bren
Bren
O
Хрватско-муслимански рат у Босни и Херцеговини
2 3
Odgovora
50
Pregleda
987
Odinn
O

Back
Top