Postojimo li i posle smrti?

Mislim da smrt nije ništa drugo do promena oblika materije od koje smo sazdani. Prema tome mi i posle smrti postojimo u izmenjenom obliku neizmenjenih supstanci, koje su sačinjavale naš živi organizam, za koji bi se doista teško moglo reći da je naš život.

Ovo je jedan od tragova postojanja našeg života i još uvek deo nas postoji u ovom skeletu.
Postojimo li u djurdjevku ili bilo kojoj drugoj biljci?

Postojimo li u divnim kucama ili bilo kojoj drugoj životinji?

Ili nekoj steni, reci, pa čak i vazduhu i mnogim drugim činiocima žive i nežive prirode?

Za nashe postojanje nije samo vezana supstanca od koje smo sachinjeni , nego i sama struktura , a sa smrcu se ne menja samo supstanca , nego i vazhnije struktura.
Ja se slazhem sa Epikurom po pogledu smrti .
Sve to pod pretpostavkom da materija postoji van nashih opazhaja ( nema nishta bez skepticizma ) .

Podsetio si me na definiciju energije...slazem se sa tobom. Moj razum je nesposoban da razume pojam koji oznacava "nista". Kada pocnem da razmisljam o tome uvek me sasece misao da od energije ne ostane "nesto" vec se pretvori u "nista" a znamo da je energiju nemoguce unistiti vec da ona samo prelazi iz oblika u oblik. Plase me ovakve teme ali su mi i interesantne...bravo za postavljaca

Za sada mislim da se energija posle smrti samo pretvara u nešto drugo, a u ŠTA ne bih znala reći.

Kroz sta se primecuje da mi postojimo? da smo zivi?
Kroz to sto smo materijalni? To je i kamen, i zemlja, prasina.
Kroz to sto disemo? Dise i djurdjevak.
Kroz to sto se cujemo . I pas laje

Moje misljenje je da, i nadam se iskreno, mi iznova i iznova zivimo, radjamo se, i umiremo... Tj. da postoji prosli zivot, da postoji i buduci zivot, ili bar, da nas Bog nagradi(naravno, ne sve, one koji nisu imali velike grehe i lose stvari u zivotu ne trebaju se bojati smrti) sa novom zivotom i sansom, u kojoj bi nadoknadili sve propusteno, uradili sve neuradjeno, ispravili sve grubo iz proslog zivota. Ja se bas zato smrti ne plasim, jer sam zasada ciste duse i zauvek cu to ostati, sem ako me neka sila ne natera na gresku....

Naravno, to je samo moje misljenje, ali kazem, imali bi drugi zivot bez secanja na prosli, mada, bas dokaz postojanja proslog zivota stoji u tome sto se neki ljudi secaju istog, retki su, ali to daje nadu svima koji nemaju srece u zivotu, da ce je imati u drugom, nadajmo se....

vazdusasta:

Podsetio si me na definiciju energije...slazem se sa tobom. Moj razum je nesposoban da razume pojam koji oznacava "nista". Kada pocnem da razmisljam o tome uvek me sasece misao da od energije ne ostane "nesto" vec se pretvori u "nista" a znamo da je energiju nemoguce unistiti vec da ona samo prelazi iz oblika u oblik. Plase me ovakve teme ali su mi i interesantne...bravo za postavljaca

Kliknite za proširenje...

Jedna mala dopuna draga prijateljice pored neuništivosti energije takodje je neuništiva i materija. Tako da "nešto" nikada nemože postati "ništa" ni u energetskom ni u materijalnom sdmislu. Jedino sam u dilemi da li je moguće naše uništenje u duhovnom smislu, ili našom smrću naš duh ostaje u neizmenjenom, ili pak izmenjenom obliku? I hvala ti na podršci. Uz jednu malu opasku da ovde izuzimam pojmove duha i tela u religijskom smislu, jer pretpostavljam da su ti pojmovi velikoj većini ljudi dobro poznati. Iz tog razloga mislim da religijski aspekt ovog pitanja treba ostaviti za neku drugu temu.

ako nemaš od ljubavi žar
bolje da se nisi rodio bar
da ne kradeš zvezdani šar
i ne trošiš sa neba dar
nije ti srce dato ko stvar
no da nekom praviš darmar

dok se ne raspanemo, otprilike...

...slozila bih se za materiju...neunistiva je zaista. Slozila bih se i sa Mikicom...moja nada je podudarna. Uvek kada me zaposednu slicne misli dovedem sebe u stanje da pojednostavljujem zivot do nivoa banalnosti, cemu zivot ukoliko je kraj svima nama jednak i neizbezan. Takve misli su opasne jer mogu delovati inhibirajuce. Setila sam se filma Tanka linija smrti sa Dzulijom Roberts i tumacenja da nas u trenutku smrti zapravo okupiraju nasi najveci grehovi koji se svode na necistu savest. Pronalazim slicnost izmedju Mikicog tumacenja cistog zivota i tumacenja filma, interesantno je. Duhovno mislim, nadam se da ne nestajemo. Isuvise je snazan duh da bi nestao. Mislim da se to zove "paket energije" i da ostaje za nama. Nisam sigurna koliko ga prenose preminuli a koliko je svuda oko nas...uh odoh predaleko sorry

Da,ja takodje mislim da nastavljamo zivot posle ovozemaljske smrti,naposletku,smrt je u ovom slucaju koga pominjemo iskljucivo fizicko stanje.

Definishi "postojimo", shta podrazumijeva "postojanje"..?

Slam_Dunker:

Definishi "postojimo", shta podrazumijeva "postojanje"..?

Kliknite za proširenje...

Mnogo više bi mi značilo tvoje razmišljanje o postojanju.

Po mom mišljenju pojam postojati ne podrazumeva samo živeti u u smislu ljudskog shvatanja i predsatave o životu i živim bićima. Postojanje je po meni jedan veoma širok pojam i za ljudska čula rekao bih i nadasve apstraktan pojam. Kada govorim o postojanju onda mislim na materijalno i nematerijalno postojanje na postojanje bliskoj percepciji ljudskih čula i uma, na postojanje koje čovek svojim opažanjem nije u stanju da evidentira.

Energija je neunistiva. Zivimo i poslije smrti samo definitivno ne u ovom obliku.

hm.. ima na ovom forumu tema: kultne teme -> astralna projekcija, sa zanimljivim paralelama sa ovom temom

Imbecilna tema, kao da je svejedno da li imamo dvije ili nijednu ruku. To je misao crva u ljudskom tijelu koji i ne zna sta i kud bi sa rukama. Njemu je cak svejedno da li je ziv ili mrtvav - on SVE relativizuje!

Tako mogu misliti samo bica koja su predodredjena da budu hrana drugim, visim bicima. Ona su svjesna da nemaju sanse u obliku u kojem postoje (zato i kazu "ovo i nije nikakav zivot"), pa gledaju da se sakriju u zbun, psa ili barem skelet pod zemljom!

Ali nikako u svoju djecu ili neko vise bice!

"izmenjenom obliku neizmenjenih supstanci"

Opet prazna igra rijeci. Kao poslije smrti se supstance ne jedine sa drugim supstancama, i kao svijet je "razapet" izmedju toliko i toliko hemijskih elemenata koji su nepromjenjivi, kao da se teorija o hemijskim elementima ne moze oboriti i kao da je elektron nedjeljiv svima, ne samo ljudima.

Plutarh:

Imbecilna tema, kao da je svejedno da li imamo dvije ili nijednu ruku. To je misao crva u ljudskom tijelu koji i ne zna sta i kud bi sa rukama. Njemu je cak svejedno da li je ziv ili mrtvav - on SVE relativizuje!

Tako mogu misliti samo bica koja su predodredjena da budu hrana drugim, visim bicima. Ona su svjesna da nemaju sanse u obliku u kojem postoje (zato i kazu "ovo i nije nikakav zivot"), pa gledaju da se sakriju u zbun, psa ili barem skelet pod zemljom!

Ali nikako u svoju djecu ili neko vise bice!

Kliknite za proširenje...

Plutko, treba da znaš da ni jednu temu Foruma na opštu radost, imbecilnom ne mogu učiniti čak ni imbecilna stvorenja, koja umišljaju da su sposobna da raspravljaju o svemu a istovremeno misle da nikome nikada nikome neće biti hrana. A pogotovo nisu u stanju da uoče razliku u karakteristikama viših (inteligentnih) i nižih (primitivnih) bića. Kako bi tek onda bili u stanju da proniknu u filozofiju života i smrti. Sva je "sreća" pa je priroda podarila i homoseksualce, jer da nije njih. ta imbecilna stvorenja nebi nikada saznali da imaju još jednu šupljinu više a ne samo onu u glavi.

Pa razumijem ja da si ti zaokupljen "filozofijom smrti", ali to ne znaci da sad svi trebamo da umremo u cilju "saznanja".

Kazem ti, ko u svoju filozofiju smrti ne ugradi ideju preporadjanja, taj je obican gubitnik. A naravno ideju radjanja natcovjeka ce ugraditi onaj koji najvise voli zivot.

A ovi ostali "ljudi" ce se uzdati da ce se roditi kao psi, biljke i slicna s*anja, ali najradije da ce mirovati u kamenu, jer za njih pokret i nemir ne znaci nista pozitivno, kao sto je nekima zivot igra. U ovoj temi jedino sto bi bilo logicno reci je, da na ponudjenim slikama "nije nikakav zivot" i da ga treba traziti u ljudima i nadljudima, a svakako prije u djeci nego u us*anom skeletu!

Pocivaj o kameni arhi-medo!

Inace, zivot je GEN, a ne kalcijum! Pa ti vidi otkud to da je tvoj gen pseci!

Evo jedno strucno obaranje najnovije arhimedove nebuloze: "ja" je zamjenica za kompleks celija u glavi koje cine razum. Iznad ovoga postoji samo jedna visa stvar, a to je tzv. um, ili Sopstvo, koji se ne mora zamisljati kao celija, nego kao naelektrisanje. Kad se raspadnu celije u glavi, zauvijek nestaje ono Ja, a jedno novo Ja se moze roditi samo u drugom tijelu i ono ce isto tako morati da bude kompleks celija jednog razuma. A posto se nikad ne radja isto Ja u drugom tijelu, zbog genetskog ucesca partnera, to nam ostaje jedino nada da ce se bas nase Sopstvo preseliti u tijelo naseg potomka i tamo zauzeti mjesto centralnog naelektrisanja, tj. Sopstva novog tijela. Zato pripazite kuda izbacujete svoj genetski materijal, da ne bi tamo zavrsilo i vase Sopstvo.

Lepo si to opisao..materija jeste neuništiva i samo prelazi iz jednog oblika u drugi...zašto bi ljudska materija imala primat u svemiru...ima li u raju životinja?.....a bakterija?.....a bolesti?...ako je tamo sve savršeno šta ljudi rade?
..pa život nakon smrti je hemija...složeni biološki mehanizam..postaje gradivna jedinica za potencijalna jedinjenja potencijalnih mogućnosti....ali šta je sa onim šta ostaje iza nas....
..šta je sa genetskim sekvencama koje se prenose na naše potomke i koje su neuništive..?..koliko neuništive..?....da li je moguće da genetska sekvenca tvog pretka ima potencijal da ''živi'' u neizmjenjenom obliku u nama ..da li priroda sama stvara sekvencijalne klonove koji ''žele da žive'' ...koji biraju način kako da opstanu, nesvjesno birajući genetski materijal preko kojeg mogu da se prenesu...volja za moć ...utkana u biologiju i genetiku.....

Nemoj ti sada o genima! Taman smo se bili dogovorili da je sve samo "energija" i da je i gen "samo energija", taman isto kao i ono gofno sto smo ga poslali niz vc solju! Ne "diskriminisi" sada! "U smrti svi su jednaki!" Jedino ne znam kako cemo da izjednacimo mrtav skelet sa covjekom koji je umro, ali je ostavio superiorno potomstvo. Njega za sada nemamo na slici, a ka'ce ne znamo!

"Ali sve je to isto, ovo ionako nije nikakav zivot!!!" - da pomognem arhimedu.

"Ti ako i ostavis potomstvo koje djeluje kao sposobnije od moga, ko ti kaze da iza toga sto samo "djeluje" nisam ja? Ja sam svugdje, i u travi i u skeletu od prije milion godina, pa i u psu sto ga setas! A mozda ga setas zato sto ja hocu!"
"Ja kad umrem, cuvajte me se, JA SAM SVUDA!"

Plutarh:

Pa razumijem ja da si ti zaokupljen "filozofijom smrti", ali to ne znaci da sad svi trebamo da umremo u cilju "saznanja".

Kazem ti, ko u svoju filozofiju smrti ne ugradi ideju preporadjanja, taj je obican gubitnik. A naravno ideju radjanja natcovjeka ce ugraditi onaj koji najvise voli zivot.

A ovi ostali "ljudi" ce se uzdati da ce se roditi kao psi, biljke i slicna s*anja, ali najradije da ce mirovati u kamenu, jer za njih pokret i nemir ne znaci nista pozitivno, kao sto je nekima zivot igra. U ovoj temi jedino sto bi bilo logicno reci je, da na ponudjenim slikama "nije nikakav zivot" i da ga treba traziti u ljudima i nadljudima, a svakako prije u djeci nego u us*anom skeletu!

Pocivaj o kameni arhi-medo!

Kliknite za proširenje...

Opet jedna od tvojih mnogobrojnih zabluda, Nisam ja ničim posebno zaoklupljen a ako si primetio, u šta sumnjam, jer imaš slabu moć opažanja, što je jedna od osnovnih karakteristika primitivaca. Prva reč teme počinje glagolom postojati. Postojanje je suština i smisao teme. Ali da bi se potpunije razumeo pojam postojanja kao univerzalni pojam, logično je, ali ti sa logikom veze nemaš, da je normalnom čoveku, potrebno da što bolje shvati relatizovani pojam ljudskog poimanja života i smrti. Ali to je za tvoj intelektualni nivo
vrlo komplikovano i tvoj IQ, teško razumljivo i nemoj time lupati svoju šuplju glavicu samo da praviš buku.
Tema uopšte nije naš život posle smrti, što bi tvom primitivnom umu bilo prijemčivije, nego naše postojanje i u kom obliku žive ili nežive materije u prirodi.

Plutarh:

Inace, zivot je GEN, a ne kalcijum! Pa ti vidi otkud to da je tvoj gen pseci!

Kliknite za proširenje...

Opet error, život je žvot koji izmedju ostalog sadrži i gene ali u mnogim živim bićima ima i kalcijuma.
Što se tiče psećih gena kamo sreće da ih ti imaš, možda bi onda mogao da budeš čovekov najbolji prtijatelj. Ali nažalost priroda se grubo poigrala sa tobom i od psećih osobina ti je samo ostalo da vičeš av,av,av. i da keziš zube kojima bih hteo i da ugrizeš, ali i za to je potrebno imati jake zube i čeljusti a ti ni to nemaš. A imaš čak i manje dostojanstva od najboljeg čovekoviog prijatelja. Jer samo "plutaš" sa teme na temu kao neki mazohista, koji ne samo da voli da pljuje i vredja druge, nego čak iznad svega obožava da bude pljuvan i vredjan.