gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Država se meša gde ne treba
Luka Bar po džepu građana
Autor: V. S. | 13.12.2009. - 00:02
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane. Samo da bi ovo pristanište moglo da radi projektovanim kapacitetom, potrebne su investicije od više milijardi evra u samu luku i prugu Beograd–Bar.
Spominje se, takođe, da privatne firme traže jeftiniji transport kroz Srbiju, što bi značilo umanjenje prihoda Železnica Srbije za više miliona evra. To bi moralo da se nekako nadoknadi, verovatno dodatnim subvencijama iz budžeta.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da strateški gledano kupovina Luke Bar ne mora da bude loše potez jer je dobro da zemlja ima izlaz na more.
– Jedna je stvar kada država hoće da se strateški opredeli za jednu luku i tako obezbedi izlaz na more svojoj privredi. To je uradila davno Srbija zakupom dela Luke Solun. To pravo je isteklo sredinom 90-ih ali nije produženo. I ovakva strateška ideja imala bi smisla samo uz povezivanje crnogorske luke sa Beogradom i dalje sa Dunavom i Koridorom 4. Ali sasvim je nešto drugo kada država namerava da uloži novac u železnicu i puteve, obezbedi subvencije privatnim preduzećima koja bi zajedno s njom kupila Luku i uloži novac u preuzimanje akcija, a da na kraju dobije manjinski udeo. Država ne bi trebalo da se meša u privatne poslove, a to ona upravo radi – objašnjava Bušatlija.
Spominje se, kaže on, i da privatne firme koje bi ušle u ceo posao s državom traže da se spusti cena transporta robe sa 25 na 15 evra po toni. Kada se uradi računica, to je dvadesetak miliona evra manje u budžetu Železnica na godišnjem nivou, koji će morati da nadoknade građani preko budžeta. „Neka država odvoji železnički transport i proda ga privatniku koji traži manje cene, pa neka on odluči šta će raditi i po kojim cenama će prevoziti robu“, naglašava Bušatlija.
Na kraju, u svim modelima kupovine Luke Bar neophodna su ogromna ulaganja – u samu luku i u prugu. Crnogorsko pristanište pravljeno je za brodove iz Sueckog kanala ali ono nije pratilo povećanje dubine ovog plovnog puta. Tako sada oko 70-80 odsto brodova koji prođu kroz Suec ne mogu da uplove u Luku Bar. To je jedan od razloga zašto ona radi samo sa pola projektovanog kapaciteta od četiri miliona tona. Prema rečima Bušatlije, povećanje gaza je komplikovano jer košta i nejasno je ko to treba da uradi – Crna Gora ili novi vlasnik. Pitanje je, dodaje on, da li se kupcu isplati da investira u nešto što dobija na koncesiju od 30 godina.
Zatim treba modernizovati prugu kako bi se povećao kapacitet sa sadašnjih dva miliona tona tereta. To, kako kaže naš sagovornik, zahteva ulaganja od tri do pet milijardi evra. Za početak, trebalo bi povećati brzinu vozova koja je manja od 30 kilometara na sat i visinu tunela, jer kroz njih ne mogu da prođu dupli kontejneri. Zato je i transport prugom Beograd–Bar skup jer je spor.
Primer Drakulića
Ist point, Zorana Drakulića, jedna je od
firmi koja najviše koristi rumunsku luku Konstanca. Godišnji promet ove firme je oko dva miliona tona sa planovima da se narednih godina duplira. Drakulić ima svoje brodove kojima robu transportuje do ove luke i dalje u svet. To mu se dodatno isplati jer je rečni transport 3-4 puta jeftiniji od železničkog.
Činjenice
Srbija preko Luke Bar uvozi i izvozi oko 7-8 odsto robe, a mnogo više se koriste Konstanca, Kopar, Rijeka i Solun
crnogorsko pristanište nije na putu evropskih koridora
neophodne su investicije od više milijardi evra.
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=125136
Мислим да црногорски лоби у Србији покушава да нас дебело опљачка и да још једном постави посрнулу и самомаргинализовану Црну Гору у центар домаћих збивања.За ово оправдања нема,вероватно министри пројектују себи дебеле провизије од овог штетног ''посла'' а неке вуку и пропали црногорски корени.А сад ви...
Luka Bar po džepu građana
Autor: V. S. | 13.12.2009. - 00:02
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane. Samo da bi ovo pristanište moglo da radi projektovanim kapacitetom, potrebne su investicije od više milijardi evra u samu luku i prugu Beograd–Bar.
Spominje se, takođe, da privatne firme traže jeftiniji transport kroz Srbiju, što bi značilo umanjenje prihoda Železnica Srbije za više miliona evra. To bi moralo da se nekako nadoknadi, verovatno dodatnim subvencijama iz budžeta.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da strateški gledano kupovina Luke Bar ne mora da bude loše potez jer je dobro da zemlja ima izlaz na more.
– Jedna je stvar kada država hoće da se strateški opredeli za jednu luku i tako obezbedi izlaz na more svojoj privredi. To je uradila davno Srbija zakupom dela Luke Solun. To pravo je isteklo sredinom 90-ih ali nije produženo. I ovakva strateška ideja imala bi smisla samo uz povezivanje crnogorske luke sa Beogradom i dalje sa Dunavom i Koridorom 4. Ali sasvim je nešto drugo kada država namerava da uloži novac u železnicu i puteve, obezbedi subvencije privatnim preduzećima koja bi zajedno s njom kupila Luku i uloži novac u preuzimanje akcija, a da na kraju dobije manjinski udeo. Država ne bi trebalo da se meša u privatne poslove, a to ona upravo radi – objašnjava Bušatlija.
Spominje se, kaže on, i da privatne firme koje bi ušle u ceo posao s državom traže da se spusti cena transporta robe sa 25 na 15 evra po toni. Kada se uradi računica, to je dvadesetak miliona evra manje u budžetu Železnica na godišnjem nivou, koji će morati da nadoknade građani preko budžeta. „Neka država odvoji železnički transport i proda ga privatniku koji traži manje cene, pa neka on odluči šta će raditi i po kojim cenama će prevoziti robu“, naglašava Bušatlija.
Na kraju, u svim modelima kupovine Luke Bar neophodna su ogromna ulaganja – u samu luku i u prugu. Crnogorsko pristanište pravljeno je za brodove iz Sueckog kanala ali ono nije pratilo povećanje dubine ovog plovnog puta. Tako sada oko 70-80 odsto brodova koji prođu kroz Suec ne mogu da uplove u Luku Bar. To je jedan od razloga zašto ona radi samo sa pola projektovanog kapaciteta od četiri miliona tona. Prema rečima Bušatlije, povećanje gaza je komplikovano jer košta i nejasno je ko to treba da uradi – Crna Gora ili novi vlasnik. Pitanje je, dodaje on, da li se kupcu isplati da investira u nešto što dobija na koncesiju od 30 godina.
Zatim treba modernizovati prugu kako bi se povećao kapacitet sa sadašnjih dva miliona tona tereta. To, kako kaže naš sagovornik, zahteva ulaganja od tri do pet milijardi evra. Za početak, trebalo bi povećati brzinu vozova koja je manja od 30 kilometara na sat i visinu tunela, jer kroz njih ne mogu da prođu dupli kontejneri. Zato je i transport prugom Beograd–Bar skup jer je spor.
Primer Drakulića
Ist point, Zorana Drakulića, jedna je od
firmi koja najviše koristi rumunsku luku Konstanca. Godišnji promet ove firme je oko dva miliona tona sa planovima da se narednih godina duplira. Drakulić ima svoje brodove kojima robu transportuje do ove luke i dalje u svet. To mu se dodatno isplati jer je rečni transport 3-4 puta jeftiniji od železničkog.
Činjenice
Srbija preko Luke Bar uvozi i izvozi oko 7-8 odsto robe, a mnogo više se koriste Konstanca, Kopar, Rijeka i Solun
crnogorsko pristanište nije na putu evropskih koridora
neophodne su investicije od više milijardi evra.
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=125136
Мислим да црногорски лоби у Србији покушава да нас дебело опљачка и да још једном постави посрнулу и самомаргинализовану Црну Гору у центар домаћих збивања.За ово оправдања нема,вероватно министри пројектују себи дебеле провизије од овог штетног ''посла'' а неке вуку и пропали црногорски корени.А сад ви...
