Izmišljeni prijatelji

G

gost 149754

Poznat
Poruka
8.473
Da li ima neko slična iskustva?
npr moj stariji sin (6 god) ima nekoliko dana kako stalno nosi nekog medu sa sobom, hrani ga, priča sa njim, spava sa njim
ide u zabavište 5 sati dnevno i ima još jednog drugara van grupe sa kim se redovno druži (jednom do dva puta nedeljno se druže) plus što odemo ponekad i kod drugara koji su u grupi
kako su vaša deca u tom uzrastu? da li imam razloga za brigu ili je to normalno za taj uzrast?
 
Nemas razloga za brigu, za te godinice to je sasvim normalno...Moja kcerka zivi vec mesecima sa Petrom Panom, Izgubljenim decacima, zvoncicom i non-stop nas napada Kapetan Kuka...
Malo sam se raspitivala i konsultovala sa ljudima koji su strucniji od mene i dobila odgovor koji sam ti i napisala.Masta radi svasta i ne treba ih u tome sputavati, to je faza koju skoro svi klinci prodju....
 
Vexy...:
Da li ima neko slična iskustva?
npr moj stariji sin (6 god) ima nekoliko dana kako stalno nosi nekog medu sa sobom, hrani ga, priča sa njim, spava sa njim
ide u zabavište 5 sati dnevno i ima još jednog drugara van grupe sa kim se redovno druži (jednom do dva puta nedeljno se druže) plus što odemo ponekad i kod drugara koji su u grupi
kako su vaša deca u tom uzrastu? da li imam razloga za brigu ili je to normalno za taj uzrast?
Kliknite za proširenje...

Normalno je..
Da znaš kakve sam ja razgovore vodila u detinjstvu :D, videla bi da to sa medom nije ništa :lol: , proći će ga to vremenom..
 
Ja sam imao izmišljenog prijatelja sa kojiim sam se "družio" negdje do moje desete godine, ako ne i malo poslije. Ali naše druženje je bilo ograničeno samo na WC. :rumenko: To jest dok ostali ljudi sjede i čitaju novine na tom mjestu, ja sam razgovorao sa mojim minijaturnim prijateljem koji je živio u jednoj pukotini između pločica i kome sam govorio novosti koje su se desile u međuvremenu kao i on meni svoje. Nesjećam se kada je on i zašto nestao. :neutral:
 
On je kao imao svoje takođe minijaturne prijatelje koji su živjeli u istoj pukotini ali je samo on komuicirao samnom. Ali oni su imali i kao neku neprijateljsku bandu koja je živjela u krajnjem uglu WC-a i koja ih je tiranisala. On mi je "pričao" o tom njihovom strahu i problemima.
 
Мој старији син је имао другара који се звао Тутапанко! :)
И тај га је наговарао на неке неваљалштине, кад год нешто забрља, било је зато што га је Тутапанко наговорио. То је трајало пар година, до његове четврте. Иначе, измишљени другар појавио се кад му се брат родио. Додуше, прво су била нека друга два другара, Вив и Пип, али после је стигао само овај...
Међутим, једном нам је саопштио како је Тутапанко постао јако добар и мора сад да оде.
Одахнули смо! :)

Иначе, те дечије пројекције треба прихватити, не говорити детету да тај другар не постоји, не упућивати га на ,,правог другара''... Једноставно, прође.
 
ma mene ,čini mi se, ne bi zabrinjavalo da je Joca mlađi, nekako mislim da bi trebalo sa 6 god da prevaziđe to, on ne....
mislim ja ni muž mu ne branimo, ne govorimo da meda nije živ i sl, samo me brinulo da li on time šalje neku slrivenu poruku, da li njemu nedostaje ljubavi i pažnje?
ovako je sve ok....
doduše, danas ga, npr nije uzimao u ruke.....
no videćemo
 
Vexy...:
ma mene ,čini mi se, ne bi zabrinjavalo da je Joca mlađi, nekako mislim da bi trebalo sa 6 god da prevaziđe to, on ne....
mislim ja ni muž mu ne branimo, ne govorimo da meda nije živ i sl, samo me brinulo da li on time šalje neku slrivenu poruku, da li njemu nedostaje ljubavi i pažnje?
ovako je sve ok....
doduše, danas ga, npr nije uzimao u ruke.....
no videćemo
Kliknite za proširenje...

Али, Векси, њему меда није измишљени пријатељ, него му је прави пријатељ! Он га виђа, игра се њиме. Као што си ти причала са луткама у том периоду, тако он прича са медом.
Нема разлога за бригу. Ми родитељи мислимо да смо омашили у васпитању ако наше дете пожели да каже неком другом нешто пре него нама. Па, и ми причанмо некад неком другом осим нашим родитељима, зар не? ;)
Велик ја за измишљеног пријатеља којег он виђа, а остали не. Али није велик да прича са медом.
 
ja sam bar do sedme osme imala izmisljenih prijatelja kolko oces,uvek sam sama pravila svoje igracke i nnajvise volela satima sama da se igram...i proslo me kad su me sustigle teskoce zivota :sad2: mislim da je to sasvim normalno...meni su to bile najlepse faze igranja :)
 
Moja devojcica je oko 4 ili 5 godine imala izmišljenu drugaricu Sofiju iz Francuske. Ime je bilo iz stripa o Barbiki čija sobarica se zvala Sofija, a muž mi je u to vreme radio u Francuskoj ulici. I ona je često pričala o Sofiji šta radi. I ja sam se naravno uplašila da li je sve u redu i čitala o tome i pričala sa psihologom koja mi je rekla da su to deca sa bujnom maštom i da je sve OK. Nakon nekog vremena kažem joj da pozove Sofiju u goste da se igraju, čisto da vidim koliko je svesna da li ta drugarica postoji ili ne, a ona će meni: " Ide na neku žurku, pa ne može da dođe." Toliko o izmišljenim prijateljima.
 
Ja sam celo svoje detinjstvo imala 'izmišljene' prijatelje i baš sam volela sama da se igram, i uvek sam osmišljavala silne neke stvari za nas.
I mislim da sam na taj način upotpunjavala i bojila svoj svet.
A imala sam i pravog medu, kojem sam sve pričala, sa kojim sam spavala, kojem sam oblačila moje bebeće stvari, kojeg sam svugde vukla sa sobom i čak sam mu napravila malu rupicu na ustima da bih mu poklonila svoje mlečne zube pa da i meda ima čime da jede...
 
Prichanje sa medom nije isto shto i izmishljeni prijatelj. Meni je kad sam uchila male klince engleski cela grupa shestogodishnjaka bez problema prichala sa medom. I vide oni da ja pricham i mrdam medu, ni ne pokushavam da pricham iz trbuha ili da budem diskretna, ali oni opet sa medom lepo prichaju engleski, a meni i dalje srpski - videli su da ja razumem srpski, a meda eto ne zna, pa sa njim uredno spikaju :D
 
Nije to ništa, moj sin ima 8 goidna i trenutno je malo bolestan...uđem večeras u sobu, a on stavio medu( s kojim inače spava) pored kreveta i pokrio ga, kaže: "DA ga ne zarazim":hahaha:
Inače, taj medo mu služi samo za spavanje, al nema veze. Prerašće oni to.
 
joj ludi ste:ok:...moja mladja sestra ima nekog medu i stalno mu prica nesto kao:"praponcicu praponcicu sto nisi bio dobar"i tako mali milion puta...:dontunderstand:
kad je rodjaka bila trudna ona je stavljala razne igracke ispod majice kao i ona je trudna...:think:
i moji se uspanicili mislili da je malo fiju fiju medjutim su im rekli da je sve u redu...:mrgreen:
 
Ја сам ишла у први основне кад сам својим луткама држала часове. И једна је била толико тупава, ништа није слушала:zcepanje:, а није знала кад сам је питала, да сам је пукнула и избила јој око! :eek:

Шта је требало да помисле моји родитељи, који нас нису тукли никад, а као просветни радници имали су безгранично стрпљење за своје ђаке?
И учитељица ми је била блага, нисам видела ни да је она некад неког ударила.
Можда ми фалило мало агресије у животу? :confused:
 
..i ja sam primetila da su moja deca, u igri "shkole" ili "vrtica" sa lutkama
imali oshtar i nemilosrdan ton, neretko su cushkali ili kaznjavali svoju "decu"
i bash sam se pitala da li im u zivotu nedostaje malo agresije.. :confused:
..izgleda da su tada postajali svesni shta se sve nekima od njihovih vrshnjaka dogadja
malo iz nashe priche, malo iz decjih razgovora, pa su to "prezivljavali" i smeshtali na police razuma
onako kako to deca najbolje rade - igrom..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top