Jer se tako mora...

Eno na DiPu rasprava na 20 i kusur strana o.. po o svemu i svacemu ali poenta je koje je idealno doba da se bude majka, uda itd. Podlezete li drustvenom pritisku i da li uopste imate osecaj obaveznosti i da nesto morate? Da morate da zavrsite fax jer to ocekuju roditelji, skuvate rucak jer muz nece ili ne zna da kuva, imate sex iako vam do toga nije?
Da li ste 'mimo sveta' ili se uklapate u opste prihvacene drustvene sablone i koliko vas (ne) dotice sta drugi i drustvo ocekuje od vas samih i vasih zivota?

U poslednej vreme sam prava crna ovca i bela vrana

Ja sve ispitam da li tako želim ili tako mora i onda postupam u skladu s tim. Mnogo stvari sam uradila zbog drugih i mnogo patila jer sam radila protiv sebe.

Ovako, češće dolazim u sukob jer mnogi ne razumeju neke moje izbore, ali se više ne potresam

..radim ono shto zelim i okruzujem se ljudima sa kojima delim iste zelje i
ljudima koji me u tome podrzavaju..

Nikada nisam radila nesto zbog ocekivanja drugih, vec sam se uglavnom vodila svojim zeljama i unutrasnjim potrebama. Medjutim, sto sam starija, pocinjem da obracam paznju na ocekivanja drugih, nekada im to ispunim a nekada ne, ali nikada to nije van mojih zelja i potreba
Ne obracam previse paznje kad je pravo vreme za sta, ja sam radila onako kako sam smatrala da treba, pa tako se i prvo udala i rodila, pa tek posle zavrsavala fakultet i okrenula se karijeri, nasla posao itd. Da sam se obazirala na ocekivanja familije, danas ne bih imala predivnu cerku i muza, koje volim najvise na svetu, a pitanje je da li bih imala pokretac i da zavrsim fakultet kako sam zavrsila i nalazila poslove kako jesam

Ono shto drustvo ocekuje od mene ne nimalo ne dotice...al' ono shto ocekujem od sebe same..


teshko je..jer svi kazu ziveti punim plucima,etc. etc. ali kad se pogleda koliko stvari se treba ispanirati.....od nacina studiranja da bi bio uspesan,do siplanirane rute kojom morash ici i trebas pratiti { koju si sebi zacrtao } da bi bio ono shto zelis,za pet,deset godina i kad pogledas...-ooode zivot.....
ali jako je teshko zivweti bezbrizno ali isto tako je loshe biti opterecen..
ali npr ja....moj san je da budem glumica,ja to zelim od devete godine,ja znam da sam za to rodjena,i nijedan posao drugi me nikada ne moze zadovoljiti i osecam kako mi neshto uzasno fali...bez ozbira shto cu ja ovde pokushavati za Akademiju,ove godine prvi put,jer prosle mi je bilo premalo vremena da spremim,i shto cu pokushavati i sledece { ako ne upadnem } i one posle te i te posle te itd.....Ja mozda ne budem primljena { shto ne znaci da nemam talenat,ja sam ubedjena u njega,i bicu glumica sa ili bez nashe Akademije,jer je to moj cilj }. I ja sam,zarad toga,upisala da studiram nehsto vezano za putovanja { mogla sam izabrati bilo shta drugo,gde bih bila deset puta uspesnija } samo da bih shto pre izasla iz ove zemlje u neku gde donekle ima prosperiteta da se bavim glumom,i tamo da ostanem. I u jednom trenutku cu najverovatnije napustiti moj posao,ovaj za koji sada studiram,da bih bila glumica. I taj potez moj je dakle bio isplaniran. I nervira me shto cu ja morati neke cetiri godine,tri josh da cekam u ovoj zemlji dok ne dobijem neku stipendiju. I tek kad ja odem u tu zemlju tad pocinje moj pravi zivot,moj pravi poziv od nule,dakle u polovini moje mladosti i na pola od tridesete ja cu tek tada poceti moj zivot i pravu borbu shto me nevijdeno frustrira. I nevidjeno me frustrira shto ja ne mogu u ovoj zemlji da se bavim onim za shta sam rodjena,jer nemamo drzavne fakulete tipa PR, i nije nam ta industrija razvijena..tako kao na Zapadu ili neke druge zemlje. I onda mi ljudi kazu,opusti se,ima vremena za sve u zivotu Pa nema,ja ne mogu tako.


mislim,ne znam kako sam odgovrila na temu jer sam o sebi pisala,pravi odgovor na temu je naravno,prvo ugoditi i svojim vizijama,pa ako se one ne poklapaju sa okolinom,***..cena imati unutrasnju slobodu i sopstvo uvek je u kontri sa drustvom

imuna sam na drustvene pritiske, ali ne i na sopstvene, a oni su mnogo gori od drustvenih

a to deca, brak, skola, ranije sam bila bucna ako se bilo ko usudi da mi pojasni kako bi i sta trebala i u koje vreme, odmah agresivno branim teritoriju. sad u 30im mogu samo da me smore takvi sagovornici, da zakljucim da ne koriste sivu masu bas preterano, da ne pricam o nevaspitanju. tako da nemam narocitu zelju da im objasnjavam, edukujem ih i vaspitavam...

edit: samo da dodam da mislim da je veliki pritisak na singl zene posle 30 oko udaje i dece, i ne znam da li bi mi to bilo bas laganica, nisam iskusila... znam neke super mega giga zene zmajeve koje nikad ne bi priznale da je osecaju snazan drustveni pritisak, ocekivanje, i da to na njih utice, ako ne da podlegnu, onda da se osecaju neprilagodjeno, nezadovoljno, nesrecno, kao vanzemaljci...

alal:

imuna sam na drustvene pritiske, ali ne i na sopstvene, a oni su mnogo gori od drustvenih

Kliknite za proširenje...

..sjajno..

pa nije bas, ne treba sebe pritiskati i biti nezadovoljan. ali radim na tome da postanem imuna i na to

alal:

pa nije bas, ne treba sebe pritiskati i biti nezadovoljan. ali radim na tome da postanem imuna i na to

Kliknite za proširenje...

..ma sjajan komentar, ne sjajno kao pojava..

Heh... ja sam buntovnica od rođenja... ali sam i ambiciozna i nisam baš toliko samodestruktivna da ne vidim da je bolje
1) završiti školu (slobodniji si kada možeš da biraš)
2) živeti u dvoje posle trideste (ovo u mom slučaju, verovatno je je za svakoga drugačije)
3) pojesti manje g.ovno da bi se izbeglo veće (ovo sam shvatila posle nekoliko kraljevskih 'gozbi')

Tako da... ne pritiska mene okolina (nemam pojma šta 'oće ti ljudi ) niti porodica, ali dok god živim kao osoba iz srednjeg staleža (nisam prebogata niti dovoljno hrabra da postanem siromašni 'putnik') neka pravila ipak moram da poštujem... a trudim se da koristim pamet i da hvatam krivine gde god vidim da mogu

Steta protraciti vreme na te koji se mesaju u tudje zivote

nemam zivaca da postujem na onoj temi na dip-u
ali: sa svojih punih 36 mogu da kazem da sam postala majka pre 2 godine (ne namerno, tako je zivot servirao dogadjaje a ja se sa njima recimo mirila jer se neke stvari ne mogu promeniti - recimo da je najbitnija stvar koju sam do sada naucila da razlikujem sta mogu a sta ne mogu da promenim),

pre toga sam postigla dosta (ali ne i sve) sto sam nameravala u profesionalnom smislu, izabrala sam posao gde svaki dan moram da ucim a da pri tome ne sticem formalne kvalifikacije,

naucila sam da dam sebi dozvolu za ono sto mi prija i ne ustrucavam se da povremeno budem nemajka, los radnik, lencuga, rasipnik

a pocelo je tako sto sam se pomirila sa time da moja majka i otac, moja okolina, virtuelni svet moralnih sudija ... nemaju sta da kazu na moje izbore - od njih je dovoljno sto su me naterali da prihvatim da krajnosti u samodestrukciji najteze padaju meni

ne volim da sudim ikome, ne volim da meni sude, posebno ne oni koji nikada nisu stekli uvid ni u sta osim u svoj maleni svet

nakon poduzeg uvoda: zivite svoj zivot, naucite da prepoznajete trenutke, sve ce doci samo od sebe kad budete na to spremni
ne dajte nikome da vas pritiska, nemojte pritiskati ni sami sebe, samo naucite kako radi kanalisanje u vasim glavama i za vase potrebe...i sve ce biti u redu

Nekada se ocekivanja drustva toliko uvuku pod kozu, da ih na kraju prihvatimo kao svoja sopstvena.

Zozonce:):

Nekada se ocekivanja drustva toliko uvuku pod kozu, da ih na kraju prihvatimo kao svoja sopstvena.

Kliknite za proširenje...

zato sto se citava okolina tako ponasa. kao sto se ocekuje da si u paru kada izlazis sa prijateljima, ili ides njima

Goddess Cipelic:

Eno na DiPu rasprava na 20 i kusur strana o.. po o svemu i svacemu ali poenta je koje je idealno doba da se bude majka, uda itd. Podlezete li drustvenom pritisku i da li uopste imate osecaj obaveznosti i da nesto morate? Da morate da zavrsite fax jer to ocekuju roditelji, skuvate rucak jer muz nece ili ne zna da kuva, imate sex iako vam do toga nije?
Da li ste 'mimo sveta' ili se uklapate u opste prihvacene drustvene sablone i koliko vas (ne) dotice sta drugi i drustvo ocekuje od vas samih i vasih zivota?

Kliknite za proširenje...

Ne.Ne mora se nista.Imam svoja shvatanja,ali to ne znaci da mi nisu bitna ocekivanja ljudi koji su mi dragi.Mojih roditelja,porodice,prijatelja.Dakle,kompromisi su i tu.Medjusobno postovanje licnosti.To je osnova ljubavi.To je osnova bilo kakvog odnosa i veze.Roditeljskog,prijateljskog,ljubavnog,pa, i gle,cuda,sexualnog.Uvazavanje tudje licnosti je podjednako bitno koliko i uvazavanje sopstvene licnosti.
Sta znaci pritisak drustva?Tako nesto nikad nisam osecala.Drustvo na mene nije imalo nekog posebnog uticaja u smislu bilo kakvog moranja.Pritisak ponekad moze doci od nas samih i osecaja preterane duznosti prema nekom ili necem.
Uglavnom su mi govorili da sam 'mimo sveta',ali to sto se cinilo drugima da je 'mimo sveta' je i nesto sto treba da bude 'mimo sveta'.Postoje stvari i oblasti mog zivota koje delim sa drugima i postoje one koje delim samo sa nekima i postoje one koje delim samo sa jednom osobom.Mislim da tu nema neke preterane pameti i da je to ono sto se zove normala.

muvalo:

Heh... ja sam buntovnica od rođenja... ali sam i ambiciozna i nisam baš toliko samodestruktivna da ne vidim da je bolje
1) završiti školu (slobodniji si kada možeš da biraš)
2) živeti u dvoje posle trideste (ovo u mom slučaju, verovatno je je za svakoga drugačije)
3) pojesti manje g.ovno da bi se izbeglo veće (ovo sam shvatila posle nekoliko kraljevskih 'gozbi')

Tako da... ne pritiska mene okolina (nemam pojma šta 'oće ti ljudi ) niti porodica, ali dok god živim kao osoba iz srednjeg staleža (nisam prebogata niti dovoljno hrabra da postanem siromašni 'putnik') neka pravila ipak moram da poštujem... a trudim se da koristim pamet i da hvatam krivine gde god vidim da mogu

Kliknite za proširenje...

uzas ovo je kao da si mene opisala mene nazalost dobre ideje nadju sa nekoliko godina zakasnjenja pa cesto kaskam u stvarima koje stvarno zelim da radim...

ne opterecujem se u opste tim stvarima koje se zapravo ticu samo mene,jer sam i do sada napravila neke poteze i donela odluke u koje niko nije verovao i dobro izasla iz cele price....ni udaja ni nista,jedino sto me brine je sto ako odlucim da imam decu necu da ih radjam u srednjim godinama, a sa druge strane sad u opste nemam ni zelju ni volju za istim...i iskreno ne volim decu....al bojim se da mi se zelja za istim ne javi sa nekoliko godina zakasnjenja ko i sve ostale stvari....missim fuj necu da trcim za detetom sa isijasom a sa druge strane necu u svakom slucaju u skorije vreme da trcim za decom. obrni okreni ne valja i to nije pritisak drustva vec biologija i vreme protiv koga nista ne mogu.

vreme nije na našoj strani...tako da pre ili kasnije svi živimo manje više iste živote...samo su varijacije u pitanju...

...počeh da pišem, pa mi ispade strašno komplikovano...
...elem, kod mene je skoro sve baš suprotno od toga "jer, tako se mora"...a nije da se nisam trudila...
...a ispalo je tako zato što sam se uporno trudila da ne izgubim sebe, to je jedino što imam...i zbog toga sam bila prinuđena i da čekam i da požurim...ali eto nekako sve dođe na svoje...mislim, što se mene tiče...a za druge me baš briga..

baby jane:

vreme nije na našoj strani...tako da pre ili kasnije svi živimo manje više iste živote...samo su varijacije u pitanju...

Kliknite za proširenje...

...e, ovo si baš dobro rekla...upravo tako...

da, osecam pritisak okoline stalno....u vrezi bilo cega sto sam radila- ne radila....nemoj da se zaljubis da ne popustis u skoli, aah sda ides na fakultet, a na ljubav ne mislis, e sad smo radis, a kad ces da se udas...kako izlazis u grad sama, zasto se ne vezes za nekog...i meni nista nije bilo jasno...stalno sam se pitala sta ti ljudi od mene hoce....sad znam sa hocu sama od sebe, i kontam da sam i tad znala sta hocu...sad mi se planovi promenili...eto ljubav...pa zelja za porodicom, decom i mirnim zivotom...a momak ima obicaj da mi kaze...hehe..malopre pricam drugarici, komentarisemo..ko bi rekao da sam ja za zenu...
pa vreme je kad je tvoje vreme...a da sam propustila mnoge stvari u zivotu jesam...a da sam dobila ono sto mi je tad bilo potrebno jesam i to...

baby jane:

vreme nije na našoj strani...tako da pre ili kasnije svi živimo manje više iste živote...samo su varijacije u pitanju...

Kliknite za proširenje...

pa jeste...mozda malo bez veze zvuci, ali ces tesko izmisliti nacin zivota koji vec mnogo njih pre tebe nije probalo.
najveca umetnost jeste ziveti tako da u vecini vremena budes ... zadovoljan
pomiris se sa tim da ce se to stalno menjati
ranije vec rekoh - nema recepta niti garancije - inace bi nam bilo dosadno

Goddess Cipelic:

Eno na DiPu rasprava na 20 i kusur strana o.. po o svemu i svacemu ali poenta je koje je idealno doba da se bude majka, uda itd. Podlezete li drustvenom pritisku i da li uopste imate osecaj obaveznosti i da nesto morate? Da morate da zavrsite fax jer to ocekuju roditelji, skuvate rucak jer muz nece ili ne zna da kuva, imate sex iako vam do toga nije?
Da li ste 'mimo sveta' ili se uklapate u opste prihvacene drustvene sablone i koliko vas (ne) dotice sta drugi i drustvo ocekuje od vas samih i vasih zivota?

Kliknite za proširenje...

iako sam forumasica nisam mimo sveta
udala sam se i rodila sa 25,gluposti koje sam pravila sam lepo zamaskirala da okolina ne zna,orgije na kojima sam ucestvovala nisu snimane i tako
neke stvari radim jer tako mora (obucem se kad neko dodje ,slusam svekrvu iako mi se ne slusa,ne kazem jetrvi sta mislim o nekim njenim postupcima vezanim za mene jer se svi pravimo da to nije bila ona)a neke propustim (pa se mm stidi jer on pati od toga da sve bude kako je red) sto se ovde kaze lunaticna sam,kako mi se nakrivi radim,nekad otpratim dete u skolu u jakni i pidzami i japankama u sred januara,nekad moram jednostavno ako zelim da opstanem da prihvatim neko njihovo glupo pravilo
imam pritisak okoline da rodim drugo dete ali to i nije dugo trajalo jer me ipak manje vise znaju pa znaju i da ne treba da mi pricaju sta da radim

baby jane:

vreme nije na našoj strani...tako da pre ili kasnije svi živimo manje više iste živote...samo su varijacije u pitanju...

Kliknite za proširenje...

Da, u zvisnosti u kom si skupu tj. podskupu. Ako su svi ljudi deo jednog skupa, taj skup ima podskupove, u svakom od njih ljudi se ponasaju na odredjeni nacin, ako neko iz jednog podskupa pocne da se ponasa na nacin koji nije primeren tom podskupu, taj odskace i vise nije prosecan, nije osrednji, ali ako taj isti ode u podskup gde je njegovo ponasanje uobicajeno on je u tom podskupu prosecan. Tako da su svi ljudi prosecni, samo zavisi gde se ispoljavaju.

edit u nekom plemenu ljudi moraju da se seku ziletima, to je obicaj, ali u drugim delovima sveta to se smatra bolescu, samopovredjivanjem i leci se.

u zivotu se mora samo umrijeti, ostalo je pitanje izbora i posledice i na kraju nista nije vazno

Nisam nešto naročito pratila mišljenje okoline, ali se nismo mnogo ni razmimoilazili u mišljenjima. Naravno da se podrazumevalo da ću upisati fakultet, a moje je bilo da izaberem koji, moji roditelji ne bi baš izabrali pravni, ali šta je tu je. Gledano iz ove perspektive i bili su u pravu, sa 19 bih možda i bila srećan prodavačica u butiku ili parfimeriji, ali sa 28 ne bih bila oduševljena takvim izborom. Oko unučića se još ne borimo, tj biće srećni ako ih ikada budu imali