Сталкер
Elita
- Poruka
- 23.163
Obamina iluzija
Svet | 10.12.2009
Danas će Baraku Obami biti uručena Nobelova nagrada za mir. Njegov govor u Kairu u kojem je najavio zaokret u odnosima sa muslimanskim zemalja doneo mu je to priznanje. Kritičari bi radije da vide konkretne rezultate.
Gotovo nijedan dobitnik Nobelove nagrade za mir nije, uoči same dodele, bio u poziciji da je u neko ratno područje uputio 30.000 vojnika.
„Od suštinskog interesa je da SAD, zajedno sa ostatkom sveta, uputi u Avganistan dodatnih 30.000 vojnika“, rekao je doslovce predsednik Obama. To je navodno u interesu muslimanskih zemalja, jer se međunarodne vojne snage tamo bore protiv Talibana i Al Kaide, a oni narušavaju ugled muslimanskog sveta.
Razgovori bez uslovljavanja
Obamina spoljna politika ogleda se u spremnosti i otvorenosti, za razliku od politike njegovog prethodnika Buša, tvrdi američki diplomata Nikolas Brns.
„Ono što predsednik Obama pokušava da uradi jeste jedna sasvim nova diplomatska misija.“
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Odluka o novih 30.000 vojnika u Avganistanu, doneta uoči dodele Nobelove nagrade za mir
Obama je spreman na razgovore bez uslovljavanja, bilo da je reč o razgovorima sa Kimom Džongom Ilom u Severnoj Koreji ili Mahmudom Ahmadinedžadom u Teheranu. Pa ako to bude bilo potrebno i sa Talibanima u Avganistanu. Doduše, u nekim slučajevima njegovo strpljenje ipak je ograničeno. Pre svega kada je reč o iranskom nuklearnom programu.
Od vlasti u Teheranu Obama očekuje što skorije korake u procesu nuklearnog razoružavanja. Američki predsednik ne isključuje ni oštrije sankcije, a ni vojnu intervenciju, ukoliko to bude bilo potrebno. Obamina pozicija u rešavanju spora sa Iranom ostala je doduše bez reakcija, pre svega na domaćem terenu. Politikolog Daniel Senor kaže:
„Glavni problem je u tome što Iran ne reaguje na apele Vašingtona.“
„Temelj novih odnosa“
Odugovlačiti, a ne pregovarati, to je moto Teherana. Pa ipak, pored misija u Iraku i Avganistanu, Obama po svaku cenu želi da izbegne još jedan vojni konflikt. Svestan je da mu u tome Izrael, na duže staze, ne pruža drugu mogućnost.
Obama smatra da na Bliskom istoku ima pomaka u rešavanju izraelsko-palestinskog spora. Doduše, Obamin glavni sagovornik u tom procesu, palestinski predsednik Mahmud Abas se povlači, a premijer Benjamin Netanjahu ne pokazuje spremnost u obustavljanju izgradnje spornih naselja.
„Došao sam u Kairo, kako bih udario temelj novih odnosa Amerike sa muslimanskim svetom“, bila je to obećavajuća poruka američkog predsednika koji je nešto kasnije, u Pragu, predstavio i svoju viziju sveta bez atomskog oružja.
Sada, kada polako ističe i prva godina njegovog predsedničkog mandata, Obami bi moralo da postane jasno da je nada da će svojom politikom promeniti svet - bila iluzija.
Svet | 10.12.2009
Danas će Baraku Obami biti uručena Nobelova nagrada za mir. Njegov govor u Kairu u kojem je najavio zaokret u odnosima sa muslimanskim zemalja doneo mu je to priznanje. Kritičari bi radije da vide konkretne rezultate.
Gotovo nijedan dobitnik Nobelove nagrade za mir nije, uoči same dodele, bio u poziciji da je u neko ratno područje uputio 30.000 vojnika.
„Od suštinskog interesa je da SAD, zajedno sa ostatkom sveta, uputi u Avganistan dodatnih 30.000 vojnika“, rekao je doslovce predsednik Obama. To je navodno u interesu muslimanskih zemalja, jer se međunarodne vojne snage tamo bore protiv Talibana i Al Kaide, a oni narušavaju ugled muslimanskog sveta.
Razgovori bez uslovljavanja
Obamina spoljna politika ogleda se u spremnosti i otvorenosti, za razliku od politike njegovog prethodnika Buša, tvrdi američki diplomata Nikolas Brns.
„Ono što predsednik Obama pokušava da uradi jeste jedna sasvim nova diplomatska misija.“
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Odluka o novih 30.000 vojnika u Avganistanu, doneta uoči dodele Nobelove nagrade za mir
Obama je spreman na razgovore bez uslovljavanja, bilo da je reč o razgovorima sa Kimom Džongom Ilom u Severnoj Koreji ili Mahmudom Ahmadinedžadom u Teheranu. Pa ako to bude bilo potrebno i sa Talibanima u Avganistanu. Doduše, u nekim slučajevima njegovo strpljenje ipak je ograničeno. Pre svega kada je reč o iranskom nuklearnom programu.
Od vlasti u Teheranu Obama očekuje što skorije korake u procesu nuklearnog razoružavanja. Američki predsednik ne isključuje ni oštrije sankcije, a ni vojnu intervenciju, ukoliko to bude bilo potrebno. Obamina pozicija u rešavanju spora sa Iranom ostala je doduše bez reakcija, pre svega na domaćem terenu. Politikolog Daniel Senor kaže:
„Glavni problem je u tome što Iran ne reaguje na apele Vašingtona.“
„Temelj novih odnosa“
Odugovlačiti, a ne pregovarati, to je moto Teherana. Pa ipak, pored misija u Iraku i Avganistanu, Obama po svaku cenu želi da izbegne još jedan vojni konflikt. Svestan je da mu u tome Izrael, na duže staze, ne pruža drugu mogućnost.
Obama smatra da na Bliskom istoku ima pomaka u rešavanju izraelsko-palestinskog spora. Doduše, Obamin glavni sagovornik u tom procesu, palestinski predsednik Mahmud Abas se povlači, a premijer Benjamin Netanjahu ne pokazuje spremnost u obustavljanju izgradnje spornih naselja.
„Došao sam u Kairo, kako bih udario temelj novih odnosa Amerike sa muslimanskim svetom“, bila je to obećavajuća poruka američkog predsednika koji je nešto kasnije, u Pragu, predstavio i svoju viziju sveta bez atomskog oružja.
Sada, kada polako ističe i prva godina njegovog predsedničkog mandata, Obami bi moralo da postane jasno da je nada da će svojom politikom promeniti svet - bila iluzija.
Pored Bin Ladenovog pokreta, američke tajne fondacije počele su da jačaju radikalne islamističke tendencije i na području nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, u centralnoazijskim turkofonskim republikama.
kako neko može biti tako glup! To je pravi primer šta su političari. Amerika "Velika vojna (lažna) sila" mi se smučila. Na ovom svetu nemam više kome da verujem! Svi su prokleti!
