- Poruka
- 3.091
Rusija i Amerika sučelile stavove o Kosovu
Tanjug - Pre 36 minuta
HAG - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas su dve vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti UN Rusija i Amerika sučelile argumente o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova. Ruska Federacija branila je u Palati mira srpske interese, ističući da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeni međunarodno pravo i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244, dok su SAD zastupale suprotan stav. Protiv secesije Kosova argumente je iznela i članica EU Španija, dok je u odbranu nezavisnosti Kosova stala Finska, domovina Martija Ahtisarija koji je privremenim vlastima u Prištini dao "zeleno svetlo" za proglašenje nezavisnosti. Rusija je ocenila da je još na snazi Rezolucija 1.244 Saveta bezbednosti UN koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i istakla da međunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost, s obzirom na to da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje. Delegat Ruske Federacije Kiril Gevorgijan istakao je da Rusija smatra da Rezolucija 1.244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji su njom garantovani Srbiji. Rusija smatra da je jednostrana deklaracija o nezavinosti Kosova suprotna Rezoluciji 1.244 i međunarodnom pravu, naveo je Gevorgijan, naglasivši da Rezolucija predviđa da se status Kosova reši pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244 nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje, ocenio je Gevorgijan. On je istakao da je privremeni međunarodni režim na Kosovu mogao da bude okončan samo odlukom Saveta bezbednosti UN koji ga je i uspostavio. Prema njegovim rečima, Ahtisari ne samo da nije postigao cilj i obezbedio sporazum obe strane, koji je predviđen Rezolucijom 1.244, već je istupio sa sopstvenim rešenjem, neprihvatljivim za Srbiju. Gevorgijan je odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija". Stoga, prema stavu Rusije, kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka "ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008". Navodeći da se često može čuti da "međunarodno pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je pravo moć", Gevorgijan je naglasio da je "ovaj slučaj prilika da pokažemo da se međunarodno pravo poštuje". Predstavnik američke delegacije Harold Hong Dju Ko izjavio je da SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da (jednostranu) deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi "netaknutu", jer je ona pokazatelj volje kosovskog naroda, bilo kroz stav da se uopšte ne izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđivanjem da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti. Apelovao je na sud da Kosovo posmatra kao "poseban slučaj" i istakao da je stav SAD da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, dok ju je, prema njegovim rečima, iako Rezolucija 1.244 nije unapred odredila nezavisnost Kosova, ona ostavila kao mogući ishod. Dju Ko je istakao da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN koje su izglasale Rezoluciju 1.244, kasnije priznalo Kosovo. On je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao "poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije", uz napomenu da je Srbija odbijala da prizna i Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države, a da je to kasnije učinila. Predstavnik SAD je branio tvrdnju da Rezolucijom 1.244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu. Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, prema međunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti. On je ocenio da Srbija i dalje "hoće da sat vrati unazad", dok je (jednostrana) deklaracija o nezavisnosti Kosova učvrstila stabilnost u regionu i otvorila vrata evropske budućnosti svim državama. Pravo na samoopređenje kosovskim Albancima je, prema stavu SAD, proizašlo i "iz činjenice da su godinama bili tlačeni i urgožavani nasiljem države, koje je kulminiralo 1999. kada je ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca", kazao je Dju Ko, pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju "Milutinović i ostali". Španija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da krši Rezoluciju 1.244 kojom je zagarantovan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da pregovori o statusu Kosova moraju da se nastave. Predstavnica španske delegacije Konsepsion Eskobar Hernandez ukazala je da je Rezolucija 1.244 predvidela "mudru ravnotežu između interesa obe strane", tako što je zaštitila dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije. Ona je istakla da je status Kosova, shodno Rezoluciji, morao biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane i dodala da je stav Španije da je Rezolucija 1.244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti UN ne donese drugačiju odluku. Prema njenim rečima, Španija pridaje veliku važnost zaštiti ljudskih i manjinskih prava, ali ne odobrava secesiju tvrdnjama da je nad kosovskim Albancima vršena represija tokom devedesetih godina prošlog veka. "Stav Španije je da je to pitanje rešeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN koja je Albancima omogućila široku samoupravu", rekla je Hernandez. Finska je branila poteze Prištine, ističući da je secesija Kosova od Srbije saglasna međunarodnom pravu. Predložila je sudu da svojim savetodavnim mišljenjem koje je zatražila Generalna skupština UN potvrdi legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, čiji je inicijator bio državljanin te zemlje Ahtisari. Tokom sutrašnjeg zasedanja, izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova - Francuska, Jordan i Norveška. Posle okončanja javne sednice koja traje do 11. decembra, 15 sudija MSP proučiće i vagati iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje, polovinom iduće godine doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosova. Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 države, članice UN.
Tanjug - Pre 36 minuta
HAG - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas su dve vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti UN Rusija i Amerika sučelile argumente o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova. Ruska Federacija branila je u Palati mira srpske interese, ističući da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeni međunarodno pravo i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244, dok su SAD zastupale suprotan stav. Protiv secesije Kosova argumente je iznela i članica EU Španija, dok je u odbranu nezavisnosti Kosova stala Finska, domovina Martija Ahtisarija koji je privremenim vlastima u Prištini dao "zeleno svetlo" za proglašenje nezavisnosti. Rusija je ocenila da je još na snazi Rezolucija 1.244 Saveta bezbednosti UN koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i istakla da međunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost, s obzirom na to da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje. Delegat Ruske Federacije Kiril Gevorgijan istakao je da Rusija smatra da Rezolucija 1.244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji su njom garantovani Srbiji. Rusija smatra da je jednostrana deklaracija o nezavinosti Kosova suprotna Rezoluciji 1.244 i međunarodnom pravu, naveo je Gevorgijan, naglasivši da Rezolucija predviđa da se status Kosova reši pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabranjuje jednostrane poteze. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244 nije mogla biti "preinačena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje, ocenio je Gevorgijan. On je istakao da je privremeni međunarodni režim na Kosovu mogao da bude okončan samo odlukom Saveta bezbednosti UN koji ga je i uspostavio. Prema njegovim rečima, Ahtisari ne samo da nije postigao cilj i obezbedio sporazum obe strane, koji je predviđen Rezolucijom 1.244, već je istupio sa sopstvenim rešenjem, neprihvatljivim za Srbiju. Gevorgijan je odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija". Stoga, prema stavu Rusije, kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka "ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008". Navodeći da se često može čuti da "međunarodno pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da je pravo moć", Gevorgijan je naglasio da je "ovaj slučaj prilika da pokažemo da se međunarodno pravo poštuje". Predstavnik američke delegacije Harold Hong Dju Ko izjavio je da SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da (jednostranu) deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi "netaknutu", jer je ona pokazatelj volje kosovskog naroda, bilo kroz stav da se uopšte ne izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđivanjem da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti. Apelovao je na sud da Kosovo posmatra kao "poseban slučaj" i istakao da je stav SAD da međunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, dok ju je, prema njegovim rečima, iako Rezolucija 1.244 nije unapred odredila nezavisnost Kosova, ona ostavila kao mogući ishod. Dju Ko je istakao da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN koje su izglasale Rezoluciju 1.244, kasnije priznalo Kosovo. On je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao "poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije", uz napomenu da je Srbija odbijala da prizna i Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države, a da je to kasnije učinila. Predstavnik SAD je branio tvrdnju da Rezolucijom 1.244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu. Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, prema međunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti. On je ocenio da Srbija i dalje "hoće da sat vrati unazad", dok je (jednostrana) deklaracija o nezavisnosti Kosova učvrstila stabilnost u regionu i otvorila vrata evropske budućnosti svim državama. Pravo na samoopređenje kosovskim Albancima je, prema stavu SAD, proizašlo i "iz činjenice da su godinama bili tlačeni i urgožavani nasiljem države, koje je kulminiralo 1999. kada je ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca", kazao je Dju Ko, pozivajući se na presudu Haškog tribunala u slučaju "Milutinović i ostali". Španija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da krši Rezoluciju 1.244 kojom je zagarantovan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da pregovori o statusu Kosova moraju da se nastave. Predstavnica španske delegacije Konsepsion Eskobar Hernandez ukazala je da je Rezolucija 1.244 predvidela "mudru ravnotežu između interesa obe strane", tako što je zaštitila dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije. Ona je istakla da je status Kosova, shodno Rezoluciji, morao biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane i dodala da je stav Španije da je Rezolucija 1.244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti UN ne donese drugačiju odluku. Prema njenim rečima, Španija pridaje veliku važnost zaštiti ljudskih i manjinskih prava, ali ne odobrava secesiju tvrdnjama da je nad kosovskim Albancima vršena represija tokom devedesetih godina prošlog veka. "Stav Španije je da je to pitanje rešeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN koja je Albancima omogućila široku samoupravu", rekla je Hernandez. Finska je branila poteze Prištine, ističući da je secesija Kosova od Srbije saglasna međunarodnom pravu. Predložila je sudu da svojim savetodavnim mišljenjem koje je zatražila Generalna skupština UN potvrdi legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, čiji je inicijator bio državljanin te zemlje Ahtisari. Tokom sutrašnjeg zasedanja, izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova - Francuska, Jordan i Norveška. Posle okončanja javne sednice koja traje do 11. decembra, 15 sudija MSP proučiće i vagati iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje, polovinom iduće godine doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosova. Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 države, članice UN.
