Сталкер
Elita
- Poruka
- 23.163
Amerika: Nezavisnost Kosova poslednja faza raspada bivše Jugoslavije
Vesti - Srbija | Tanjug | 08 decembar 2009
...
Pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu danas su dve vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti UN Rusija i Amerika sučelile argumente o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Ruska Federacija branila je u Palati mira srpske interese, ističući da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeni medjunarodno pravo i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244, dok su SAD zastupale suprotan stav.
Protiv secesije Kosova argumente je iznela i članica EU Španija, dok je u odbranu nezavisnosti Kosova stala Finska, domovina Martija Ahtisarija koji je privremenim vlastima u Prištini dao "zeleno svetlo" za proglašenje nezavisnosti.
Rusija je ocenila da je još na snazi Rezolucija 1.244 Saveta bezbednosti UN koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i istakla da medjunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost, s obzirom na to da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.
Delegat Ruske Federacije Kiril Gevorgijan istakao je da Rusija smatra da Rezolucija 1.244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji su njom garantovani Srbiji.
Gevorgijan je odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da medjunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija". Stoga, prema stavu Rusije, kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka "ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008".
Predstavnik američke delegacije Harold Hong Dju Ko izjavio je da SAD pozivaju Medjunarodni sud pravde da (jednostranu) deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi "netaknutu", jer je ona pokazatelj volje kosovskog naroda, bilo kroz stav da se uopšte ne izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrdjivanjem da medjunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti. Apelovao je na sud da Kosovo posmatra kao "poseban slučaj" i istakao da je stav SAD da medjunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, dok ju je, prema njegovim rečima, iako Rezolucija 1.244 nije unapred odredila nezavisnost Kosova, ona ostavila kao mogući ishod.
Dju Ko je istakao da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN koje su izglasale Rezoluciju 1.244, kasnije priznalo Kosovo. On je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao "poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije", uz napomenu da je Srbija odbijala da prizna i Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države, a da je to kasnije učinila.
Predstavnik SAD je branio tvrdnju da Rezolucijom 1.244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji i to samo tokom perioda privremene medjunarodne uprave na Kosovu. Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, prema medjunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti. On je ocenio da Srbija i dalje "hoće da sat vrati unazad", dok je (jednostrana) deklaracija o nezavisnosti Kosova učvrstila stabilnost u regionu i otvorila vrata evropske budućnosti svim državama.
Španija je pred Medjunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa medjunarodnim pravom i da krši Rezoluciju 1.244 kojom je zagarantovan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da pregovori o statusu Kosova moraju da se nastave.
Predstavnica španske delegacije Konsepsion Eskobar Hernandez ukazala je da je Rezolucija 1.244 predvidela "mudru ravnotežu izmedju interesa obe strane", tako što je zaštitila dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije. Ona je istakla da je status Kosova, shodno Rezoluciji, morao biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane i dodala da je stav Španije da je Rezolucija 1.244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti UN ne donese drugačiju odluku.
Finska je branila poteze Prištine, ističući da je secesija Kosova od Srbije saglasna medjunarodnom pravu. Predložila je sudu da svojim savetodavnim mišljenjem koje je zatražila Generalna skupština UN potvrdi legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, čiji je inicijator bio državljanin te zemlje Ahtisari.
Tokom sutrašnjeg zasedanja, izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova - Francuska, Jordan i Norveška.
Vesti - Srbija | Tanjug | 08 decembar 2009
...
Pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu danas su dve vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti UN Rusija i Amerika sučelile argumente o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Ruska Federacija branila je u Palati mira srpske interese, ističući da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeni medjunarodno pravo i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1.244, dok su SAD zastupale suprotan stav.
Protiv secesije Kosova argumente je iznela i članica EU Španija, dok je u odbranu nezavisnosti Kosova stala Finska, domovina Martija Ahtisarija koji je privremenim vlastima u Prištini dao "zeleno svetlo" za proglašenje nezavisnosti.
Rusija je ocenila da je još na snazi Rezolucija 1.244 Saveta bezbednosti UN koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i istakla da medjunarodno pravo sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost, s obzirom na to da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.
Delegat Ruske Federacije Kiril Gevorgijan istakao je da Rusija smatra da Rezolucija 1.244 još važi i da su svi dužni da je se pridržavaju, kao i principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji su njom garantovani Srbiji.
Gevorgijan je odbacio tvrdnje zemalja koje podržavaju secesiju Kosova da medjunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti i podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena "van konteksta kolonija". Stoga, prema stavu Rusije, kršenja ljudskih prava Albanaca tokom devedesetih godina prošlog veka "ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008".
Predstavnik američke delegacije Harold Hong Dju Ko izjavio je da SAD pozivaju Medjunarodni sud pravde da (jednostranu) deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi "netaknutu", jer je ona pokazatelj volje kosovskog naroda, bilo kroz stav da se uopšte ne izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrdjivanjem da medjunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti. Apelovao je na sud da Kosovo posmatra kao "poseban slučaj" i istakao da je stav SAD da medjunarodno pravo "ne reguliše" deklaracije o nezavisnosti, dok ju je, prema njegovim rečima, iako Rezolucija 1.244 nije unapred odredila nezavisnost Kosova, ona ostavila kao mogući ishod.
Dju Ko je istakao da je devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN koje su izglasale Rezoluciju 1.244, kasnije priznalo Kosovo. On je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao "poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije", uz napomenu da je Srbija odbijala da prizna i Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države, a da je to kasnije učinila.
Predstavnik SAD je branio tvrdnju da Rezolucijom 1.244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji i to samo tokom perioda privremene medjunarodne uprave na Kosovu. Prema rečima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila princip teritorijalnog integriteta zato što se njega, prema medjunarodnom pravu, moraju pridržavati samo države, a ne i unutrašnji entiteti. On je ocenio da Srbija i dalje "hoće da sat vrati unazad", dok je (jednostrana) deklaracija o nezavisnosti Kosova učvrstila stabilnost u regionu i otvorila vrata evropske budućnosti svim državama.
Španija je pred Medjunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa medjunarodnim pravom i da krši Rezoluciju 1.244 kojom je zagarantovan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da pregovori o statusu Kosova moraju da se nastave.
Predstavnica španske delegacije Konsepsion Eskobar Hernandez ukazala je da je Rezolucija 1.244 predvidela "mudru ravnotežu izmedju interesa obe strane", tako što je zaštitila dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverentiet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz organe samouprave i autonomije. Ona je istakla da je status Kosova, shodno Rezoluciji, morao biti ishod političkog procesa, odnosno sporazuma obe strane i dodala da je stav Španije da je Rezolucija 1.244 i dalje na snazi, a da je politički proces za traženje rešenja još u toku, dok Savet bezbednosti UN ne donese drugačiju odluku.
Finska je branila poteze Prištine, ističući da je secesija Kosova od Srbije saglasna medjunarodnom pravu. Predložila je sudu da svojim savetodavnim mišljenjem koje je zatražila Generalna skupština UN potvrdi legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, čiji je inicijator bio državljanin te zemlje Ahtisari.
Tokom sutrašnjeg zasedanja, izlagaće predstavnici tri države koje su priznale nezavisnost Kosova - Francuska, Jordan i Norveška.
) muslimani nazad u Srpstvo (gorci isto tako) , rvati po formuli "trecina" !!!
